Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:12
Datum
06:17
Verski kalendar
06:26
Lajmet
06:32
Angelina u svetu pozorišnih iluzija - Ovim rečima Branke Krilović počinje emisija: Reditelj Slobodan Unkovski, poslednjih sezona, počinje da režira tek pošto je siguran da mu je ona saradnik, ideje Tomaža Pandura funkcionišu punom snagom kad na sto stignu njene skice, Egon Savin joj prepušta i scenu i kostim, Aleksandar Popovski čeka njen slobodan termin... U razgovoru za Trezor Angelina Atlagić govori o prvim stvaralačkim impulsima vezanim za detinjstvo, o bakinoj cvetnoj bašti koja će kasnije preći na njene skice, zatim o kostimografskim počecima, radu sa studentima Akademije na Cetinju, gde je profesor, o saradnji sa velikim rediteljima i sa scenografom Miodragom Tabačkim, kao i najobimnijem poslu - operi Rat i mir u Boljšoj teatru u Moskvi. Za predstavu Otrovana tunika sa njenim kostimima, u moskovskom Teatru Fomenko, karte se čekaju godinu i po. U Moskvi je osvojila nagradu Čajka najviše rusko priznanje za pozorišnu umetnost, a u Španiji, prošle godine, nagradu Maks koja je u rangu britanskog Olivijea i brodvejskog Tonija. Kod kuće, ima pet Sterijinih nagrada, tri Ardaliona, veliku nagradu Ulupudsa, njen rad nagrađivan je u Sloveniji, Makedoniji, Crnoj Gori, Grčkoj... Najnoviji radovi kod kuće su u predstavama Barbelo, Močvara, Tako je moralo biti, Mala sirena, Figarova ženidba, Klaus i Erika. Upravo se vratila iz Berlina gde je kreirala za balet Muzika tužnih pesama u režiji Tomaža Pandura. Gledoaci će prvi pu videti prizore opere Rat i mir, atmosferu iza scene Evrosonga u Beogradu, pripreme predstava u Moskvi, Budvi, Epidaurusu, Visbadenu, Madridu, Berlinu... Pored najnovijih snimaka, u emisiji je korišćen materijal iz dokumentacije RTS-a i privatne dokumentacije umetnice. Autor emisije, Branka Krilović, sa Angelinom je razgovarala tokom njenog proputovanja kroz Beograd, između poslova u Visbadenu, Berlinu i Moskvi. Ponekad mi se čini da su ta putovanja i rad na predstavama zapravo moj život - kaže Atlagićeva i pred kamerama Trezora razlaže smisao profesije kostimografa. Samo u prošloj godini (2009.) izradila je 1000 kostima a iza nje je više od 150 predstava. U Madridu, trenutno, među gostujućim kostimografima, njeno ime je između Lakroa i Gotijea. - Učesnik: Angelina Atlagić, kostimograf; sagovornik Branka Krilović - Snimatelj Čedo Filipović, snimatelj-saradnik Milena Jekić, montažer Svetlana Crnjanski, autor Branka Krilović - Snimano 21.01.2010, premijerno emitovano u Trezoru 10.05.2010; Redakcija za istoriografiju.
07:30
Mirakulus
07:53
Mali dnevnik
08:00
Srpski jezik za peti razred
08:31
Tehnika i tehnologija za peti razred
08:53
Fizičko i zdravstveno vaspitanje za peti razred
09:06
Geografija za peti razred
09:29
Matematika za peti razred
10:00
Zdravstveno vaspitanje za peti razred
10:11
Biće reči o tome - da li je čitaocu neophodan vodič kroz svet literature, šta znači reč lektira i zbog čega su učenicima često odbojne knjige predviđene lektirom. Da li je knjiga odbojna zato što je vezana za obavezu, koje su knjige prilagođene tinejdžerskom uzrastu, a koje nisu, da li knjiga predviđena lektirom može biti omiljena - odgovoriće grupa srednjoškolaca. Urednik: Tatjana Cvejić.
10:37
Naučni intervju: Juko Harajama o društvu
10:56
Datum
11:01
Koridori
11:27
RTS ordinacija
12:26
Ansambl Stanislav Binički: 40 godina rada Pavla Medakovića 2. deo
13:08
Čitanje dozvoljeno
13:39
Evropa i Srbi: Mala Srbija u Velikom ratu
14:06
Mali dnevnik
14:13
Internat za plemićke kćeri, serija
15:03
Mornarički istražitelji, serija
15:50
Ženski raj, serija
16:34
Šta ja imam od toga: Finska rodna ravnopravnost
17:13
Isidora je živela muziku - svitala je, pisala, pevala i družila se s njom. Iskreno, duhovito i toplo, dela Isidore Žebeljan nastajala su inspirisana zvučnim sferama i duhovitim odnosom prema životu, uvek superiorno orkestrirana i pre svega komunikativna i prijemčiva. Muzika Isidore Žebeljan satkana je od unikatnih, izmaštanih niti, govori o civilizacijama koje su nekada postojalne, a koje su temelj našeg sveta.
18:05
Moravske priče: Porodični život, 1. deo
18:37
Ova epizoda serijala Zavodljiva televizija - Kreatori serija posvećena je seriji Jutro će promeniti sve.Neki su je nazvali prvom generacijskom serijom posle duge pauze izostanka sličnih. Serijom koja je dala glas jednoj generaciji koja je odrastala na granici između analognog i digitalnog i pokušava da pronađe sveje mesto u današnjem svetu.Neki je smataraju prvom savremenom urbanom serijom koja na realističan, neposredan ali i poetičan način prikazuje današnji Beograd. Kako god bilo, Filip, Ljuba, Anđela i Aleksandra, osvojili su srca televizijske publike a zavodljivi svet serije Jutro će promeniti sve, kreatora Gorana Stankovića i Vladimira Tagića promeneila je način na koji gledamo u sebe i oko sebe.U emisiji učestvuju: kreatori serije, reditelji Goran Stanković i Vladimir Tagić, prof. dr Ana Martinoli, teoretičarka medija i prof. dr Dalibor Petrović, sociolog.Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa Vladimir Kecmanović, odgovorni urednik Redakcije dokumentarnog programa Olivera Pančić, urednik serijala i scenarista Lidija Božić, producent Goran Radić, dramaturg Kristina Đuković, direktor fotografije Vladimir Marković, scenograf Aleksandar Cvijanović, monatažer Milica Živojinović , sekretarica režije Sanja Redžić, pomoćnik reditelja Ivana Ivanić, reditelj Andrea Ada Lazić.
19:04
Lajmet
19:09
Internat za plemićke kćeri, serija
20:05
Ženski raj, serija
20:55
Fudbal - LŠ: Plej of, Paok - FC Krasnodar, prenos
22:55
Ova priča o romantičnom ljubavnom trouglu svakako podseća na Trifoov film Žil i Džim, što ne iznenađuje s obzirom na to da su oba zasnovana na romanima Anri-Pjera Roša. Jedan od Trifoovih omiljenih glumaca Žan-Pjer Leod je Francuz koji na putovanju u Vels sa svojom majkom početkom 20. veka upoznaje sestre Braun, En (Kika Markam) i Mjurijel (Stejsi Tendeter). En je vajarka i otvorenija je od Mjurijel, koja je učiteljica. Tokom narednih 20 godina, osećanja između Kloda i dveju sestara se menjaju, ali romantične odnose često onemogućava fizička udaljenost, dve veoma jake majke, i konvencije tog vremena. Klod postaje umetnički kritičar i svo troje moraju da ispolje svoje potisnute strasti kroz posao kojim se bave.Uloge: Žan-Pjer Leod, Kika Markam, Stejsi Tendeter... Režija: Fransoa Trifo.
01:08
Nezavidna i neizvesna situacija izazvana korona virusom, zadesila je čitavu muzičku industriju, zaustavljene su gotovo sve aktivnosti, uključujući i one najvažnije, a to su javni nastupi, koncerti. Zato ćete u prvom izdanju Bunta u novoj TV sezoni, imati priliku da saznate na koji način domaći muzičari pokušavaju da se suprotstave svim izazovima. Gosti Bunta su: Milko, Natalija Rajković Nataleé, Maja Cvetković E-play, Jovan Sibinović Šajzerbiterlemon, Sandra Vidojević Dingospo Dali i Pavle Trifunović Sitzpinker . Pesme ovih bendova i autora su izglasane za hitove meseca Top liste Bunt, po izboru urednika Radio-televizije Srije, od januara do juna. Izbor pesama po glasovima publike ćemo vam predstaviti u nekom od narednih izdanja emisije Bunt. Takođe, u prvom izdanju emisije Bunt u novoj 18. sezoni, videćete i kako je bilo na jednom od prvih održanih koncerata nakon duže pauze zbog pandemije Kovid 19 - sastav E-play svirao je pred publikom u bašti zemunskog kultnog kluba Fest... Autor emisije: Branka Glavonjić Novinar: Stefan Jovčić.
01:40
Fauda, serija
02:14
Lajmet
02:20
Havana d primera i Alexander Abrue, 2. deo
03:05
Trezor
04:00
Tenis - Rolan Garos, r.
06:10
Datum
06:15
Verski kalendar
06:25
Lajmet
06:30
Datumi za pamćenje - nekoliko važnih datuma za razvoj radio-telegrafije, radio-telefonije i radiofonije u svetu i kod nas, a posebno podsećanje na tri važna datuma koja obeležava Radio-Beograd: 1. oktobar 1924. kada je počelo emitovanje iz radio-stanice u Rakovici, 24. mart 1929. kada je počelo emitovanje redovnog programa i 10. novembar 1944. kada je posle Drugog svetskog rata obnovljen rad radio stanice. Redakcija za istoriografiju TVB posetila je 2004. one punktove Radio-Beograda koji jesu predmet njenog interesovanja: Dokumentaciju, Programski i Zvučni arhiv, Fonoteku i Nototeku. - Premijerno emitovano u Trezoru 02.03.2005, reprizirano 22.11.2017; Redakcija za istoriografiju Ovde Radio Beograd, Naše vreme - specijalna dokumentarna emisija pripremljena povodom dvostrukog jubileja Radio Beograda: 50 godina od osnivanja i 35 godina rada u socijalističkoj Jugoslaviji. Ova emisija otkriva prošlost i sadašnjost Radio-Beograda. Prateći u jednom danu od ponoći do ponoći najslušanije radio emisije: Jutarnji program, Zeleni megaherc, Radioskop, Selo Veselo, Novosti dana, Krug dvojkom, Izbor hita 202, Tup-tup, Veselo veče, ovog puta se ne samo čuju već i vide novinari, urednici, voditelji, autori ovih programa... Poznati glasovi predstavljaju se na svom radnom mestu u pripremi i direktnom uključivanju emisija. O razvoju Radio Beograda govori direktor Branko Dadić, o sadašnjem trenutku ove informativne kuće glavni urednik Prvog programa Milutin Milenković. Svoja sećanja iznosti i jedan od najstarijih članova kuće Miroslav Mitrović. - Učesnici: Branko Dadić, Milutin Milenković, Miroslav Mitrović, Dramska grupa Bate Miladinovića; Miljan Miljanić, Branka Veselinović, Mija Aleksić, Mića Tatić, Milovan Ilić Minimaks, Žika Nikolić i dr. - Autor i urednik Svetolik Mitić, snimatelj Časlav Pantelinac, reditelj Miljenko Dereta - Premijerno emitovano 09.11.1979, Redakcija dokumentarnog programa; reprizirano u Trezoru 02.03. i 01.06.2005, 10.11.2010, 30.06.2014. i 22.11.2017.
07:30
Mirakulus
07:53
Mali dnevnik
08:00
Matematika za peti razred
08:30
Engleski jezik za peti razred
09:10
Biologija za peti razred
09:45
Pazi mladost
10:10
Edu global
10:35
Šta ja imam od toga: Finska rodna ravnopravnost
11:00
TV lica: Petar Kralj i Nikola Simić
11:50
Verski kalendar
12:00
SO RTS i Sreten Krstić: Betoven za gudače, 1. deo
12:30
SO RTS: Serenada za duvače, 1. deo
13:00
Pazi mladost
13:30
Nulta tačka: Su Đok
13:55
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Mornarički istražitelji, serija
15:40
Ženski raj, serija
16:25
25 godina grupe Regina
17:00
Dnevnik RT Vojvodina
17:25
Srećna porodica, film
18:55
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:55
Koncert Dan Kine, snimak
21:00
Ženski raj, serija
21:45
Kamila je optužena da je ubila svog ljubavnika Artura i svog muža Klovisa. Ona priča Stanislasu o svom životu i njenim ljubavnim vezama... Uloge: Bernadet Lafont, Klod Braser, Čarls Dener, Gaj Marčend... Režija: Fransoa Trifo.
23:00
Stari rok majstori
23:55
Lajmet
00:00
Trezor
01:00
Fransoa Trifo: Lepotica poput mene, film
02:35
25 godina grupe Regina
06:10
Datum
06:15
Verski kalendar
06:25
Lajmet
06:30
Gandijev put istine - zamolili smo naše stare znance, prof. Aleksandra Petrovića i master filologa Aleksandru Stevanović, da nam otkriju bar delić doživljaja sa svojih putovanja po Indiji i izučavanja mislioca Mahatme Gandija i njegovog dela koji živi i danas. Oni su, svako za sebe, boravili u raznim godinama i u raznim krajevima Indije, tako da se njihove priče dodiruju, utisci dopunjuju, a njihova izučavanja i velika ljubav prema Indiji, naravano uvek i prema Gandiju, pojedinačna mala i velika otkrića su ostvarena u zajedničkom delu, prevodu i priređivanju knjige Zapisi o Indiji Kneza Božidara Karađorđevića koji je 1896. boravio u Indiji. Knjigu je izdala Matica srpska 2018, a 2019, povodom 150 godina od rođenja Gandija naši su sagovornici bili aktivni na tribinama, predavanjima, uvek sa porukom, nastalom iz dve Gandijeve ključne zamisli: ahimsa - nenasilje i satjagraha - odanost istini. Polučasovni razgovor snimljen na Splavu Viva na Dunavu, završio se obećanjem da će nam ove jeseni detaljnije govoriti o knjizi Božidara Karađorđevića, koju je priredio i predgovor napisao i s francuskog preveo prof. dr Aleksandar Petrović, a sa engleskog prevela, komentare i pogovor napisala Aleksandra P. Stevanović. - Učesnici: prof. dr Aleksandar Petrović, kulturni antropolog; filolog Aleksandra Stevanović, istraživač Centra za proučavanje jezika i književnosti Univerziteta u Kragujevcu; sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Marijana Cvetković, snimatelj Dušan Živković, asistent Saša Todorović, snimatelj zvuka Miljan Grubanović, rasvetljivač Nebojša Milosavljević, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažer Nada Dodig Zildžić, urednik Bojana Andrić - Snimano 10.09.2020, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografijuDuša Indije, Link - Svetolik Mitić vraća nas u prošlost, u tridesete godine dvadesetog veka, u Indiju. Bogatim arhivskim snimcima predstavljen je Mahatma Gandi, rođen je 2. oktobra 1869, ubijen 30. januara 1948. godine. Mitićeve uvodne reči: Upoznaćemo čoveka kako je svojom neobičnom pojavom obeležio jedno vreme i čitav ovaj naš vek. On je čvrsto verovao i to je propovedao da je dobro jače od zla i da se blagošću, tolerancijom i nenasiljem može čovek izboriti za svoju slobodu i svoja ljudska prava. I uspeo je. On se zove Mahatma Gandi. Reč mahtma znači duša. I on je zaista bio duša Indije. Za stotine milona siromašnih i potlaćenih Indusa, Gandi je bio svetac koji hoda. A hodao je kroz beskrajna prostranstva Indije ogrnut samo belom suknenom tkaninom. Živeo je kao isposnik koji je svoj život i čudesnu snagu mršavog tela posvetio svojoj zemlji u jedinoj strasti da je oslobodi kolonijalne dominacije. Kap po kap Gandijeve dobrote punio je svom snagom njegove zemljake i ta blagost bila je jače od svog oružja...Na kadrovima lomače na kojoj je spaljeno telo Gandijevo, a prah razvejan po celoj Indiji, i kadrovima ogromna mase ljudi na ispraćaju, Skale Mitić završava emisiju rećima: Duša Indije ostaje da živi kao mit. Njegov saradnik Nehru izrazio je svu bol Indije i sveta na rastanku sa svojim učiteljem, rekao je:Prijatelji i drugovi, svetlost je otišla iz našeg života. sada svuda vlada tama. nema više našeg voljenog Babua, kako smo zvali oca naše zemlje. To je strašan udarac ne samo za mene već i za milione Indusa. Zbogom oče. Duša Indije je ugasla. Mahatma je otišao. Iza njega je ostao isti svet, ni bolji ni gori. Mahatma mu je u nasleđe ostavio ljubav bez mržnje i nasilja... pa negde će možda da se primi to plemenito seme života- Producent serije Rade Pejčinović, organizator Snežana Rodić Sinđelić, muzička obrada Viktor Simć, tonska obrada Ljubiša Špegar, saradnici Aleksandar Baljković, Mileta Kečina, Miroslav Tešić; pomoćnik reditelja Jelena Radosavljević, tekst i režija Svetolik Mitić - Proizvedeno 1996; Redakcija dokumentarnog programa, urednik Božidar Nikolić         Petak, 02.10.2020. na RTS SVET u 0:05 U ovom, drugom delu predstavljena su sva sedišta lista Politika Prostori Politike, Ljudi Politike, 2. deo - Giša Bogunović vodi ekipu Trezora od adrese do adrese Politikinih redakcija i štamparija. Ide tragom više ili manje starih zapisa, crteža i fotografija, otkriva ima li vidljivih svedočanstava da su na tim mestima ikada bila sedišta najstarijeg lista na Balkanu. Do 1941. godine Politika je promenila četiri adrese: njen prvi radni prostor bio je u ondašnjoj Kralja Milana 59 (danas Terazije 37), drugi u palati Batinjol na Terazijama broj 12, treći negde u unutrašnjem dvorištu zgrade u Kralja Aleksandra broj 12. Tek četvrto po redu sedište redakcije Politike bilo je pravljeno za njene potrebe i po njenoj meri. Posle dve godine boravka na Trgu Nikole Pašića, redakcija se preselila u zgradu koje je bila jedna vrsta sinteze poslovne i porodične funkcije. Suživot tih funkcija bio je presedan u arhitekturi međuratnog Beograda. Od trenutka kada je u zaglavlju lista osvanula nova adresa Poenkareova broj 33, Dom Politike izrasta u medijsku kuću najraznovrsnijih žurnalističkih službi - govori Bogunović za kamere Trezora stojeći ispred Doma Politike, danas na adresi Trg Politike broj 3, a u kadru se po dubini vidi na broju 1 - palata Politike izgrađena 1968, u kojoj redakcija dnevnog lista danas nije i jedini stanar. Opisuje se međutim vreme kada su okosnu snagu redakcije činili dr Slobodan F. Ribnikar i Vladislav S. Ribnikar, Milan Gavrilović, Jovan Tanović i Miomir Milenović, a u svakodnevnom stvaranju lista učestvovala prva imena umetnosti i nauke Kraljevine Jugoslavije: Miloš Crnjanski, Ivan Đaja, Branislav Nušić, Veljko Petrović, Milan Grol, Rastko Petrović, Milan Kašanin, Marko Ristić, Jovan Dučić, Branko Ćopić, Ivo Andrić... O prostorima Politike, svojim kolegama i životnim situacijama u Domu Politike, palati Politike i zgradi u Cetinjskoj broj 1 svedoče i Politikini novinari Borko Gvozdenović, Olga Božičković i Davorin Darko Ribnikar. Iz kritike objavljene posle prvog dela Ljudi Politike: ... Pa kako onda izgleda licenca za uspešan medij na Balkanu? Odgovor na ovo pitanje dobili smo možda u kasnim noćnim satima, u četvorodelnom serijalu Trezora pod nazivom Ljudi 'Politike'. Autori Bojana Andrić i Slobodan Giša Bogunović su osnove istoimene Gišine knjige Ljudi 'Politike - Leksikon saradnika 1904-1941 rekonstruisali uz upotrebu arhivske građe, u priču o medijskoj kući sa ugledom, tradicijom i ljudima koji su je gradili. U skromnim produkcionim uslovima, ovaj serijal na RTS2 je uspeo da prikaže sve važne aspekte ove medijske kuće. Imate osnivače (vlasničku strukturu, rečeno današnjim jezikom) koji su ugledni i obrazovani ljudi, sa misijom da unaprede društvo. Vlasnici i zaposleni žive jedni pored drugih, piše se savremeno, jasno, sa bogatom erudicijom i akcentom na kulturu u najširem smislu. Saradnici nisu plaćena piskarala već ljudi od autoriteta, kulturni i naučni vrh jedne sredine. U prvom planu uredništva je uticaj na društvo, a ne profit, a svaka reč se meri. Takođe, Ribnikari su imali viziju političkih događaja i bili deo šireg kulturnog prosotora (jugoslovenskog). Nije bez značaja i njihova levičarska oprijentacija. Iako su lako mogli biti bogati medijski tajkuni. Politiku su uništili neki drugi ljudi, devedesetih godina. I od tada se nikada nije potpuno oporavila. Recept za novinarstvo izgleda ipak postoji, samo treba noću ostati budan, pogledati Trezor ili prelistati predratne brojeve Politike. (Dragan Ilić, Vreme, broj 1539, 2. jul 2020) - Učesnici: autor knjige Slobodan Giša Bogunović, filozof; sagovornik Bojana Andrić - Snimano 20.06.2019, premijerno emitovano u Trezoru 23.06.2020; Redakcija za istoriografiju.
07:30
Mirakulus
07:53
Mali dnevnik
08:00
Srpski jezik za peti razred
08:30
Matematika za peti razred
09:10
Info-kanalrmatika i računarstvo za peti razred
09:45
Ups! U problemu sam
10:00
Na duhovit, zanimljiv način, kroz razne situacije i odnose članova porodice, biće objašnjeni termini poput epiteta, fantastike, ironije, groteske... Nesvesna koliko su ti pojmovi prisutni u njenom svakodnevnom životu, porodica ima jednu prednost - najmlađeg člana, Vuka, koji sa lakoćom uočava da su svakodnevna komunikacija i razne situacije preplavljeni metaforama, anegdotama, metonimijom, tokom svesti i raznim drugim pojmovima iz književne terminologije. Serija Književno blokče ima deset epizoda od po deset minuta, a svaka epizoda bavi se jednim pojmom. Namenjena je pre svega starijim osnovcima i srednjoškolcima, ali i najširem gledalištu.Treća epizoda - Metafora Da li je držanje dijete Sizifov posao, šta je čija Ahilova peta, zašto će Nađi pući glava... U ovoj epizodi Književnog blokčeta biće reči o metaforama - ali ne samo onim sa časova srpskog jezika i književnosti, već i metaforama koje se tokom dana razmene u raznim situacijama. I baka, i Nađa i Miloš koriste mnoštvo metafora u međusobnoj komunikaciji, a prvi koji će to primetiti biće, naravno, najmlađi među njima. Uloge tumače: Nada Blam (baka), Aleksa Kovačević (Vuk), Teodora Drljača (Nađa) i Igor Demirović (Miloš). Urednik serije: Tatjana Cvejić Reditelj: Igor Basorović Stručni tekst: Natalija Jovanović Scenario: Kristina Đuković Izvršni producent: Ana Todorov Direktor fotografije: Dragoslav Bojković Scenograf: Aleksandar Cvijanović Kostimograf: Aleksandra Aleksandrić Tonski snimatelj: Srđan Bajski Majstor svetla: Zoran Milošević Glavni organizator: Jelka Guk Vlatković Pomoćnik reditelja: Marko Rajić.
10:08
Arhetip moderne bajke
10:35
Tvrđave na Dunavu: Petrovaradinska tvrđava
11:15
SAT
12:00
Beogradska filharmonija i Aleksandar Madžar, 2. deo
12:35
Beogradska filharmonija - Štraus
13:05
Ups! U problemu sam
13:20
Književno blokče
13:28
Eko minijature: S Đoletom u bašti
13:33
Blago iz dubina: Banja Rusanda
14:00
Mali dnevnik
14:05
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Mornarički istražitelji, serija
15:40
Ženski raj, serija
16:25
Grozd
16:55
Lov i ribolov
17:55
Da nam nije ...
18:10
Povratnik: Nikola - Amsterdam
18:55
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
20:10
Zavisno od izvora, možemo naći da je bio ujak Kraljevića Marka, vojskovođa cara Dušana, despot, protivnik Turaka, hajduk, sevastokrator, razbojnik, pljačkaš. Ko je uistinu bio vojvoda Momčilo?Vojvoda Momčilo je bio gorostasni vitez, hajduk, junak koji je do poslednjeg časa branio čast i viteške vrednosti. On je jedan od prvih koji su se usudili da se suprotstave osmanlijskoj invaziji.Bio je jedinstvena ličnost srpskog srednjeg veka. Uvek je postupao veoma mudro i zahvaljujući tome ostvarivao uspehe, što mu je na kraju donelo veliku moć. Iako je bio istorijska ličnost, ime vojvode Momčila se održalo pre svega zahvaljujući narodnim pesmama i predanju.
21:00
Ženski raj, serija
21:45
To je vreme u kome tamo stasavaju dve ključne ličnosti koje teže da dovedu do društvenog i kulturnog preokreta: svojevrsni grčki Dositej - prosvetitelj i pisac, Adamantios Korais, i revolucionar, pesnik i vizionar, Riga od Fere, koga će Osmanske vlasti ubiti u Beogradu. Kako je slučaj Dositeja odveo u udaljenu Smirnu, najveći pravoslavni centar u tadašnjoj Osmanskoj imperiji? Kako je susret sa antičkim obrazovnim temeljima obeležio našeg prosvetitelja? Scenario i režija: Valentina Delić Montažer: Ksenija Savićević Snimatelj: Rade Bubalo Narator: dr Jasmina Ahmetagić Stručna saradnica serije: dr Dragana Grbić Snimatelj tona: Branko Stojanović Grafički dizajn: Nebojša Tesla Producent: Biljana Dautović Izvršni producent: Biljana Ivanić Citate iz Dositejevih dela čitao: Bojan Žirović.
22:15
Sada u tridesetima, Antoan Duanel je razveden od supruge Kristin i ima vezu sa mladom prodavačicom Sabin. Ova nova veza je u zapećku kada Antoan ne stigne na dogovorenu večeru, jer mora da odvede svog sina Alfonsa na železničku stanicu. Tamo slučajno sretne svoju prvu ljubav, Kolet, koja je sada uspešan advokat. Ona je upravo kupila primerak Antoanove biograije, u kojoj on govori o svim svojim bivšim ljubavima, i nije imresionirana njegovom umetničkom slobodom. Dok pričaju u vozu, Antoan smisli siže za svoju novu knjigu, u kojoj se čovek zaljubljuje u ženu na pocepanoj fotografiji i odluči da je pronađe. Izlazeći iz voza u žurbi, Antoan ispusti parče papira. To je pocepana fotografija mlade žene, pažljivo izlepljena selotejpom...Uloge: Žan-Pjer Leod, Klod Žad, Mari-Frans Pizije... Režija: Fransoa Trifo.
00:55
Pančevački džez festival: Dragan Ćalina kvartet
02:00
Lajmet
02:05
Trezor
03:05
Ljubav u bekstvu, film
04:35
Lov i ribolov
05:05
Pančevački džez festival: Dragan Ćalina kvartet