Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:04
Slagalica, kviz
06:23
Datum
06:29
Verski kalendar
06:40
Znanje imanje
07:38
Pepa Prase
07:42
Super krila
07:54
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:08
Majk vitez
08:20
Anđelina balerina
08:33
Svetlucava i sjajna
08:56
Jagodica Bobica
09:17
Bejblejd
09:41
Ružne reči
09:54
Redakcija dečjeg programa RTS-a emituje emisiju Zujalica. Emisija je magazinskog tipa, prati najaktuelnija dešavanja iz dečjeg sveta iz nedelje u nedelju. Centralno mesto u emisiji posvećeno je poznatoj ličnosti ili događaju koji je obeležio prethodnu nedelju. Cilj ove emisije je da se deca i roditelji upute kako kvalitetno mogu da provedu vreme. U ovom svojevrsnom mozaiku najboljih knjiga, predstava, muzičkih događaja, sporta, slobodnih aktivnosti, hobija, najaktuelnijih filmova pronaći će se za svakog po nešto. Emisija je namenjena deci uzrasta od tri do dvanaest godina i nije klasični vodič kroz događaje i dešavanja za decu jer uvek promoviše i neku lepu akciju kroz koju deca mogu da pomognu drugoj deci i sl. Urednik je Mirjana Popović.
10:20
Zemlja hrane
10:55
Nas je 10%
11:23
Ove godine srpski jezik u norveškim školama ponovo je uveden kao izborni predmet zahvaljujući, između ostalog, naporima srpskih udruženja aktivnih u ovoj skandinavskoj zemlji. Na vezi sa Srbijom su Radiša Nikitović, predsednik Saveza srpskih udruženja u Norveškoj, i Biljana Sovilj, profesor klavira na muzičkoj akademiji u Oslu. Gost Magazina je i Peđa Aleksić, povratnik iz Norveške, profesor nordijskih jezika, koji će sa nama podeliti životna i profesionalna iskustva vezana za deo života koji je proveo u Skandinaviji. Iz Pretorije se javlja ambasador RS u Južnoafričkoj Republici, gospodin Božin Nikolić, od koga ćemo čuti kako se srpska zajednica na tlu Afrike priprema da dočeka srpskoh patrijarha Irineja, koji će tokom predstojeće istorijske posete, obići Bocvanu i Južnoafričku Republiku. Tom prilikom će osveštati novoizgrađeni hram Sv. Nikole u Gaboroneu, čiju su izgradnju inicirali i finansirali istaknuti članovi srpske zajednice u Bocvani. Muzička gošća Magazina Srbije na vezi je dama moćnog glasa, Iva Ikon. Urednice emisije Jelena Đorđević Popović i Mirjana Nikolić Muzički urednik Branka Lolić Reditelj Dragica Gačić.
11:54
Dozvolite...
12:30
Građanin
13:05
Studio znanja
14:05
Strongman champions league 2018.
14:53
Na skriveno te vodim mesto: Dr Igor Đurišić
15:25
Kada El Hefe otkrije da je njegovu nevinu kćerku silovao Alfredo Garsija, ponudiće ubicama Maksu, Frenku, Džonu i Sapensliju milion pezosa da mu donesu Garsijinu glavu. (Bring Me the Head of Alfredo Garcia, 1974). Berni, večiti gubitnik, čuje o potrazi za Garsijom i ponudi pomoć. Od svoje devojke Elite saznaje da je Garsija poginuo u saobraćajci. Beni tada na blef izvuče 10 000 dolara od svojih novih poslodavaca i obeća da će im doneti glavu u roku od tri dana. Beni i Elita kreću da nađu Garsijin grob. Usput ih napadnu dvojica bukadžija, Džon i Pako. Beni, koji je veći deo svog života proveo kao kukavica, primoran je da brani sumnjivu Elitinu čast i ubije dvojicu nasilnika. Najzad, dvoje avanturista pronalazi Garsijin grob i Beni počinje da ga otkopava. Na kraju će uspeti da pobedi u toj igri, ali zato što je počinio nasilje, on je sada sasvim drugi čovek - što ne mora uvek da bude dobro. Uloge: Voren Oats, Isela Vega, Robert Veber, Kris Kristoferson.. Režija: Sem Pekinpo.
17:25
Automobilizam: TCR, 1. trka, prenos
18:00
Školski sport
18:13
Sportska budućnost Srbije
18:30
Ratna drama Zaspanka za vojnike snimljena po motivima Srpske trilogije premijerno će biti prikazana 1. novembra u okviru programa zvaničnog državnog obeležavanja stogodišnjice završetka Velikog rata. U Krupnom planu Velike iluzije je reditelj Predrag Antonijević. Fantastika na filmu, velike biografske priče, veliki jubileji istorijskih događaja i filmskih velikana - u fokusu su ovonedeljne Velike iluzije. U emisiji govorimo o: povratku filmskog junaka Majkla Majersa i legendarne glumice Džejmi L Kertis u 11. filmu iz popularnog serijala Noć veštica, o legendarnoj grupi Kvin i njenom frontmenu Frediju Merkjuriju u ostvarenju Boemska rapsodija. O festivalu Srpskog filma fantastike iz ugla kritičara Zorana Jankovića. U Premotavanju se podsećamo velikana svetskog filma Ingmara Bergmana, povodom stogodišnjice njegovog rođenja. U Kontraplanu sa jednom od najtraženijih figura francuske kinematografije, glumcem Gasparom Ulijeom. Autor i urednik: Sandra Perović Saradnici: Selina Lovren Aksentić, Jelena Carević, Zoran Janković Realizacija: Ana Đurković, Anika Tesla, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
19:03
Ostvarenje Elita ubica snimio je Sem Pekinpo 1975. godine. Priča prati seriju ubistava pripadnika britanskog vazduhoplovstva (SAS). Atentatori su članovi takozvane Klinike, misteriozne organizacije. (The Killer Elite, 1975). U cilju odmazde, pravdu u ruke uzima grupa osvetnika, okupljena pod šifrovanim nazivom Ljudi od perja, koja ima dobro uvežbane i naoružane članove.. U glavnim ulogama: Džejms Kan, Robert Duval, Artur Hil.. Režija: Sem Pekinpo.
21:15
Snimljen prema istinitim događajima i u produkciji Martina Skorsezea, ovo je priča o Tomasu, čoveku koji je opsednut kulturom mafije u Njujorku 90-ih godina. (The Wannabe, 2015). Kada njegov neuspeli pokušaj da poništi suđenje ozloglašenom mafijašu, Džonu Gotiju, dovede do toga da ga se odreknu ljudi koje je najviše idealizovao, Tomas se zajedno sa svojom devojkom okreće protiv mafije.. Uloge: Patriša Arket, Vinsent Paza, Majkl Imperioli, Domenik Lombardoci, Dejvid Zejas.. Režija: Nik Sandou.
22:55
Viktorija, serija
23:47
Svet sporta
00:03
Ciklus: Premijere na TV, Ivor Martinić, Drama o Mirjani i ovima oko nje, Jugoslovensko dramsko pozorište. Glavni lik Mirjane centar je drame na granici teatra apsurda i postmodernog poimanja banalizacije ljudskog bitisanja. Oko nje se vrte drugi likovi u svojoj fragmentarnoj egzistenciji, a sve zajedno, i pored originalnog humora, stvara mučan utisak praznine. Ćerka tinejdžerka, sa ambicijom da postane pevačica, i bolesna majka koja dolazi u posetu - okosnica su osnovne radnje... Mirjanin pasivni odnos prema njima, kao i prema muškarcima sa kojima ostvaruje kontakt, zapravo su proizvod njenog nezainteresovanog stava prema sebi i sopstvenom životu.. Maestralna gluma ženskih likova donosi specifičnu atmosferu ovom dramskom ostvarenju. Pisac: Ivor Martinić Scenograf: Gorčin Stojanović Kostimograf: Maja Mirković Kompozitor: Vladimir Pejković. Igraju: Mirjana Karanović, Branka Petrić, Jelena Petrović, Marko Baćović, Cvijeta Mesić, Anđelika Simić, Feđa Stojanović i Bojan Lazarov. Režija: Iva Milošević Urednik TV Teatra: Mirjana Lazić TV režija: Andrea Ada Lazić.
01:40
Koncert grupe Smak
02:35
Automobilizam: TCR, 1. trka, r.
03:10
Elita ubica, film
07:13
Slagalica, kviz
07:31
Datum
07:36
Verski kalendar
07:49
Pepa Prase
07:54
Super krila
08:06
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:20
Majk vitez
08:32
Anđelina balerina
08:45
Svetlucava i sjajna
09:09
Jagodica Bobica
09:30
Bejblejd
09:55
E-TV
10:22
Od zlata jabuka
10:45
Veliki školski čas, prenos iz Kragujevca
11:52
Verski mozaik Srbije
12:40
Kada ljudi znaju čemu teže, onda pred sobom imaju jasnu viziju i cilj. Studenti Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu sigurni su u jedno, oni žele da ostanu i da rade u svojoj zemlji. I ove godine tražilo se mesto više na ETF-u, a samo su najbolji uspeli. Dekan ETF-a dr Milo Tomašević objašnjava nam zašto je sve veće interesovanje studenata za ETF i može li Elektrotehnički fakultet da odškoluje mlade ljude za poslove budućnosti. Da li je Srbiji potrebna reindustrijalizacija i je li IT sektor srpska šansa u globalnom svetu saznajte ove nedelje u Profilu i profitu, a odgovore na pitanja daje nam profesor ETF-a dr Branko Kovačević. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Realizacija: Zorica Mijailović Montažer: Vladimir Krstić.
13:10
Sve boje života
13:35
Nova emisija serijala Filozofija i... posvećena je filozofskoj i naučnoj misli kontroverznog naučnika Vilhelma Rajha. Vilhelm Rajh bio je austrijski psihijatar, psihoanalitičar, sociolog i filozof i kritičar društva. Studirao je na Univerzitetu u Beču kod Sigmunda Frojda i bio člam Komunističke partije Nemačke. Frojd i Rajh izvesno vreme delili su slična naučna shvatanja ali su se posle razišli. Zbog svog jevrejskog porekla i pojave nacizma u Nemačkoj preselio se u SAD. Tamo je razvio svoju čuvenu teoriju orgona, a jedna od njegovoh tvrdnji bila je da nedostatak energije orgona uzrokuje i pojavu kancera. Zbog te svoje teorije privukao je pažnju Američke asocijacije za hranu i lekove. Sud je 1954. godine naredio spaljivanje njegovih spisa a potom je osuđen na dvogodišnju zatvorsku kaznu. U zatvoru je preminuo 1957. godine. Nakon šezdeset godina od njegove smrti, delo Vilhelma Rajha, u brojnim krugovima, postaje sve aktuelnije. Profesori Fakulteta Političkih nauka u Beogradu i profesori Filozofskog fakulteta njegovoj naučnoj misli posvetili su i skup. O životu i delu ovog mislioca i naučnika govore profesori Filozofskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Milanko Govedarica, filozof, i prof. dr Gordana Jovanović, psiholog. Autor Jasmina Vujnović Milošević.
14:00
Magazin Lige Evrope
14:50
Magazin Lige šampiona
15:20
Šta je diskriminacija? Da li je to nova pojava, ili je nov i moderan samo naziv? Šta je u prirodi diskriminacije? Zašto je ona opasna? Ima li nevine diskriminacije, ili nijedna nije bezazlena i svi joj možemo biti izloženi. O ovoj temi govorimo tumačeći filmove U vrelini noći Normana Džuisona, Misisipi u plamenu Alena Parkera, Osama Sadika Barmaka i pozorišnu predstavu Miljakovac, tj. Novi Zeland prema priči Jasminke Petrović u kojoj je glavni junak tinejdžer Jovan koji ima cerebralnu paralizu. Gosti: reditelj Zoran Popović, književnica Jasminka Petrović, književni kritičar Vladimir Arsenić. Režija: Valentina Delić Montaža: Ksenija Savićević Obrada: redakcija Atuelnosti.
15:50
Automobilizam: TCR, prenos
16:58
Rečnik ekologije: Estivacija
17:01
Edu global
17:32
Žena koja je pobedila sistem. Posle dvadeset godina života u Americi, Gordana Šifaneli došla je na proslavu mature kada se ponovo susrela sa svojom generacijom. Dipolomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je završila i posdiplomske studije. Tokom NATO bombardovanja 1999, u Beogradu je srela svog budućeg supruga Amerikanca koji je strpljivo čekao tri meseca da se Gordana odluči da li će ostaviti sve i poći sa njim u novi život nakon tako kratkog poznantva. Odlučila se... i u svoju zemlju nije dolazila 20 godina. U Americi je zasnovala porodicu i uspela u onome u čemu retko ko - postala je najmađi finansijski savetnik žena u poznatoj korporaciji gde je naučila kako se isteruje pravda, ali i kako da sa jednom od najvećih svetskih kompanija izađe na kraj. Ostvarila je svoja prava i tako započela specifičnu karijeru, izborivši se sa nizom administrativnih teškoća. I sama je prošla kroz proces dokazivanja pravde i postala ekspert za savetovanje u slučajevima sličnim njenom. Doktorirala je pravo i pobeđivala u sudskim postupcima protiv najvećih finansijskih kuća koje su u svom timu imale i po nekoliko advokata. Kaže da su mnoge prepreke premostive ako je čovek optimista i to govori i svojim studentima. Svojim velikim uspehom smatra i to što je pozvana da predaje na jednom uglednom državnom univerzitetu. Danas ima firmu u Merilendu, koja nosi njeno prezime i bavi se advokaturom i finasijama. Njen rad Berzansko poslovanje i finansijske transakcije na berzi kao i knjiga Berzansko poslovanje robnim derivatima koju je objavilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 1997. godine, prema njenim rečima, smatra se pionirskim delom na našim prostorima, jer se u to vreme o ovoj temi nije govorilo u Srbiji. Gordana Šifaneli ima trojicu sinova, udata je za Marka koga je upoznala u Beogradu i čiji koreni dopiru do Sicilije.
18:00
63. Međunarodni beogradski sajam knjiga, svečano otvaranje, prenos
18:45
Sećanje na žrtve kragujevačkog masakra opisano kroz događaje koji se odnose na grupu dečaka, uličnih čistača cipela. Njihova sudbina je utkana u atmosferu grada i okupacije, kada su pale prve nevine žrtve. (1969). Tada su hiljade radnika odbile da rade za okupatora, pa je ceo grad izložen surovim represalijama, progonima, maltretiranjem nedužnih građana i ukidanjem redovnih sledovanja hrane. Deca su se dovijala na različite načine, pa je dečak po imenu Mali Piljak, došao na ideju da sa svojom družinom organizuje pred kasarnom čišćenje cipela okupatorskim vojnicima i oficirima. To je bio način da mališani dođu do zarade. Ali u jednom okršaju sa partizanskim odredom na domak grada, gine više neprijateljskih vojnika. To izbezumljuje njihove starešine koji naređuju masovnu odmazdu i za svakog poginulog vojnika streljaju stotine građana. Tada u gradu nastaje atmosfera užasa i lova na ljude. Grupa malih čistača cipela odbija da očisti prljave nemačke čizme, i njih odvode na streljanje. Kragujevac je postao grad crnih zastava i crnih marama, a posmrtna zvona zvone, jer se drži opelo za 8000 streljanih. Uloge: Mira Stupica, Mija Aleksić, Velimir Bata Živojinović.. Režija: Branimir Tori Janković.
20:10
Tragedija učenika i profesora kragujevačke gimnazije, koji su streljani od strane okupatora 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu. (1962). U ovom zločinu stradalo je oko 2800 ljudi, od toga nekoliko desetina đaka muške gimnazije. Uloge: Dragoslav Popović, Božidar Stošić, Radmila Savićević, Branko Cvejić.. Režija: Milenko Štrbac.
22:00
Viktorija, serija
23:00
Liz Vejd, agentica CIA, koja je spavač u Beogradu, dobija zadatak da se pridruži timu srpskih i američkih agenata koji su poslati da nađu američki špijunski satelit koji se srušio negde u Srbiji, i da izvuku informacije koje bi otkrile misteriju zašto je došlo do pada. (The Rift, 2016). Međutim, kada stignu na lokaciju otkriće da je umesto satelita nešto drugo došlo iz svemira, nešto što nije sa ovog sveta. Dok im vreme ističe, agenti će morati da se izbore sa zlom koje ih okružuje i da shvate šta se dogodilo u svemiru, pre nego što nastupi apokalipsa. Uloge: Ken Fori, Katarina Čas, Dragan Mićanović, Monte Markham, Denis Murić.. Režija: Dejan Zečević.
00:41
Automobilizam: TCR, r.
01:20
Krvava bajka, film
02:40
Prozvani je i V3, film
04:14
SAT
06:29
Slagalica, kviz
06:49
Datum
06:56
Verski kalendar
07:04
Naučni intervju: Marko V. Jarić
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:43
Anđelina balerina
08:56
Svetlucava i sjajna
09:20
Jagodica Bobica
09:41
Bejblejd
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:03
Mali dnevnik
10:13
Kako čitati Svete knjige? 2. deo. U novim emisija serije Ja, mi i drugi govorimo o svetim knjigama i načinu na koji mogu da se tumače, kroz analizu filma Isus iz Montreala kanadskog reditelja Denija Arkana. U ovom filmu pratimo kako jedan sveštenik naručuje osavremenjenu pozorišnu predstavu prema tekstu Markovog Jevanđelja. Predstava, međutim, biva zabranjena, a glavni glumac poput Hrista nastrada u sceni raspeća. U emisiji se bavimo sledećim pitanjima: Šta su svete knjige? Kojim pitanjima se bave? Kako su formirane? Da li je njihov sadržaj neupitan? Da li je za njihovo razumevanje važan kontekst u kome su nastale? Da li ih na isti način tumačimo ako smo vernici i ako nismo? Ko i na koji način ima pravo da ih tumači? Da li prema svetom predanju čovek treba da bude slobodan? Kako Novi Zavet komunicira sa savremenim svetom? Da li crkva treba da bude uteha i tutorstvo čoveku ili nešto drugo? Kakvog boga želi današnje vreme? Kako bi sveštenici trebalo da deluju? Šta se desi kad nadritumači prisvoje pravo na čitanje svetih knjiga. U emisijama govore prof. dr Jasmina Ahmetagić, sveštenik Vukašin Milićević i reditelj Zlatko Paković. Scenario i režija: Valentina Delić Montaža: Ksenija Savićević.
10:39
Sve boje života
11:06
Odgovornost prema audio-vizuelnom nasleđu. Televizija Beograd: Majka i maćeha - Do 1961. godine nije postojala tehnička mogućnost za snimanje i ču­va­nje snimaka emisija. Emitovanje programa je išlo uživo iz studija ili reportažnih kola. Snimanje na VTR traku počelo je prilikom proslave 4. jula 1961. magnetoskopom nabavljenim za Prvu konferenciju nesvrstanih zemalja, septembra iste godine. Počelo se sa fondom od 10 dvoinčnih VTR traka; do početka sedamdesetih godina doguralo se do 600 traka, kada se polovinom osamdesetih prešlo na novi format u magacinu je bilo oko 8.400 traka i na njima najmanje tri puta toliko emisija. Večito siromaštvo uz koje ide i nestašica traka osnovni je razlog što televizija nije sačuvala sve svoje proizvode. Sledi zatim i nedostak pogleda u budućnost, što podrazumeva svest o neprocenjivoj vrednosti dela i odgovornost prema audio-vizuelnom zapisu kao sastavnom delu nacionalnog i kulturnog blaga. Emisija sadrži sledeće priloge. -->. O živoj televiziji: Sećanje Slavka Simića na prvu zabavnu emisiju Televizije Beograd Otvorena vrata po scenariju Branislava Đuričića i u režiji Jovana Konjovića. Živo emitovanje bilo je 23. avgusta 1958 - Snimano 22.10.2003, premijerno emitovano u Trezoru 25.11.2003. O formiranju filmskog arhiva: Sećanje prvog rukovodioca Dokumentacije TVB Jelisavete Pavlović Dokumentacija je blago Televizije! Ona je za večnost! Smenjuju se ljudi, smenjuju se sistemi, smenjuju se političke garniture, ona ostaje kao zapis o proteklom vremenu. - Snimano 16.05.2003, premijerno emitovano u Trezoru 25.11.2003. Vlada Bulatović Vib, jedna emisije iz filmskog arhiva: iz serije Kad sam bio mali. Jedna emisija iz filmskog arhiva. - Urednik Duško Radović, reditelj Aleksandar Antić - Premijerno emitovano 22.01.1966, Redakcija dečjeg programa, urednik Dušan Radović. O prvom fondu VTR traka: sećanje Mome Radovanovića, prvog rukovodioca Sektora planiranja programa i kapaciteta u čijoj nadležnosti je bio prvi fond od nekoliko desetina videomagnetnih traka od 2 inča. - Snimano 28.05.2003, premijerno emitovano u Trezoru 25.11.2003. Konferencija za novinare, jedna emisija iz VTR arhiva: jedan od retkih snimaka mnogobrojnih stranih novinara kojima Josip Broz Tito odgovara na pitanja o promenama nastalim odlaskom Nikite Hruščove. - Proizvedeno 1965, Redakcija informativnog programa - Ovaj Trezor pripremili novembra 2003: Vesna Ignjatović, Vera Mileusnić, Vesna Došen, Nemanja Vlajković, Diana Bošnjak - grafička obrada Nikola Rafajlović, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Premijerno emitovano 25.11.2003, reprizirano 20.03.2009, 20.08.2015; Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić.
12:09
Veče Šuberta: Misa br. 5
12:58
Ja, mi i drugi
13:30
Šta su sve tehnologije uradile za nas
13:55
S Tamarom u akciji
14:56
Tunel, serija
15:48
Elementarno, serija
16:35
Prozvani je i V/3, film
18:15
Nordijski region jedan je od digitalizovanijih na svetu i sa najefikasnijom javnom administracijom. Svoje iskustvo spremni su da podele sa Srbijom. O tome za Srpsku ekonomiju govore Jan Lundin, ambasador Švedske u Srbiji i eksperti u oblasti digitalizacije nordijskih zemalja. Zapošljavanje i samozapošljavanje teme su o kojima smo razgovarali sa direktorom Nacionalne službe za zapošljavanje Zoranom Martinovićem. On kaže da je planirano da se do kraja godine organizuje 25 obuka za tržište rada za 700 osoba sa evidencije na teritoriji 31 filijale. Proveravamo i šta je to potrebno, osim novca, za pokretanje sopstvenog posla. Stefano Ambrosini prenosi italijansko iskustvo u vezi sa Zakonom o stečaju. Udruženje poslovnih žena Srbije dodeljuje ove godine po dvanaesti put nagradu Cvet uspeha za ženu zmaja. Za Srpsku ekomoniju o toj nagradi kao i o rezultatima dvadesetogodišnjeg rada govori Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja. U okviru rubrike Tri pitanja za privrednike razgovaramo sa Dušanom Perovićem, najboljim preduzetnikom u 2017. godini. Urednica: Danka Milošević.
18:45
TV Mreža
19:10
Lajmet
19:15
Mera za muziku
19:50
Palio, strani dokumentarni film
21:23
Izuzetne žene dvadesetog veka. Četvrti naslov koji, u okviru ciklusa Izuzetne žene dvadesetog veka, emitujemo 22. oktobra 2018. godine na programu RTS 2, je televizijski film Breg čežnje, snimljen 2002. godine u režiji Slobodana Radovića. Ova drama posvećena je Anici Savić-Rebac, snažnoj figuri naše nauke i umetnosti. Bila je profesor univerziteta, doktorirala na klasičnoj filologiji, pesnikinja, istoričar ideja i prevodilac sa nekoliko mrtvih i živih jezika i retka ličnost naše kulture koja je, uz svog nerazdvojnog životnog saputnika Hasana Repca, i u životu i u radu ostvarila za nas danas nedostižni helenski princip: jedinstvo etičkog, estetičkog i intelektualnog. Iako je prevazilazila mnoge, u pameti, znanju, obrazovanju, Anica Savić-Rebac dugo je morala da čeka na mesto koje joj pripada, jer su njeni savremenici uglavnom bili nemi, gluvi i ravnodušni prema svemu što je kazivala kao pesnik, esejista i naučnik, ali veoma radoznali za njenu privatnost. uloge tumače: Danica Ristovski, Branka Pujić, Nebojša Ljubišić, Dušanka Stojanović, Milan Mihajlović, Toma Trifunović, Vladislav Mihajlović i drugi. urednik ciklusa: Marko Novaković reditelj: Slobodan Radović pisac scenarija: Jelica Zupanc.
22:55
Zasnovan na istinitim događajima, film Dekodiranje Ani Parker govori o afirmativnoj životnoj priči dve izuzetne žene: Ani Parker, koja je tri puta preživela rak i genetičarki Mari-Kler King, čije je otkriće mutacije genoma raka dojke smatrano jednim od najvažnijih otkrića 20. veka. (Decoding Annie Parker, 2013). Nadahnuta i dirljiva priča o 15-godišnjoj borbi sa opakom bolešću, dve žene koje nije spojila samo bolest već odlučnost i nekonvencionalni pristupi istraživanju ali i samom životu, generalno. Uloge: Aron Pol, Alis Iv, Megi Grejs, Helen Hant, Samanta Morton.. Režija: Stiven Bernštajn.
00:39
Lajmet
00:46
Crvena kraljica, serija
01:45
Dani Beograda
02:38
Trezor
03:35
Dešifrovanje Ani Parker, film