Spomen na Tatiće, oca Rajka i sina Darka... Zakasnele premijere Trezora je ciklus započetih a nezavršenih emisija autora i urednika Trezora, Bojane Andrić. Ideja za ovaj serijal nastala je neposredno posle završetak emitovanja Trezora, kada je uvidom u snimljene materijale utvrđeno da je ostalo više nerealizovanih tema bliskih istoriji televizije Beograda za koje bi bila velika šteta da ne dođu na male ekrane i do naših vernih gledalaca. Cilj ovih emisija jeste da zaokruže dugogodišnji rad ekipe Trezora i urednice Andrić započet još 2002. godine, a prirodno je bilo da svoje emitovanje nastave u sklopu novog ciklusa Redakcije za istoriografiju Arhiv.doc. Naši i svetski neimari –Dosadašnji razgovori sa radijskim autorom Darkom Tatićem uglavnom su se odnosili na ono što je nas, televizijske ljude interesovalo, a nas je interesovala prva pojava televizijskog medija u Srbiji koju je predstavila firma Filips 1938. na Beogradskom sajmu, i naravno zgrada u kojoj danas radi Beogradska televizija u Aberdarevoj ulici. Oba projekta radio je Darkov otac arhitekta Rajko Tatić, a u porodičnoj arhivi postoji o tome i više nego što može da stane u naš današnji Trezor. Na razgovor u studio došao je Darko s jednom povelikom torbom punom upravo fotokopirane porodične dokumentacije i fotografija – koju je istresao na sto i krenula je priča o ocu. Graditelj istraživač –Arhitekta Rajko Tatić (1900–1979) završio je Tehnički fakultet u Beogradu 1927. godine. Od 1928. do 1941. zaposlen je u Tehničkoj direkciji grada Beograda. Bio je nosilac Jugoslovenske krune (za projekat Starog sajmišta, 1938) i mnogih drugih visokih nagrada. Stilski karakter Tatićevog opusa u domenu javne arhitekture kreće se u rasponu od srpsko-vizantijskog stila, preko modernizma do folklornih rešenja. Reč je o 300 Tatićevih dela izgrađenih u Srbiji, Jugoslaviji, Evropi, Južnoj Americi... a gledaoci će videti i veliki broj planova, crteža, beleški, službene prepiske, a istovremeno slušati prijatan Darkov glas koji poznaje ne samo sva dela svog oca, nego i zanimljive istorijate pre i za vreme izgradnje, koje još potkrepljuje svojim komentarima, toplim porodičnim i oštrim kritičkim - prema vremenu i državama u kojem je njegov otac stvarao značajna dela. - Korišćeni su zapisi Zvučnog i Programskog arhiva RTS-a. Zahvalnost na saradnji Arhivu grada Beograda, Muzeju Jugoslavije, Muzeju grada Beograda. Posebna zahvalnost Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda. - Učesnici: Darko Tatić,glumac, scenarista i reditelj u Radio Beogradu od 1971. do 2001, prof. radio režije na Fakultetu dramskih umetnosti; Bojana Andrić, scenarista i autor u Televiziji Beograd od 1971. do 2005. - TV realizacija: posada Studija 3: tehn. vođstvo Siniša Tanasković, kontrola kamere Ivana Lepen, dekor Boris Savić, snimatelj zvuka Milan Mijailović, rasveta Dane Markovski, Miloš Stanojević, Marko Roksandić; dizajner svetla Dobrivoje Marković, sekretarica Jelena Vukadin, video mikser Ivan Glišić, kamermani Slobodan Momčilović, Zoran Savić, Slobodan Rafael; organizator Gordana Grdanović, reditelj Katarina Rogić; postprodukcija: saradnici Ivan Krstić, Snežana Negovanović, Marko Perić, Radovan Cukić; grafička obrada Milena Marković, montažer Nada Dodig Zildžić, autor Bojana Andrić - Snimano 21.10.2019. za Trezor, premijerno emitovano 20.04.2024. u ciklusuARHIV.doc, urednice Milena Jekić Šotra, Marijana Cvetković Reditelj istraživač - Darko Tatić umro je 9. novembra 2022, a godinu dana kasnije prisustvovali smo u Radio-Beogradu veličanstvenom skupu njegovih poštovalaca, saradnika, prijatelja. Reditelj od 1961, Tatić je ostvario samo u dramskom programu Radio Beograda 240 režija a i sva druga radiofonska autorska dela mere se trocifrenim brojkama. Od klasike do otkrića na polju ars-akustike ostavio je svoja dela i u Kelnu, Londonu, Helsinkiju, Bukureštu, ljubljani. Govorio je francuski, engleski, nemački i ruski. Dobitnik je domaćih i međunarodnih nagrada. Danas ćete gledati skraćeni snimak sećanja na Darka Tatića. - Učesnici: istoričar Radio-Beograda, novinar i urednik Đorđe Malavrazić; pravnik prof. Jovica Trkulja; majstor zvuka Zoran Jerković; urednikDragan Mitrić, prof. dr Zoran Maksimović, urednik Milena Pota Koljević; reditelj Zora Bokšan Tanurdžić, autor knjige i sajta Vek slikan mikrofonom Dragoslav Simić - Korišćene fotografije porodice Tatić, kadrovi serije Preci i potomci Vesne Pavliček, zapis iz Rovinja sa sajta Dragoslava Simića www.audioifotoarhiv.com, deo radio emisije Ono malo čega se sećam Ivane Trišić i Darka Tatića - Snimatelj Zoran Jerković, grafička obrada Milena Marković, montažer Nada Dodig Zildžić, autor Bojana Andrić - Snimano 23.09.2023, premijerno emitovano 20.04.2024. u ciklusu ARHIV.doc.

Spremite maštu i putujte sa nama u subotu, 20. aprila u 09:35č na Drugom programu Televizije Srbije.... Naši drugariću su već navikli da Plava ptica svake subote na svojim krilima odnese našu malu plavoptičastu ekipu u neku državu. Nekada je to volja nekoga od njih, a nekada je to po volji naših drugarića, koji svoje želje šalju putem pisama ili internetom. Naši drugarići su takođe navikli da se na početku svake godine zajedno prisetimo gde smo sve putovali i to ćemo učiniti i ovog puta. Belorusija! Nije Bela Rusija, već Belorusija! Država u kojoj je krompir glavna namirnica, u kojoj čak prave supu i hleb od krompira! Glavni grad je Minsk, njihov novac je beloruska rublja, a iako postoji beloruski jezik, velika većina njih govori ruski. Alžir! Država u Africi, većim delom čini je pustinja Sahara. Ima planine, ima tri oaze. Beli Alžir – tako zovu glavni grad Alžira, jer ima dosta belih fasada; uz to samo nekoliko semafora. Notr Dam… Zar on nije u Francuskoj?! Jeste, ali i Alžir ima svoj afrički Notr Dam. Kolačići od krompira, penušavi čaj od nane… Vrlo neobična država, videće naši drugarići već! Crna Gora! Pomisli bismo da znamo mnogo toga u vezi sa ovom državom. Ali, Crna Gora ima kanjon Tare, koji je drugi po dubini u svetu! Ima reku Bojanu, jedinu na svetu koja teče u dva smera. Ima Boku kotorsku, Cetinje, Lovćen, Podgoricu, kao glavni grad, i NJegoša, tu mudru glavu koja je rođena u Crnoj Gori! Paragvaj! Mala država u Južnoj Americi. Ako tamo odeš, zasviraj harfu, isheklaj šustiklu i osećaćeš se kao Paragvajac! I da, bez čuđenja – njihova supa je kao proja, čvrsta, a kad je toplo – hlade se hladnim čajem. Salvador! Mala država u Srednjoj Americi i mnoštvo plaža! San Salvador je njihov glavni grad i čuveni su po indigo-plavoj boji! Kazahstan! Zovu je zemljom čuda, tamo skoro svi umeju da jašu. Saznaćete još i ko je Zlatni čovek o kome skoro svi pripovedaju. Indonezija! Država sačinjena od mnoštva ostrva, među kojima je i Bali, smaragdno ostrvo! Pejzaži kao iz bajke! Neobičan ples, neobična hrana, nasmejani ljudi. Kipar! Ostrvo između Evrope, Afrike i Azije. Glavni grad Nikozija, podeljen na turski i grčki deo, granica ide po sred grada i tako možete dva puta da čekate Novu godinu u tom gradu. Zimi odete u centar ostrva i skijate, spustite se niz padine i pravac na plaže gde može da se kupa! Rajsko ostrvo! Zar ne zvuči sve baš zanimljivo? I zato, budite sa nama u subotu 20. aprila 2024. godine u 09:35, letimo, na Drugom programu Televizije Srbije. Mi smo i na našem zvaničnom jutjub-kanalu, gde možete pronaći i sve naše prethodne epizode, kao i na našoj platformi www.rtsplaneta.rs. O Plavoj ptici“ brinu: urednice i scenaristkinje Jelena Popadić Sumić i Dunja Petrović, reditelj Miodrag Kolarić, naši glumci: Osman Ahmed, Borka Tomović, Andrijana Oliverić, Marija Medenica i Miroslav Petrović, zatim naše scenografkinje Mira Andrejević i Tanja Ivanović, naša kostimografkinja Aleksandra Stošić Krstović, kompozitor Dragoljub Ilić, montažerka Nada Dodik Zildžić i mnogi drugi.

Reportaža o udruženju veterana 53. graničnog bataljona, general Vladimir Lazarević i novosti iz vojske u najnovijoj emisiji Dozvolite...... Ratni veterani 53. graničnog bataljona dobili su svoje prostorije u Kaću kod Novog Sada. Tim povodom razgovarali smo sa Petrom Mišićem koji je teško ranjen 9. aprila 1999. u rejonu Košara, kao i sa vozačem Damirom Božovićem, vojnikom na redovnom služenju vojnog roka u 53. graničnom bataljonu. Emitujemo i deo govora generala u penziji Vladimira Lazarevića koji je posvećen borbama u rejonu karaule Košare. Lazarević govori o hrabrosti vojnika i starešina koji su se borili u najkrvavijoj bici tokom NATO agresije. Saznajte i novosti iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Emisiju možete pratiti i na društvenim mrežama, Jutjubu i platformi RTS Planeta. Ekipa RTS-a: urednik emisije: Goran Janićević novinar: Igor Topalović montažeri: Vesna Grba i Mirko Krsteski organizator: Danko Rapaić producent: Martin Vereš realizacija: Vladimir Antić ekipa VFC „Zastava film”: direktor: pukovnik Goran Ikonić   organizator: Aleksandra Živković snimatelji: Žarko Pekez, Vujadin Mićunović, Slavko Kalanj i Aleksej Puđa asistenti snimatelja: Aleksandar Đorđević i ljubiša Glišović.

Živimo toliko brzim tempom da sve ređe imamo vremena da sa pažnjom pogledamo okolinu - ljude, stvari, prirodu. U sveopštoj trci potrošačkog društva izgubila se kultura popravljanja. Olako bacamo stvari koje se mogu popraviti.... Koncept reparacije i davanja novog života starim stvarima se razvija i širi među ekološki osvešćenim pojedincima ulivajući nadu da se baš u tom načinu razmišljanja krije tas koji nedostaje da se na vagi našeg odnosa sa okruženjem uspostavi preko potrebna ravnoteža. Urednik emisije: Jelena Radović Jovanović.

Rediteljsko-scenaristički tandem Siniša Cvetić i David Jakovljević koji je debitovao sa uspešnim filmom Usekovanje, na tom tragu predstavio se i sa novim filmom Jorgovani.... Priča o glumcima, rediteljima, scenaristima, producentima, rečju o ovdašnjoj filmskoj industriji, o poznatima - bioskopski je hit.  U Krupnom planu Velike iluzije je reditelj Siniša Cvetić koji je o Jorgovanima govorio u hronici 52. FEST-a gde je film imao svetsku premijeru. Epski okršaji, ljubav, krivica i paranoja - teme su kojima se bave filmovi u ovoj epizodi Velike iluzije. Godzila i Kong -  ponovo su ujedinjeni u novom filmu, a Majčinski instinkt našao se u novom američkom ruhu. O domaćem filmu Za danas toliko - iz rakursa Đorđa Bajića. U Premotavanju obeležavamo četiri decenije filma Bilo jednom u Americi Serđa Leonea. U Kontraplanu sa veteranom Kenom Loačom i njegovim Starim hrastom. Autor i urednik: Sandra Perović Realizacija: Tijana Todorović Javorac, Svetlana Perović, Marko Jeftić.

Danas gotovo da nema sportske aktivnosti, Olimpijskih igara, sportskih organizacija, a da tu nema žena. Žena je postala nezaobilazan i značajan faktor o kom god sportu govorili.... Neke dame su u svojim sportskim disciplinama ostavile takav trag da se o tome priča i pričaće se. Druge su asistirale kao treneri, organizatori, ali nepobitno je da lepši pol svojim znanjem i sportskim umećem uzdignute glave šeta ovom planetom. 6. epizoda – Jovana Preković Karate je borilačka veština te je kao takav oduvek nekako važio za „muški“ sport. Šta o tome misli naša bivša reprezentativka, olimpijska šampionka u Tokiju 2020 Jovana Preković, pogledajte u šestoj epizodi serijala Žene u sportu. Produkcija ANNA BIZZ.

Treću epizodu četvrte sezone serijala Rani kadrovi, posvećene studentskom filmu u Srbiji i Republici Srpskoj i snimljene u vlastitoj proizvodnji Redakcije dramskog i domaćeg serijskog programa RTS-a, emitujemo u subotu 20. aprila na našem Drugom programu.... U trećoj epizodi četvrte sezone Ranih kadrova, koja nosi naziv 027: Vuk Rađen, predstavljamo mladog reditelja, studenta Akademije umjetnosti u Banja Luci, čije se priče dosledno bave životom i svakodnevnim problemima mladih ljudi u našem društvu. Naglo i prerano odrastanje, otuđenost kao i rastrzanost između profesionalnog uspeha i brige o porodici - neki su od glavnih motiva koji ga zaokupljaju i inspirišu u građenju njegovih filmskih narativa. Vuk Rađen rođen je 1999. godine u Beogradu. Do sada je snimio osam kratkih igranih filmova, jedan kratki dokumentarni film i jedan muzički spot. NJegov film, mizankadar Koraci, imao je svetsku premijeru na Sarajevo Film Festivalu 2022, a nakon toga je obišao desetak svetskih i regionalnih festivala. Film Bađo dobio je nagradu na konkursu za sufinansiranje projekata Republike Srpske, kao i nagradu na radionici za debitantske filmove Martovskog festivala. Nakon uvodnog razgovora sa mladim autorom u studiju Ranih kadrova, pogledaćemo njegov kratki igrani film Bađo, koji mu je bio završni ispit na trećoj godini studija. Film Bađo, nastao po scenariju i u režiji Vuka Rađena, je priča o odrastanju i surovosti vremena koje uzimamo zdravo za gotovo, priča o porodici i žrtvi, prijateljstvu i pronalaženju. Bađo je film o herojima koje srećemo svaki dan i prolaze pored nas neprimetno kao i priča o nama samima koji takođe lutamo sa našim brigama i borbama neprimetni. Uloge u filmu tumače Ilija Ivanović, Una Kostić, Nikola Milaković… i drugi. Televizijski prikaz filma Bađo donosi nam Jasmina Vrbavac, spisateljica, književna kritičarka i urednica u Redakciji programa za kulturu i umetnost RTS-a. U drugom delu razgovora u studiju, u emisiju dolazi gost Vuka Rađena – mladi montažer Goran Puzić, a biće reči i o pripremi njihovog zajedničkog diplomskog kratkometražnog igranog filma, koji nosi naziv DŽo. Kreator i urednik serijala: Marko Novaković Reditelj: Ognjen Isailović Scenarista: Srđan Vučinić Direktor fotografije: Bojan Rakić SAS Scenografkinja: Mira Andrejević Kostimografkinja: Aleksandra Stošić-Krstović Montažer: Petar Šumonja Dizajn grafike i animacija: Nenad Krstić Kompozitor: Vladimir Pejković Dizajner zvuka: Nebojša Dragićević Producentkinja: Jeka Guk-Vlatković Proizvodnja: Radio-televizija Srbije 2023.

...