Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:10
Koncert za dobro jutro
06:56
Slagalica
07:20
Datum
07:25
Verski kalendar
07:36
Moja lepa Srbija
08:01
Građanin
08:30
Svetlucava i sjajna
08:52
Patrolne šape
09:16
Ana i Kiko
09:33
Zujalica
09:59
Dobro je, dobro je znati: Kardiovaskularni sistem
10:25
Sportske igre mladih
10:44
Znanje imanje
11:41
Nekada časopis za pouku i književnost, izlazio je u Mostaru od 1896. do 1901. godine. Pokrenuli su ga ugledni pisci toga doba Aleksa Šantić, Svetozar Ćorović i Jovan Dučić. Ove jeseni 67. put, Srpsko prosvjetno i kulturno društvo Prosvjeta objavilo je časopis Nova Zora, gde su sabrana dela više književnih žanrova. Gost emisije je glavni i odgovorni urednik prof. dr Miloš Kovačević. U Nici je inaugurisan počasni konzulat Srbije, Francuz Filip Mangaro. Ekskluzivno za Magazin Srbija na vezi, naš dopisnik iz Francuske, Vladan Jočić je razgovarao sa njim.U doba korona virusa, lekari širom sveta su na velikom izazovu. Jedan od njih je i berlinski specijalista za uho, grlo i nos doktor Milutin Stanković. Studije je završio u Beogradu, danas živi i radi u prestižnom kvartu u Berlina gde ima svoju ordinaciju. Svojevremeno je prikupio medicinsku pomoć za Republiku Srpsku i Srbiju, koju je lično dovezao kamionom... Matematički fakultet u Beogradu je iznedrio mnoge znamenite naučnike i profesore. Ove godine u toku je projekat izrade digitalnih legata priznatih matematičara ovog fakulteta. Gost emisije je prof. dr Nada Pejović.Muzički gosti ovog izdanja emisije Srbija na vezi su tenor Slavko Nikolić i mecosopran Milica Popović. Urednik emisije Boban Kovačević Reditelj Dragica Gačić.
12:17
Retka su zanimanja koja u sebi imaju patriotizam, hrabrost, ljubav prema ekstremnim sportovima, avanturizam i ljudsku plemenitost. Takvim poslom u Srbiji bave se pripadnici Ronilačke jedinice Žandarmerije Srbije. Njihov posao nije samo ronjenje, već i borba protiv terorizma, organizovanog kriminala i delovanje u vanrednim situacijama. Naša ekipa preneće vam i najzanimljivije detalje sa promocije najmlađih oficira Vojske Srbije koja je ove godine zbog korona virusa održana u kasarni General Jovan Mišković domu Vojne akademije i to bez prisustva publike. Pogledajte i zanimljivu reportažu o izložbi Britanci i Drugi svetski rat u Jugoslaviji. O izložbi i o ulozi Britanske Imperije na ovim prostorima od 1941. do 1945. godine govore autor izložbe pukovnik Nik Ilić, izaslanik odbrane Velike Britanije u Srbiji i vojni istoričar dr Milan Terzić, direktor Arhiva Jugoslavije.Saznajte i novosti iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Emisiju možete pratiti i na društvenim mrežama, jutjubu i platformi RTS Planeta. Ekipa RTS-a: urednik emisije: Goran Janićević novinar: Marina Damnjanović Nackov novinar saradnik: Igor Topalović montažeri: Vesna Grba i Mirko Krsteski producent: Stefan Radonjić organizator: Predrag Sekulić realizacija: Vladimir Antić ekipa VFC Zastava film direktor: potpukovnik Goran Ikonić organizator: Aleksandra Živković snimatelji: zastavnik I klase Srđan Grčić, Mirko Lukanović, Žarko Pekez, Vujadin Mićunović i Bogdan Petrović asistenti snimatelja: Aleksandar Đorđević i Ljubiša Glišović snimatelj u Kabinetu ministra odbrane: Anton Antanasijević.
12:50
Nas je 10%
13:20
Euripid je smatrao da su deca za sve ljude njihov život, a Gete da najveći čovek uvek ostaje - dete. Mnogo pitanja, sumnji, ljubavi, briga utkano je u ideju o porodici, a mi se pitamo sa kojim se to izazovima porodica suočava danas i šta je izmenilo njenu sliku? Porodica, osim reproduktivne, privredne i socijalne, ima i značajnu psihološku, vaspitnu i socijalizacijsku ulogu. Međutim, mnogo toga se menja, uzroci su brojni, a među njima su i promenjene društvene vrednosti. Statistika ne ohrabruje - 1950. je zaključeno oko 77 hiljada, a u 2018. godini oko 36 hiljada brakova, dakle više nego duplo manje, dok je danas veći broj razvoda - u pitanju je svaki četvrti brak.Govorićemo o tipovima porodice, funkciji, uticajima koje trpi, kao i tendencijama koje su očekivane u budućnosti. O tome - pravi znalci: sociolog profesor dr Dragan Stanojević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, pedagog i pedagoški savetnik Emilija Marković iz Pedagoškog društva Srbije, psiholog i psihoterapeut Gordana Nikić sa Univerziteta Singidunum, a o uticaju medija profesor dr Amra Latifić sa Fakuteta za medije i komunikacije. Porodica je i ekonomski savez dve familije, a regulisana je i pravno. O tome, ekonomista profesor dr Dejan Šoškić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu i pravnik Savo Manojlović iz Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Našu današnju temu ćemo podržati i muzički. Naši gosti su Marija Žeželj i njen bend, koji će našu emisiju uveseliti tematskim numerama. U emisiji ćemo predstaviti i divne primere uspešnih radionica za poboljšanje porodičnih odnosa i rada sa decom, videćemo kako se oni mogu najbolje motorički razvijati, a u studiju imamo i namlađe goste. Pratite Studio znanja! Autor i urednik serijala Studio znanja: Zoran Živković Urednik i voditelj emisije: Vinka Marinović Kovoditelj: Ivana Milenković Reditelj: Darko Kamarit.
14:19
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom
15:04
O ovom materijalu koji spada u najuži krug nezamennjivih kada je u pitanju život ljudi na Zemlji, govoriće nam sakupljači i recikleri metala, umetnici, zanatlije i zaljubljenici u ovaj materijal. Među njima je i zlatar majstor filigrana, jedne od umetnosti obrade metala, umetnosti pravljenja metalne čipke, koja uporno odbija da se preda zaboravu... Urednik: Bojan Glavonić Reditelj: Milan Jovanović.
15:33
Atletski bacački miting: Dobaci do ... Beograd 22
15:48
Veče sevalinki 2019.
16:53
Velika iluzija, filmski program
17:31
Uz pomoć zaljubljenika u stripove Vihema, Pele stvara tajni identitet - postaje superheroj Dečkomrav. Kada strašni zlikovac pod imenom Muva napadne malu zajednicu u kojoj Pele živi, Dečkomrav mora da odgovori na pretnju.Uloge: Oskar Diec, Amali Krus Džensen, Samuel Ting Graf... Režija: Ask Haselbalč.
18:54
Ana je u braku s Aleksejom Karenjinom, imaju dvoje dece i pripadaju plemićkom staležu. Ona je upoznala mladog grofa Vronskog i dogodila se ljubav kojoj se ona u početku opire. Kad se prepusti osećajima, prisiljena je suočiti se s društvenim posledicama preljube... Ove subote, 19. septembra emitovaćemo 4 epizode ove mini serije, a onda naredne subote, 26. septembra još 4 epizode.Uloge: Elizaveta Bojarskaja, Vitalij Kiščenko, Maxim Matevev, Ivan Kolesnikov... Režija: Karen Šahnazarov.
22:08
Fauda, serija
22:49
U komadu o caru Borisu Godunovu, Puškin istražuje uvek aktuelnu i prepoznatljivu temu - odnos naroda i vlasti. Puškinova drama izazvala je oštre reakcije u vreme svog nastanka i bila jedno vreme zabranjena od strane cara Nikolaja I, zbog načina na koji su prikazani predstavnici crkve i vlasti. Uloge: Feliks Antipov, Natalija Baluškov, Ivan Bortnik, Viktor Bohon, Galina Vlasova, Jurij Beljajev, Jelena Gabec, Aleksej Grabe, Jekaterina Grabe, Nikolaj Gubenko... Urednica TV Teatra: Tamara Baračkov.
01:09
Dečak mrav, film
02:26
Ana Karenjina, (1-4) serija
05:18
Atletski bacački miting: Dobaci do ... Beograd 22
05:33
Veče sevalinki 2019.
06:06
Muzika za dobro jutro
07:48
Slagalica, kviz
08:11
Datum
08:18
Verski kalendar
08:30
Svetlucava i sjajna
08:52
Patrolne šape
09:19
Mali heroji
09:35
Dositej, putnik prosvećenosti: Detinjstvo
10:04
E-TV
10:30
Od zlata jabuka
11:00
Područje Karulja, strašno ime koje odgovara ovom strašnom mestu neobjašnjive lepote. Stene koje se gotovo vertikalno propinju oko 400 metara iznad mora, kamenje, vododerine i provalije. Niz provaliju, koja završava u moru, moguće je spustiti se pomoću lanaca koji su prikovani za stenu. Na mestu gde je bila kelija najpoznatijeg Srbina sa Karulje - oca Stefana, Rus Atanasije podigao je građevinu koja podseća na zamak sa crkvom posvećenom našem Svetom Savi. Na kilometar i po iznad mora je Panagija. Mala građevina na kamenom platou, koja pruža utočište za oko tri stotine poklonika. Panagija znači Bogorodica i to je mesto do koga se, prema predanju, popela Majka Božija. Na najvišoj steni planine Atos (2033 metra) je gvozdeni krst, pored krsta je kapela u izgradnji posvećena Preobraženju Gospodnjem. Sveta Gora se pokazuje u svoj svojoj lepoti i slavi. Taj pogled vraća snagu i duhovno okrepljuje. Prema predanju prvi je vrh Atosa pohodio naš Sveti Sava. O čemu piše monah Teodosije u „Žitiju Svetog Save. Podvig spuštanja sa Atosa za mnoge je veći napor od uspona. A onda, uoči Preobraženja služi se svenoćno bdenije i sveta liturgija. Bdenije je počelo već u devet uveče, a liturgija i pričešće, za one koji su se pripremili, oko tri ujutru. „Od Karulje do Atosa je nastavak filma „Dobro nam je ovde biti, film o lepoti, duhovnosti i posvećenosti ovogodišnjih putnika. Autori: Dušan Ubović i Hadži Boris Solomko Urednik: Ljubisav Aleksić.
11:30
Verski mozik Srbije
12:10
Zna Srbija i za domaćina, gazdu, majstora, preduzetnika. Čovek na selu koji je upravljao domaćinstvom, porodičnom zadrugom nije bio seljak, već ekonom. Gazde su bili vlasnici kapitala. Preduzetni su ljudi ovih prostora, proizvodili, trgovali, radili, argatovali i za sebe i za svoju državu. Bilo je izuzetnih trgovaca i industrijalaca, radili su u kući, po garažama i fabrikama. Snivali su svoje snove, a onda su snovi pretvarani u preduzeća, danas kompanije.Šta je činiti sada kada su se vremena promenila, kada se umesto o CNC mašinama govori o robotizaciji, kada sve poslove postepeno preuzima veštačka inteligencija? Hoće li naslednici moći na isti način da vode kompanije kao što su vodili njihovi roditelji osnivači, da li je došlo novo vreme, vreme novih izazova? Kako porodičnu kompaniju učiniti održivom, funkcionalnom i transfernom objašnjavaju: - Boris Vukić, Institut ASEE; - Svetlana Radenković, menadžer; - Milovan Zvijer, advokat. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Montažer: Vladmir Krstić Realizacija: Zorica Mijailović.
12:46
Kulturako aresipe
13:18
Sve boje života
13:47
Tajna veza između ove porodice i čokolade ne počinje u mirisnoj radionici nadomak grada. Njihove životne priče isprepletene su neobičnim okolnostima koje je na čudesan način začinila hrana bogova iz dalekih tropskih šuma južnog Meksika. Kakav je život od čokolade u sred Srbije, koliko je sladak a koliko gorak i kako se proizvode čokoladice sa tekilom, čilijem, anisom, mentom, saznaćete u TV priči u porodici Jovanović. Urednik emisije: Nataša Nešković.
14:10
Eko minijature: Podzemne tajne
14:15
Više pakovanja, rukavica za jednokratnu upotrebu i više lične zaštitne opreme istovremeno znači i više plastičnog otpada, ali zvaničnici, proizvođači i istraživači kažu da je sada prerano brinuti o tome. Povećana upotreba plastike je privremena, a zaštita zdravlja je uvek na prvom mestu. Koncept zooloških vrtova se razvio. Oni više nisu samo prostor u kojem su izložene životinje, već su postali centri istraživanja i očuvanja vrsta. Zatvaranje zooloških vrtova za posetioce zbog pandemije virusa kovid 19 uticalo je na njihovo poslovanje. Tim povodom posetili smo zoološke vrtove u Portugaliji.Džinovska kornjača sa Galapagosa, Diego, smatra se zaslužnom za opstanak ugrožene vrste kojoj pripada. Diego je star 100 godina i ima oko 800 svojih potomaka. Procenjuje se da njegovi potomci čine oko 40 procenata svih živih džinovskih kornjača. Diego je protekle decenije proveo u uzgajalištu na obližnjem ostrvu Santa Kruz a sredinom juna je sa još 14 drugih džinovskih kornjača pušten na slobodu na rodno ostrvo u Španiji. Komarci su zaista neprijatna pojava koja može za čas pokvariti uživanje u lepom vremenu ili šetnji pored vode a predstavljaju i opasnost po zdravlje jer mogu biti prenosioci raznih bolesti. Prikazujemo način na koji su stanovnici jednog gradića u Francuskoj uspeli da se reše ovih napasti. Odgovore na pitanja šta je sreća, šta doprinosi da se tako osećamo i zašto Danci sebe smatraju najsrećnijim narodom na svetu potražili smo u Muzeju sreće koji je nedavno otvoren u Kopenhagenu. Nakon sve češćih naučnih potvrda da su brojne igračke opasne po fizičko ili psihičko zdravlje dece počinjemo da se vraćamo jednostavnim, ekološkim igračkama. Predstavljamo andramolje - bezbednu igračku sa važnom ekološkom misijom. Urednik serijala: Jelena Radović Jovanović.
14:40
Slava Marković je kao mladić bio fasciniran filmom Bal na Vodi gde se Ester Viliams pojavljuje kao sirena iz vode a i zaljubio se u jednu devojku koju su roditelji odmah poslali u Pariz.Bila su to dva jaka motiva da Slava Marković sa 22 godine poželi da vidi svet. Pobegao je iz Jugoslavije u Francusku tako reći peške i posle dugih putešestvija od nemila do nedraga postao siva eminencija u Raspućinu jednom od najčuvenijih restorana u Parizu.Majka mu je bila Ruskinja govorio je odlično ruski i tako postao miljenik ruske carske emigracije u Parizu. Bio je poverenik mnogih poznatih ličnosti i sa njima delio njihove muke i tajne. Njegov životni put je dečački san o nekom drugom svetu. Poznavao je Marlona Branda, Grejs Keli, naše odbegle momke van zakona, Alen Delona, Iv Montana, Zak Tatija...Posle mnogo godina obreo se u Beogradu i kaže da je došao kući. Ispričao je svoju priču u knjizi svojih sećanja.Razgovor sa ovim zanimljivim čovekom svedoči o jednom vremenu koje postaje istorija.
15:12
Datum
15:20
Verski kalendar
15:30
U dalekom planinskom selu u Hercegovini, neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata, usamljene žene i deca čekaju povratak muškaraca sa fronta. Nekolicina ljudi koji su ostali u selu pokušava da ode u Ameriku i pronađe spas od drvlja i kamenja. Centar priče je na usamljenosti i iščekivanju. Ovo je tragična priča o dva čoveka čija je borba za srce žene koštala glave obojicu.Uloge: Izet Hajdarhodžić, Radmila Radovanović, Dragan Žarić, Jelena Žigon, Faruk Begolli, Snježan Aćimović, Olga Babić... Režija: Vlatko Filipović.
17:15
Njeni ogorčeni zemljaci pozivaju verenika na osvetu, u ime običaja i zakona njihovog kraja. U poslednjem trenutku seljaci sprečavaju zločin. Berba je završena. Kao i ranije, neki se vraćaju kući, dok se drugi prilagođavaju životu na bogatoj banatskoj zemlji... Uloge: Beba Lončar,Boris Dvornik, Velimir Bata Živojinović, Ranko Kovačević, Ružica Sokić... Režija: Zdravko Randić.
18:45
Teškoće u radu na tunelu su velike, ali je on ipak završen na vreme. Između ostalog i zaslugom Milana, koji je, još neizlečen, pobegao iz bolnice i sa svojom bušilicom olakšao rad. Uloge: Bahrija Hadži-Osmanović, Borislav Gvojić, Branko Mikonjić, Jovan Antonijević... Režija: Gustav Gavrin.
20:20
Markov otac nestao je u ratu kao heroj. Marko oseća nemir zbog ambicija da i sam bude u nečemu iznad ostalih, ali mu nedostatak volje i nesređen emotivni život za to ne daju priliku. Upoznaje Irenu, devojku s medicine, koju je Dragan planirao za svoje donžuanske poduhvate. Istovremeno, drugovi odozgo smatraju da bi bilo zgodno da taj talentovani momak (Marko je apsolvent arhitekture) radi na urbanističkom projektu naselja koje bi nosilo ime njegovog oca. Marko prihvata kao zgodnu tezgu. Na Draganovo razočarenje, Markova emotivna veza sa Irenom se učvršćuje. Miško, posle jedne utakmice i nesretnog loma noge, mora da apstinira od fudbala. Lola koristi taj trenutak da se njihova veza kruniše brakom. Dragan stiže iz vojske na vanredno odsustvo radi polaganja ispita. Čopor se za trenutak objedinjuje radi zajedničkog izleta na kojem Irena stavlja do znanja Marku da je trudna. Marko joj predlaže da abortira, što Irena odbija. Marko oseti samoću i vraća se Ireni koja ga dočekuje hladno objasnivši da ga je lagala. Ne shvatajući poraz, Marko ne reaguje čak kad Irena pred njim krene u zagrljaj njegovom prijatelju Ćutku. Uloge: Magda Fedor, Petar Božović, Dragomir Čumić... Režija: Nikola Stojanović.
22:00
Fauda, serija
22:40
Hor i SO RTV Španije
00:10
Put koji prolazi pored njihove kuće dovodi im ljude različitih sudbina, koje se u Jovani talože razarajući njenu predstavu o sopstvenom životu kao mirnom, idiličnom toku. Bez njene volje ona je uvučena u zlo drugih koje raste do zla u njoj samoj. Boreći se protiv tog prodiranja, ona sukob sa spoljnim svetom pretvara u sukob sa mužem, a oružje pobune postaje joj samo zlo.Uloge: Merima Isaković, Bogoljub Petrović, Krunoslav Šarić... Režija: Živko Nikolić.
01:59
Moja strana svijeta, film
03:31
Zemljaci, film
06:11
Datum
06:17
Verski kalendar
06:28
Mjuzikl na jugoslovenskim scenama - Skromnom najavom u dnevnoj štampi, 8. januara 1974. godine počelo je emitovanje u mreži Jugoslovenske radio-televizije (JRT), serije Mjuzikl na jugoslovenskim scenama. Sledilo je zatim dva puta mesečno, utorkom na Drugom programu emitovanje televizijskih prenosa već postojećih mjuzikla koji su snimani po pozorišnim scenama širom Jugoslavije, dva iz svake republike - već po tadašnjem uobičajenom ključu. Posada kolor reportažnih kola Televizije Beograd, tada prvih kolor kola u Jugoslaviji, snimala je mjuzikle na pozorišnim scenama putujući po gradovima širom zemlje, predstavljala nova reportažna kola, novu tehnologiju, nove uređaje i nesagledive mogućnosti elektronskog medija - u boji. Da su ostali sačuvani na trakama svi ovi snimci, to bi danas bila odlična građa za analitičare, istoričare, pozorišne hroničare i muzealce... ali, kako su ostala samo dva snimka mjuzikla - značaj sačuvanog je nemerljiv.U uvodnoj emisiji serije Šta je to mjuzikl na popularan način objašnjava se kako je nastao ovaj muzičko-scenski rod, kada se pojavio prvi put kod nas, kakva je razlika između mjuzikla, komada s pevanjem, muzičke komedije... U emisiji se izvode i kompozicije iz najpoznatijih svetskih i domaćih mjuzikala. Gledaoci će takođe imati priliku da vide i insert iz prvog muzičkog ton filma sa Al Džonsonom u glavnoj ulozi. Gosti su: Milena Dravić, Sanda Langerholz, Senka Velentanlić, Bisera Veletanlić, Duško Jakšić, Gertruda Munitić, Leo Martin, Alfi Kabiljo, Milan Grgić, Anton Marti, Vlado Štefančić, Mira Trailović, Mića Tatić i dr Raško Jovanović. Pevače prati Veliki zabavni orkestar RTB, pod upravom Ilije Genića. Scenario dr Raško Jovanović; muzički urednik Vojkan Borisavljević; scenografija Bora Nježić; kostimi Mira Čohadžić; voditelj Saša Radojčić; reditelj Branko Kičić. Ovaj tekst je napisao i poslao štampi urednik serije Predrag Perišić, ali najavljenu uvodnu emisiju - danas nećete gledati, jer nije sačuvana. Možete samo zamišljati kako je proteklo 50 minuta u ovako uglednom društvu. No, kakav bi to bio naš Trezor kada ipak, svoje blago ne bi izneo danas, pred vas. Naime, namerno ili slučajno posle emisije Šta je to mjuzikl i programa iz Antologije jugoslovenskog dokumentarnog filma, u 21.40 sledila je emisija u produkciji Muzičke redakcije, po žanru bliska mjuziklu: madrigalska opera-balet Stav'te pamet na komendiju - rađena po sižeu Držićevog Dunda Maroja, a po muzici Nikole Hercigonje. E , pa to će te upravo sada gledati, jer taj je snimak sačuvan, doduše snimljen godinu dana ranije, studijskim c/b kamerama. Stav 'te pamet na komediju - madrigalska opera-balet, savremenog beogradskog kompozitora Nikole Hercigonje, rađena je po sižeu popularne komedije Marina Držića Dundo Maroje. Učestvuju Baletski ansambl Narodnog pozorišta u Beogradu; solisti Dragoslava Nikolić, Aleksandra Ivanović, Zvonko Krnetić, Nikola Mitić; Hor i orkestar RTB, dirigent Oskar Danon - Uloge: Božidar Pavićević Longa (Pomet); Lidija Pilipenko (Laura); Ljiljana Dulović (Petrunjela); Vladimir Hadžislavković (Dundo Maroje); Spomenka Pantelić (Pera); Mira Popović (baba); Srba Suvočarević (Mare); Dragan Đulić (Bokčilo); Miodrag Mirković (Popiva); Vladimir Logunov (Tudešak), Milenko Pavlović, Aleksandar Veljković - Pisac Marin Držić, kompozitor Nikola Hercigonja, koreograf Vera Kostić, reditelj Slavoljub Stefanović Ravasi - Premijerno emitovano 04.10.1973; Muzička redakcija, urednik Srđan Barić; reprizirano u Trezoru 10.09.2004. i 26.11.2018.
07:30
Mirakulus
07:53
Mali dnevnik
08:00
Srpski jezik za peti ra?red
08:30
Matematika za peti razred
09:10
Istorija za peti razred
09:45
Imali smo čast i sreću da nam Mitrović pokloni vreme i svoje znanje kako bismo analizirali fenomen samoupravljanja o čijim se vrednostima, kako je u ovoj emisiji rekao: govori u vidu nasilja stereotipa od najlošijeg do najpohvalnijeg. Milutin Mitrović pisao je do poslednjeg dana, objavljujući u nedeljniku Biznis i finansije i na sajtu Peščanik. U svojoj kratkoj biografiji na tom sajtu napisao je: Studirao prava i italijansku književnost, ali nijedne od tih studija nije završio, pa je zato studirao za svaki tekst. Najveći deo radnog veka proveo u nedeljniku Ekonomska politika, gde je obavljao poslove od saradnika do glavnog urednika i direktora. U toj novini je osnovno pravilo bilo da se čitaocu pruži što više relevantnih informacija, a da se sopstvena mudrovanja ostave za susrete sa prijateljima u bifeu. Tekstovi su mu objavljivani ili prenošeni u kanadskim, američkim, finskim i italijanskim medijima, a trajnije je sarađivao sa švajcarskim časopisom Galatea. Pisao za Biznis i finansije i Peščanik. Fabrika knjiga i Peščanik su mu objavili knjigu Dnevnik globalne krize. Scenario i režija: Valentina Delić Montaža: Ksenija Savićević.
10:14
Sve boje života
10:43
E-TV
11:10
S Tamarom u akciji
12:03
49. međunarodno takmičenje muzičke omladine - otvaranje, 2. deo
12:52
Ja, mi i drugi
13:22
Povratnik: Dragana - Minhen
13:46
Mali dnevnik
13:53
Internat za plemićke kćeri, serija
14:43
Mornarički istražitelji, serija
15:29
Ženski raj, serija
16:13
Draga Irena, film
17:45
Sa majkom Gojom i sestrom Nađom, Stojan, u to vreme Tole, 1954. godine napustio je Užice i preselio se kod oca Radiše, imigranta kraljeve vojske u Ameriku gde je diplomirao, a potom i doktorirao rusku književnost na prestižnom Kolumbija univerzitetu. Po završetku školovanja umesto sigurnog zaposlenja i profesorske plate, Stiv se posvećuje jedinoj istinskoj ljubavi - pisanju. Pišući za pozorište i film, doživeo je brojne uspehe.Ma koliko, u početku, bio zanesen Amerikom i američkim snom, i u godinama najveće slave, Stiv nikada nije zaboravio i u potpunosti napustio svoje Užice. Rado se vraćao u Srbiju, u grad svog detinjstva koji se tek poslednjih godina, s dužnim poštovanjem priseća velikog pisca i njegove nesvakidašnje potrebe da se, osim svetskoj publici, dopadne i svojim zemljacima.Stojan Stiv Tešić, proslavljeni američki pisac i romansijer srpskog porekla, duboko razočaran epilogom američkog sna, umro je 1996. godine u 54. godini života. Za sobom je ostavio kćerku Ejmi, suprugu Beki, 6 ekranizovanih filmskih scenarija, 10 drama i 2 romana. Po svedočenju najbližih prijatelja neostvarena je ostala njegova želja da ponovo, bar povremeno živi u Užicu i Solotuši kraj Bajine Bašte. Autorka: Nada Gavrilović Urednik: Ljubisav Aleksić Snimatelj: Goran Marjanović Montažer: Branko Vidaković.
18:24
Promišljajući svoja životna iskustva u paralelnoj priči koja prepliće dve ličnosti u jednu sudbinu, Duška Dragićević i Konstantin Kostjukov, zapravo, govore o lepom, dobrom i istinitom kao vrhunskim vrednostima života kakav vredi živeti - vrednostima za kojima, birajući sagovornike, kroz seriju Talenat kao sudbina, traga i njen autor, Marija Kovač. U emisiji je korišćen dokumentarni materijal RTS-a, ali i lični trezor uspomena baletskog para, koji je otvoren u njihovom domu na Gundulićevom vencu.
19:07
Lajmet
19:12
Internat za plemićke kćeri, serija
20:04
Zabavni portret mitske kasete prikazan je kroz putovanje od istoka ka zapadu i vice versa, a osvrt na osamdesete godine prošlog veka kao perioda koji je definisao naš svet takođe je istaknuti deo dokumentarca VHS revolucija. Režija: Dimitri Kourtčin.
21:05
Drama Štićenik je priča o mladiću koji pati od nesavladivog uverenja da ga neko smrtno ugrožava. Uloge tumače: Milan Mihailović, Dušan Janićijević, Branko Pleša... Urednik ciklusa: Marko Novaković Režija: Đorđe Kadijević Scenario: Filip David Direktor fotografije: Branko Ivatović Scenograf: Stevo Škorić Kostimograf: Mirjana Kuruzović Montažer: Neva Habić.
21:55
Obrađeni su radovi brojnih andergraund umetnika, sa naglaskom na one latinoameričkog porekla, gde se vide obrisi rastuće pank scene i budućih autora grafita. Režija: Anjes Varda.
23:20
Pričaj mi priču, serija
00:18
Lajmet
00:25
Nišvil: Lazar Tošić Kvintet
00:58
Trezor
01:59
Dramski ponedeljak: Štićenik, TV film
02:42
Murali, film
04:00
Talenat kao sudbina: Duška Dragičević i Konstantin Kostjukov