Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:25
Slagalica, kviz
06:48
Datum
06:53
Verski kalendar
07:03
Lajmet
07:09
Eko menadžer
07:35
Kolariću Paniću
08:00
Pepa prase
08:05
Vodeni svet malih gupija
08:28
Buš bejbi svet
08:32
Lola i Mila
08:39
Mašine strašne priče
08:49
Svetlucava i sjajna
09:14
Bejblejd
09:39
Transformersi
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:06
U emisijama, koje traju do 15 minuta, obrađuju se sledeće teme: kombinatorika, sabiranje i oduzimanje sa prelaskom desetice, množenje, deljenje, obim geometrijskih figura, krug, polovina, trećina, petina, desetina, mali detektivi, priča o Gausu... Serija ima za cilj da se najmlađi kroz igru i zabavu upoznaju sa osnovnim pojmovima iz matematike. Ovaj uzrast zahteva najveću pažnju, i od njihove pripremljenosti zavisi i njihovo kasnije uključivanje u rad i razumevanje nastave iz ovog predmeta. Ideja urednika podrazumeva jedan zanimljiviji i opušteniji pristup i deci i temama. U rad su uključena i dva klovna-animatora, koji svojom interesantnom pričom podstiču decu na razgovor i na taj način se dolazi do odgovora i objašnjenja u vezi sa ovim pojmovima. Ovo je sve upotpunjeno odgovarajućom grafikom i animacijom, koja pomaže da sve bude još jasnije i preciznije. Trenutno se svakog utorka na Drugom programu u terminu školskog programa emituju epizode prvog ciklusa serije i nadamo se da ih deca sa uživanjem prate. Urednik serije: Tanja Čanić-Mlađenović Scenario: Aleksandra Rosić Reditelj: Lela Janjić Glumili: Paja Badrljica - klovn Petar Marić - klovn Deca: Mila Mlađenović, Lena Mlađenović, Kosta Brajović. U prvoj epizodi, pod nazivom Sabiranje i oduzimanje sa prelaskom preko desetice, najmlađi će se upoznati sa lakšim načinom sabiranja i oduzimanja. Uz igru i šalu saznaće kako je klovn Paja, naravno uz njihovu pomoć, naučio da brzo izračuna koliko koštaju slatkiši.
10:18
Šarlo je fasciniran hamburgerima kao i brzom vožnjom i trka se sa pravim nemačkim cepelinom, dok Đole uči decu ko je bio poznati nemački naučnik Vilhelm Konrad Rendgen. Družina će vas upoznati sa glavnim gradom Nemačke, poznatim nemačkim kompozitorima i sa pregršt zanimljivosti vezanim za Nemačku. Naučite kako izgleda nemačka zastava, kako zvuči nemačka himna i kako se na nemačkom kaze volim te. Autor Igranog serijala za decu Šarlo vas vodi je Nermin Ahmetović, produkcija Art beat centar.
10:33
Parkovi prirode
10:55
Udruženje radio-stanica FNRJ osnovano 1952, pojavom televizije 1958. godine, preraslo u Jugoslovensku radio-televiziju (JRT). Važnije delatnosti JRT bile su: saradnja među članicama u planiranju i rea­lizaciji zajedničkih i kombinovanih radio i televizijskih programa, izrada zajedničke programske sheme, organizacija Festivala JRT (od 1965. do 1991); sva­kod­nevne razmene vesti i emisija; zajedničko pokrivanja velikih priredbi i događaja u zemlji: Olimpijskih igara u Sarajevu, Mediteranskih igara u Splitu, Uni­ver­zi­ja­de u Zagrebu, Samita nesvrstanih u Beogradu... Neki od realizovanih prenosa bi­li su u svoje vreme ali i danas ostaju pravi podvizi, kakve mnoge i veće i bo­ga­tije radio i televizijske organizacije i sistemi nisu realizovali. U najvažnije delatnosti svakako spada koordinacija i realizacija na desetine hi­lja­da međunarodnih televizijskih prenosa i svakodnevne međunarodne razmene vesti pre­ko EBU, kao i multilateralne i bilateralne razmene radijskog i televizijskog pro­grama sa organizacijama u inostranstvu; realizacija unilateralnih prenosa u izu­zetno velikom obimu obavljana je profesionalno i bez zastoja i za vreme rata u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni. JRT  u arhivu Jugoslavije - Tokom 17 godina rada Trezora emitovane su desetine priloga i emisija iz istorije rada i bogate produkcije JRT-a, intervjuisani programski i tehnički radnici te organizacije, snimano na mestima velikih događaja,  nekoliko emisija i na beogradskoj adresi JRT-a. Poslednja emisija o radu JRT, snimana je krajem 2018. u Arhivu Jugoslavije gde se čuva celokupna ostavština JRT-a s obzirom da je sedište organizacije bilo u Beogradu, glavnom gradu Jugoslavije. Domaćin našeg boravka i snimanja u Depou br. 13 Arhiva Jugoslavije bio je Milan Medaković, načelnik Odeljenja za zaštitu i korišćenje arhivske građe, poznat našim gledaocima iz ranijih Trezora. Gost je bio poslednji generalni sekretar JRT-a prof. Aleksandar Luj Todorović, takođe poznat našim gledaocima kao pionir Televizije Beograd gde je radio inženjerske poslove od 1965. do 1988. godine, zatim u JRT proveo do 1992, zatim u EBU, gde je i danas počasni predsednik Tehničke skupštine EBU. Razgovor među policama Depoa trajao je više od jednog sata, a otvorene su samo tri kutije od nebrojeno mnogo koliko ih je na policama do plafona Arhiva. Svaki pogled na zapisnike, izveštaje, odluke, podsticao je na pitanja, odgovore, objašnjenja... Spomenuti su svi generalni sekretari JRT-a: Ivko Pustišek, Zlatko Sinobad, Milan Vukos, Faik Dizdarević, Luj Todorović... najvažnija pravila i najvažniji zajednički poduhvati JRT-a, pomoć koju je JRT pružala drugim zemljama kao što su Alžir, Šri Lanka i dr, zatim  odnosi  sa EBU (Evropskoj uniji za radiodifuziju)... no ipak najviše se govorilo o poslednjim godinama o poslovima oko gašenja organizacije JRT, dugačkim i strpljivim pregovorima svih generalnih direktora radija i televizije nekadašnjih republičkih centara, o raspodeli sredstava, finansijama, pravnim aktima... A kada se to završilo posle višednevnih sastanaka u Pečuju, Budimpešti i poslednjeg u Ženevi - niko nije bio oštećen, svi  su se zadovoljni razišli. Poslednji JRT poduhvat bio je Olimpijske igre u Barseloni, leta 1992, koji je mnogo ranije bio ugovoren, o zajedničkim prenosim, tehnici, izveštavanju - te se zarad gledaoca nije mogao menjati. Luj Todorović je bio postavljen za Šefa novinarskog pula i taj poslednji zajednički posao prošao je na najvišem profesionalnom nivou. - Učesnici: inženjer prof. dr Aleksandar Luj Todorović, sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Milena Jekić-Šotra, snimatelj Aleksandar Stipić, asistent Goran Plavšić, snimatelj zvuka Milan Đorđević, rasvetljivač Goran Kalanj, saradnik-snimatelj Ivana Bosanac,  organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Dragan Vladisavljević, montažer Aleksandar Andrijevski, autor Bojana Andrić. - Snimano 08.12.2018, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju.
12:01
Beogradska filharmonija: Berlioz
12:46
Između igre i matematike
12:58
Šarlo vas vodi
13:16
Očima prirode
13:30
Mali dnevnik
13:35
Znanje imanje
14:36
Milijarde, serija
15:31
Mala šala, TV film
16:36
Oficir s ružom, film
18:35
Pravo na sutra
19:00
Lajmet
19:10
Ova emisija prati festivalska zbivanja i odgovara, kroz razgovore, pre svega, sa koreografima, šta je savremena igra i kuda ide dalje. Dada Masilo, Jakopo Godani, Mari Šuinar, Sidi Larbi Šarkauji, koreografi iz Južnoafričke Republike, Nemačke, Kanade i Belgije, imaju različite koreografske pristupe. Emisija daje odgovore na pitanja šta je tajna njihovog rada, inspiracija i da li se oslanjaju na postojeće narative. Stav o značaju Festivala ovog tipa daju i kritičarka britanskog Gardijana Džudit Mekril i primabalerina Vivijana Durante. Kroz inserte baleta izvedene na 16. Beogradskom festivalu igre, emisija pruža uvid u svetske tendencije u svetu savremene igre.  Autor emisije: Nikoleta Dojčinović Rediteljka: Adrijana Ada Lazić.
19:35
Autoportret: Ašhen Ataljanc
20:10
Kina: kineski dokumentarni film
21:00
Gospođa, serija
22:23
Kroz crvotočinu, američka dokumentarna televizijska serija sa Morganom Frimenom u ulozi naratora, istražuje misterije našeg postojanja povezujući najbriljantnije istraživače današnjice i najsmelije ideje iz graničnih polja nauke. Prvi put u istoriji čovečanstva znamo da je svemir prepun planeta, neobičnijih nego što smo ikad mogli i da zamislimo, planeta na kojima bi možda mogao da postoji vanzemaljski život. Ali kako bi ta bića izgledala? Svi smo mi proizvod sredine u kojoj živimo. Ne možemo znati kako izgleda vanzemaljac dok ga ne vidimo. Ali, kao detektivi koji jure nepoznatog osumnjičenog, biolozi i astronomi počinju da sklapaju sliku. Kako bi mogli izgledati vanzemaljci, pogledajte u novoj epizoda serije Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom, koja je na programu u utorak 21. maja u 22.23 na RTS 2. Obrada Redakcija naučnog programa RTS Odabrala Marija Stevanović.
23:06
Andre Riju: Dobro došli u moj svet
23:50
Vavilon Berlin, serija
00:41
Lajmet
00:48
Trezor
01:49
Oficir s ružom, film
03:32
Kroz crvotičinu sa Morganom Frimenom
04:15
Znanje imanje
06:10
Slagalica, kviz
06:34
Datum
06:39
Verski kalendar
06:49
Lajmet
06:55
Eko menadžer
07:21
Kolariću Paniću
07:54
Pepa prase
08:00
Vodeni svet malih gupija
08:24
Buš bejbi svet
08:26
Lola i Mila
08:34
Mašine strašne priče
08:44
Svetlucava i sjajna
09:05
Bejblejd
09:32
Transformersi
09:53
Mali dnevnik
10:00
Znakopis
10:14
Ups! U problemu sam
10:25
Nauka 50: Internet
10:50
Dubravka Nešović, interpretatorka gradskih pesama i romansi - Novi Bečej, 31. avgust 1932 - Beograd, 23. april 2019. Crveni šal za navek, Dok je sveta i veka - Dubravka Nešović nasledila je umetnički talenat od roditelja koji su bili glumci, tako je još kao četvorogodišnja devojčica pevala pred publikom u pauzama, za vreme promena između činova. Po završetku gimnazije odlazi u Niš gde upisuje muzičku školu, a ubrzo dobija i ulogu Koštane u niškom Narodnom pozorištu. Muzičku akademiju studirala je u Beogradu. U to vreme bila je solista horaBranko Krasmanović, a uporedo i solista Hora Radio Beograda. Zbog svog raskošnog alta i visokog proseka na Akademiji, dobija državnu stipendiju i usavršava glas u Belgiji gde magistrira i time postaje prvi magistar pevanja u Jugoslaviji. Često je gostovala u emisijama Radio-televizije Beograd, učestvovala na mnogobrojnim humanitarnim koncertima, a u penziju je otišla sa statusom istaknutog estradnog umetnika. Dubravka Nešović živela je svoje penzionerske dane u Gerontološkom centru - Dom Karaburma zaboravljena od mnogih. Ipak, zadržala je boemski duh, razmišljala pozitivno i nije dozvolila sebi da zapadne u melanholiju. Tako je i ekipu Trezora dočekala sa pesmom i nasmejanog lica. U emisiji se mogu čuti pesme: Tišina nema vlada svud, Da znaeš mori mome, Plava marama, Crveni šal, Kad bi ove ruže male, Na te mislim i druge. - Učesnici: Dubravka Nešović, sagovornik Sandra Milošević - Scenarista i voditelj Sandra Milošević, snimatelj Andrej Oštrbenk, asistent snimatelja Milorad Ševo, snimatelj zvuka Ljuba Jovanović, saradnik-snimatelj Milena Jekić Šotra, organizator Gordana Grdanović, montažeri Đorđe Anđelković, Ana Đurković; urednik Bojana Andrić - Premijerno emitovano 30.09.2014; Redakcija za istoriografiju.
11:50
Ajvan Ladlou
12:30
Kao jedan od najboljih primera za to, analiziraćemo bajke u najuspešnijoj savremenoj bajci, filmu. O toj temi u poslednjoj epizodi serije govore psiholozi, teoretičari književnosti, duhovnici, umetnici: prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović, Protosinđel Ilarion Đurica, prof. dr Žarko Trebješanin, Radoslav Zelenović, Vesna Nenadić Jevtić, dr Zoran Milivojević, Vesna Gajević Vidojević i drugi. Da sve bude još lepše pomogli su nam naši najmlađi ali najslađi drugari, princeze i prinčevi, kao i divna glumica-čarobnica Paulina Manov i lepa Grdana i Crvenkapa Katarina Stefanović. Urednik, Nataša Nešković. Reditelj, Sunčica Jergović. Montaža, Ana Ćurković.
12:56
Mali dnevnik
13:00
Potera, kviz
14:01
Milijarde, serija
15:03
Gospođa, serija
16:25
Vaterpolo - Plej of: Crvena zvezda - Radnički, prenos
17:47
U svetu
18:20
Socijalizam ili kapitalizam: Žarko Radaković
19:12
Lajmet
19:55
Želeći da otkrije šta podrazumeva posao kostimografa, modelara, scenskog maskera i garderobera, Narator se susreće i razgovara sa pozorišnim radnicima bez kojih jedna predstava ne bi mogla da postoji, ulazi u garderobe, krojačnicu, zaviruje iza scene. Paralelno, Narator će pratiti i pripremu predstave Garderober po tekstu Ronalda Harvuda, pomno posmatrajući interesantan odnos Garderoberke i dva glumca koji pripremaju uloge Sera i Normana.Igraju: Nebojša Dugalić, Aleksandra Nikolić, Predrag Ejdus, Branislav Zeremski Učestvuju: Marina Vukasović Medenica, Verica Mekić, Nijaz Memiš, Drena DrinićAutor serijala: Nebojša Bradić Pisci scenarija: Kristina Đuković i Dunja Petrović Reditelj: Miško Milojević Izvršni producent: Aleksandar Janković Producent: Nevena Stanojlović Scenograf: Miroslava Andrejević Kostimograf: Aleksandra Aleksandrić Direktori fotografije: Periša Đinđić Kompozitor: Božidar Obradinović Montažer: Tihomir Dukić.
20:33
Despot Stefan je bio zaštitnik kulture i književnosti, i inicijator književne obnove u Srbiji svog doba. U njegovo vreme, pri manastirima, je radila tzv.Resavska škola u kojoj su učeni monasi za despota prepisivali istorijske i starozavetne knjige, i širili pismenost. Drugo poglavlje emisije Rukopisna baština Moravske Srbije, posvećujemo vrhunskim književnim delima 14. i 15. veka i njihovim tvorcima: despotu Stefanu Lazareviću, Konstantinu Filozofu, Inoku iz Dalše, Radoslavljevom jevanđelju, ali i srednjovekovnim vladarskim bibliotekama i prepisivačkoj - Resavskoj školi u manastiru Manasiji. U emisiji učestvuju: prof. dr Irena Špadijer, prof. dr Zoran Ranković, dr Vladan Trijić, dr Zoran Nedeljković i Marina Lazović. Urednik i scenarista: Svetlana Ilić Montažer: Milica Živojinović.
21:00
Gospođa, serija
22:15
Jubilej Kose središnja je tema večerašnjeg Kulturnog centra, o čemu govore Jugoslav Vlahović, ilustrator i karikaturista, Magdalena Zrnjević, studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti, zatim, glumci Branko Milićević i Ivan Jevtović, i prevodilac Lazar Šećerović. U emisiji će biti reči o 58. Venecijanskom bijenalu vizuelenih umetnosti, novoj knjizi Dragana Velikića Adresa, o oživljavanju Diznijevih animiranih klasika, o analitčkoj studiji Pavla Levija Cimanje slike, o dramama Gorana Milenkovića, o riječkoj grupi Paraf koja je pokrenula pank revoluciju u Jugoslaviji, o izložbi Dragana Ilića u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Rubrika Jubilej posvećena je stogodišnjici Bauhausa. Gost tanke linije je rimski vizuelni umetnik Alfredo Piri. Gost nedelje je pisac Vladimir Pištalo.Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa: Nebojša Bradić Odgovorni urednik Redakcije za kulturu i umetnosti i urednik emisije: Danijela Purešević Kreativni direktor: Boris Miljković Autori rubrika: Ana Tasić, Aleksandar S. Janković, Aleksandar Žikić, Predrag Petrović, Hristina Vasilijević, Jasmina Mijić, Jelena Videnović Voditelj: Željko Maksimović Montažer: Goran Mijić Reditelj: Ivan Bukvić.
23:20
Uz Branku Glavonjić, inicijatorku i urednicu festivala, TV domaćini u studiju RTS- a su Zoran Stefanov, frontmen benda Iskaz i Stefan Jovčić.Kao revijalni gosti nastupiće bend Straight Mickey and the Boyz a ujedno, bubnjar ovog sastava, Danilo Luković biće i član žirija. Pored stalnih članova, Maje Cvetković (E-Play) i Vukašina Markovića (Irie FM), tri takmičarska benda u sedmoj emisiji će ocenjivati i Jovana Coka Stanković, (novinarka Rok radija i muzički promoter) kao i Miroslav Miša Aleksić, bas gitarista legendarnog benda Riblja Čorba, koji je i predsednik žirija ovoga puta.I tokom petog televizijskog Bunt rok festiva (kao i u televizijskoj emisiji Bunt) u svakom izdanju nudimo i sve novosti o aktuelnim muzičkim izdanjima, pažnje vrednim dešavanjima, zanimljivim koncertima na domaćoj rok sceni, a izveštavamo i kakve su aktuelne tendencije na našoj Bunt top listi.Autorka emisije: Branka Glavonjić Voditelji: Branka Glavonjić, Zoran Stefanov, Stefan Jovčić Novinarka: Katarina Vujović Reditelj priloga: Jovan Bačkulja Reditelj: Miodrag Kolarić.
00:05
Lajmet
00:10
Vavilon Berlin, serija
01:00
Akustični poljubac: Zoran Predin i Lačni Franc
01:50
Trezor
02:46
Vaterpolo - Plej of: Crvena zvezda - Radnički, r.
03:50
Socijalizam ili kapitalizam: Žarko Radaković
04:42
Arhetip moderne bajke
06:19
Slagalica, kviz
06:43
Datum
06:48
Verski kalendar
06:58
Lajmet
07:00
Eko menedžer
07:31
Kolariću Paniću
08:00
Pepa prase
08:05
Vodeni svet malih gupija
08:28
Buš bejbi svet
08:30
Lola i Mila
08:36
Mašine strašne priče
08:42
Svetlucava i sjajna
09:03
Bejblejd
09:25
Transformersi
09:46
Mali dnevnik
10:00
Nadrealisti su prvi umetnici uz čije je delo srpska kultura početkom dvadesetog veka ozbiljno uhvatila korak sa najmodernijim svetskim zbivanjima nakon dugo vremena. Svih trinaestorica naših nadrealista bili su obeleženi školovanjem tokom 1. svetskog rata, kada su se našli među 4000 naših đaka koji su poslati u Francusku, odnosno Švajcarsku da uče. Tamo se upoznaju sa najmodernijim umetničkim i političkim idejama i potom i sami formiraju svoju nadrealističku grupu. U seriji pratimo kako su od marginalizovanih stvaraoca i pobunjenika krajem dvadesetih godina, preko aktivizma i angažovanja pre i tokom 2. svetskog rata neki od njih postali vodeći učesnici vlasti nakon 1945. godine. U seriji se o njihovom delovanju govori u okviru konteksta najvažnijih društveno-političkih događaja 20. veka. O našim nadrealistima i njihovim odnosima, vezama i komunikaciji sa francuskim nadrealistima govore Anri Bear profesor na Sorboni i osnivač Centra za nadrealizam, čuveni francuski filozof Žan Pjer Faj, mr Biljana Andonovska, dr Branko Aleksić stručnjak za nadrealizam (Pariz) i profesor Dejan Bogdanović, nećak nadrealiste Dušana Matića.Naši sagovornici govore o tome: Zašto su nadrealisti bili zaneti najradikalnijim najavangardnijim idejama koje se javljaju kod stvaralaca nadrealizma u Francuskoj? Kako komuniciraju sa Bretonom? Na koji način srpski nadrealisti utiču na Francuske? U kojim se publikacijama u Frncuskoj i na koji način pominje Beograd i srpski nadrealistički stvaraoci? Zašto je po svom društvenom angažmanu nadrealizam prvi umetnički pokret drugačiji od svih ostalih do tada? Kakav je bio odnos prema ratu francuskih nadrealista, a kakav naših, budući da su Francuzi bili učesnici rata, a naši su bili đaci tokom Velikog rata? Kakav je odnos Rastka Petrovića, takođe, francuskog đaka i njihovog bliskog saradnika prema njihovoj teoriji o automatskom pisanju? Zašto je došlo do približavanja levoj ideji i komunističkoj partiji? Kako se ponašaju u tome francuski, a kako srpski nadrealisti i na koji način u ovome sarađuju? Kako francuski nadrealisti reaguju kada u Srbiji počinje hapšenje srpskih nadrealista? Kako su zatvorske kazne od po 10 godina koje su dobili Đorđe Kostić i Oskar Davičo uticale ne slom grupnog rada nadrealista početkom tridesetih godina? Kamera: Petar Vujanić Montaža: Ksenija Savićević Novinari - istraživači: Nataša Drakulić, Tatjana Cvejić, Krstina Đuković i Marija Tošić Scenario i režija: Valentina Delić.
10:25
Pitajte prirodu
10:40
Životinje u carstvu metafora
11:00
Dejan Anastasijević, novinar (Beograd, 10. april 1962 - Beograd, 24. april 2019) Dejan Anastasijević je počeo novinarsku karijeru u omladinskoj štampi sredinom osamdesetih prošlog veka i bio je jedan od prvih novinara tek osnovanog Radija B92 u maju 1989. godine, gde je uređivao kultnu emisiju Oblačić u stripu. Nastavio je da radi u nedeljniku Vreme i američkom magazinu Tajm. Izveštavao je sa svih ratišta u bivšoj Jugoslaviji. Bio je i dopisnik Tanjuga iz Brisela, a poslednjih godinu dana bio je urednik BBC-a na srpskom jeziku. Dobitnik je nagrade za novinarstvo Nieman Fellowship Univerziteta na Harvardu (2002), dve domaće NUNS-ove i Dušan Bogovac, a 2008. dodeljena mu je nagrada holandskog Oxfama Novib/PEN za zalaganje za ljudska prava i slobodu izražavanja. Otimanje slobode, Istorija cenzure - savremenici, 4. epizoda - Dokumentarna serija Istorija cenzure - savremenici autorke Valentine Delić govori o cenzuri i pritiscima na novinare i javnu reč u Srbiji proteklih decenija, kroz osvrte na pojedine događaje i ličnosti u kontekstu vremena koje su obeležili i koje je obeležilo njih. Serija je emitovana početkom 2011. godine na Drugom programu RTS-a i sastoji se od četiri epizode: Desimir Tošić - četiri decenije rada iza barijere (posvećena emigrantskom radu Desimira Tošića, publiciste i istoričara), Kad su reči postali meci (o atmosferi u kojoj su radili novinari i TV autori na Radio-televiziji Beograd početkom devedesetih godina prošlog veka), Svedočenja iz obeščašćene zemlje (o radu i sudbini ubijene novinarke Dade Vujasinović) i Otimanje slobode (o pritiscima na novinare posle 2000. godine). U četvrtoj epizodi dokumentarne serije Istorija cenzure - savremenici o raznim pritiscima na novinare u postpetooktobarskoj Srbiji Dejan Anastasijević govori povodom pokušaja atentata 2007. na njega i njegovu porodicu, kada je na simsu prozora njegovog stana eksplodirala jedna od dve postavljene bombe. Novinarka novosadskog Dnevnika Snežana Nikolić svedoči o tome kako joj je Nenad Čanak oteo kasetu sa snimkom tokom intervjua, a vlasnik i urednik Kikindskih novina Željko Bodrožić o sudskim procesima i pritiscima kojima je bio izložen. Stavove i mišljenja o novinarskoj profesiji, slobodi i cenzuri daju novinari Dragan Bujošević, glavni i odgovorni urednik Politike i novinar Dragan Babić, dugogodišnji urednik, autor i voditelj TVB. - Učesnici: novinari Dejan Anastasijević, Snežana Nikolić, Željko Bodrožić, Dragan Bujošević, Dragan Babić - Scenarista i reditelj Valentina Delić, producent Slobodan Radovanović, organizatori Slavica Pervić i Mirjana Đurđević, muzički urednik Dobroslav Predić, realizacije špice serije Nebojša Tesla, snimatelji Vojislav Popović i Branko Pelinović, asistent snimatelja Milorad Ševo, snimatelj zvuka Slobodan Mišić, rasvetljivač Zoran Đorđević, obrada zvuka Nebojša Dragićević, dokumentacija Senka Jovanović, asistent režije Ljiljana Reković, montažer Kosta Babić - Premijerno emitovano 11. marta 2011; Redakcija dokumentarnog programa, urednik Božidar Nikolić Petar Omčikus slikar, akademik (Sušak, 6 oktobar 1926 - Beograd 26 april 2019) Beograd u Parizu - Kako Pariz osećaju ljudi koji su pedesetih godina prošlog veka došli u taj grad. Naši poznati slikari, pisci, akademici, svi oni koji su se tu nastanili i nastavili da stvaraju, govore o svom prvom susretu sa Parizom, ali i o iskušenjima da ga napuste i vrate u Srbiju... - Učesnici: slikari Milorad Bata Mihajlović, Kosa Bokšan, Petar Omčikus i izdavač Vladimir Dimitrijević - Autor Tanja Peternek Aleksić, organizator Jelka Guk, muzički saradnik Đuro Vukobrat, montažer Miodrag Cvjetković - Proizvodeno 1999; Treći kanal, urednik Stefan Grubač.
12:00
7.Šopen fest: Eugen Inđić
12:55
Trinaest nemogućih
13:20
Nauka u pokretu
13:50
Mali dnevnik
14:00
TV lica... kao sav normalan svet
14:50
Milijarde, serija
15:50
Gospođa, serija
17:05
Lov i ribolov
17:40
Lajmet
17:50
Fudbal (U-20) - SP: Meksiko - Italija, prenos
19:50
Srbija na vezi - portreti: Rastko Janković
20:20
Fudbal (U-20) - SP: Poljska - Kolumbija, prenos
22:20
Gospođa, serija
23:35
Napolitanci u Belgiji su veoma strog klan, sposoban za bratoubilačke osvete. Periklov posao je da kazni svakoga ko na bilo kakav način naudi šefu. Jednoga dana, tokom takve akcije, ubija ženu (ili bar tako misli) koja je u vezi sa glavešinom suprotstavljenog klana. Uloge: Rikardo Skamario, Marina Fois, Valentina Aka... Režija: Stefano Mordini.
01:20
Lajmet
01:25
Trezor
02:25
Fudbal (U-20) - SP: Meksiko - Italija, r.
03:55
Fudbal (U-20) - SP: Poljska - Kolumbija, r.