Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:12
Datum
06:17
Verski kalendar
06:27
Lajmet
06:33
Servisna stanica - Radnja se događa u servisnoj stanici na magistralnom drumu. Osnovni likovi su v.d. šefa servisne stanice Raka i kuvar Jordan, njegov suparnik i po liniji borbe za vlast i po ženskoj liniji. V.d. Raka se, posle petogodišnjeg rada u Švajcarskoj, vraća u svoj stari kolektiv. U međuvremenu prilike su se promenile, samoupravljanje je u punom zamahu. Kako će se Raka snaći u svim tim promenama...Prva humoristička serija Televizije Beograd bila je Servisna stanica. Serija je sadržala 19 epizoda u trajanju od po 60 do 90 minuta i emitovana je uživo 1959. i 1960. godine. Po motivima serije snimljenja su u produkciji Avala filma 1961, dva dugometražna filma: Nema malih bogova i Sreća u torbi. 1961. Lola Đukić je pokušao da u svojevrsnom rimejku obnovi po jednu epizodu iz nekad omiljenih humorističkih serija. U istom sastavu autorske i glumačke ekipe, u sličnoj dramaturškoj konstrukciji ali sa sadržajem i situacijama koje odgovaraju sadašnjem vremenu, snimljena je ova epizoda Servisne stanice. - Uloge: Mija Aleksić, Miodrag Petrović Čkalja, Vera Ilić Đukić, Đokica Milaković, Žarko Mitrović, Dragutin Guta Dobričanin, Mihajlo Vitorović, Aleksandar Stojković, Miodrag Petrović - Deba, Dušan Đorđević Krcun, Mihajlo Paskaljević, Ljubiša Bačić, Dušan Kandić, Branislav Radović - Scenaristi Radivoje Lola Đukić, Novak Novak; slika Momčilo Lazarević, svetlo Jovan Čedić, mikroman Milorad Martinović, snimatelj zvuka Miloš Ljucović, video-mikser Dragan Samac, teh. vođstvo ing. Zoran Manojlović, magnetoskop Stevan Munćan, organizator Predrag Kojdić, muzički saradnik Ildi Ivanji, kostimograf Vladanka Đorđević, scenograf Dragoljub Lazarević, kamerman Vojislav Lukić, Dušan Stefanović, Miloje Lazić; sekretarica režije Nada Peternek, asistent režije Milica Jocić, reditelj Radivoje Lola Đukić - Premijerno emitovano 22.10.1966; Redakcija zabavnog programa, urednik Miodrag Marinković, reprizirano u Trezoru 19.02.2014 i 10.10.2014.                            Petak, 18.09.2020. na RTS SVET u 0:05 Sećanje na nedavno preminulog inž. Aleksandra Luja Todorovića Aleksandar Luj Todorović, inženjer elektrotehnike i pionir Televizije Beograd (Beograd, 23. decembra 1938 - Beograd, 10. jun 2020. Diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu. U Televiziju Beograd je došao početkom 1967, kao inženjer magnetoskopa. Bio je šef Odeljenja magnetoskopa, zamenik direktora televizijske tehnike, pomoćnik direktora televizije za program, zatim poslednji Generalni sekretar Jugoslovenske radio-televizije. Bio je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, jedan je od osnivača i prvi dekan Međunarodne akademije za radio i televiziju u Montreu, profesor na Fakultetu vizuelnih umetnosti Univerziteta Mediteran u Podgorici, gostujući profesor na Univerzitetu Oklahome u Normanu, na Lojola Univerzitetu u Nju Orliensu i na Mariborskom univerzetetu. Počasni predsednik Tehničke skupštine Evropske radiodifuzne unije, član Saveta Međunarodne radiodifuzne konvencije i član žirija Peter Wayne Award, nagrade za najviše tehnološko dostignuće u oblasti RTV koje međunarodno udruženje proizvođača RTV opreme. Luj Todorović je jedna od inicijatora osnivanja Muzeja televizije u Srbiji (uz Stanka Crnobrnju, Miru Otašević, Bojanu Andrić). JRT u Arhivu Jugoslavije - Tokom 17 godina rada Trezora emitovane su desetine priloga i emisija iz istorije rada i bogate produkcije JRT-a, intervjuisani programski i tehnički radnici te organizacije, snimano na mestima velikih događaja, nekoliko emisija i na beogradskoj adresi JRT-a. Udruženje radio-stanica FNRJ osnovano 1952, pojavom televizije 1958. godine, preraslo u Jugoslovensku radio-televiziju (JRT). Važnije delatnosti JRT bile su: saradnja među članicama u planiranju i realizaciji zajedničkih i kombinovanih radio i televizijskih programa, izrada zajedničke programske sheme, organizacija Festivala JRT (od 1965. do 1991); svakodnevne razmene vesti i emisija; zajedničko pokrivanje velikih priredbi i događaja u zemlji: Olimpijskih igara u Sarajevu, Mediteranskih igara u Splitu, Univerzijade u Zagrebu, Samita nesvrstanih u Beogradu... U najvažnije delatnosti svakako spada koordinacija i realizacija na desetine hiljada međunarodnih televizijskih prenosa i svakodnevne međunarodne razmene vesti preko EBU, kao i multilateralne i bilateralne razmene radijskog i televizijskog programa sa organizacijama u inostranstvu; realizacija unilateralnih prenosa u izuzetno velikom obimu obavljana je profesionalno i bez zastoja i za vreme rata u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni. Poslednja emisija o radu JRT, snimana je krajem 2018. u Arhivu Jugoslavije gde se čuva celokupna ostavština JRT-a s obzirom da je sedište organizacije bilo u Beogradu, glavnom gradu Jugoslavije. Domaćin našeg boravka i snimanja u Depou br. 13 Arhiva Jugoslavije bio je Milan Medaković, načelnik Odeljenja za zaštitu i korišćenje arhivske građe, poznat našim gledaocima iz ranijih Trezora. Gost je bio poslednji generalni sekretar JRT-a prof. Aleksandar Luj Todorović, takođe poznat našim gledaocima kao pionir Televizije Beograd gde je radio inženjerske poslove od 1967. do 1988. godine, zatim u JRT proveo do 1992, zatim u EBU, gde je i danas počasni predsednik Tehničke skupštine EBU. Razgovor među policama Depoa trajao je više od jednog sata, a otvorene su samo tri kutije od nebrojeno mnogo koliko ih je na policama do plafona Arhiva. Svaki pogled na zapisnike, izveštaje, odluke, podsticao je na pitanja, odgovore, objašnjenja... Spomenuti su svi generalni sekretari JRT-a: Ivko Pustišek, Zlatko Sinobad, Milan Vukos, Faik Dizdarević, Luj Todorović... najvažnija pravila i najvažniji zajednički poduhvati JRT-a, pomoć koju je JRT pružala drugim zemljama kao što su Alžir, Šri Lanka i dr, zatim odnosi sa EBU (Evropskoj uniji za radio-difuziju)... no ipak najviše se govorilo o poslednjim godinama o poslovima oko gašenja organizacije JRT, dugačkim i strpljivim pregovorima svih generalnih direktora radija i televizije nekadašnjih republičkih centara, o raspodeli sredstava, finansijama, pravnim aktima... A kada se to završilo posle višednevnih sastanaka u Pečuju, Budimpešti i poslednjeg u Ženevi - niko nije bio oštećen, svi su se zadovoljni razišli. Poslednji JRT poduhvat bio je Olimpijske igre u Barseloni, leta 1992, koji je mnogo ranije bio ugovoren, o zajedničkim prenosim, tehnici, izveštavanju - te se zarad gledaoca nije mogao menjati. Luj Todorović je bio postavljen za Šefa novinarskog pula i taj poslednji zajednički posao prošao je na najvišem profesionalnom nivou. - Učesnici: inženjer prof. dr Aleksandar Luj Todorović, sagovornik Bojana Andrić.
07:30
Mirakulus
07:53
Mali dnevnik
08:00
Srpski jezik za peti razred
08:30
Matematika za peti razred
09:10
Info-kanalrmatika i računarstvo za peti razred
09:45
Da li je adolescencija kriza ili šansa? Šansa za šta? Da se iz prvih ozbiljnih sukoba sa samim sobom i okolinom stvore nove veze i odnosi? Da se iz onog što nećeš i ne možeš shvati ko si i šta želiš od života? U fokusu priče su adolescenti i izazovi kroz koje prolaze u procesu preobražaja od deteta u odraslu osobu. Prva epizoda, Adolescetna kriza kao šansa, upoznaje nas sa učenicima trećeg razreda jedne beogradske gimnazije, Lanom, Danicom, Strahinjom, Ivicom, Trkuljom, Sofijom i ostalima. Probleme kroz koje oni, ali i većina adolescenata prolaze tumači psiholog Vesna Brzev-Ćurčić. Svoje viđenje savremenog odrastanja u Srbiji nude učenici Desete gimnazije Mihajlo Pupin. urednik serije: Tamara Vešković producent serije: Biljana Dautović glume: Nina Srdić Hadži-Nešić, Ana Ninković, Nikolina Kokunešovski, Đorđe Mišina, Aleksa Jovanović, Sergej Bojović, Ana Škiljević, Aleksa Petrović, Andrea Simonović, Nevena Eskić, Milena Radovančev, Balša Leković, Nikola Bićanin, Nastasija Leontijević, Luka Jovanović, Lazar Šljukić, Katarina Dimitrijević, Jelena Stupljanin, Jasmina Večanski, Mila Manojlović, Nikola Fišeković stručni konsultant: Vesna Brzev-Ćurčić scenario: Maša Vujošević, Milica Jevtić, Isidora Milosavljević, Filip Grujić, Andrija Ilić, Dejan Prćić i Tamara Vešković direktor fotografije: Milan Stanić snimatelj: Aleksandar Beatović fotograf: Gordan Jović vizuelni identitet: Marko Rajić i Maša Vujošević snimatelj zvuka: Ljuba Jovanović originalna muzika: Vladimir Pejković kostimograf: Natalija Lukić scenograf: Aleksandar Cvijanović dizajn zvuka: Srđan Filipović montažer: Goran Mitrović reditelj: Maša Vujošević.
09:58
Nesvesna koliko su ti pojmovi prisutni u njenom svakodnevnom životu, porodica ima jednu prednost - najmlađeg člana, Vuka, koji sa lakoćom uočava da su svakodnevna komunikacija i razne situacije preplavljeni metaforama, anegdotama, metonimijom, tokom svesti i raznim drugim pojmovima iz književne terminologije. Serija Književno blokče ima deset epizoda od po deset minuta, a svaka epizoda bavi se jednim pojmom. U prvoj epizodi se na zanimljiv način objašnjava šta je to epitet. Serija je namenjena pre svega starijim osnovcima i srednjoškolcima, ali i najširem gledalištu. Uloge tumače: Nada Blam (baka), Aleksa Kovačević (Vuk), Teodora Drljača (Nađa) i Igor Demirović (Miloš). Urednik serije: Tatjana Cvejić Reditelj: Igor Basorović Stručni tekst: Natalija Jovanović Scenario: Kristina Đuković Izvršni producent: Ana Todorov Direktor fotografije: Dragoslav Bojković Scenograf: Aleksandar Cvijanović Kostimograf: Aleksandra Aleksandrić Tonski snimatelj: Srđan Bajski Majstor svetla: Zoran Milošević Glavni organizator: Jelka Guk Vlatković Pomoćnik reditelja: Marko Rajić.
10:08
Obrazovno ogledalo: Bebi servis
10:32
TV feljton: Jovan Ćirilov - Optimizam sećanja
11:07
SAT
11:50
Verski kalendar
12:00
51. BEMUS: Dimitrije Sinkovski, 2. deo
12:47
Datum
12:59
Ups! U problemu sam
13:15
Književno blokče
13:23
Eko minijature: S Đoletom u bašti
13:27
Blago iz dubina: Banja Kanjiža
13:53
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Mornarički istražitelji, serija
15:37
Ženski raj, serija
16:23
Vesna Petrović je rođena Beograđanka. Kao samohrana majka odgajala je sina u vreme krize i opšteg haosa u Jugoslaviji 90-tih. Na zabavi koju je organizovao Međunarodni komitet Crvenog krsta u Beogradu, upoznaje Marka Kitinga, Irca, čoveka velikog srca. Ne velikog, ogromnog... Ubrzo sa sinom Aleksandrom odlazi u Dablin... Mark i njegova porodica prihvataju ih srdačno, i Vesna i Aleksandar postaju deo familije Kiting. Vesna ubrzano uči engleski jezik, upoznaje Irce i njihov mentalitet... završava studije farmacije u Dablinu i počinje da radi u struci. Ali... Dolazeći u Beograd sve češće, počinje da razmišlja kako bi njen život mogao da izgleda drugačije od rada u irskoj apoteci, po ceo dan...Vesninog supruga Marka Kitinga upoznala je publika u Srbiji kada je pre nekoliko godina vozio bicikl od Dablina do Beograda i nazad, a zatim peške, sa psom Pajom, prešao put od Beograda do Krfa, kako bi obeležio stogodišnjicu Albanske golgote... Sakupljeni novac poklonio je dečjim bolnicama u Beogradu i Dablinu. Mark je dobitnik Zlatne plakete za najplemenitiji podvig godine, nagrade koju Večernje novosti tradicionalno dodeljuju. Mark i Paja na Krfu Mark je u Vesni probudio ono što je, kako kaže, oduvek imala u sebi... Danas, Vesna je predsednik udruženja Uvek sa decom koja pomaže porodicama čija su deca obolela od najteže bolesti... Da li je moguće živeti na relaciji Beograd - Dablin? Kako je bilo ostaviti porodicu i sa malim detetom otići u nepoznato? Kako reaguje muž kada mu žena kaže da želi da živi u drugoj zemlji? Šta je dobro u Irskoj, a šta u Srbiji... Urednik emisije Tamara Drezgić.
16:49
Lov i ribolov
17:24
Stranac u Srbiji
17:50
U Vršcu je živeo i radio i pesnik, novinar , prevodilac, izdavač i slikar Petru Krdu koji je imao važnu ulogu u spajanju srpske i rumunske kulture. Posetili smo njegovu spomen kuću u kojoj se nalazi biblioteka sa više od 10.000 knjiga.
18:12
Povratnik: Dragana - Minhen
18:36
U varoš sa krivudavim sokacima, raštrkanim kućama bez nekog reda, sa nekoliko džamija, hanova i amama, ulazilo se kroz četri kapije. Od glavne, Stambol kapije, na mestu kod današnjeg Narodnog pozorišta, polazila su dva najvažnija druma: Carigradski - današnjim Bulevarom kralja Aleksandra i Kragujevački - pravcem današnje ulice Kralja Milana. Dakle, sve dalje od Stambol kapije bila je pusta periferija, pa je verovatno danas teško zamisliti da su Terazije, kao glavna saobraćajna arterija prestonice, bile periferija sačinjena od baruština obraslih ševarom.Značaj i ulogu koje su Terazije zadobile u životu Beograda, osim toga što su bile početna raskrsnica dva glavna puta, duguju vodi. Terazijski plato zauzima izvanrednu poziciju i odličnu visinsku kotu na Beogradskoj gredi, te je bio idealna trasa za dve glavne vodovodne linije koje su napajale varoš u šancu. Tu je bila postavljena najveća i glavna crpna stanica pomoću koje je pijaća voda sakupljana i sprovođena u ostale delove grada. Te specijalne uređaje za vodu, Turci su nazivali terazijama, pa odatle potiče i samo ime ovog centralnog dela današnjeg Beograda. O tome kako su se Terazije razvijale proteklih 150 godina, koje arhitekte su dale pečat građevinama koje i danas krase ovaj deo grada, saznaćete od prof. dr Vladimira Đokića, dekana Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i docentkinje Grozdane Šišović, kao i od Sonje Kostić, istoričarke umetnosti iz Urbanističkog zavoda Beograda. Urednik: Vladana Rašić Dragojević Saradnik na scenariju: Milan Kundaković Montaža: Jovana Filipović.
19:03
Lajmet
19:08
Internat za plemićke kćeri, serija
20:00
Godinu dana je pratio novinare na Media Desk-u, odeljenju stvorenom da pokriva transformaciju medijske industrije. Kroz ovu prizmu nastaje složen pogled na medijski pejzaž prepun i opasnosti i mogućnosti, posebno u samom Tajmsu... Režija: Endru Rosi.
21:34
Ženski raj, serija
22:30
Kako je dečak Dimitrije dobio ime Dositej, koje će kao jedinstveno ostati upisano u našu kulturnu istoriju?Prva epizoda serije Dositej putnik prosvećenosti govori o rani u duši i strasti srca dečaka Dimitrija iz Čakova. U ovoj epizodi pratimo: kako i kuda Dimitrija vodi srce, zanetost, tvrdoglavost, strast? Otkrivamo i porodičnu ranu koja ga obeleži za čitav život i usmeri na dalek životni put - čemu teži, od čega beži, o čemu mašta i čemu se nada, čije ga reči zanesu i ponesu, a šta otrezni dečaka Dimitrija Obradovića?Scenario i režija: Valentina Delić Montažer: Ksenija Savićević Snimatelji: Rade Bubalo i Petar Vujanić Narator: profesor dr Jasmina AhmetagićPetak 18. septembar, 22.30č RTS2.
22:55
Radnja filma se događa u period između 1912. i 1933. godine. Oskar Verner glumi Nemca Žila, a Anri Sere, Francuza Džima. Oni su srodne duše koje se zaljubljuju u osmeh na licu skulpture tokom odmora u Grčkoj. Po povratku u Pariz, taj osmeh oživljava na licu Katrin. Njih troje postaju nerazdvojni i odlučni da žive život punim plućima uprkos svetskom ratu koji besni u okruženju. Kada Žil obznani da je zaljubljen u Katrin, Džim ga podrži u nameri da joj se udvara uprkos istim osećanjima koje i sam gaji prema njoj. Žil i Katrin se venčavaju i dobiju dete, ali Katrin i dalje voli i Džima.Uprkos snažnoj vezi između Žila, Džima i Katrin, njihov ljubavni trougao je osuđen na propast, i Katrinina nemogućnost da izabere jednog od njih dvojice dovodi do tragičnih posledica za svo troje.Uloge: Oskar Verner, Anri Sere, Žana Moro... Režija: Fransoa Trifo.
00:48
Lajmet
00:55
Vlada i Bajka: Veče Sajmona i Garifankla
01:53
Trezor
02:50
Žil i Džim, film
04:32
Lov i ribolov
05:00
Stranac u Srbiji
05:26
Vlada i Bajka: Veče Sajmona i Garifankla
06:05
Koncert za dobro jutro
06:50
Slagalica
07:14
Datum
07:19
Verski kalendar
07:30
Moja lepa Srbija
08:00
Građanin
08:30
Svetlucava i sjajna
08:53
Patrolne šape
09:14
Ana i Kiko
09:29
Zujalica
09:55
Dobro je, dobro je znati: Kardiovaskularni sistem
10:20
Sportske igre mladih
10:35
Znanje imanje
11:30
Nekada časopis za pouku i književnost, izlazio je u Mostaru od 1896. do 1901. godine. Pokrenuli su ga ugledni pisci toga doba Aleksa Šantić, Svetozar Ćorović i Jovan Dučić. Ove jeseni 67. put, Srpsko prosvjetno i kulturno društvo Prosvjeta objavilo je časopis Nova Zora, gde su sabrana dela više književnih žanrova. Gost emisije je glavni i odgovorni urednik prof. dr Miloš Kovačević. U Nici je inaugurisan počasni konzulat Srbije, Francuz Filip Mangaro. Ekskluzivno za Magazin Srbija na vezi, naš dopisnik iz Francuske, Vladan Jočić je razgovarao sa njim.U doba korona virusa, lekari širom sveta su na velikom izazovu. Jedan od njih je i berlinski specijalista za uho, grlo i nos doktor Milutin Stanković. Studije je završio u Beogradu, danas živi i radi u prestižnom kvartu u Berlina gde ima svoju ordinaciju. Svojevremeno je prikupio medicinsku pomoć za Republiku Srpsku i Srbiju, koju je lično dovezao kamionom... Matematički fakultet u Beogradu je iznedrio mnoge znamenite naučnike i profesore. Ove godine u toku je projekat izrade digitalnih legata priznatih matematičara ovog fakulteta. Gost emisije je prof. dr Nada Pejović.Muzički gosti ovog izdanja emisije Srbija na vezi su tenor Slavko Nikolić i mecosopran Milica Popović. Urednik emisije Boban Kovačević Reditelj Dragica Gačić.
12:00
Dozvolite ...
12:30
Nas je 10%
13:00
Euripid je smatrao da su deca za sve ljude njihov život, a Gete da najveći čovek uvek ostaje - dete. Mnogo pitanja, sumnji, ljubavi, briga utkano je u ideju o porodici, a mi se pitamo sa kojim se to izazovima porodica suočava danas i šta je izmenilo njenu sliku? Porodica, osim reproduktivne, privredne i socijalne, ima i značajnu psihološku, vaspitnu i socijalizacijsku ulogu. Međutim, mnogo toga se menja, uzroci su brojni, a među njima su i promenjene društvene vrednosti. Statistika ne ohrabruje - 1950. je zaključeno oko 77 hiljada, a u 2018. godini oko 36 hiljada brakova, dakle više nego duplo manje, dok je danas veći broj razvoda - u pitanju je svaki četvrti brak.Govorićemo o tipovima porodice, funkciji, uticajima koje trpi, kao i tendencijama koje su očekivane u budućnosti. O tome - pravi znalci: sociolog profesor dr Dragan Stanojević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, pedagog i pedagoški savetnik Emilija Marković iz Pedagoškog društva Srbije, psiholog i psihoterapeut Gordana Nikić sa Univerziteta Singidunum, a o uticaju medija profesor dr Amra Latifić sa Fakuteta za medije i komunikacije. Porodica je i ekonomski savez dve familije, a regulisana je i pravno. O tome, ekonomista profesor dr Dejan Šoškić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu i pravnik Savo Manojlović iz Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Našu današnju temu ćemo podržati i muzički. Naši gosti su Marija Žeželj i njen bend, koji će našu emisiju uveseliti tematskim numerama. U emisiji ćemo predstaviti i divne primere uspešnih radionica za poboljšanje porodičnih odnosa i rada sa decom, videćemo kako se oni mogu najbolje motorički razvijati, a u studiju imamo i namlađe goste. Pratite Studio znanja! Autor i urednik serijala Studio znanja: Zoran Živković Urednik i voditelj emisije: Vinka Marinović Kovoditelj: Ivana Milenković Reditelj: Darko Kamarit.
14:00
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom
14:45
Ekologija materijala
15:15
Izabrali ste 60 najlepših narodnih pesama - kolaž
15:45
Veče sevalinki 2019.
16:50
Velika iluzija, filmski program
17:25
Uz pomoć zaljubljenika u stripove Vihema, Pele stvara tajni identitet - postaje superheroj Dečkomrav. Kada strašni zlikovac pod imenom Muva napadne malu zajednicu u kojoj Pele živi, Dečkomrav mora da odgovori na pretnju.Uloge: Oskar Diec, Amali Krus Džensen, Samuel Ting Graf... Režija: Ask Haselbalč.
18:45
Ana je u braku s Aleksejom Karenjinom, imaju dvoje dece i pripadaju plemićkom staležu. Ona je upoznala mladog grofa Vronskog i dogodila se ljubav kojoj se ona u početku opire. Kad se prepusti osećajima, prisiljena je suočiti se s društvenim posledicama preljube... Ove subote, 19. septembra emitovaćemo 4 epizode ove mini serije, a onda naredne subote, 26. septembra još 4 epizode.Uloge: Elizaveta Bojarskaja, Vitalij Kiščenko, Maxim Matevev, Ivan Kolesnikov... Režija: Karen Šahnazarov.
22:00
Fauda, serija
22:55
U komadu o caru Borisu Godunovu, Puškin istražuje uvek aktuelnu i prepoznatljivu temu - odnos naroda i vlasti. Puškinova drama izazvala je oštre reakcije u vreme svog nastanka i bila jedno vreme zabranjena od strane cara Nikolaja I, zbog načina na koji su prikazani predstavnici crkve i vlasti. Uloge: Feliks Antipov, Natalija Baluškov, Ivan Bortnik, Viktor Bohon, Galina Vlasova, Jurij Beljajev, Jelena Gabec, Aleksej Grabe, Jekaterina Grabe, Nikolaj Gubenko... Urednica TV Teatra: Tamara Baračkov.
01:20
Dečak mrav, film
02:35
Ana Karenjina, (1-4) serija
05:35
Izabrali ste 60 najlepših narodnih pesama - kolaž
06:10
Muzika za dobro jutro
07:55
Slagalica, kviz
08:15
Datum
08:20
Verski kalendar
08:30
Svetlucava i sjajna
08:52
Patrolne šape
09:15
Mali heroji
09:30
Dositej, putnik prosvećenosti: Detinjstvo
10:00
E-TV
10:30
Od zlata jabuka
11:00
Aktuelno dokumentarni program
11:30
Verski mozik Srbije
12:10
Profil i profit
12:40
Kulturako aresipe
13:10
Sve boje života
13:40
Tajna veza između ove porodice i čokolade ne počinje u mirisnoj radionici nadomak grada. Njihove životne priče isprepletene su neobičnim okolnostima koje je na čudesan način začinila hrana bogova iz dalekih tropskih šuma južnog Meksika. Kakav je život od čokolade u sred Srbije, koliko je sladak a koliko gorak i kako se proizvode čokoladice sa tekilom, čilijem, anisom, mentom, saznaćete u TV priči u porodici Jovanović. Urednik emisije: Nataša Nešković.
14:10
Eko minijature: Podzemne tajne
14:15
Edu global
14:45
Mira Adanja Polak: Ekskluzivno
15:15
Datum
15:20
Verski kalendar
15:35
U dalekom planinskom selu u Hercegovini, neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata, usamljene žene i deca čekaju povratak muškaraca sa fronta. Nekolicina ljudi koji su ostali u selu pokušava da ode u Ameriku i pronađe spas od drvlja i kamenja. Centar priče je na usamljenosti i iščekivanju. Ovo je tragična priča o dva čoveka čija je borba za srce žene koštala glave obojicu.Uloge: Izet Hajdarhodžić, Radmila Radovanović, Dragan Žarić, Jelena Žigon, Faruk Begolli, Snježan Aćimović, Olga Babić... Režija: Vlatko Filipović.
17:15
Njeni ogorčeni zemljaci pozivaju verenika na osvetu, u ime običaja i zakona njihovog kraja. U poslednjem trenutku seljaci sprečavaju zločin. Berba je završena. Kao i ranije, neki se vraćaju kući, dok se drugi prilagođavaju životu na bogatoj banatskoj zemlji... Uloge: Beba Lončar,Boris Dvornik, Velimir Bata Živojinović, Ranko Kovačević, Ružica Sokić... Režija: Zdravko Randić.
18:40
Teškoće u radu na tunelu su velike, ali je on ipak završen na vreme. Između ostalog i zaslugom Milana, koji je, još neizlečen, pobegao iz bolnice i sa svojom bušilicom olakšao rad. Uloge: Bahrija Hadži-Osmanović, Borislav Gvojić, Branko Mikonjić, Jovan Antonijević... Režija: Gustav Gavrin.
20:20
Markov otac nestao je u ratu kao heroj. Marko oseća nemir zbog ambicija da i sam bude u nečemu iznad ostalih, ali mu nedostatak volje i nesređen emotivni život za to ne daju priliku. Upoznaje Irenu, devojku s medicine, koju je Dragan planirao za svoje donžuanske poduhvate. Istovremeno, drugovi odozgo smatraju da bi bilo zgodno da taj talentovani momak (Marko je apsolvent arhitekture) radi na urbanističkom projektu naselja koje bi nosilo ime njegovog oca. Marko prihvata kao zgodnu tezgu. Na Draganovo razočarenje, Markova emotivna veza sa Irenom se učvršćuje. Miško, posle jedne utakmice i nesretnog loma noge, mora da apstinira od fudbala. Lola koristi taj trenutak da se njihova veza kruniše brakom. Dragan stiže iz vojske na vanredno odsustvo radi polaganja ispita. Čopor se za trenutak objedinjuje radi zajedničkog izleta na kojem Irena stavlja do znanja Marku da je trudna. Marko joj predlaže da abortira, što Irena odbija. Marko oseti samoću i vraća se Ireni koja ga dočekuje hladno objasnivši da ga je lagala. Ne shvatajući poraz, Marko ne reaguje čak kad Irena pred njim krene u zagrljaj njegovom prijatelju Ćutku. Uloge: Magda Fedor, Petar Božović, Dragomir Čumić... Režija: Nikola Stojanović.
22:00
Fauda, serija
22:50
Hor i SO RTV Španije
00:20
Put koji prolazi pored njihove kuće dovodi im ljude različitih sudbina, koje se u Jovani talože razarajući njenu predstavu o sopstvenom životu kao mirnom, idiličnom toku. Bez njene volje ona je uvučena u zlo drugih koje raste do zla u njoj samoj. Boreći se protiv tog prodiranja, ona sukob sa spoljnim svetom pretvara u sukob sa mužem, a oružje pobune postaje joj samo zlo.Uloge: Merima Isaković, Bogoljub Petrović, Krunoslav Šarić... Režija: Živko Nikolić.
02:10
Moja strana svijeta, film