Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 3
06:25
Koncert Amire Medunjanin, 2. deo, r.
07:25
Obrazovno ogledalo: Kuća umetnosti, r.
08:05
Zaključano: Ivana Hadži Popović, r.
08:31
RTS Muzika: Romologija – Kal, 2. deo, r.
09:31
Srbija na vezi: Miroslav Lazanski, r.
10:00
Za sva vremena – Vojislav Pantić, r.
10:48
Na veslu priča: Banatski deo sveta, r.
11:15
L.V. Betoven: Koncert za violinu i orkestar De-dur, Op. 61, r.
12:10
Zaboravljeni umovi Srbije: Vladimir Karić, r.
13:00
Umetnost kuvanja sa Mimi: Cveće, 4-12, r.
13:30
Amazonski kod, r.
14:25
Koncert Amire Medunjanin, 2. deo, r.
15:25
Obrazovno ogledalo: Kuća umetnosti, r.
16:05
Priroda je oduvek bila umetnicima inspiracija i model, a filozofima večna tema istraživanja. Kao što je kosmos domovina naše planete, tako je i priroda prvi dom svih živih bića na našoj planeti. Otud filozofska promišljanja o poreklu svemira i života na zemlji, o bogatstvu i lepoti prirode, ali i o prolaznosti svake pa i prirodne lepote. Pogledi pesnika oduvek su stremili ka nebesima, Suncu i Mesecu, zvezdama i oblacima, lišću i drveću, baš kao što su veliki kompozitori osluškivali zvuke vetra, šum lišća i žubor reke, i tako inspirisani stvarali velika dela. Repriza, 22. oktobar u 00:05 i 08:05.
16:33
Japanska animirana serija u tradiciji manga stripa prati događaje vezane za likove polupsa- -demona polučoveka, po imenu Inujaša, petnaestogodišnjakinje Kagome i njihovih bliskih saputnika Miroku, Sango, Šipo i Kirare, dok traže poslednje ostatke Svetog dragulja četiri duše, koji će im pomoći u konačnom obračunu protiv smrtonosnog demona Narakua. Emitovanje serije omogućeno je zahvaljujući Japanskoj fondaciji. Repriza, 22. oktobra u 00:33 i 08:33.
17:00
Jutro će promeniti sve 5-40
17:27
Jutro će promeniti sve 6-40
17:53
Jutro će promeniti sve 7-40
18:19
Jutro će promeniti sve 8-40
18:46
Andrea Belfi je italijanski kompozitor, bubnjar i muzičar i jedan je od najaktivinijih i najcenjenijih autora na sceni eksperimentalne i savremene muzike u Evropi. Počeo je da svira bubnjeve sa 14 godina, studirao umetnost u Milanu, da bi se od 2000. godine u potpunosti posvetio muzici. U proteklih dvadeset godina razvio je jedinstveni i originalni bubnjarski stil u kojem spaja uticaje različitih muzika od roka do improvizacije. Njegovi hipnotički ritmovi i osobene teksture stvaraju izuzetno bogat zvučni svet u koji slušalac spontano uranja i u kome slobodno pluta. Koncerti u Studiju 6 Radio Beograda jedinstven su format koji se teško može pronaći na nekom drugom - koncertnom ili nekoncertnom mestu. Koncerti na kojima je moguće i prisustvo publike, uživo se prenose jednom mesečno i RTS 3 direktno prenosi uključenje u živo radijsko emitovanje koncerata. Nova scena koja se formira u Studiju 6 omogućuje domaćim i stranim stvaraocima i muzičarima jedno sasvim novo mesto za kreiranje u dugačijim, studijskim uslovima, upoznavanje sa tehnikom, ali i mogućnost da pronađu put do mnogo većeg broja gledalaca i slušalaca u zemlji i inostranstvu. Uredničko-autorski tim: Nevena Popović, Ivana Neimarević, Ksenija Stevanović Direktor forografije: Igor Milićević Tonska režija: Zoran Marić Reditelj: Ivan Milovanović. Repriza, 22. oktobar u 02:46 i 10:46.
19:22
Kroz hronologiju događaja, sa nizom novih detalja, u seriji se opisuju uspesi, podvizi, stradanja i tragedija srpske vojske, države i naroda u Prvom svetskom ratu. Geopolitički odnosi pred Veliki rat, interesi velikih sila i položaj Srbije, srpski ustupci i austrougarski ratni ultimatum - samo su neke od tema u filmu koji obrađuju sve najzanačajnije trenutke u srpskoj istoriji u periodu od 1914. do 1918. godine. Repriza, 22. oktobar u 03:22 i 11:22.
20:18
Psiha - Sezar Frank i Aleksej Ratmanski
21:14
Opera iz tri čina Džona Adamsa na libreto Alis Gudman, okupila je brojnu i popularnu postavu, koju čine: dirigent Aleksander Briger, Orkestarski ansambl iz Pariza, hor Teatra Šatle i pevači Frenk Pomponi, Džun Anderson, Alfred Kim i Sumi Džo. U ovoj američkoj operi prelamaju se važni istorijski događaji prošlog veka, koji su kulminirali kroz spoj medija, politike i kulture. Iako je prvi put postavljena pre 20-ak godina, ona i danas ima istu snagu kao sredstvo komentarisanja socijalnih pitanja. Mizanscen Pitera Selarsa i koreografija Marka Morisa iz 1987. godine ponovljeni su sa istim uspehom i vrednošću i poetskom snagom. Repriza, 22. oktobar u 05:14 i 13:14.
00:05
ART zapisi o prirodi, r.
00:33
Inujaša, r.
01:00
Duga u crnini - Marina Cvjetajeva
02:08
Nešto sasvim lično - Dubrovački ateljei
02:40
Studio 6: Andrea Belfi, r.
03:18
Srbija u Velikom ratu 2-5, r.
04:15
Psiha - Sezar Frank i Aleksej Ratmanski, r.
05:12
Nikson u Kini, opera, r.
08:05
ART zapisi o prirodi, r.
08:33
Inujaša 23-26, r.
09:00
Duga u crnini – Marina Cvjetajeva, r.
10:08
Nešto sasvim lično – Dubrovački ateljei, r.
10:40
Studio 6: Andrea Belfi, r.
11:18
Srbija u Velikom ratu, 2-5, r.
12:15
Psiha – Sezar Frank i Aleksej Ratmanski, r.
13:12
Nikson u Kini, opera, r.
16:05
Karađorđevi ustanici nasledili su na teritoriji beogradskog pašaluka 57 poštanskih stanica. Zvale su se menzulane. To je složenica nastala od turskih reči menzul-poštanski konj i han-stanica. Prenosioci poruka i pisama zvali su se tatari. Bili su to činovnici visokog ranga, izdržljivi i vešti jahači. Za vreme vladavine kneza Miloša tatarskom službom rukovodio je Rista Dukić, Rista Menzuldži Baša. Hroničari onoga vremena zabeležili su kao najpoznatije tatare Bogdana Đorđevića, Ristu Prendića i Petra Ilića Peketu. Oni su knezovima Milošu i Mihajlu, jašući nekoliko dana bez odmora od Carigrada do Beograda doneli hatišerif i berat da će Turci 1867. napustiti gradove u Srbiji. Repriza, 23. oktobar u 00:05:00 i 08:05:00.
16:39
Rapsodija u plavom je kompozicija Džordža Geršvina, nastala 1924. godine, napisana originalno za klavir i džez orkestar. Orkestracija za klavir i simfonijski orkestar urađena je mnogo kasnije, 1942. godine, i postala je jedna od najpopularnijih američkih koncertnih kompozicija. Jedna od interesantnijih interpretacija Rapsodije u plavom je u Diznijevoj veziji crtanog filma Fantazija 2000. Repriza, 23. oktobar u 00:39:00 i 08:39:00.
17:05
Projekat Velikani srpske Vojvodine, realizuje se u okviru programa obeležavanja 100 godina od prisajedinjena vojvođanskih krajeva Kraljevini Srbiji. Serijal obuhvata igrano-dokumentarni sadržaj od 28 epizoda kratke forme. U njemu su sublimirani istorijski događaji i ličnosti od trinaestog do dvadesetog veka, sa naglaskom na period nacionalnog buđenja srpskog naroda u Austrougorskoj u drugoj polovini devetnaestog i prvim decenijama dvadesetog veka. Serijal je snimljen pod pokroviteljstvom Odbora za obeležavanje stogodišnjice prisajedinjena Vojvodine Kraljevini Srbiji, u produkciji beogradske kuće Beomedija. Uloge velikana srpske istorije poverene su glumcima Nebojši Dugaliću, Bojanu Žiroviću i Gordani Đurđević-Dimić. Pored Sremskih Karlovaca, filmske scene snimane su i u Matici srpskoj, Muzeju grada Novog Sada, dvorcu u Kulpinu i na drugim lokacijama. Repriza, 23. oktobar u 01:05:00 i 09:05:00.
17:12
RTS Poletarac: Svet je bajka – Kako su nastali oblaci?
17:26
RTS Poletarac: Plaško Hrabrović uzvraća udarac-Strah od kazne
17:54
RTS Poletarac: Kolibri i Big bend RTS – Kad si srećan
17:58
RTS Poletarac: Zanimanje dete – Andrej Hovjecki
18:08
RTS Poletarac: Pravopisne poruke – Pismo i pisati
18:24
Prometej je jedan od najsnažnijih likova grčke mitologije. Predstavlja oličenje hrabrosti, ponosa i težnje za slobodom. Ukrao je vatru sa Olimpa i predao je ljudima, a za kaznu je bio prikovan za stenu. Repriza, 23. oktobar u  02:24:00 i 10:24:00.
18:42
Neplivač a veslač Ištvan Besedeš, rođen je 1961. godine u Senti. Piše pesme, prozu i drame, prevodi sa srpskog i hrvatskog na mađarski. Osnivač je i urednik časopisa i izdavačke kuće Etna. Objavio je sedam zbirki poezije i jednu zbirku proze. Dobitnik nagrada Šinko Ervin, Atila Jožef i Janoš Herceg. Reditelj, autor koncepta Rastko Šejić, kompozitor Vladimir Lešić, direktor fotografije Časlav Petrović, snimatelj Marko Ristić, montažer Milan Pejnović, dizajner Zoran Mujbegović, asistent kamere Milan Džodić, spiker Aleksandar Novaković, čamdžije Čaba Sarnjai, Rudolf Juhas, Janoš Varadi, intro animacija Kosta Milovanović, Miroslav Spajić. Produkcija: Udruženje Šta hoćeš 2018.Projekat podržali: Ministarstvo kulture i informisanja, Opština Kanjiža. Repriza, 23. oktobar u 02:42 i 10:42.
18:59
Kada kažemo priroda, naša prva asocijacija je obojena u zeleno. Ovom bojom se bavi četvrta emisija serijala Retuširanje. Ona je simbol rađanja života i simbol rasta. Vrednost zelene boje u prirodi nemerljiva je sa plemenitim metalima, jer su zdravlje i hrana najveće bogatstvo. Znakovi dozvole su zelene boje jer ona je i simbol slobode. Kao psihološki okidač kreativnosti, zelena pobeđuje sve druge boje. Smeštena je u samu sredinu vidljivog spektra možda baš zato je mnogi povezuju sa harmonijom i sposobnošću adaptacije. Neke životinje i ptice vide veći broj tonova zelene boje nego ljudi, jer njihova ishrana zavisi od te sposobnosti. Retki su pesnici koji je nisu opevali i slikari koji je nisu koristili. Urednik i autor serije: Jelena Radović Jovanović. Repriza, 23. oktobar u 02:59 i 10:59.
19:27
Bal u starom Beogradu
20:00
Pet decenija na talasima Radio Beograda u čuvenoj emisiji „Kod dva bela goluba“, slušamo priče o starom Beogradu, o prošlosti drugih mesta u Srbiji i svemu onome što predstavlja živo jezgro naše tradicije. Povodom tog jubileja, u svečanoj sali Skupštine grada, 22. oktobra u 20 sati biće izvedena jednočinka iz epohe kneza Mihaila, ''Kod kneza na balu'', koju u direktnom prenosu mogu pratiti gledaoci Trećeg programa RTS-a i Prvog programa Radio Beograda. Repriza, 23. oktobar u 04:00:00 i 12:00:00.
21:01
Luka Kobe ima najlepšu noćnu panoramu u Japanu. U decembru je grad obasjan svetiljkama koje oduzimaju dah. Prvi Festival svetlosti je održan 1995, u godini kad se dogodio veliki Hanšin zemljotres, da bi rane zacelile, a stanovnici Kobea se ohrabrili. Tokom festivala koji traje dve nedelje, ovo mesto poseti pet miliona ljudi. Iz godine u godinu, Luminarijum u Kobeu pruža nadu i podršku stanovnicima grada. Repriza, 23. oktobar u 05:01:00 i 13:01:00.
21:27
Redakcija za kulturu RTS i Dokumentarni program RTV Slovenije zajednički su 2005. godine realizovali TV film posvećen Karpu Aćimoviću Godini, koji emitujemo kao poslednji u okviru mini-serijala Prilozi za istoriju JU filma i politpornografiju. Prvi deo filma snimljen je na terenima Vojvodine, gde je sam Godina radio na filmu Rani radovi i seriji Ram za nekoliko poza; dok je u drugoj polovini ovog TV feljtona radnja emisije smeštena u ambijente slovenačkih lokacija takođe vezanih za ranije radove reditelja. Pored izbora iz njegovih kultnih filmova kao što su: Granitirani mozak Pulpije Ferkeverek, Zdravi ljudi za razonodu, Splava meduze, biće prikazani i delovi iz njegovog amaterskog opusa, kao i filmovi koje je Godina realizovao za Televiziju Beograd. O stvaralaštvu ovog umetnika govore: Ranko Munitić, Filip David, Slobodan Mašić, Boris Komnenić, Radmila Živković, Erol Kadić, Goran Radovanović, Radoslav Zelenović, Majda Širc, Jože Dolmark... Autori emisije: Radmila Radaković i Dragomir Zupanc. Repriza, 23. oktobar u 05:27 i 13:27.
22:28
Živeći u carstvu hrastovih i borovih šuma, Srbi su rano uočili da se od tog dragocenog materijala mogu graditi i kuće i crkve. Crkve brvnare su tokom vekova predstavljale skromno, ali snažno uporište pravoslavne vere. Smatra se da je danas u Srbiji očuvano oko 40 brvnara, što je trećina od nekadašnjeg broja. U blizini Ljubovije, usred sela Donja Orovica, samuje crkva brvnara posvećena saboru Sv. Apostola. Obnavljana je u tri navrata krajem 19. i početkom 20. veka, pa se i ne zna šta je ostalo od prvobitne građevine. U podnožju planine Bobija, na visini od 1100 metara, narod se oduvek okupljao na izvoru Dobre vode, uoči Đurđevdana i na sam praznik. Ovdašnja crkva brvnara podignuta 1942. godine na skrovitom mestu, jedna je od najprostranijih i najširih crkava brvnara u Srbiji i jedina je sagrađena u 20. veku. Repriza, 23. oktobar u 06:28:00 i 14:28:00.
22:55
Zalogaj Kine
23:45
Mali koncert: Idoli
00:05
Privredna istorija Srbije, 3-9, r.
00:39
Dž. Geršvin: Rapsodija u plavom, r.
01:05
Velikani srpske Vojvodine: Matica srpska, 4-28, r.
01:12
RTS Poletarac: Svet je bajka – Kako su nastali oblaci?, r.
01:26
RTS Poletarac: Plaško Hrabrović uzvraća udarac-Strah od kazne, r.
01:54
RTS Poletarac: Kolibri i Big bend RTS – Kad si srećan, r.
01:58
RTS Poletarac: Zanimanje dete – Andrej Hovjecki, r.
02:08
RTS Poletarac: Pravopisne poruke – Pismo i pisati, r.
02:24
Mitovi i legende: Starozavetni mitovi – Priča o Toviji i Suzani, r.
02:42
Na veslu priča: Imperijalni pojam – Ištvan Besedeš, r.
02:59
Retuširanje: Zelena boja, 4-7, r.
03:27
Bal u starom Beogradu, r.
04:00
Kod kneza na balu, r.
05:01
Lepota japanskih pejzaža: Blistava svetla nade – Noć u Kobeu, 4-13, r.
05:27
Portreti: Karpo Godina, r.
06:28
Crkve brvnare u Srbiji: Svetinje Zapadne Srbije-Donja Orovica i Bobija, r.
06:55
Zalogaj Kine, r.
07:45
Mali koncert: Idoli, r.
08:05
Privredna istorija Srbije, 3-9, r.
08:39
Dž. Geršvin: Rapsodija u plavom, r.
09:05
Velikani srpske Vojvodine: Matica srpska, 4-28, r.
09:12
RTS Poletarac: Svet je bajka – Kako su nastali oblaci?, r.
09:26
RTS Poletarac: Plaško Hrabrović uzvraća udarac-Strah od kazne, r.
09:54
RTS Poletarac: Kolibri i Big bend RTS – Kad si srećan, r.
09:58
RTS Poletarac: Zanimanje dete – Andrej Hovjecki, r.
10:08
RTS Poletarac: Pravopisne poruke – Pismo i pisati, r.
10:24
Mitovi i legende: Starozavetni mitovi – Priča o Toviji i Suzani, r.
10:42
Na veslu priča: Imperijalni pojam – Ištvan Besedeš, r.
10:59
Retuširanje: Zelena boja, 4-7, r.
11:27
Bal u starom Beogradu, r.
12:00
Kod kneza na balu, r.
13:01
Lepota japanskih pejzaža: Blistava svetla nade – Noć u Kobeu, 4-13, r.
13:27
Portreti: Karpo Godina, r.
14:28
Crkve brvnare u Srbiji: Svetinje Zapadne Srbije-Donja Orovica i Bobija, r.
14:55
Zalogaj Kine, r.
15:45
Mali koncert: Idoli, r.
16:04
Osam televizijskih emisija istog naziva, koje obuhvataju period od srednjeg veka, Školska redakcija je radila pre 30 godina po tekstovima Dragutina Gostuškog. Prema rečima urednice serije Rađanje srpske muzičke kulture Snežane Nikolajević, Gostuški je naročito obratio pažnju na brzi razvoj srpske muzike u 19. veku, koji je bio potpomognut i mudrim potezima vlasti u to vreme. Iz toga sledi da je za pola veka srpska kultura u celini, ne samo muzika, uspela da nadoknadi sve što je bilo izgubljeno za pet vekova pre toga. iznikla ni iz čega, predvođena ljudima koji su takoreći došli ni od kuda, naveo je Dragutin Gostuški. Repriza, 24. oktobar 00:05:00 i 08:05:00.
16:39
U Beogradu ima jako malo porodica čiji rodoslovi dosežu dvesta godina u prošlost. Stara Beogradska porodica Hristić vodi poreklo od Riste, to jest Hriste Đorđevića, koji je za vreme Prvog srpskog ustanka sa bratom Veličkom, iz Bugarske, iz mesta Samokov, došao u Srbiju i priključio se Karađorđevim ustanicima. Po propasti ustanka, nakratko se vraća u Bugarsku, tu se ženi Ekatarinom i ponovo dolazi u Beograd. Hrista Đorđević je imao dva sina Filipa i Savu. O starijem Filipu govori emisija Uspomene Filipa Hristića. Njegov praunuk je bio Jovan Hristić, pesnik, esejista, urednik u Nolitu, predsednik Udruženja književnika Srbije, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Praunuk Filipovog brata Save je Slobodan Hristić. Slobodan prikuplja i čuva dokumenta i sve što svedoči o prošlosti te ugledne porodice. Svaka generacija bila je visoko obrazovana i značajno prisutna na društvenoj sceni Srbije. Filip je doktorirao pravo na Sorboni (1849), njegov brat Sava, Slobodanov pradeda, bio je sudski praktikant, zatim advokat i sudija. O njima i drugim precima govori Slobodan Hristić. Repriza, 24. oktobar u 00:40 i 08:40.
17:05
Velikani srpske Vojvodine: Đorđe Natošević, 5-28
17:13
U predstavi Projekcija, reditelj Boris Liješević u saglasju sa tekstom mladog dramskog pisca Miloša Jakovljevića, priča zanimljivu storiju, čiji su akteri troje studenata iz Studentskog doma. Gordan studira režiju, i treba da snimi svoj ispitni film za koji nema pravu ispiraciju... Cimer mu je skroman i tih student arhitekture, Mirko. Gordan postaje opsednut Mirkovim životom i počinje tajno da ga prati, i snima. Jasna, Mirkova devojka, otkriva Gordanovu opsesiju. U predstavi i u video-materijalu, igraju članovi Narodnog pozorišta u Somboru. Pisac: Miloš Jakovljević Kostimograf: Mirna Ilić Muzika: Kristina Perić Reditelj predstave i scenograf: Boris Liješević. Repriza, 24. oktobar u 01:13 i 09:13.
18:11
Tunel 11-24
19:02
Ana Terek rođena je 1984. godine u Bačkoj Topoli. Diplomirala je psihologiju u Budimpešti. Od 2006. godine objavljuje pesme, prozu i eseje u časopisima. Izdala je dve zbirke pesama. Dobitnica je nagrade Ervin Šinko. Psiholog je u osnovnoj školi u Budimpešti. Reditelj, autor koncepta Rastko Šejić, kompozitor Vladimir Lešić, direktor fotografije Časlav Petrović, snimatelj Marko Ristić, montažer Milan Pejnović, dizajner Zoran Mujbegović, asistent kamere Milan Džodić, spiker Aleksandar Novaković, čamdžije Čaba Sarnjai, Rudolf Juhas, Janoš Varadi, intro animacija Kosta Milovanović, Miroslav Spajić. Produkcija: Udruženje Šta hoćeš 2018. Projekat podržali: Ministarstvo kulture i informisanja, Opština Kanjiža. Repriza, 24. oktobar u 02:59 i 10:59.
19:19
Tv feljton: Gde žive – Društvo pisaca KiM
19:49
Dafer Jusef je pevač, kompozitor i majstor arapske laute čiji je jedinstveni talenat prepoznat širom sveta. Dobitnik je prestižne „World Music“ nagrade, koju dodeljuje Bi-Bi-Si radio 3. Jusef je drevnom istočnjačkom instrumentu dao potpuno novu dimenziju, eksperimentišući sa tradicionalnom muzikom Srednjeg istoka, severne Afrike i Mediterana i kombinujući ih sa džezom, bluzom i klasičnom muzikom. Jusefa možda najbolje opisuje citat iz lista Gardijan: Pevač i lautista poreklom iz Tunisa, koji po rečima jednog čuvenog kritičara, ima glas koji zaustavlja ratove. Njegov falseto jedostavno ostavlja slušaoca bez daha. Iako u njegovom glasu odzvanja arapsko poreklo, jer ga je razvijao pevajući poziv na molitvu i koristeći megafon kao igračku, njegov vokal prevazilazi svoje korene. Urednik emisije: Nevena Popović Reditelj: Filip Čolović Montaža: Milorad Jeftić. Repriza, 24. oktobar u 03:42 i 11:42.
20:20
Ostavi sve i čitaj – Vladimir Kostić
20:52
Dešifrovanje Eni Parker
22:31
Palio
00:05
Rađanje srpske muzičke kulture: Čovek koga nećemo zaboraviti, 2-8, r.
00:41
Iz senke prošlosti: Dva veka porodice Hristić, r.
01:08
Velikani srpske Vojvodine: Đorđe Natošević, 5-28, r.
01:14
RTS Drama: TV teatar – Projekcija, r.
02:13
Ostavština za budućnost: Oto Logo
02:59
Na veslu priča: Specifična težina – Ana Terek, r.
03:13
Tv feljton: Gde žive – Društvo pisaca KiM, r.
03:42
Dafer Jusef kvartet, 1. deo, r.
04:09
Ostavi sve i čitaj: Vladimir Kostić, r.
04:40
Dešifrovanje Eni Parker, r.