Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 3
05:45
Crkve brvnare u Srbiji: Svetinje Zapadne Srbije – Miličinica i Skadar, r.
06:19
Zalogaj Kine, r.
07:12
Festum: Koncert studenata kompozicije, r.
08:05
Privredna istorija Srbije: Zapis barona Herdera, 2-9, r.
08:35
Zoran Predin, r.
09:25
RTS Poletarac: Recept za igru – Puž obućar, r.
09:37
RTS Poletarac: Broj-Četvorougao, r.
09:42
RTS Poletarac: Slovarica-P, r.
09:53
RTS Poletarac: I bez muke ima nauke-Cunami, r.
10:14
RTS Poletarac: Može i drugačije, r.
10:31
Mitovi i legende: Starozavetni mitovi – Priča o Toviji i Suzani, r.
10:47
Na veslu priča: Tiski čovek-Dejan Bošnjak, r.
11:04
Retuširanje: Plava boja, 3-7, r.
11:30
Portreti: Ratko Đurović - Sokrat svog vremena, r.
12:13
Lepota japanskih pejzaža: Nebeske boje-Niseko, Hokaido, 3-13, r.
12:40
Portreti: Misterija Makavejev, r.
13:45
Crkve brvnare u Srbiji: Svetinje Zapadne Srbije – Miličinica i Skadar, r.
14:19
Zalogaj Kine, r.
15:12
Festum: Koncert studenata kompozicije, r.
16:05
Osam televizijskih emisija istog naziva, Školska redakcija je radila pre 30 godina po tekstovima Dragutina Gostuškog, koji obuhvataju period od srednjeg veka. Naročito je akcentirao 19. vek, taj brzi razvoj srpske muzike u 19. veku koji je bio potpomognut i mudrim potezima vlasti u to vreme, kaže urednica serije Rađanje srpske muzičke kulture Snežana Nikolajević. Mi smo u ovom trenutku naše priče na vratima 20. veka. Iz toga sledi da je za pola veka srpska kultura u celini, ne samo muzika, uspela da nadoknadi sve što je bilo izgubljeno za pet vekova pre toga. iznikla ni iz čega, predvođena ljudima koji su takoreći došli ni od kuda, naveo je Dragutin Gostuški. Repriza, 17. oktobar u 00:05:00 i 08:05:00.
16:36
Gostujući u seriji Evropa i Srbi Obrazovnog programa RTS-a, akademik Stipčević je govorio o dva plućna krila evropskog, hrišćanskog sveta, o Vizantiji i četvrtom krstaškom ratu 1204, o tome koliko je nemanjićka Srbija bila evropska Srbija, o Srpskoj pravoslavnoj crkvi i očuvanju srpske nacije.. Urednik, scenarista i voditelj: Vojislav Laletin Režija: Jelisaveta Janić. Repriza, 17. oktobar u 00:36:00 i 08:36:00.
17:10
Mirisi cimeta je plesna predstava inspirisana Solomonovom Pesmom nad pesmama. Kompozitori iz Estonije (Arvo Part, Lepo Sumera, Mart-Matis Lil, Erki-Sven) napisali su muziku koja se izvodi uživo na sceni, pa se predstava žanrovski može definisati i kao plesni koncert. Prema koreografiji Gaja Vajcmana i Ronija Havera, igraju plesači Bitef dens kompanije. Plesači iz različitih kulturoloških sredina, svojim radom doprinose stvaranju, razvoju i definisanju modernog teatarskog izraza. Kombinujući čiste plesne tehnike i raznolike teatarske elemente, kreiraju predstave koje, istražujući koreografije ljudskog duha zarobljenog u telu, prevazilaze formalno... Urednica: Dragana Bošković TV adaptacija i režija: Peđa Sinđelić. Repriza, 17. oktobar u 01:10 i  09:10.
18:06
Tunel 6-24
18:55
Vuksan Knežević rođen je 1931. godine u selu Točilovo, Raška oblast. Pisac je, pedagog i društveni radnik. Bio je najmlađi zatvorenik Golog otoka. Završio je Filološki fakultet u Beogradu. Objavio je jedanaest romana i četiri zbirke pripovedaka. Član je Udruženja književnika Srbije. Reditelj, autor koncepta Rastko Šejić, kompozitor Vladimir Lešić, direktor fotografije Časlav Petrović, snimatelj Marko Ristić, montažer Milan Pejnović, dizajner Zoran Mujbegović, asistent kamere Milan Džodić, spiker Aleksandar Novaković, čamdžije čuvari prirode Milan Popović, Fedor Vuković, Mile Čuturilov, Stevo Čorokalo, rukovodilac čuvarske službe, intro animacija Kosta Milovanović, Miroslav Spajić. Produkcija: Udruženje Šta hoćeš 2018. Projekat podržali: Ministarstvo kulture i informisanja, Grad Zrenjanin. Repriza, 17. oktobar u 02:55 i 10:55.
19:10
TV feljton autora i urednika Olivere Milošević bavi se fenomenom spektakularnosti i scenske maštovitosti predstave rađene prema mnogo hvaljenom hermetičnom delu Hazarski rečnik Milorada Pavića. Priča o dalekom narodu izgubljenom na krajevima istočne Evrope dobila je scensko tumačenje prezasićeno simbolima i stilskim figurama. Slovenački reditelj Tomaž Pandur izveo je na scenu izvanredne glumce (Dragan Mićanović, Petar Božović, Seka Sablić, Tihomir Stanić, Livio Badurina), plesače (Sonja Vukićević) i publiku koja je bila smeštena na jednoj namenski građenoj konstrukciji. Ideju prolaznosti i nestajanja, scenograf Marko Japelj ilustrovao je peskom, ali i vodom, čamcima, ćilimima, konjima, ruskim hrtovima, peščanim dinama. Atraktivna egzotika i scene slične snoviđenjima potvrđuju Pandurovu izjavu da njegov Hazarski rečnik nije predstava, već polje snova. Repriza, 17. oktobar u 03:10:00 i 11:10:00.
19:52
Proslavljeni trubač i kompozitor Stjepko Gut održao je fantastičan koncert sa Big bendom RTS-a pred punom salom beogradskog Doma omladine. Veliki majstor poigravao se sa trubom oživljavajući note Klarka Terija, čijem je opusu ovaj koncert bio posvećen. Ovacijama je publika častila i muzičare Big benda RTS-a koji su perfektno izvodili veoma zahtevne kompozicija Klarka Terija. Naročito je briljirao dvadesettrogodišnji bubnjar Miloš Grbatinić, koji je neke od najzahtevnijih džez kompozicija Klarka Terija rutinski savladavao na sceni. Kraj koncerta publika je dočekala na nogama ispraćajući muzičare gromoglasnim ovacijama sa scene. Repriza, 17. oktobar u 03:52 i 11:52.
20:35
Priča prati dugogodišnji bračni par, Aleks i Rut, koji su proveli gotovo ceo život u jednom stanu u Bruklinu i imaju psa Doroti, o kom se brinu s puno ljubavi. Odjednom, dolaze na ideju da menjaju svoj stan, kada saznaju da trenutno ima veliku vrednost na tržištu. Međutim, u potrazi za novim stanom i komplikacijama koje se nižu, Aleks i Rut nauče mnoge lekcije o životu i samoj njihovoj ljubavi i shvataju da je njihov dom upravo taj stan i da su suviše vezani za njega i kraj u kom se nalazi. Repriza, 17. oktobar u 04:35 i 12:35.
22:15
San
23:35
Srpske crkve u Dubrovniku
00:05
Rađanje srpske muzičke kulture: Amateri i profesionalci, 1-8, r.
00:36
Evropa i Srbi: Nikša Stipčević, r.
01:10
RTS Drama: TV teatar – Miris cimeta, r.
02:06
Ostavština za budućnost: Ljubica Sokić
02:55
Na veslu priča: Stigma ostrva Monstruma-Vuksan Knežević, r.
03:10
Tv feljton: Hazarski rečnik, r.
03:52
Big bend RTSa- i Stjepko Gut: Omaž Klarku Teriju, r.
04:35
Peti bez lifta, r.
06:15
San, r.
07:35
Srpske crkve u Dubrovniku, r.
08:05
Rađanje srpske muzičke kulture: Amateri i profesionalci, 1-8, r.
08:36
Evropa i Srbi: Nikša Stipčević, r.
09:10
RTS Drama: TV teatar – Miris cimeta, r.
10:06
Ostavština za budućnost: Ljubica Sokić, r.
10:55
Na veslu priča: Stigma ostrva Monstruma-Vuksan Knežević, r.
11:10
Tv feljton: Hazarski rečnik, r.
11:52
Big bend RTSa- i Stjepko Gut: Omaž Klarku Teriju, r.
12:35
Peti bez lifta, r.
14:15
San, r.
15:35
Srpske crkve u Dubrovniku, r.
16:05
Ime Astora Pjacole je postalo sinonim za tango, ples njegove rodne Argentine. Ljubav prema ovoj muzici i bandoneonu razvio je još kao dečak dok je sa porodicom živeo u Njujorku. Po povratku u Buenos Ajres, sa nepunih dvadeset godina, Pjacola je počeo da svira u jednom od najčuvenijih argentinskih tango orkestara, kao i u mnogobrojnim noćnim klubovima. U ovom periodu je počeo i da eksperimentiše sa tradicionalnim tango obrascima stvarajući revolucionarni muzički pokret, poznat kao novi tango - tango nuevo, koji je u sebi nosio elemente džeza i klasične muzike, od baroknih kompozitora do Stravinskog ili Bartoka. Na programu RTS 3 je njegovo delo Četiri godišnja doba u Buenos Ajresu u izvođenju Gudača Svetog Đorđa i proslavljenog violiniste Džulijana Rahlina. Repriza, 18. oktobar u 00:05:00 i 08:05:00.
16:33
Prag sela Srbije: Perlez, 2. deo
17:05
Projekat Velikani srpske Vojvodine, realizuje se u okviru programa obeležavanja 100 godina od prisajedinjena vojvođanskih krajeva Kraljevini Srbiji. Serijal obuhvata igrano-dokumentarni sadržaj od 28 epizoda kratke forme. U njemu su sublimirani istorijski događaji i ličnosti od trinaestog do dvadesetog veka, sa naglaskom na period nacionalnog buđenja srpskog naroda u Austrougorskoj u drugoj polovini devetnaestog i prvim decenijama dvadesetog veka. Serijal je snimljen pod pokroviteljstvom Odbora za obeležavanje stogodišnjice prisajedinjena Vojvodine Kraljevini Srbiji, u produkciji beogradske kuće Beomedija. Uloge velikana srpske istorije poverene su glumcima Nebojši Dugaliću, Bojanu Žiroviću i Gordani Đurđević-Dimić. Pored Sremskih Karlovaca, filmske scene snimane su i u Matici srpskoj, Muzeju grada Novog Sada, dvorcu u Kulpinu i na drugim lokacijama. Repriza, 18. oktobar u 01:05 i 09:05.
17:16
RTS Kolo: Biseri ciganske muzike, 2. deo
18:10
Tunel 7-24
19:00
Maja Pandurov rođena je 1975. u Zrenjaninu. Objavila je tri romana, tri zbirke poezije i jednu ekološku bojanku. Zastupljena u zbornicima i književnim časopisima. Predvodi Banatski kulturni karavan. Profesionalni novinar. Produkcija: Udruženje Šta hoćeš 2018. Projekat podržali: Ministarstvo kulture i informisanja, Grad Zrenjanin. Repriza, 18. oktobar u 03:00 i 11:00.
19:15
Dve hiljade godina narod Maja podizao je kraljevstva širom centralne Amerike. Njihova civilizacija je procvetala, a zatim zagonetno nestala. Toliko je nepristupačan da otkako je otkriven, 1922. godine, tu nije organizovan nijedan ozbiljniji pokušaj iskopavanja. Ovaj majanski grad ležao je potpuno zaboravljen. Tako je bar bilo dok dvojica francuskih arheologa, Filip Nondedeo i Dominik Mišle, nisu počeli da čitaju izveštaje čoveka koji ga je otkrio. Repriza, 18. oktobar u 03:15 i 11:15.
20:14
Dirljiva priča u jedanaest epizoda o mladiću koji boluje od retke bolesti. Serija je obezbeđena u saradnji sa Japanskom fondacijom. Repriza, 18. oktobar u 04:14 i 12:14.
21:05
Internacionalni niški džez festival Nišvil 2017. održan je od 10. do 13. avgusta 2017. na Tvrđavi, a je izvedeno 120 koncerata i sa oko 700 izvođača. Od muzičkih početaka sa sestrom Senkom, do prvih singlova i uspeha na festivalima, pa sve do današnjih dana, kada pesme u njenom izvođenju doživljvaju novu mladost, Bisera je uvek bila u džezu. Džez je učila od najboljih - Sare Von, Arete Frenklin, Bili Holidej, Ele Ficdžerald, jer, kako sama kaže, većina kvalitetnih i revolucionarnih stvari u muzici 20. veka potekla je upravo od crnih vokalista i instrumentalista. Repriza, 18. oktobar u 05:05 i 13:05.
21:42
Klasici književnosti na filmu - Gospođa Dalovej. Koje dileme stoje pred Ahmedom Nurudinom, Banovićem Strahinjom, Leoneom Glembajem, učiteljem koji postavlja Hamleta u Mrduši Donjoj, Gospođom Dalovej? Koji tonovi odjekuju Gluvim barutom, a koje se niti pletu Zlatnim runom. U 19. epizodi ovog ciklusa profesori Zoran Paunović i Biljana Dojčinović tumačiće čuveni roman Virdžinije Vulf uz uspelu filmsku adaptaciju u kojoj je Vanesa Redgrejv 1997. igrala naslovnu ulogu. Autor serije: Valentina Delić Montažer: Ksenija Savićević. Repriza, 18. oktobar u 05:42 i 13:42.
22:12
99 domova
00:05
A. Pjacola: Četiri godišnja doba u Buenos Ajresu, r.
00:33
Prag sela Srbije: Perlez, 2. deo, r.
01:05
Velikani srpske Vojvodine: Uvod, 1-28, r.
01:16
RTS Kolo: Biseri ciganske muzike, 2. deo, r.
02:10
Rodoljublje Nikole Tesle
03:01
Na veslu priča: Banatsko tumaralo-Maja Pandurov, r.
03:15
Naačtun: U potrazi za izgubljenim gradom, r.
04:11
Sati mog života 6-11, r.
05:02
Nišvil 2017: Vasil Haimanov bend i Bisera Veletanlić, r.
05:42
Ja, mi i drugi: Gospođa Dalovej, r.
06:12
99 domova, r.
08:05
A. Pjacola: Četiri godišnja doba u Buenos Ajresu, r.
08:33
Prag sela Srbije: Perlez, 2. deo, r.
09:05
Velikani srpske Vojvodine: Uvod, 1-28, r.
09:16
RTS Kolo: Biseri ciganske muzike, 2. deo, r.
10:10
Rodoljublje Nikole Tesle, r.
11:01
Na veslu priča: Banatsko tumaralo-Maja Pandurov, r.
11:15
Naačtun: U potrazi za izgubljenim gradom, r.
12:11
Sati mog života 6-11
13:02
Nišvil 2017: Vasil Haimanov bend i Bisera Veletanlić, r.
13:42
Ja, mi i drugi: Gospođa Dalovej, r.
14:12
99 domova, r.
16:05
Sa Banetom Krstićem, pevačem Garavog sokaka, plovimo duž šumovite obale Dunava u pratnji labudova. Senoviti predeli ravnice, stare Vojvodine i arkanjskog rita vode nas u neka davna vremena, dok Bane peva i priča o muzici, svojoj ljubavi prema tom delu sveta i sentimentu iz kog su nastale njegove pesme. Repriza, 19. oktobar u 00:05 i 08:05.
16:33
Bunt , r.
17:05
Velikani srpske Vojvodine: Karlovačka mitropolija, 2-28
17:16
RTS Trezor: Priroda Jugoslavije-Palić
17:42
RTS Trezor: Selo bez seljaka-Vrelo
18:10
Tunel 8-24
18:58
Strip crtač, scenarista i pisac Stevan Subić, rođen je 1982. godine u Zrenjaninu. Autor je fanzina Žuta cigla i radio-emisije Muholovka. Dobio je devet nagrada za kratku formu stripa. Objavio je šest autorskih grafičkih novela. Crtač stripova za italijansku i francusku strip produkciju. Reditelj, autor koncepta Rastko Šejić, kompozitor Vladimir Lešić, direktor fotografije Časlav Petrović, snimatelj Marko Ristić, montažer Milan Pejnović, dizajner Zoran Mujbegović, asistent kamere Milan Džodić, spiker Aleksandar Novaković, čamdžije čuvari prirore Milan Popović, Fedor Vuković, Mile Čuturilov, Stevo Čorokalo, rukovodilac čuvarske službe,, intro animacija Kosta Milovanović, Miroslav Spajić. Produkcija: Udruženje Šta hoćeš 2018. Projekat podržali: Ministarstvo kulture i informisanja, Grad Zrenjanin. Repriza, 19. oktobar u 02:58 i 10:58.
19:11
Povodom prevoda i adaptacije bajke Baš Čelik na engleski jezik, Timotija Bajforda, sa ilustracijama Rastka Ćirića, u emisiji se govori o nastanku ove legende, koja se poredi sa sličnim bajkama i arhetipskim junacima srednjoevropske tradicije. Autor i urednik: Maja Skovran. Repriza, 19. oktobar u 03:11 i 11:11.
19:36
Metafizičke slike, apokaliptične vizije, netipične kompozicije, antiapostoli u kosmičkom prostoru, kao i sve ono što je svojstveno ljudskom biću - rađanje, detinjstvo, kajanje, uspon, pad, otmice i smrt - prizori su pedesetogodišnjeg opusa, iz kojeg je, u Galeriju RTS, prenet tek deo najreprezentativnijih slika srpskog i francuskog umetnika Mikana Aničića. Deo ove postavke je i reprezentativno delo Otmica Evrope (ulje na platnu, 2005) nagrađena u pariskom Gran Paleu, Salonu francuskih umetnika 2006. Njegov likovni kredo, njegovo verovanje u lepotu, u životnost i strast - počiva na klasičnim slikarskim postulatima, a analitički i promišljeno govori o specifičnoj drami sadašnjeg vremena, koja može da se tumači na različite načine. Poput starih majstora, motivski, tehnički i stalnim istraživanjem igre svetlosti, kao i monumentalnim formatima, Aničić sintetizuje različite epohe - antiku, renesansu, barok, lična iskustva, kao i neka izmaštana, ali i buduća vremena u jedno vreme... u metavremensku sliku u kojoj je sve dozvoljeno... od mitoloških bića, preko sećanja iz detinjstva i kolektivnog istorijskog sećanja - do alegorija i kataklizmičnih prizora. Repriza, 19. oktobar u 03:36 i 11:36.
20:04
Redakcija za kulturu i umetnost, u okviru TV Feljtona, emituje emisiju Pogled preko okeana, posvećenu Nikoli Moravčeviću, piscu i istoričaru književnosti koji, već šest decenija, živi i stvara u Čikagu. Urednik i scenarista: Svetlana Ilić Snimatelj: Fedor Munižaba Montažer: Goran Mijić. Repriza, 19. oktobar u 04:04 i 12:04.
20:58
Produkcijska kuća Deutche Welle svake nedelje u okviru svog programa predstavlja najbolje evropske rok, pop i džez muzičare snimljene na koncertima širom Evrope. Među njima su do sada bili Emeli Sande, Goldfrap, Parov Stelar, Kris Rija, ali i mnogi mladi muzičari kao što su Ejmi Mekdonald, Emilijana Torini, Džejmi Kalam.. Repriza, 19. oktobar u 04:54 i 12:54.
21:42
Klesarko umeće Belovođana, žitelja moravskog sela u blizini Kruševca, ovekovečeno je na mnogim našim pravoslavnim hramovima. Pečalba je ovim ljudima sastavni deo života. Tako kako danas rade belovodski majstori, izrađivani su naši najveći pravoslavni hramovi: Žiča, Lazarica, Naupara, Kalenić i Crkva Svetog Marka u Beogradu. Autori: Gorana Mladenović i Bratislav Kostić Urednik: Ljubisav Aleksić. Repriza, 19. oktobar u 05:37 i 13:37.
22:09
Kada se pomene normandijski pejzaž, pomislimo na nekoliko različitih prizora: krave koje pasu, stabla jabuka u cvatu i nadaleko poznate drvene kuće. Ljudi su oduvek koristili materijale koji su im dostupni u neposrednoj blizini. Tako su u Normandiji najviše korišćeni hrastovina i brestovina. Komadi koji su predviđeni da čine konstruktivni skelet objekta, dodatno su obrađivani i sušeni, kako bi duže trajali. Kuća od drveta predstavlja prostornu slagalicu sačinjenu od jednostavnih elemenata. Vidna drvena konstrukcija na kući, može se uporediti sa građom grudnog koša, pri čemu kraći vertikalni elementi formiraju i zatvaraju ravan fasadnog zida. Među vidnim elementima drvene konstrukcije, lako se raspoznaju strukturni elementi poput kosih greda koje daju stabilnost. Taj konstruktivni sistem odoleva svim vremenskim uslovima. Repriza, 19. oktobar u 06:15 i 14:15.
22:39
Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima. Repriza, 19. oktobar u 06:44 i 14:44.
23:10
Viktorija, 9-16
00:05
Na skriveno te vodim mesto: Bane Krstić, r.
00:33
Bunt , r.
01:05
Velikani srpske Vojvodine: Karlovačka mitropolija, 2-28, r.
01:16
RTS Trezor: Priroda Jugoslavije-Palić, r.
01:42
RTS Trezor: Selo bez seljaka-Vrelo, r.
02:08
Žanka Stokić – Ni kriva ni dužna
02:58
Na veslu priča: Izvor života i drugi kvarovi-Stevan Subić,r.
03:11
Libela: Baš Čelik i drugi,r.
03:36
Paleta kulturnog nasleđa: Lepota će zaista pobediti zlo Mikan Aničić, r.
04:04
TV feljton: Nikola Moravčević - Pogled preko okeana, r.