Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
05:21
Nišvil: Alpha Blondy & Solar sistem
06:05
Koncert za dobro jutro
06:55
Slagalica, kviz
07:20
Datum
07:25
Verski kalendar
07:35
Lajmet
07:40
Seriju emisija Svet Miloša Jevtića počeo je Trezor da snima 30. aprila 2015, i od tada povremeno prati ovog neumornog novinara i njegove razgovore i njegove sagovornike i mesta gde Jevtić najčešće i najviše voli da boravi. Svet Miloša Jevtića je njegova Kamenica, njegovo Valjevo, naročito Valjevska gimnazija, pa beogradski Studentski grad i Univerzitet. Njegov svet je Radio Beograd i 800 intervjua sa jugoslovenskom elitom: umetnici, naučnici, akademici, nikad političari, možda po neki društeno-politički radnik. Svet Miše Jevtića je u knjigama bilo da ih čita ili sam piše. A napisao je samo u kolekciji Odgovori više od 200 knjiga i postavio u proseku svakom oko 50 pitanja i isto toliko potpitanja - da bi dobio odgovore. Pitanja nikad ista, odgovori uvek različiti. Sve se to čuva i dopunjuje u Jevtićevom legatu u Narodnoj biblioteci. Tako je njegov svet, sada i naš svet, svet Trezora i svet naših gledalaca. Poetika medicine, Svet Miloša Jevtića, šesta emisija - Gost Trezora i Miloša Jevtića je pukovnik prof. dr Aleksandar Đurović, profesor na Medicinskom fakultetu Vojnomedicinske akademije Univerziteta odbrane u Beogradu, na predmetima Fizikalna medicina i rehabilitacija i Filozofija i istorija medicine. Aleksandar Đurović rođen je 1958. u Sarajevu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Profesor dr Đurović je dugogodišnji specijalista fiziatrije i načelnik Klinike za Fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Vojnomedicinske akademije. Pored toga on je pesnik i besednik. Pored stručnih publikacija, objavio je i pet pesničkih zbirki. Miloš Jevtić i profesor Aleksandar Đurović nisu imali priliku da razgovaraju za emisiju Gost drugog programa na Radio Beogradu, ali knjiga je u pripremi, pa se i ovaj snimak može računati kao najava novog izdanja u kolekciji Odgovori (u međuvremenu, septembra 2017, izišla je iz štampe knjiga Poetika medicine) - Učesnici: pukovnik Prof dr Aleksandar Đurović, načelnik klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju VMA i profesor na Medicinskom fakultetu VMA; sagovornik Miloš Jevtić, novinar - Snimatelj Bojan Marojević, asistent Saša Todorović, snimatelj zvuka Marko Buđen, rasvetljivač Mile Ilić, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Marijana Čuturilo, grafička obrada Milena Marković, montažer Ljubomir Plavljanić, autor Bojana Andrić - Snimano 26.01.2017, premijerno emitovano u Trezoru 16.06.2017, reprizirano 31.10.2017; Redakcija za istoriografiju.
08:30
Vodeni svet malih gupija
08:53
Mirakulus
09:15
TV vrtić društvance
09:25
Mali dnevnik
09:30
Na njima je Srpčad u prilici da sazna šture biografske podatke i čuje neke od pesama iz Rukoveti (čast izuzecima posvećenijih nastavnika!). Nešto bolje prolaze učenici muzičkih škola, bar po pitanju spoznaje značaja kompozitorovog dela. Kroz kasnije sazrevanje i obrazovanje, u zavisnosti od afiniteta, dopunjuju taj Mokranjčev kroki novim činjenicama - opredeljuju se za teme koje im se više sviđaju, odu na poneki horski koncert, svakog septembra su obavešteni da se održala još jedna manifestacija Mokranjčevih dana u rodnom Negotinu, ili otkriju svu lepotu Opela i Liturgije. Kojom, mahom, i budu ispraćeni na večni počinak. Retoričko je pitanje: Da li je to dovoljno?Autorska ekipa četvorodelne posvete ovom, za veka od njegove smrti najznačajnijeg srpskog kompozitora, pristupila je Mokranjčevom liku i delu krajnje emotivno, selektivno, pa i neobjektivno. Ovo priznanje, uz olakšavajuću okolnost želje da se kompozitorov život i rad što uspešnije približe današnjem naraštaju, opravdava formu i sadržaj epizoda. Naime, kao lajtmotiv je korišćena (iz nekoliko izvora potvrdjena) njegova omiljena narodna pesma Po drum 'odim, za drum pitam (ne ulazeći u istraživanja zašto je nije iskoristio u svojim delima). Lik dečaka Steve nas hronološki vodi kroz bitne momente ličnog i profesionalnog razvoja, a paralelno sa tom pričom nas narator smešta u vreme (šta se dešavalo, i kako je izgledala Srbija i svet tih godina). Subjektivni pristup se ogleda u činjenici da se pesme iz Rukoveti nisu plasirale ni po redu, ni (isključivo) u horskom izvođenju, ni celovito, već po sopstvenom osećaju za potrebe građenja scenarija. U tom smislu, manje je bio važan podatak iz koje je rukoveti koja, premda smo bili potpuno svesni značaja Mokranjčevog spletanja svake. Nikako nismo mogli da zaobiđemo ni bisere srpskog duhovnog pojanja, za koje eminentni muzikolozi tvrde da je možda čak i značajnija kao ostavština - Heruvimsku pesmu i Tebe pojem. Svaki aranžman (a zastupljeni su u širokoj lepezi - od autentičnog, arhaičnog i sirovog arhivskog snimka, preko u narodu zadržane vokalne verzije, klasičnog a capella hora, do Kolibrića i Big benda) nosi svoju lepotu. A konstatacije gledelaca i slušalaca da se od neke od tema još satima nisu mogli otresti - sama po sebi potvrđuje koliko je velik kompozitor Stevan Stojanović Mokranjac. Naš Steva.Autori scenarija su urednik Ana Pavlović i reditelj Ružica Lukić, producent Svetlana Bandić, direktor fotografije Milan Stanić, montažer Vladimir Radovanović, a dizajner zvuka Aleksandar Zoričić.
10:00
Reke bez povratka
10:30
Magazin Lige šampiona
10:54
Znanje imanje
11:51
Koncert Najdžela Kenedija: Bah
12:40
Datum
12:47
Po drum odim, za drum pitam: Naš Steva Mokranjac
13:19
Parkovi prirode: Tara
13:44
Mali dnevnik
13:51
Internat za plemićke kćeri, serija
14:38
Prekid, serija
15:35
Beograde, dobro jutro, TV film
16:38
Koncert Slavka Banjca
17:30
Stav Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, od početka epidemije koronavirusa, bio je da se radi, ali uz sve mere opreza. Tako je i danas, u jeku građevinske sezone, kada je na gradilištima gotovo 5.700 radnika. Koronavirus nas je zaustavio u uobičajenom delovanju, naterao nas je da promenimo ili zaustavimo planove i da budemo odgovorni i poštujemo sve preporuke i mere zdravstvenih radnika jer su one značajne zarad očuvanja i našeg zdravlja. Pojava na koju ne možemo da utičemo su klimatske promene. Velike i obimne padavine prouzokovale su poplave koje su prošlog meseca nanele veliku štetu u nekim delovima naše zemlje. U ovom trenutku još oko 120 km puteva na teritoriji Srbije je i dalje neprohodno zbog poplava. Procene su da se radi o šteti od oko tri milijarde dinara. U ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ističu da će sve što nas je u oblasti infrastrukture kao državu i društvo zadesilo biti rešeno i da će država dati sve od sebe da svako klizište, most ili put popravi.Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović obišla je Ljubiviju i Ivanjicu, opštine koje su pretrpele, kada je reč o putnoj infrastrukturu, velika oštećenja i u kojima ima najviše problema nakon junskih poplava. Obećala je da će sve štete od elementarnih nepogoda biti realizovane u što skorijem roku. Urednik emisije je Goran Maslar.
17:55
Bio je to izuzetan događaj za grčku ali i srpsku kulturu. Za Grčku zato što imaju veliko poštovanje za svako izvođenje antičkih dela u ovom prostoru, za nas zato što je prvi put u istoriji Epidaurusa predstavu režirao srpski reditelj i gde se, takođe prvi put, čula i replika na našem jeziku. Predstavu je tokom samo tri izvođenja videlo oko 30 000 gledalaca. Najznačajniji grčki komediograf Aristofan je komediju Pluto napisao pre dve i po hiljade godina, kritikujući pohlepu i to kako ljudi preko noći postaju bogati. Nikita Milivojević priču o antičkom bogu novca, bogatstvu i sirotinji dovodi u naše vreme i predstavu režira kao balkansku tragikomediju u kojoj se u trci za novcem gube sve etičke vrednosti.U malom srpskom timu, u grčkoj predstavi Pluto osim reditelja Nikite Milivojevića su i kostimograf Marina Medenica koja je sa tridesetak kostima izuzetno predstavila karaktere likova i glumac Nenad Maričić, prvak Narodnig pozorišta koji daje srpski šmek sjajnom ansamblu grčkih glumaca i muzičara.Emisija prati nastanak i premijerno izvođenje predstave. Autor i urednik Olivera Milošević Snimatelj Nikola Novaković Montažer Ivan Vasić.
18:31
TV Feljton: Guzelj Jahina - Zajedniki jezik
18:58
Lajmet
19:04
Internat za plemićke kćeri, serija
19:55
Datum
20:05
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Ženski raj, serija
21:49
Energija: Ugalj i nuklearna energija - problem ili rešenje
22:20
Sjajna ekipa muzičara na čelu sa Nenadom Milosavljevićem, Nešom Galijom, priredila je i ovog puta nezaboravne večeri svojoj vernoj publici. U posebnim aranžmanima smenjivali su se hitovi Još uvek sanjam, Dodirni me, Digni ruku, Stare trube i druge dobro poznate melodije i stihovi za sva vremena u kojima će sada moći da uživaju i gledaoci RTS-a.
23:11
Moja genijalna prijateljica, serija
00:08
Alekandra Kovač u Kolarcu
00:58
Lajmet
01:05
Trezor
01:55
13. jul, film
03:53
Energija: Ugalj i nuklearna energija - problem ili rešenje
04:19
Znanje imanje
05:14
Alekandra Kovač u Kolarcu
06:00
Koncert za dobro jutro
06:48
Slagalica, kviz
07:20
Verski kalendar
07:30
Lajmet
07:35
Dva srca Gorana Milašinovića, Svet Miloša Jevtića, sedma emisija - Velika je bila želja Miloša Jevtića da snimamo sa prof. dr Goranom Milašinovićem, ali obaveze kardiologa i kardiohiruga između Pejsmejker centra, operacione sale, bolesničkih soba su takve, da smo uspeli da snimimo razgovor u kabinetu profesora u Kliničkom centru Srbije ne duži od petnaestak minuta. Citiramo rečenicu-dve iz prepiske leta 2011. kada su počeli dogovori između Jevtića i Milašinovića za razgovor koji je posle objavljen kao 189. knjiga u kolekciji Odgovori. Jevtić piše: ...Vi ste prva ličnost koja je, u isto vreme, i uticajan lekar i ugledan pisac. U stvari, Vi ste prvi moj sagovornik koji ispunjava dva prostora - medicinski i književni, i to veoma uspešno. Dr Milašinović odgovara: ... Pogled unazad, u svoj život iz današnje perspektive razlikuje se u odnosu na neku raniju perspektivu, u to sam se uverio mnogo puta: ponekad, čini mi se, ponovio bih iste izbore i odluke, a ponekad mislim da bih uradio skroz drukčije... Zbog svega toga, još jednom hvala. Jer, kako ispada, knjige ovog tipa ne ostavljaju utiske i tragove samo na čitaoce nego i na autore. - Učesnici: Prof. dr Goran Milašinović, novinar Miloš Jevtić, sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Marijana Čuturilo, snimatelj Bojan Marojević, asistent Saša Todorović, snimatelj zvuka Dragan Ušendić, mikroman Gordan Jović, rasvetljivač Siniša Kosić, saradnik-snimatelj Milena Jekić Šotra, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažer Ljubomir Plavljanić, autor Bojana Andrić - Snimano 21.01.2016, najavljeno premijerno emitovanje 01.11.2017, ali nije emitovano ni danju ni noću zbog skupštinskog i sportskog prenosa, premijerno emitovano u Trezoru 08.03.2018; Redakcija za istoriografiju Tri ljubavi Marka Kragovića - na večeri posvećenoj pesniku Brani Petroviću, početkom oktobra, pesnik Marko Kragović prišao je urednici Trezora, predstavio se kao ljubitelj te emisije i poklonio joj svoju prvu knjigu poezije Šav, koju je kao nagradu za prvo mesto objavio 48. Festival poezije mladih u Vrbasu. Tek prilikom čitanja pesama, iz biografije objavljene u knjizi, saznali smo da Marko, kako to kaže naš Miša Jevtić ispunjava dva prostora - medicinski i književni... pa čak i još jedan, muzički. Uostalom evo, biografije dr Marka Kragovića, a sve ostalo saznaćete iz emisije: Marko Kragović rođen je 1990. u Kraljevu. Detinjstvo i ranu mladost proveo je je u Kosovskoj Mitrovici, a studije medicine završio u Beogradu. Poeziju je objavljivao na internet portalima u zemlji i na prostoru bivše Jugoslavije. Uvršten je u nekoliko zbornika, nagrađivan. Specijalizant je interne medicine. Svira gitaru u bendu koji se bavi orijentalnom muzikom... - Učesnici: Dr Marko Kragović, sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Marijana Čuturilo, tehn.vođstvo Dimitrije Trifunovski, snimatelj zvuka Aleksandar Janošević, dizajner svetla Dobrivoje Marković, amermani Slobodan Momčilović, Sima Dimitrić, Đorđe Stančić; sekretarica režije Vesna Jovanović, video mikser Tatjana Šajković Stogov, reditelj Katarina Rogić; snimatelj Dušan Živković, asistent Saša Todorović, snimatelj zvuka Nikola Mišić, rasvetljivač Mile Ilić, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažer Ljubomir Plavljanić, autor Bojana Andrić - Snimano 16. i 26.10.2017, najavljeno premijerno emitovanje 01.11.2017, ali nije emitovano ni danju ni noću zbog skupštinskog i sportskog prenosa, premijerno emitovano u Trezoru 08.03.2018; Redakcija za istoriografiju.
08:30
Vodeni svet malih gupija
08:53
Mirakulus
09:15
TV vrtić društvance
09:25
Mali dnevnik
09:30
Serija je magazinskog tipa i sastavljena je iz više rubrika. Svaka rubrika namenjena je jednoj naučnoj oblasti, matematici, fizici, biologiji, astronomiji i geologiji. Serija je osmišljena kao igrano-dokumentarna, gde nas kroz priču vodi jedan dečak po imenu Miša. Miša ima tetku i teču, naučne radnike, i on sa njima komunicira i postavlja im razna pitanja. Inače tetka i teča se zbog svojih naučnih obaveza uvek nalaze negde daleko, u inostranstvu, ali Mišu redovno čuju i pomažu mu oko raznih nedoumica. Emisije su tematske i u svakoj emisiji obrađuje se jedna tema kroz ove nauke. U ovoj epizodi biće reči o ljubavi. Saznaćemo: koja su to tri različita sistema u mozgu odgovorna za ono što se dešava u ljubavi? Koji par je zbog svoje ljubavi ostao zauvek zajedno na severnom nebu? Zašto je čokolada važna? Da li hormoni pokreću ljubav u nama? Da li postoji formula kojom se može predvideti koliko će neka ljubav trajati? Kako se naziva kamen ljubavi?... Sve su to pitanja na koja ćete odgovore dobiti u ovoj epizodi. Serija je namenjena svim ljubiteljima ovih nauka. U ulozi dečaka je mlad glumac Nikola Malbaša, u ulozi tetke je Ivana Despotović a ulogu teče tumači Ivan Tomić. Urednice: Tanja Čanić-Mlađenović i Aleksandra Stojanović, reditelj je Nikola Zdravković, dramaturg Marina Madžarev i Nikola Miladinović, kostimograf Suzana Gligorijević, scenograf Snežana Popović, muzički urednik Ana Pavlović, dizajner zvuka Predrag Stamatović, montažeri: Marko Tisovec i Ivan Vasić, snimatelj Vasko Vasović, tonac Srđan Bajski, izvršni producent serije Svetlana Bandić, organizator Srđan Boljević.
09:50
Nauka 2019
10:30
Koridori
11:00
RTS ordinacija
12:00
Beogradska Filharmonija: Humel
12:30
Dečji hor RTS
13:00
I bez muke ima nauke: Ljubav
13:20
Dvodelni razgovor sa prof. dr Nikolom B. Popovićem, jednim od najboljih poznavalaca rusko-srpskih odnosa u istorijskoj vertikali, razjasniće mesto, ulogu, i značaj Rusije u Prvom svetskom ratu iz perspektive Srbije. Profesor Nikola B. Popović, koji je dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, odgovoriće na pitanja: kada je Rusija postala velika sila? Šta su Srbi, u vreme Petra Velikog, znali o Rusiji? Kada i zašto Rusija, kao velika sila, počinje da pokazuje strateški interes za malu kneževinu Srbiju? Koje su bile konstante spoljne politike Rusije, kao imperijalne sile, u 19. i u prvoj deceniji 20. veka? Da li je bio realan grčki projekat carice Katarine Velike? Koliko su Rusi, uopšte, bili obavešteni o srpskom narodu početkom 19. veka ? Da li su Rusi znali za Načertanije Ilije Garašanina iz 1844? Kakav je bio odnos Rusije prema nacionalno-oslobodilačkim pokretima na Balkanu? Kako reaguje Rusija kada je Austrougarska proglasila aneksiju Bosne i Hercegovine 7. oktobra 1908, protivno odredbama Berlinskog kongresa? U čemu se sastoje ruske suprotnosti oko balkanskih ratova 1912-1913? Kakva je bila pozicija Rusije u Julskoj krizi 1914? Pod kojim okolnostima nastaje rusofobija, pre svega Britanaca u to vreme, kao fenomen dugog trajanja i može li se reći da je rukavac rusofobije - srbofobija? Kako su Rusi gledali na sukobe Karađorđevića i Obrenovića, dve konkurentske srpske dinastije? Kako je Rusija-diplomatski i vojno - reagovala, kada je počeo Veliki rat? Na ova i mnoga druga pitanja, odgovore ćete čuti 15. i 22. jula 2020. godine u 13.20 na RTS 2. Urednik, scenarista i voditelj: Vojislav Laletin Realizacija: Jelisaveta Janić.
13:50
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Prekid, serija
15:45
Ženski raj, serija
16:30
Koncert Jorgosa Dalarasa
18:05
Ravnogorska čitanka: Crne šamije
18:55
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:45
Sa ekskluzivnim pristupom novom timu, porodicama preminulih i trojici preživelih igrača, ovaj dokumentarni film prikazuje tim i grad podeljene o tome kako da se nose sa tragedijom - da li bi trebalo da se fokusiraju na očuvanje sećanja na mrtve ili da nastave dalje sa sopstvenim životima? Dok ekipa leti istim putem da bi odigrala poslednju utakmicu prvenstva u kojoj bi igrao prošlogodišnji tim, oni se moraju ujediniti oko zajedničke ideje. Režija: Majkl Zimbalist, Džef Zimbalist.
21:25
Ženski raj, serija
22:10
Kentaurov jednostavan i lep život u zabačenom selu u Kirgistanu okrenut je naglavačke kada on postane opsednut legendom o tome da konji poseduju snagu i jedinstvo kirgistanskog naroda. Nakon što ga jedne noći uhvate kako krade konja, Kentaur mora da se suoči sa posledicama. Kentaur, šesti film priznatog kirgistanskog reditelja Aktana Arima Kubata, predstavlja prikaz jednog udaljenog mesta i inspirisan je mitologijom njegovog naroda. Uloge: Nurali Tursunkojoev, Zarema Asanalijeva, Aktan Arim Kubat... Režija: Aktan Arim Kubat.
23:40
Bunt Rok Festival
00:25
Lajmet
00:30
Moja genijalna prijateljica, serija
01:30
14. Međunarodni festival gitare: The Beatles on
02:30
Trezor
03:25
Ravnogorska čitanka: Crne šamije
04:15
Kentaur, film
05:40
Koncert Jorgosa Dalarasa
06:02
Koncert za dobro jutro
06:49
Slagalica, kviz
07:10
Datum
07:15
Verski kalendar
07:25
Lajmet
07:30
Mioljub Kičić, Nešto sasvim lično - Razgovor Mile Knežević sa dr Mioljubom Kičićem, redovnim profesorom na VMA u Beogradu. Prof. dr Mioljub Kičić (Vranje, 7. maj 1911 - Beograd, 19. januar 1995). Diplomirao je 1935. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Posle diplomiranja i završenog staža bio je pukovski lekar, u garnizonu u Strumici. U to vreme u garnizonima u Makedoniji veliki broj vojnika obolevo je od malarije, dr Kičić zainteresovan za naučnoistraživački rad, ispitivao je uspešnost pojedinih metoda hemijske profilakse malarije. Ovo istraživanje i dobijeni rezultati bili su od velikog praktičnog značaja, pa je taj rad nagrađen prvom nagradom na konkursu Ministarstva vojske i mornarice 1938. godine. Na početku rata je zarobljen, tako da je godine do kraja rata proveo u logoru u Nemačkoj, najduže radeći u zarobljeničkoj bolnici Stalaga VII A kraj Minhena, baveći se, uprkos svim teškoćama, istraživanjem posledica gladovanja i među prvima u svetu uočio supkliničke oblike gladovanja. Posle rata počeo je da radi u Glavnoj vojnoj bolnici u Beogradu (kasnije Vojnomedicinska akademija), u kojoj je ostao do penzionisanja 1980. godine. General-major Dr Kičić se ubraja među najzaslužnije za praktično iskorenjivanje endemske gušavosti u našoj zemlji. Dvanaest godina bavio se ispitivanjem endemske gušavosti i endemskog kretenizma i eksperimentalnih istraživanja s jodiranom solju kao hipotireogenim činiocem. Nastavnu delatnost započeo je 1956. godine; autor je nekoliko užbenika namenjenih studentima medicine, defektologije i psihologije. Prof. dr Mioljub Kičić je bio član lekarskog konzilijuma koji je brinuo o zdravlju predsednika Josipa Broza Tita. Dobitnik je Sedmojulske nagrade (1977) i Nagrade AVNOJ-a (1979) za doprinos razvitku medicine u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, Srbiji i Jugoslaviji. Odlikovan je Ordenom Republike sa zlatnim vencem, dva puta Ordenom zasluga za narod sa zlatnim vencem, Ordenom Bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem i drugim odlikovanjima. - Učesnici: General-major prof. dr Mioljub Kičić, sagovornik Mila Knežević - Snimatelj Žarko Tobdžić, reditelj Nenad Momčilović, urednik Mila Knežević - Premijeno emitovano 31.03.1981; Redakcija programa iz kulture, urednik Zora Korać.
08:30
Vodeni svet malih gupija
08:53
Mirakulus
09:15
TV vrtić društvance
09:25
Mali dnevnik
09:30
Škola je sa dugom tradicijom i poslednjih nekoliko godina doživela je pravi procvat. Učenici ove gimnazije su na Olimpijadi u Rusiji postigli veliki uspeh osvojivši četiri nagrade na takmičenju iz oblasti biologije i hemije. Istraživački duh i želja da uđu duboko u svet naučnog istraživanja podstakli su ove mlade ljude da studiozno rade i pristupe određenoj temi i daju svoj doprinos nauci. Brojna priznanja na našim i međunarodnim takmičenjima postižu u raznim oblastima nauke zahvaljujući motivisanosti i stručnosti profesorskog kadra. Urednik: Tanja Čanić-Mlađenović.
09:55
Eko perspektive: Život kraj Dunava
11:00
TV lica: Vlada Divljan i Laza Ristovski
11:45
Datum
11:50
Verski kalendar
12:00
48. Bavarski kamerni orkestar: Šopen, Bah
12:40
Datum
12:45
Verski kalendar
13:00
Čuvena vranjska gimnazija
13:25
Dobro je, dobro je znati: Genomska era
13:55
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Prekid, serija
15:45
Ženski raj, serija
16:30
Slobodan Trkulja i Balkanopolis
17:25
Klopka, film
19:10
Lajmet
19:15
Internat za plemićke kćeri, serija
20:00
Datum
20:05
Verski kalendar
20:20
Međutim, u međuvremenu sve se promenilo... A za njih dvojicu vreme je odavno stalo. S druge strane, lokalne bioskopdžije svedoče o propasti kinematografa i nestanku poslednje prave bioskopske publike... Režija: Igor M. Toholj.
21:00
Ženski raj, serija
21:45
Koncert grupe Hari Mata Hari
22:45
U drugom, pratimo samog Jonatana na opasnom kontrolnom punktu u pustinji, svedoci smo njegovih nedoumica, strahova, odnosa prema ocu. U trećem činu, vraćamo se roditeljima šest meseci nakon pogibije sina - te tragedije kojoj je, pokazaće se, nehotice doprineo i njegov otac... Uloge: Lior Aškenazi, Sara Adler, Jonaton Shiraj... Režija: Samuel Maoz.
00:35
Lajmet
00:45
34. Džez festival: Youn Sun Nah quintet
01:50
Trezor
02:50
Fokstrot, film