Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:56
Slagalica, kviz
07:18
Datum
07:24
Verski kalendar
07:34
Ljudi sa Meseca u misiji Beograd, prvi deo - Muzej Jugoslavije organizovao je Tribinu sa izložbom povodom 50 godina od dolaska američkih astronauta u Beograd. Da podsetimo na planetarne događaje 1969: 16. jula Apolo 11 sa posadom poleteo ja sa Zemlje, 21. jula sleteo na Mesec, 24. jula vratio se na Zemlju, 18. oktobra tri osvajača Meseca Nil Armstrong, Majkl Kolins i Eldvin Oldrin sleteli su Beograd i ostali tri dana kod nas. To su bili najbučnija i najzanimljivija tri dana baš na 35-togodišnjicu oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. O tome je bila ova tribina i o tome je i današnja emisija Trezora. Velika sala Muzeja Jugoslavije, 17. oktobra 2019, bila je prepuna, stajalo se okolo, pa i sedelo na podu. Istoričar Radina Vučetić govorila je o toku posete astronauta Beogradu, značaju koji je ta poseta imala u hladnoratovskom smislu i šta je značila za građane Beograda. Istoričar medija Bojana Andrić govorila je kako se Televizija Beograd uključila preko Evrovizije u direktan prenos sletanja prvih ljudi na Mesec i kako je pratila svaki korak astronauta na njihovom trodnevnom boravku kod nas. Istoričar umetnosti Simona Čupić govorila je o tome kako je projekat trke za svemir oblikovao isteresovanje za javne ličnosti, kako su popularnost astronauta videli umetnici, a kako ih je prigrlila popularna kultura. Urednik emisije Nevidljivi ljudi Ranko Stojilović govorio je o najdužoj radio emisiji koju je Radio Beograd, prenoseći sletanje na Mesec, do tada ostvario. Podrazumeva se da su urednici Televizije i Radija prikazali na tribini već zaboravljene ahivske audio-vizuelne snimke sa tih događaja. Posle zvaničnog dela Tribine, usledio je glas publike, prvo su govorili gosti Trezora koji su direktno učestvovali u beogradskoj misiji, a zatim je nekoliko osoba iz publike iznosilo svoje utiske i postavljalo pitanja... Tribina je trajala 90 minuta, a ekipa Trezora je sve vreme snimala i pokušala da svojim gledocima što bliže prenese i sadržaj ali i atmosferu koju smo zabeležili u dva nastavka. - Učesnici: direktor Muzeja Jugoslavije Neda Knežević; savetnik za medije i kulturu Ambasada SAD Timoti M. Stendart; kustos muzejskog fonda MJ Tatomir Toroman; istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Radina Vučetić; istoričar umetnosti i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Simona Čupić; urednik serije Nevidljivi ljudi Radio Beograda Ranko Stojilović, urednik ciklusa emisija Trezor u Televiziji Beograd Bojana Andrić; farmakolog Goran A. Nikolić - Urednik istraživač Milena Jekić Šotra, snimatelj Dušan Živković, asistent Milan Resavac, snimatelj zvuka Milan Đorđević, mikroman Igor Jovanović, snimatelj prijatelj Trezora Rodoljub Rođa Bogdanović, organizator Gordana Grdanović, reditelj snimanja prijatelj Trezora Milan Kundaković, grafička obrada Nebojša Ninković, montažeri Nada Dodig Zildžić, Tijana Todorović, Marija Aranđelović; autor Bojana Andrić - Snimano 17. oktobra 2019, premijerno emitovano u Trezoru 30.12.2019; Redakcija za istoriografiju.
08:30
Svetlucava i sjajna
08:52
Patrolne šape
09:18
Ružne reči
09:31
Mali dnevnik
09:38
Serija je magazinskog tipa i sastavljena je iz više rubrika. Svaka rubrika namenjena je jednoj naučnoj oblasti, matematici, fizici, biologiji, astronomiji i geologiji. Serija je osmišljena kao igrano-dokumentarna, gde nas kroz priču vodi jedan dečak po imenu Miša. Miša ima tetku i teču, naučne radnike, i on sa njima komunicira i postavlja im razna pitanja. Inače tetka i teča se zbog svojih naučnih obaveza uvek nalaze negde daleko, u inostranstvu, ali Mišu redovno čuju i pomažu mu oko raznih nedoumica. Emisije su tematske i u svakoj emisiji obrađuje se jedna tema kroz ove nauke. U ovoj epizodi biće reči o točku. Saznaćemo: Koja oblast fizike proučava kretanje tela? Kada se prvi put javio točak sa zubcima? Ukoliko ne bi postojao prirodni mehanizam kruženja materija u prirodi, za koliko bi se potrošio sav ugljen-dioksid iz atmosfere? Sve su to pitanja na koja ćete odgovore dobiti u ovoj epizodi. Serija je namenjena svim ljubiteljima ovih nauka. U ulozi dečaka je mlad glumac Nikola Malbaša, u ulozi tetke je Ivana Despotović a ulogu teče tumači Ivan Tomić. Urednice: Tanja Čanić-Mlađenović i Aleksandra Stojanović, reditelj je Nikola Zdravković, dramaturg Marina Madžarev i Nikola Miladinović, kostimograf Natalija Lukić, scenograf Snežana Popović, muzički urednik Ana Pavlović, dizajner zvuka Predrag Stamatović, montažeri: Marko Tisovec i Ivan Vasić, snimatelj Vasko Vasović, tonac Srđan Bajski, izvršni producent serije Svetlana Bandić, glavni organizator Srđan Boljević.
10:02
Nauka 2019: Dekodiranje nauke
10:31
Pravo na sutra
10:53
Datum
11:01
RTS ordinacija
11:58
Zlatni jubilej, Jovan Kolundžija i SO RTS
13:00
I bez muke ima nauke: Točak
13:25
Nastavak ciklusa o maloj Srbiji u Velikom ratu posvećen je Francuskoj, njenom značaju, ulozi i odnosu prema Srbiji i Srbima u predistoriji rata. Sagovornik je dr Stanislav Sretenović, odličan poznavalac ove problematike. U dvodelnom razgovoru, on će odgovoriti na mnoga pitanja koja osvetljavaju značaj Francuske u istorijskoj vertikali pre Prvog svetskog rata. Jezikom istorijskih činjenica će biti razjašnjena mnoga pitanja koja običan čovek postavlja sebi kada je reč o o zemlji koju mnogi Srbi smatraju velikim prijateljem u Prvom svetskom ratu. Neka od tih pitanja se odnose na konstante spoljne politike Francuske, kao imperijalne sile, u 19. i u prvoj deceniji 20. veka; vreme kada i razloge zašto Francuska, kao velika evropska sila, počinje da pokazuje strateški interes za malu kneževinu Srbiju, kao i vreme kada su Francuzi počeli da odobravaju i podržavaju napore hrišćanskih naroda Balkana da proteraju Osmanlije... Čućemo od dr Sretenovića kakve su bile reakcije Francuske na sticanje autonomije Grčke 1829. i Srbije 1830-33. i objašnjenje zašto već 1839. Francuska otvara svoj konzulat u Srbiji. Zanimljivo je saznati i koji su to događaji i interesi doveli do zanimanja Francuza - većinskih republikanaca i laika - za monarhističku, pravoslavnu Srbiju?! Sa Osmanskim carstvom je Francuska imala ugovor iz 1861. koji joj je garantovao status trgovinski najpovlašćenije nacije... Kada je i zašto došlo do promene ovog kursa i okretanja Francuske savezu s Rusijom? Kakav je bio odnos Francuske posle Berlinskog kongresa prema Osmanlijama, a kakav prema malim balkanskim narodima, pa i prema Srbiji? Kako se ponašala Francuska - koja je Srbe smatrala remetilačkim faktorom - kada je Austrougarska proglasila aneksiju Bosne i Hercegovine 7. oktobra 1908, protivno odredbama Berlinskog kongresa? Da li je Aneksiona kriza dovela do promene francuske spoljne politike? Saznaćemo i kako su Francuzi gledali na sukobe Karađorđevića i Obrenovića, dve konkurentske srpske dinastije, koje su obe bile vezane za Francusku - privatnim vezama i školovanjem u elitnim francuskim školama, te zašto je francuska vlada na čelu sa Poankareom, napustila u proleće 1912. tradicionalnu politiku status quo-a na Balkanu? Zatim, govorimo o tome kako se ponašala Francuska neposredno pre početka Prvog balkanskog rata i kakav je bio odnos Srbije i Francuske posle Balkanskih ratova? Kako je Francuska - diplomatski i vojno - reagovala, kada je počeo Veliki rat i kada ova, tada moćna evropska sila, počinje Srbiju da prihvata kao ozbiljnog saveznika u ratu, premda Srbija, formalno i suštinski, nikada nije imala status savezničke zemlje... Konačno, saznaćemo da li je Francuska imala razumevanja za jugoslovenski program srpske vlade, objavljen u Niškoj deklaraciji, decembra 1914? Pred kraj razgovora, doktor Sretenović će objasniti, često nekritičnu i euforičnu reakciju Srba i veličanje francusko-srpskog prijateljstva nastalog u Prvom svetskom ratu? Urednik, scenarista i voditelj: Vojislav Laletin Realizacija: Jelisaveta Janić.
13:56
Mali dnevnik
14:02
Internat za plemićke kćeri, serija
14:51
El Čapo, serija
15:36
Ženski raj, serija
16:21
60 najlepših narodnih pesama - kolaž
17:32
Po turističkoj ponudi, dobroj usluzi, infrastrukturi i organizaciji, Skijatos je najrazvijenije ostrvo u grupi Sporada. Poznato je po svojim dugačkim, peščanim plažama, borovoj šumi, maslinjacima i kristalno čistoj vodi Egejskog mora. Odmor na Skijatosu je idealan za one koji vole noćni život, šoping i dobru zabavu. Ko je željan odmora na jednom od najmanjih ostrva u letnjoj ponudi Grčke, pravog Mediterana, ne bi trebalo da zaobiđe ovaj kutak.Skijatos karakterišu veoma topla leta sa mnogo sunčanih dana. More je kristalno čisto, letnji vetar sa Egejskog mora ublažava vrućinu, a privlačne su velike uređene plaže, ali i male puste uvale na kojima ćete samo vi uživati. Meštani kažu: „Ako biste letovali mesec dana na Skijatosu svaki dan biste mogli da se kupate na drugoj plaži i opet ne biste videli sve. Smeštajni kapaciteti po svom kvalitetu zadovoljavaju visoke evropske standarde. Prva srpska agencija koja je dovela turiste na ovo ostrvo uradila je to pre ravno 30 godina, a sada na ovom ostrvu živi i radi upravo 30 Srba. Kockicu grčkog mozaika složili su snimatelj Zoran Škrbić, reditelj Zorica Mijailović i autor emisije Nebojša Kotlajić.
18:01
Ravnogorska čitanka: Izvestio sam kako je bilo
18:56
Internat za plemićke kćeri, serija
19:45
Bez pretenzija da ćemo razotkriti rtanjske tajne, pokušali smo da se ovoj planini približimo. Svakog sedmog jula, na dan rođenja Svetog Jovana Krstitelja, praznika u narodu poznatijeg kao Ivanjdan, na padinama Rtnja organizuje se sakupljanje lekovitog bilja. Većina onih koji za letnjih dana pohode ovaj kraj, zadrži se u podnožju Rtnja berući planinsko bilje. Odvažniji se upute ka vrhu planine o kojoj kruže neverovatne priče. Od nagađanja o njenom nastanku i nezemaljskom poreklu, zbog piramidalnog oblika koji podstiče različite teorije, do svedočenja o neobičnim pojavama i susretima sa bićima s druge planete. Elem, običaj je da se baš na Ivanjdan ide u pohod ovoj planini, pa je i naša ekipa tako učinila. Oni koji su pohodili Rtanj kažu da se onaj ko jednom oseti njegovu energiju i slobodu, uvek ovde vraća. Onaj ko misli da će rtanjske tajne tek tako otkriti, u zabludi je! Misterija ili ne, tek - Rtanj je neodoljiv, a ekipa Traga se u to uverila. Autorka emisije: Tatjana Manojlović Urednik serijala: Ljubisav Aleksić Reditelj: Bojan Vorkapić Snimatelj: Miloš Mitrović.
20:16
Ženski raj, serija
21:05
Međ narodom i međ snom - dvije ljubavi dr Jovana Raškovića, dokumentarni film
22:30
Međutim, kad mu jedan od njegovih velikih planova ne završi onako kako je zamišljao, upada u nevolju. Tada nastupa Džun sa predlogom o pljačkanju banke. Ta ideja dovešće ih do niza uzbudljivih, ali i smešnih situacija.Uloge: Majkl-Rejmond Džejms, Samajre Armstrong, Timoti Omundson... Režija: Nikolas Kalikov.
00:08
Bunt Rok Festival
00:56
Zaliv, serija
01:41
25. beogradski džez festival: Kurt Eling
03:20
Trezor
04:15
Karter i Džun, film
06:46
Slagalica, kviz
07:10
Datum
07:16
Verski kalendar
07:28
Ljudi sa Meseca u misiji Beograd, drugi deo - Drugi deo snimka Tribine sa izložbom povodom 50 godina od dolaska američkih astronauta u Beograd u organizaciji Muzeja Jugoslavije, posvećen je svedocima boravka astronauta u Beogradu, koji su se odazvali pozivu Trezora da učestvuju na Tribini. Farmaceut Goran Nikolić bio je član hora Doma pionira koji je pevao asutronautima u čast, 18. oktobra, tekst je pisao Ljubivoje Ršumović, a refren glasi: Dragi, Edvine, Majkle i Nile/dobro nam došli, baš ste sile/život nije Kumova slama-nego je ovde sada sa nama. Dejan Đurović koji je godinama vodio programe u Domu pionira seća se neobične okolnosti u kojoj se zadesio kada su astronauti sletali na Mesec, pa je to uzbuđenje udvostručio kada im je bio domaćin nepuna tri meseca kasnije, u nikad punijoj velikoj sali Doma pionira (danas Dečiji kulturni centar Beograda)... Prevodilac Boško Čolak Antić prvo govori o dotadašnjem najdužem radijskom prenosu koji je Radio Beograd ostvario 20. i 21. jula 1969, primajući direktno iz Hjustona izveštaj sletanja na Mesec, a tri oktobarska dana proveo je kao prevodilac i pratilac suprugama trojice astornauta koje su imale raspored nešto drukčiji od zvaničnog. Dubravku Milutinović vodio je otac Miloš, fudbalski reprezentativac, na susret sa astronautima o čemu postoji i jedna veoma lepa fotografija, no njena su sećanja mnogo tananija nego što se iz fotografije da naslutiti. Ljubivoje Ršumović seća se da je od Doma pionira, čiji je saradnik bio, dobio zadatak da napiše pesmu dobrodošlice astornautima i da mu je to prvi put da po narudžbi piše stihove, da mu se to nije dopalo, ali je pesmu napisao. Umetnik Branko Citlik bio je onda kao dečak sa svojim ocem na gazdinstvu u Dobanovcima kada su atronauti došli u lov na divlje patke, nacrtao je za tu priliku, na nagovaranje svoje porodice, njihov svemirski brod, a astronauti su mu stavili svoje potpise na crtež i mada je to nevoljno, po narudžbi radio - čuva tu retkost i danas. Zatim je nekoliko osoba iz publike postavljalo pitanja na koja su odgovarale Radina Vučetić i Simona Čupić. Emisiju upotpunjuju i dva arhivska priloga: prvi iz 38. emisije Dvogleda (1969) prilog o poseti astronauta Domu pionira (autori Ljubivoje Ršumović i Dragan Babić); drugi, takođe iz Dvogleda koji govori o mladim kosmonautima, učenicima OŠ Radica Ranković iz Lozovika kod Požarevca i njihovom profesoru Radomiru Markoviću koji stvaraju svoj Planetarijum (reditelj Milan Knežević). Godinama posle, ruski kosmonauti nisu propuštali da posete Lozivik-selo kosmonauta, kada bi dolazili u Jugoslaviju, a tako i druge poznate ličnosti iz sveta nauke. - Učesnici: kustos muzejskog fonda MJ Tatomir Toroman, moderator Tribine; farmakolog Goran A. Nikolić, slobodni umetnik Dejan Đurović, prevodilac Boško Čolak, balerina Dubravka Milutinović, književnik i urednik u Televiziji Beograd Ljubivoje Ršumović, slikar i digitalni grafičar Branko Citlik; istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Radina Vučetić; istoričar umetnosti i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Simona Čupić; urednik Trezora u Televiziji Beograd Bojana Andrić i nekoliko osoba iz publike - Urednik istraživač Milena Jekić Šotra, snimatelj Dušan Živković, asistent Milan Resavac, snimatelj zvuka Milan Đorđević, mikroman Igor Jovanović, snimatelj prijatelj Trezora Rodoljub Rođa Bogdanović, organizator Gordana Grdanović, reditelj snimanja prijatelj Trezora Milan Kundaković, grafička obrada Nebojša Ninković, Milena Marković; montažeri Nada Dodig Zildžić, Marija Aranđelović, Tijana Todorović; autor Bojana Andrić - Snimano 17. i 24. oktobra 2019, premijerno emitovano u Trezoru 13.01.2020; Redakcija za istoriografiju.
08:30
Svetlucava i sjajna
08:52
Patrolne šape
09:17
Ružne reči
09:29
Mali dnevnik
09:36
Za kvalitet rada, škola je dobila brojna priznanja i odlikovanja. Ponos gimnazije je ogroman broj takmičara koji se takmiči iz svih predmeta i na državnom nivou postižu zapažene rezultate osvajajući jedno od tri mesta. Od svršenih maturanata 90 posto učenika upiše željeni fakultet sa finansiranjem iz budžeta. Gimnazija ima uspešno razvijenu dugogodišnju međunarodnu saradnju sa Francuskom, Rusijom, Makedonijom, Rumunijom i Mađarskom. Urednik: Tanja Čanić-Mlađenović.
10:02
Parkovi prirode: Tara
10:30
Trag u prostoru: Saga o gospodaru brzine
10:56
Skijatos, planinska senka
11:20
TV lica kao sav normalan svet ...
12:09
Jurij Bašmet i Moskovski solisti: Šubert, Čajkovski
12:58
Po školi se đak poznaje
13:28
Nulta tačka: Kvantna medicina
13:53
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:47
El Čapo, serija
15:35
Ženski raj, serija
16:21
Teofilovići i Miroslav Tadić
17:05
Derviš i smrt, film
19:05
Internat za plemićke kćeri, serija
19:56
Datum
20:00
Osmog avgusta 1995. u Dvoru na Uni, na samo nekoliko metara od danskih vojnika, ubijeno je najmanje devetoro civila koji su zbog bombardovanja Petrinje tokom „Oluje evakuisani iz psihijatrijske bolnice u Dvoru na Uni. Tokom puškaranja između Srba i Hrvata u Dvoru, nepoznati vojnici ušli su u školu u kojoj su bili ovi, mahom i fizički hendikepirani, ljudi i iz neposredne blizine ubili devetoro, a zarobili i u nepoznatom pravcu odveli još njih troje. Likvidaciji su svedočili danski vojnici koji su želeli da otvore vatru na ubice, ali im komandant danskog kampa Jirgen Kold to nije dozvolio. Upravo on, dvadeset godina kasnije suočava se sa svojom odlukom da ne zaštiti bolesne civile. Istražitelj tog ratnog zločina, takođe Danac - Vili Begelund, sa njim prati trag zločina i pokušava da reši jedan od retkih nerešenih slučajeva u svojoj karijeri.U filmu njih dvojica razgovaraju sa srpskim i hrvatskim generalima koji su u to vreme bili u Dvoru na Uni, porodicama žrtava, ali i onima koji su bolesnike poslednji put videli žive. Pored njih, mišljenje o zločinu daju i danski vojnici koji su bili očevici masakra.Autori filma su Georg Larsen i Kasper Vedsmand, a pomoćni reditelj i istraživač u filmu je novinar RTS Vladimir Banić koji se ranije bavio ovim zločinom.
21:00
Ženski raj, serija
21:47
Sa velikim simfonijskim orkestrom (Power Simphony Orchestra), Jela Cello je izvela muziku sa njenog najnovijeg autorskog albuma, kao i obrade narodnih, pop i rok numera. Ovaj koncert je svojevrsno muzičko putovanje na koje je akustičnim i električnim violončelom Jela Cello povela ljubitelje svih muzičkih žanrova.
22:25
Nakon što načuje da je njen momak i makro bio neveran dok je ona bila dvadeset osam dana u zatvoru, prostitutka i njena najbolja prijateljica Aleksandra kreću sa zadatkom da otkriju od koga su krenule ove skandalozne glasine. Njihova bučna odiseja vodi ih kroz razne subkulture Los Anđelesa, uključujući i porodicu Jermena koja se i sama suočava sa posledicama neverstva. U svojim ranijim filmovima reditelj Šon Bejker je prikazao svetove koji su retko viđeni na filmu u bogatim nijansama i intimnim detaljima. Mandarina nastavlja istim putem i donosi eksploziju energije i stila. Ultra moderna Božićna bajka ispričana na ulicama Los Anđelesa, Mandarina prevazilazi očekivanja na svakom koraku. Uloge: Kitana Kiki Rodrigez, Džejms Renson, Maja Tejlor... Režija: Šon Bejker.
00:04
Fudbal - Pregled Lige Evrope
00:52
Slobodan Trkulja i Balkanopolis
01:51
Trezor
02:51
Mandarina, film
04:19
TV lica kao sav normalan svet ...
05:01
Parkovi prirode: Tara
05:26
Teofilovići i Miroslav Tadić
06:45
Slagalica, kviz
07:08
Datum
07:15
Verski kalendar
07:25
Zašto je Čkalja smešan - Gost Trezora, kritičar Ranko Munitić govori o tome kako je Miodrag Petrović Čkalja dolazio do komičnog u različitim likovima i situacijama... o iskrenosti i toplini kao svojevrsnom Čkaljinom ključu. U okviru razgovora koji je potkrepljen sekvencama iz serija i emisija sačuvanih u arhivi Televizije Beograd, za ovu priliku specijalno je ilustrovana pesma Čkalja Slobodana Stevovića iz zbirke pesama za decu Gospodin petao (Bagdala, Kruševac, 1973) - Učesnici: filmolog Ranko Munitić, sagovornik Bojana Andrić - Snimano 14.11.2004, premijerno emitovano u Trezoru 25.01.2005, reprizirano 02.04.2013, 18.10.2018; Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić Milorad Kambek - Novogodišnja epizoda popularne serije Ljubav na seoski način. Milorad je u Londonu, a njegov deda sa Mićom Orlovićem kreće da ga vrati kući; u Londonu će se nagledati raznih čuda, u Muzeju voštanih figura među figurama Čerčila, Hičkoka nalaze i Miju Aleksića... Najzad nalaze Milorada i upakovanog ga vraćaju kući, u studio u novogodišnji program upada sva rodbina na čelu sa Čkaljom, tu je i pevačica Silvana Armenulić... - Uloge: Miodrag Petrović Čkalja, Dragan Zarić, Mića Orlović, Ratko Sarić, Živka Matić, Milka Lukić, Silvana Armenulić - Scenarista Dušan Savković, reditelj Dragoslav Lazić - Premijerno emitovano 31.12.1970, Redakcija Zabavnog programa, urednik Miodrag Marinković; reprizirano u Trezoru 25. 01.2005, 18.10.2018 Čkaljin ključ - Munitić upoređuje glumu i različite lik koji su stvarali naši najpoznatiji komičar Mija i Čkalja. Sledi insert iz serije Krug dvojkom (scenarista Dragutin-Guta Dobričanin, reditelj Soja Jovanović, 1967), zatim duži odlomak iz serije Dežurna ulica (scenarista Novak Novak, reditelj Arsa Milošević, 1967/68). - Premijerno emitovano u Trezoru 25.01.2005, reprizirano 02.04.2013, 18.10.2018; Redakcija za istoriografiju Glumac - druga priča televizijskih minijatura To se samo svici igraju. Tužna priča o glumcu koji na sceni igra kralja, okruženog bogatstvom, a kada se spusti zavesa stvarnost postaje neumoljiva... - Uloge: Miodrag Petrović Čkalja, Mira Nikolić, Dubravko Jovanović, Borivoje Kandić - Scenarista, muzički urednik i reditelj Čedomir Petrović - Premijerno emitovano 20.09.1996, 3K RTS; reprizirano u Trezoru 25.01.2005, 03.04.2013, 18.10.2018 Petak 07.08.2020. na RTS SVET u 23.20 Dvadeset osma emisija serije Vreme televizije: o dramskom programu, kao i o sve češćim kooprodukcijama televizije i kinematografije Dramski program, 28. epizoda serije Vreme televizije - Od 1977. do 1980. godine u Televiziji Beograd zbog nedovoljnih finansijskih sredstava opada obim proizvodnje programa najsloženijih struktura, u prvom redu igranih programa. Istovremeno, u jednom od segmenata igranog programa, Dramskom programu, dolazi do izvesnih produkcionih modifikacija. Dok se u prethodnom periodu (1972-1976) deo filmske produkcije približio filmu (po dramaturgiji i tehnologiji) u ovom periodu Televizija Beograd pristupa koprodukcijama sa filmskim producentima, tako da se stvaraju i kinematografski filmovi i ujedno televizijski filmovi. Nastaju TV filmovi Osvajanje slobode (koprodukcija sa Avala filmom), Zemaljski dani teku i Lične stvari (koprodukcija sa Centar filmom). Dramski repertoar obeležen je pre svega TV dramom Vučari Donje i Gornje polače Jovana Radulovića u režiji Zdravka Šotre. I dalje se s uspehom neguje dokumentarna drama rađena elektronski (Prva srpska železnica i ciklus Vreme izdaje u TV Beograd i Pupinove zvezde u TV Novi Sad). Pokušalo se i sa koprodukcijom sa inostranim TV kućama (Švabica sa TV Zapadne Nemačke ZDF). Interesantan je pokušaj predstavljanja pojedinih istaknutih savremenih srpskih pesnika u seriji Pesničke vedrine. - Učesnici: urednici Ljubomir Radičević, Milovan Vitezović; reditelji Goran Paskaljević, Andrija Đukić; književnik Petar Zubac - Scenarista dr Miroslav Savićević, voditelj Mića Orlović, reditelj Nikola Lorencin - Premijerno emitovano 05.11.1998, Redakcija za istoriografiju, urednik dr Miroslav Savićević Savićević i Redakcija dokumentarnog programa, urednik Božidar Nikolić; reprizirano u Trezoru 16.12.2002, 10. i 26.03.2003, 06.05.2014 (RTS Digital), 31.07. i 10.09. i 30.10.2014 (RTS SAT); 03.04.2020.
08:30
Svetlucava i sjajna
08:52
Patrolne šape
09:15
Ružne reči
09:27
Mali dnevnik
09:35
Za svakog đaka škola je noćna mora, a za Lava pravi horor! Lavu je hitno potrebna Vukina pomoć oko pisanja domaćeg rada iz istorije, ali sad kad mu treba - Vuka se ne odaziva. Vuka ima pametnija posla, pozira poznatom holandskom slikaru Vermeru... Ali Lav je uporan u nameri da ga Vuka primi i upada njenu sobu. Iznervirana što je omeo u poziranju, Vuka pokazuje Lavu kako je njegovo poimanje horor škole mala maca u odnosu na ono što se dešavalo u školi u prošlosti. Pozivajući se na priče Vuka Karadžića, Vuka će Lavu ispričati tri priče o disciplinovanju učenika. A kako bi cela priča bila upečatljivija, Vuka se potrudila da uz pomoć gostiju iz prošlosti deo šarma stare škole Vuk oseti i na svojoj koži. Glumci: Lenka Petrović i Dragan Sekulić Urednik: Blaženka Bijelić Scenaristi: Marko Pištalo i Kristina Đuković Kompozitori: Ljubičice - Vuk i Petar Stevanović Direktor fotografije: Marko Mikić Reditelj: Milica Soldatović Mikić.
09:50
Šarlo je fasciniran portugalskom fado muzikom. Voli brzu vožnju pa je posetio svetski poznati muzej kočija u Lisabonu. Naučite kako izgleda portugalska zastava, glavni grad Lisabon, kako zvuči portugalska himna, kuda su putovali poznati portugalski moreplovci i kako se na portugalskom jeziku kaže volim te. Autor igranog serijala za decu Šarlo vas vodi je Nermin Ahmetović, produkcija ART BEAT CENTAR.
10:05
Kulturna baština Srbije: Geopark - Đavolja varoš
10:30
TV feljton: Vladica Milosavljević
11:00
SAT
11:45
Datum
11:50
Verski kalendar
12:00
Edin Karamazov i gudački kvartet Krakovske filharmonije
12:36
Kolegijum muzikum - 40 godina hora
13:00
Muke jednog Lava
13:15
Šarlo vas vodi
13:30
Eko minijature, zelene zablude: Ledeno doba
13:35
Blago iz dubina, blago zemlje: Stara planina
14:05
Mali dnevnik
14:10
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
El Čapo, serija
15:40
Ženski raj, serija
16:25
Ime Mirjane Van Blarikom poznato je svim sineastima u bivšoj Jugoslaviji. Specifična energija, nekonvencionalnost, ali kako sama kaže, i sreća u životu, doprineli su da njen život liči na filmsku priču, ali, ne tipičnu! Harizmom i lepotom nije se izdvajala od zvezda sa kojima se družila... Mirjana i Robert De Niro Poznanstvima sa ljudima koji su postali legende holivudskog i svetskog filma, pomogla je mnogim ljudima, ali i zemlji u kojoj je rođena. Osamdesetih godina, kada je čuveni FEST bio u krizi, Mirjana je iz Los Anđelesa poslala oko 60 filmova, zbog čega je festival ipak održan! Mirjana Van Blarikom i Dastin Hofman Zahvaljujući Mirjani, u Beogradu su bili Piter Bogdanović, Robert De Niro, Džek Nikolson, Sem Pekinpo, Frensis Ford Kopola, Sisi Spejsek, Elizabet Tejlor...  Mirjana je bila predsednik Udruženja filmskih novinara akreditovanih u Holivudu (Hollywood Foreign Press) koje dodeljuje Zlatni globus. Po napuštanju ovog udruženja osnovala je Internacionalnu pres akademiju koja dodeljuje nagrade Satelit, Tesla i Meri Pikford, u oblasti filma i televizije. Zanimljivo je da Mirjana ima ekskluzivno pravo na korišćenje imena slavne glumice nemih filmova Meri Pikford... U prvom delu emisije koji je snimljen u Los Anđelesu, Mirjana nam je pričala o odrastanju u Beogradu, odlasku najpre u zapadnu Evropu, a zatim i preko okeana. O starom Holivudu i zvezdama koje je intervjuisala... Čim upoznate Mirjanu, postane vam jasno zašto joj je život baš takav, kakav je... Urednik emisije Tamara Drezgić.
17:00
Lov i ribolov
17:30
Stranac u Srbiji
18:05
Povratnik: Nikola i Nataša - Trst
18:30
Kuća nauke: Naučno društvo Srbije
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
21:05
Ženski raj, serija
21:50
Ne želeći da umre u zatvoru, Bili počinje da uči smrtonosnu borilačku veštinu zvanu tajlandski boks, a u tom procesu stiče bratstvo koje će ga voditi neverovatnim putem do iskupljenja.Uloge: Džo Kol, Vitaja Pansringarm, Panja Jimumfai... Režija: Žan-Stefan Suvare.
23:50
Pregled Lige Evrope
00:40
Havana d primera i Alexander Abreu
01:25
Trezor
02:30
Molitva pre zore, film
04:25
Lov i ribolov
04:55
Blago iz dubina, blago zemlje: Stara planina
05:20
Pregled Lige Evrope