Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:21
Slagalica, kviz
06:39
Datum
06:45
Verski kalendar
06:55
Lajmet
07:01
Naučni intervju: Prof. dr Zoran Jovanović
07:27
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:19
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava tajna
09:19
Jagodica Bobica
09:42
Bejblejd
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:04
Mali dnevnik
10:11
Ima mnogo predrasuda o deci oštećenog sluha. Jedana os tih predrasuda je: da retko ko od njih studira, jer ih jezik - SZJ ograničava, da njime ne mogu da izraze sve ideje. Da li je to tako? Kako i gde se usmeravaju talentovani učenici iz osnovne škole Stefan Dečanski. Jedan od onih koji je završio ovu školu, ali i fakultet je Vlada Magdalenić. Vlada Magdalenić je slikar koji priprema doktorat u klasi profesora Vlade Veličkovića. Učenike škole Stefan Dečanski profesor Vlada je poveo na izložbu svojih slika. Urednik serije: Kosovka Ivković-Bobić Scenarista: Dr Gordana Nikolić Snimatelj: Mr Branko Pelinović Montaža: Marija Aranđelović Reditenj: Marko Jeftić.
10:24
Verovatno su prvi časovi slikanja, koje je dobila od ujaka Svetozara Zorića, profesora Velike škole, bili presudni u želji da Nadežda Petrović postane slikarka. Najpre je učila u ateljeu čuvenog Đorđa Krstića, da bi onda upisala slikarsku i crtačku školu Kirila Kutlika. Sa državnom stipendijom nastavlja studije slikarstva u Minhenu. Tu traju prvi i drugi minhenski period njenog stvaralaštva. U Beograd se vraća 1903. i s Branislavom Nušićem, u Kolarčevoj zadužbini, osniva Kolo srpskih sestara. Novac koji je Kolo prikupilo za pomoć ilindenskim ustanicima sama nosi u Makedoniju, odakle izveštava za Pijemont i Slovenski jug. Jedan je od osnivača umetničkog društva Lada, uoči Prve jugoslovenske izložbe na kojoj su prvi put zajedno izlagali slikari Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bugarske. Posle izložbe ona osniva i Prvu jugoslovensku umetničku koloniju u Sićevu. Zadojena nacionalnim idejama, s balkona Narodnog pozorišta u Beogradu drži vatrene govore povodom aneksije BiH 1908. Odlazi u Pariz, gde sreće Matisa i Pikasa i učestvuje na dva Jesenja salona svojim slikama iz trećeg, pariskog perioda. Kada su 1912. počeli balkanski ratovi, vratila se u Srbiju. Kada joj je umro otac i majka, pridružila se srpskoj vojsci na frontu kao bolničarka. Brinula je o ranjenicima. To čini i po izbijanju Prvog svetskog rata. Umrla je u valjevskoj bolnici. Urednik i scenarista serije je Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović.
10:40
Geotermalni izvori: Preludijum za Mačvanske Toplice
11:06
Sećanje na koreografa i etnomuzikologa Dragoslava Džadževića. Dr Dragoslav Džadžević Džale, koreograf, etnomuzikolog, osnivač Folklornog ansambla Frula (Požarevac, 23. maj 1928 - Beograd, 16. septembar 2018). -->. Džale, Mužički život Dragoslava Džadževića, tridesetosma emisija iz serije Dok je sveta i veka - Dragoslav Džadžević Džale ušao je slučajno u svet folklora. Prve korake naučio je u Kulturno umetničkom društvu Branko Krsmanović, gde je svojim talentom i napornim radom postao solista ansambla. Pored folklora, jedno vreme bavio se glumom, a bio je i u odbojkaškoj reprezentaciji. To mu nije smetalo da završi tri fakulteta, master i doktorat. Godine 1964. osnovao je folklorni ansambl Frula , koji je veoma različit od ostalih kulturno-umetničkih društava, i po stilu i po formi. Ansambl Frula je jedan od retkih folklorni ansambala koji je imao višemesečne prekookeanske turneje na koje su veoma često išli i pevači i muzičari Radio Beograda. Godine 2014. ansambl Frula obeležio je 50 godina uspešnog rada velikim koncertom u Sava Centru. - Učesnik dr Dragoslav Džadžević, sagovornik Sandra Milošević - Autor i voditelj Sandra Milošević, snimatelj Andrej Oštrbenk, asistent snimatelja Igor Stojković, snimatelj zvuka Ljuba Jovanović, rasvetljivač Milan Mihajlović, saradnik-snimatelj Milena Jekić Šotra, organizator Gordana Grdanović, montažer Branislava Teodosić, urednik Bojana Andrić - Snimano 10.07.2014, premijerno emitovano u Trezoru 31.10.2016; Redakcija za istoriografiju.
12:11
Julijan Rahlin i Gudači Svetog Đorđa
12:53
Znakopis
13:06
Velikani
13:28
Edu global
13:54
Znanje imanje
14:56
Tunel, serija
15:48
Nedovršena simfonija, TV film
17:27
Rad na određeno vreme, film
19:03
Lajmet
19:08
Koridori
19:40
Aktuelni 57. međunarodni Oktobarski salon, po drugi put bijenalni, čiji su kustosi francusko-islandski par Danijel i Gunar Kvaran, označen je naslovom Čudo kakofonije. Otvoren je 15. septembra i traje do 28. oktobra, uz učešće 72 umetnika iz različitih delova sveta. Prva emisija posvećena ovogodišnjem Oktobarskom salonu bavila se se segmentom postavke u Muzeju grada Beograda, gde su izložena dela najvećeg broja učesnika, njih 44. večerašnjoj emisiji biće predstavljeni delovi postavke u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, izložbenim prostorima Kulturnog centar Beograda, u galerijama Remont i U 10. U emisiji govore umetnici: Fabris Iber, Vladimir Veličković, Tobjern Redland, Džon Divola, Radenko Milak, An Lislegor, Marija Ćalić, Gabrijela Fridriksdotir, Dominik Lang, Jelena Mijić, Sumakši Sing, kao i kustos Gunar Kvaran. Urednik i scenarista: Danijela Purešević Režija: Marko Šotra.
20:07
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Elementarno, serija
21:48
Tokom vekova ajkula je postala zastrašujuća misterija. Da bismo otkrili istinu o kralju okeana moramo zaći dublje u svet ajkula čekićara, raža mante i bik-ajkule.
22:45
Viktorija, serija
23:42
Lajmet
23:47
Masimo Savić i Zagrebački solisti
00:55
Trezor
01:54
Rad na određeno vreme, film
03:18
Nedovršena simfonija, TV film
04:51
Masimo Savić i Zagrebački solisti
06:24
Slagalica, kviz
06:45
Datum
06:50
Verski kalendar
07:01
Lajmet
07:07
Naučni intervju: Prof. dr Janko Nikolić Žugić
07:35
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Čak i prijatelji
09:19
Jagodica Bobica
09:44
Bejblejd
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:06
Mali dnevnik
10:13
Zbog širokog znanja o čoveku, društvu i istoriji mnogi studenti i profesori sa Filozofskog fakulteta imaju neobične hobije kojima oživljavaju davna vremena. Tako smo se našli na mestu gde su studentkinja psihologije i profesorka filozofije ukrstile mačeve. Kao većina sa Filozofskog fakulteta i one su odabrale da u školi klasičnog mačevanja ožive vreme srednjeg veka i renesanse. Nasuprot tome, na fakultetu se bave problemima sadašnjice. U novoj epizodi Sutra sam ja savremeni filozofi ispituju posledice veštačke inteligencije, psiholozi izvode eksperimente u laboratoriji, pedagozi čitaju bajke ispred fakulteta dok nam andragozi ukazuju na novi pristup karijernog vođenja. Urednik Nevena Mladenović Blagojević Novinar Marija Tošić Reditelj Milica Mitrović.
10:39
Nuka u pokretu: Nove tehnologije u obrazovanju
11:12
Sećanje na filmskog snimatelja Milorada Markovića. Milorad Marković, pilot, filmski snimatelj, direktor fotografije (Beograd 3. maj 1922 - Beograd, 27. septembar 2018). O filmu i o životu - Milorad Mile Marković, pilot, snimatelj, direktor fotografije, pedagog - u polučasovnom razgovoru pred kamerom Trezora.  Iz minuta u minut tokom tog razgovora, po događajima i ljudima koje spominje, po naslovima filmova koje je snimao - može se naslutiti kakvo je bogatstvo gospodin Mile živeo i koliko je oduvek lično i stručno iskustvo darivao drugima. O tome koliko se film, pa i televizija, koliko se svoj poziv može voleti, vredi slušati i učiti. Pre rata civilni, u ratu vojni pilot, zatim u zarobljeništvu italijanskom i nemačkom, posle rata snimatelj. Od 1946. snima reportaže i dokumentarne filmove, a od 1948. dugometražne igrane filmove. Nekoliko filmova snimao je u saradnji sa starijim bratom, tehničarem i snimateljem, Slobodanom (1919-1962). Pedesetih godina prošlog veka za američku TV mrežu NBC Milorad Marković snima niz emisija o Jugoslaviji, a i saradnik je producentu Bil Bernsu u toku priprema za početak rada televizije Beograd. Kao stručni savetnik za elektronsku i filmsku sliku radi u TVB od 1975. do 1980. Profesor je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu od 1978. i svojim studentima ističe da su za dobrog snimatelja najvažnija tri uslova: tehnička spremnost, smisao za saradnju i umetnički senzibilitet. Filmovi: Pukotina raja (1959), Zajednički stan (1960), Karolina Riječka (1961), Marš na Drinu i Čovek iz hrastove šume (1964), Roj (1966), Burduš (1970)... za televiziju Čep koji ne propušta vodu (1971), Roman sa kontrabasom (1972), Otpisani (1973), Povratak lopova (1975), Prokletinja (1975).. Dodatak ovom razgovoru nije mogao proći bez Indeksa imena saradnika i prijatelja, o kojima je Marković govorio tokom ovog skraćenog životopisa za Trezor: Vojislav Opsenica, kamerman i snimatelj, profesor na FDU; Slobodan Marković, radio tehničar, snimatelj, jedan od projektanata Filmskog grada; dipl. inž. Miroslav Sore Borisavljević, tehničko vođstvo; Slavoljub Stefanović Ravasi, reditelj; Bil Berns, producent NBC, savetnik na početku rada TVB; inž. Rajka Petrović Ristić, tehnolog šef Filmske laboratorije; Aleksandar Đorđević, reditelj; Milica Dragić, reditelj; Ratko Dražević, oficir OZN-e, direktor Avala filma; Georgij Konstantinovič Žukov, sovjetski maršal, komandant Zapadnog fronta i Sovjetskih snaga u istočnoj Nemačkoj, ministar odbrane, isključen iz CK KP 1957; dipl. inž Lidija Eškerica, hemičar, Šef filmske laboratorije i Šef filmske tehnike u TV SA; Slobodan Nikolić Ciga, fotograf, šef  Fotolaboratorije TVB. - Učesnici: Milorad Mile Marković, sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Tihomir Mitrović, asistent Milorad Ševo, snimatelj zvuka Dragan Ušendić, rasvetljivač Dejan Mitić, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Vesna Ignjatović, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Snimano 06.10.2011, premijerno emitovano u Trezoru 02.11.202; Redakcija za istoriografiju. Dve poeme, Mali koncert  - Vuzalizacija dve pesme iz ciklusa Dušana Radića Iz moje zemlje inspirisanog izvornim narodnim stvaralaštvom. U ciklusu simfonijskih poema Iz moje zemlje, trudio sam se da što manje menjam liniju narodnog napeva, da ga samo harmonski podgrađujem i dopunjavam bojama orkestarskog tkiva... Postići ravnotežu našeg nacionalnog stila i jezika današnje muzike, vrlo je složen, i iznad svega, osetljiv zadatak. Ako je kompozitorova muzička ličnost zbilja izrasla iz zavičajnog tla, duh narodne pesme ne može biti izneveren, on će prodirati i pored svih individualnih odlika kompozitorovog izraza, tim više, što je autorova kreativna moć očiglednija... (iz knjige Dušana Radića Tragovi balkanske vrleti, 2007). Scenarista i reditelj ovog Malog koncerta je takođe kompozitor, Srđan Barić, muzički urednik od 1950. do 1988. u RTB. Sem kom­po­zi­ci­ja za decu, pisao je i primenjenu muziku, naročito za pozorišne komade, radio i televiziju. Po Barićevim rečima, dok je radio na televiziji učio je ljude da gledaju muziku, a kada je otišao u penziju, želeo je samo da sluša televiziju. U Malom koncertu vizualizacija Radićeve muzike u izvođenju Simfonijskog orkestra Beogradske filharmonije, ostvarena je na motivima naivnih slikara izrađenim na drvenim košnicama u Sloveniji i duborezima u Crkvi Svetog Spasa u Skoplju. Izbor je Trezora da za primer fotografije, promišljenih kadrova, odmerenih pokreta kamerom, pokaže veštinu i umetničku veličinu snimatelja Milorada Markovića. - Direktor fotografije Milorad Marković, asistent snimatelja Nikola Đurašković, montažer Dragoslav Cenerić, organizatori Ivanka Obrenović, Branko Stojnić; asistent režije Dragoje Skrinjik; sekretar režije Vera Isaković, scenarista i reditelj Srđan Barić - Premijerno emitovano 15. aprila 1980; Redakcija muzičkog programa.
12:14
Žil Apap, violina i Meduoteran duo
13:15
Iz Rusije, tačnije iz Sankt Peterburga i Kingisepa, ekipa RTS-a donosi vam još tri priče. U prvoj, govorimo o Srbima i Rusima koji se okupljaju u Akademiji Srbija, koja je na neki način nezvanični kulturni centar Srbije u Sankt Peterburgu.
13:40
Mali dnevnik
13:46
Potera, kviz
14:46
Tunel, serija
15:38
Elementarno, serija
16:25
Moj tata na određeno vreme, film
18:02
Kros RTS (Rekovac)
18:18
U svetu
18:43
Lajmet
18:50
Kada je imao najbolji status u televiziji odlučio je da ne radi emisije - prosto one su postale pretesan format za njegove filozofske ideje i metafizički odnos prema suštini življenja i postojanja. Napisao je najprovokativniju teoriju televizije koja je i danas, posle 40 godina čista avangarda počev od naslova - Televizija tvrđava koja leti pa do ideje da vizuelnom mediju ospori samu vizuelnost. Pretili su mu otkazom, zatvorom. Ali on je tamo otišao sam i stvorio novu formu dokumentarizma. I to je samo deo našeg priloga za radnu i stvaralačku biografiju Božidara Kalezića - dokumentariste koji je stvarao umetnost od televizijskog izraza, možda ne slučajno, jer je stvarao u vremenu kada je Dokumentarni program Televizije Beograd bio najuspešniji i najkreativniji u proteklih 60 godina. Kroz ovu priču dokumentariste - Olivere Pančić sa dokumentaristom - Božidarom Kalezićem o dokumentarizmu, protrčavši kroz neka lepa i značajna vremena postojanja naše kuće, ustvari smo otvorili suštinska pitanja pozicioniranja televizije kao medija u današnjem društvu. Kamerom su nas pratili Branko Pelinović i Vasko Vasović a sve to u montaži uobličio Goran Mitrović. Cela emisija Jutra i magle televizijskog dokumentarizma je ustvari vizuelizacija radnog procesa nastajanja jedne dokumentarističke emisije.
19:31
Traganja putujuće izložbe antikviteta
20:05
Kremlj - centar Rusije, tvrđava vlasti čije zidine duže od pet vekova čuvaju državne tajne i štite njihove glavne nosioce. Posebno za ovu dokumentarnu seriju Federalna služba bezbednosti je skinula oznaku tajnosti sa mnogih najvažnijih dokumenata. Dokumentarna serija Televizije Ostankino, Kremlj, zasnovana je na autentičnim arhivskim dokumentima specijalnih službi, jedinstvenim filmskim, video i foto dokumentima, kao i svedočenjima očevidaca i učesnika. -->