Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 3
06:14
Drugi vek - Milena Dravić, 1. deo, r.
06:56
Drugi vek - Milena Dravić, 2. deo, r.
07:37
Srpske crkve u Dubrovniku, r.
08:05
Rađanje srpske muzičke kulture: Amateri i profesionalci, 1-8, r.
08:36
Evropa i Srbi: Nikša Stipčević, r.
09:10
RTS Drama: TV teatar – Miris cimeta, r.
10:11
Ostavština za budućnost: Ljubica Sokić, r.
11:05
Na veslu priča: Stigma ostrva Monstruma-Vuksan Knežević, r.
11:20
Tv feljton: Hazarski rečnik, r.
12:01
Big bend RTSa- i Stjepko Gut: Omaž Klarku Teriju, r.
12:44
Peti bez lifta, r.
14:14
Drugi vek - Milena Dravić, 1. deo, r.
14:56
Drugi vek - Milena Dravić, 2. deo, r.
15:37
Srpske crkve u Dubrovniku, r.
16:05
Ime Astora Pjacole je postalo sinonim za tango, ples njegove rodne Argentine. Ljubav prema ovoj muzici i bandoneonu razvio je još kao dečak dok je sa porodicom živeo u Njujorku. Po povratku u Buenos Ajres, sa nepunih dvadeset godina, Pjacola je počeo da svira u jednom od najčuvenijih argentinskih tango orkestara, kao i u mnogobrojnim noćnim klubovima. U ovom periodu je počeo i da eksperimentiše sa tradicionalnim tango obrascima stvarajući revolucionarni muzički pokret, poznat kao novi tango - tango nuevo, koji je u sebi nosio elemente džeza i klasične muzike, od baroknih kompozitora do Stravinskog ili Bartoka. Na programu RTS 3 je njegovo delo Četiri godišnja doba u Buenos Ajresu u izvođenju Gudača Svetog Đorđa i proslavljenog violiniste Džulijana Rahlina. Repriza, 18. oktobar u 00:05:00 i 08:05:00.
16:33
Prag sela Srbije: Perlez, 2. deo
17:05
Projekat Velikani srpske Vojvodine, realizuje se u okviru programa obeležavanja 100 godina od prisajedinjena vojvođanskih krajeva Kraljevini Srbiji. Serijal obuhvata igrano-dokumentarni sadržaj od 28 epizoda kratke forme. U njemu su sublimirani istorijski događaji i ličnosti od trinaestog do dvadesetog veka, sa naglaskom na period nacionalnog buđenja srpskog naroda u Austrougorskoj u drugoj polovini devetnaestog i prvim decenijama dvadesetog veka. Serijal je snimljen pod pokroviteljstvom Odbora za obeležavanje stogodišnjice prisajedinjena Vojvodine Kraljevini Srbiji, u produkciji beogradske kuće Beomedija. Uloge velikana srpske istorije poverene su glumcima Nebojši Dugaliću, Bojanu Žiroviću i Gordani Đurđević-Dimić. Pored Sremskih Karlovaca, filmske scene snimane su i u Matici srpskoj, Muzeju grada Novog Sada, dvorcu u Kulpinu i na drugim lokacijama. Repriza, 18. oktobar u 01:05 i 09:05.
17:16
RTS Kolo: Biseri ciganske muzike, 2. deo
18:10
Tunel 7-24
19:00
Maja Pandurov rođena je 1975. u Zrenjaninu. Objavila je tri romana, tri zbirke poezije i jednu ekološku bojanku. Zastupljena u zbornicima i književnim časopisima. Predvodi Banatski kulturni karavan. Profesionalni novinar. Produkcija: Udruženje Šta hoćeš 2018. Projekat podržali: Ministarstvo kulture i informisanja, Grad Zrenjanin. Repriza, 18. oktobar u 03:00 i 11:00.
19:15
Dve hiljade godina narod Maja podizao je kraljevstva širom centralne Amerike. Njihova civilizacija je procvetala, a zatim zagonetno nestala. Toliko je nepristupačan da otkako je otkriven, 1922. godine, tu nije organizovan nijedan ozbiljniji pokušaj iskopavanja. Ovaj majanski grad ležao je potpuno zaboravljen. Tako je bar bilo dok dvojica francuskih arheologa, Filip Nondedeo i Dominik Mišle, nisu počeli da čitaju izveštaje čoveka koji ga je otkrio. Repriza, 18. oktobar u 03:15 i 11:15.
20:14
Dirljiva priča u jedanaest epizoda o mladiću koji boluje od retke bolesti. Serija je obezbeđena u saradnji sa Japanskom fondacijom. Repriza, 18. oktobar u 04:14 i 12:14.
21:05
Internacionalni niški džez festival Nišvil 2017. održan je od 10. do 13. avgusta 2017. na Tvrđavi, a je izvedeno 120 koncerata i sa oko 700 izvođača. Od muzičkih početaka sa sestrom Senkom, do prvih singlova i uspeha na festivalima, pa sve do današnjih dana, kada pesme u njenom izvođenju doživljvaju novu mladost, Bisera je uvek bila u džezu. Džez je učila od najboljih - Sare Von, Arete Frenklin, Bili Holidej, Ele Ficdžerald, jer, kako sama kaže, većina kvalitetnih i revolucionarnih stvari u muzici 20. veka potekla je upravo od crnih vokalista i instrumentalista. Repriza, 18. oktobar u 05:05 i 13:05.
21:42
Klasici književnosti na filmu - Gospođa Dalovej. Koje dileme stoje pred Ahmedom Nurudinom, Banovićem Strahinjom, Leoneom Glembajem, učiteljem koji postavlja Hamleta u Mrduši Donjoj, Gospođom Dalovej? Koji tonovi odjekuju Gluvim barutom, a koje se niti pletu Zlatnim runom. U 19. epizodi ovog ciklusa profesori Zoran Paunović i Biljana Dojčinović tumačiće čuveni roman Virdžinije Vulf uz uspelu filmsku adaptaciju u kojoj je Vanesa Redgrejv 1997. igrala naslovnu ulogu. Autor serije: Valentina Delić Montažer: Ksenija Savićević. Repriza, 18. oktobar u 05:42 i 13:42.
22:12
99 domova
00:05
A. Pjacola: Četiri godišnja doba u Buenos Ajresu, r.
00:33
Prag sela Srbije: Perlez, 2. deo, r.
01:05
Velikani srpske Vojvodine: Uvod, 1-28, r.
01:16
RTS Kolo: Biseri ciganske muzike, 2. deo, r.
02:10
Rodoljublje Nikole Tesle
03:01
Na veslu priča: Banatsko tumaralo-Maja Pandurov, r.
03:15
Naačtun: U potrazi za izgubljenim gradom, r.
04:11
Sati mog života 6-11, r.
05:02
Nišvil 2017: Vasil Haimanov bend i Bisera Veletanlić, r.
05:42
Ja, mi i drugi: Gospođa Dalovej, r.
06:12
99 domova, r.
08:05
A. Pjacola: Četiri godišnja doba u Buenos Ajresu, r.
08:33
Prag sela Srbije: Perlez, 2. deo, r.
09:05
Velikani srpske Vojvodine: Uvod, 1-28, r.
09:16
RTS Kolo: Biseri ciganske muzike, 2. deo, r.
10:10
Rodoljublje Nikole Tesle, r.
11:01
Na veslu priča: Banatsko tumaralo-Maja Pandurov, r.
11:15
Naačtun: U potrazi za izgubljenim gradom, r.
12:11
Sati mog života 6-11
13:02
Nišvil 2017: Vasil Haimanov bend i Bisera Veletanlić, r.
13:42
Ja, mi i drugi: Gospođa Dalovej, r.
14:12
99 domova, r.
16:05
Sa Banetom Krstićem, pevačem Garavog sokaka, plovimo duž šumovite obale Dunava u pratnji labudova. Senoviti predeli ravnice, stare Vojvodine i arkanjskog rita vode nas u neka davna vremena, dok Bane peva i priča o muzici, svojoj ljubavi prema tom delu sveta i sentimentu iz kog su nastale njegove pesme. Repriza, 19. oktobar u 00:05 i 08:05.
16:33
Bunt , r.
17:05
Velikani srpske Vojvodine: Karlovačka mitropolija, 2-28
17:16
RTS Trezor: Priroda Jugoslavije-Palić
17:42
RTS Trezor: Selo bez seljaka-Vrelo
18:10
Tunel 8-24
18:58
Strip crtač, scenarista i pisac Stevan Subić, rođen je 1982. godine u Zrenjaninu. Autor je fanzina Žuta cigla i radio-emisije Muholovka. Dobio je devet nagrada za kratku formu stripa. Objavio je šest autorskih grafičkih novela. Crtač stripova za italijansku i francusku strip produkciju. Reditelj, autor koncepta Rastko Šejić, kompozitor Vladimir Lešić, direktor fotografije Časlav Petrović, snimatelj Marko Ristić, montažer Milan Pejnović, dizajner Zoran Mujbegović, asistent kamere Milan Džodić, spiker Aleksandar Novaković, čamdžije čuvari prirore Milan Popović, Fedor Vuković, Mile Čuturilov, Stevo Čorokalo, rukovodilac čuvarske službe,, intro animacija Kosta Milovanović, Miroslav Spajić. Produkcija: Udruženje Šta hoćeš 2018. Projekat podržali: Ministarstvo kulture i informisanja, Grad Zrenjanin. Repriza, 19. oktobar u 02:58 i 10:58.
19:11
Povodom prevoda i adaptacije bajke Baš Čelik na engleski jezik, Timotija Bajforda, sa ilustracijama Rastka Ćirića, u emisiji se govori o nastanku ove legende, koja se poredi sa sličnim bajkama i arhetipskim junacima srednjoevropske tradicije. Autor i urednik: Maja Skovran. Repriza, 19. oktobar u 03:11 i 11:11.
19:36
Metafizičke slike, apokaliptične vizije, netipične kompozicije, antiapostoli u kosmičkom prostoru, kao i sve ono što je svojstveno ljudskom biću - rađanje, detinjstvo, kajanje, uspon, pad, otmice i smrt - prizori su pedesetogodišnjeg opusa, iz kojeg je, u Galeriju RTS, prenet tek deo najreprezentativnijih slika srpskog i francuskog umetnika Mikana Aničića. Deo ove postavke je i reprezentativno delo Otmica Evrope (ulje na platnu, 2005) nagrađena u pariskom Gran Paleu, Salonu francuskih umetnika 2006. Njegov likovni kredo, njegovo verovanje u lepotu, u životnost i strast - počiva na klasičnim slikarskim postulatima, a analitički i promišljeno govori o specifičnoj drami sadašnjeg vremena, koja može da se tumači na različite načine. Poput starih majstora, motivski, tehnički i stalnim istraživanjem igre svetlosti, kao i monumentalnim formatima, Aničić sintetizuje različite epohe - antiku, renesansu, barok, lična iskustva, kao i neka izmaštana, ali i buduća vremena u jedno vreme... u metavremensku sliku u kojoj je sve dozvoljeno... od mitoloških bića, preko sećanja iz detinjstva i kolektivnog istorijskog sećanja - do alegorija i kataklizmičnih prizora. Repriza, 19. oktobar u 03:36 i 11:36.
20:04
Redakcija za kulturu i umetnost, u okviru TV Feljtona, emituje emisiju Pogled preko okeana, posvećenu Nikoli Moravčeviću, piscu i istoričaru književnosti koji, već šest decenija, živi i stvara u Čikagu. Urednik i scenarista: Svetlana Ilić Snimatelj: Fedor Munižaba Montažer: Goran Mijić. Repriza, 19. oktobar u 04:04 i 12:04.
20:58
Produkcijska kuća Deutche Welle svake nedelje u okviru svog programa predstavlja najbolje evropske rok, pop i džez muzičare snimljene na koncertima širom Evrope. Među njima su do sada bili Emeli Sande, Goldfrap, Parov Stelar, Kris Rija, ali i mnogi mladi muzičari kao što su Ejmi Mekdonald, Emilijana Torini, Džejmi Kalam.. Repriza, 19. oktobar u 04:54 i 12:54.
21:42
Klesarko umeće Belovođana, žitelja moravskog sela u blizini Kruševca, ovekovečeno je na mnogim našim pravoslavnim hramovima. Pečalba je ovim ljudima sastavni deo života. Tako kako danas rade belovodski majstori, izrađivani su naši najveći pravoslavni hramovi: Žiča, Lazarica, Naupara, Kalenić i Crkva Svetog Marka u Beogradu. Autori: Gorana Mladenović i Bratislav Kostić Urednik: Ljubisav Aleksić. Repriza, 19. oktobar u 05:37 i 13:37.
22:09
Kada se pomene normandijski pejzaž, pomislimo na nekoliko različitih prizora: krave koje pasu, stabla jabuka u cvatu i nadaleko poznate drvene kuće. Ljudi su oduvek koristili materijale koji su im dostupni u neposrednoj blizini. Tako su u Normandiji najviše korišćeni hrastovina i brestovina. Komadi koji su predviđeni da čine konstruktivni skelet objekta, dodatno su obrađivani i sušeni, kako bi duže trajali. Kuća od drveta predstavlja prostornu slagalicu sačinjenu od jednostavnih elemenata. Vidna drvena konstrukcija na kući, može se uporediti sa građom grudnog koša, pri čemu kraći vertikalni elementi formiraju i zatvaraju ravan fasadnog zida. Među vidnim elementima drvene konstrukcije, lako se raspoznaju strukturni elementi poput kosih greda koje daju stabilnost. Taj konstruktivni sistem odoleva svim vremenskim uslovima. Repriza, 19. oktobar u 06:15 i 14:15.
22:39
Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima. Repriza, 19. oktobar u 06:44 i 14:44.
23:10
Viktorija, 9-16
00:05
Na skriveno te vodim mesto: Bane Krstić, r.
00:33
Bunt , r.
01:05
Velikani srpske Vojvodine: Karlovačka mitropolija, 2-28, r.
01:16
RTS Trezor: Priroda Jugoslavije-Palić, r.
01:42
RTS Trezor: Selo bez seljaka-Vrelo, r.
02:08
Žanka Stokić – Ni kriva ni dužna
02:58
Na veslu priča: Izvor života i drugi kvarovi-Stevan Subić,r.
03:11
Libela: Baš Čelik i drugi,r.
03:36
Paleta kulturnog nasleđa: Lepota će zaista pobediti zlo Mikan Aničić, r.
04:04
TV feljton: Nikola Moravčević - Pogled preko okeana, r.
04:58
Evropa kroz koncerte, r.
06:39
Velika iluzija, r.
07:15
49. Bemus: Aleksandar Sinčuk, klavir, 1. deo
08:05
Na skriveno te vodim mesto: Bane Krstić, r.
08:33
Bunt , r.
09:05
Velikani srpske Vojvodine: Karlovačka mitropolija, 2-28, r.
09:16
RTS Trezor: Priroda Jugoslavije-Palić, r.
09:42
RTS Trezor: Selo bez seljaka-Vrelo, r.
10:08
Žanka Stokić – Ni kriva ni dužna, r.
10:58
Na veslu priča: Izvor života i drugi kvarovi-Stevan Subić,r.
11:11
Libela: Baš Čelik i drugi,r.
11:36
Paleta kulturnog nasleđa: Lepota će zaista pobediti zlo Mikan Aničić, r.
12:04
TV feljton: Nikola Moravčević - Pogled preko okeana, r.
12:58
Evropa kroz koncerte, r.
13:42
Trag: Moravski vez u kamenu, 1. deo, r.
14:39
Velika iluzija, r.
15:15
49. Bemus: Aleksandar Sinčuk, klavir, 1. deo, r.
16:05
Kulturni centar
17:05
Velikani srpske Vojvodine: Sava Tekelija, 3-28
17:15
RTS Život: Grozd-Aranđelovac
17:43
RTS Život: Trag-Sva lica Dunava
18:15
Olivera Skoko rođena je 1974. u Zrenjaninu. Književnica je i istoričarka umetnosti. Kustos je Narodnog muzeja u Zrenjaninu. Objavila je dva romana Perast-Amsterdam i Korčulanski đir i veliki broj naučnih radova. Reditelj, autor koncepta Rastko Šejić, kompozitor Vladimir Lešić, direktor fotografije Časlav Petrović, snimatelj Marko Ristić, tonski snimatelj Mateja Miljački, montažer Milan Pejnović, dizajner Zoran Mujbegović, asistent kamere Milan Džodić, spiker Aleksandar Novaković, čamdžije čuvari prirore Milan Popović, Fedor Vuković, Mile Čuturilov, Stevo Čorokalo, rukovodilac čuvarske službe, intro animacija Kosta Milovanović, Miroslav Spajić. Produkcija: Udruženje Šta hoćeš 2018. Projekat podržali: Ministarstvo kulture i informisanja, Grad Zrenjanin. Repriza, 20. oktobar u 02:15 i 10:15.
18:25
Tunel 9-24
19:13
Induskinja Tanmila Karaj Simović pripada Naga plemenu iz indijske države Manipur. Naga narod je pleme sino-tibetanske grupe, nastanjeno najviše u državi Nagaland na severoistoku Indije. Podeljen je na 14 glavnih plemena i svako od njih ima vlastiti jezik. Tanmila potiče iz mnogobrojne katoličke porodice. Odrasla je po strogim pravilima oca sveštenika. Otišla je za poslom u Katar i igrom slučaja, preko svoje drugarice sunarodnice, koja je radila na jednom prekookeanskom brodu upoznala Slobodana. Tanmila, koju u Prijepolju zovu Mimi, u emisiji govori o svojoj religioznosti i lakom prihvatanju pravoslavne vere. Nedovoljno poznavanje srpskog jezika nije prepreka da se razume sa svekrvom i da se lepo slažu. I posle četiri godine ljudi je u Prijepolju i dalje iznenađuju svojom ljubaznošću i željom da joj pomognu na ulici i u prodavnici. Mimi ima nostalgiju za svojom zemljom, ali lepotu planinskih predela rodnog distrikta Ukrul sada zamenjuje uživanjem u živopisnoj okolini Prijepolja. Emisija je snimana i u Manastiru Mileševa, na putu do Savinih isposnica i na vidikovcu Sokolica. Autor i urednik: Ranka Jakšić Snimatelj: Dragan Stanojković Montažer: Milica Živojinović Majstor tona: Slaviša Petrović Obrada zvuka: Nebojša Dragićević Muzički urednik: Vladana Marković Organizator: Dušica Hovjecki. Repriza, 20. oktobar 02:58 i 10:58.
20:02
Azbuka muzike: Srpska solo pesma-I. Bajić
20:33
Komplikuj jednostavno - glasi stvaralačka maksima beogradskog grafičkog dizajnera, ilustratora, vizuelnog umetnika, Slavimira Stojanovića. Pod tim naslovom, proteklog septembra, u beogradskom Muzeju primenjene umetnosti, zaokružene su tri decenije njegovog bavljenja vizuelnim komunikacijama. U emisiji posvećenoj stvaralaštvu jednog od naših najkreativnijih grafičkih dizajnera, govore: teoretičar umetnosti i medija dr Jovan Čekić, osnivač Instututa za istoriju oglašavanja Vladimir Čeh, istoričar umetnosti i kustos Slobodan Jovanović, filozof i pisac Slavoljub Stanković, i Slavimir Stojanović. Urednik i autor: Danijela Purešević Režija: Marko Šotra. Repriza, 20. oktobar u  04:18 i 12:18.
21:02
Četvrti deo dokumentarnog filma Kao da je bilo nekad autora Dušana Vesića. Milan Mladenović je simbol jugoslovenske rok generacije osamdesetih. Rođen je u Zagrebu, odrastao u Sarajevu, a najveći deo njegovog života i karijera vezani su za Beograd. Bio je jedan od rodonačelnika beogradskog Novog talasa. Pevač, gitarista, kompozitor i tekstopisac rok grupa Limunovo drvo, Šarlo akrobata, Katarina Druga, i frontmen Ekatarine Velike, jedne od najuticajnijih beogradskih rok grupa poslednjih decenija dvadesetog veka, Milan je ostao zapamćen i po svojim čvrstim moralnim standardima koji su i dalje uzor mnogima koji se na ovim prostorima bave javnim poslom. Milan Mladenović umro je 5. novembra 1994. godine u Beogradu u 36. godini. Repriza, 20. oktobar u 04:46 i 12:46.
21:37
Profesor filozofije Eb Lukas, predaje na Univerzitetu Brejlen. Muče ga brojni problemi: depresija, vrtoglavica i mnogo pije. Uskoro započinje vezu sa studentkinjom Džil, a njegov život se naglavačke okreće nakon potpuno neočekivanog događaja..
23:10
Viktorija, 8-16
00:05
Kulturni centar, r.
00:56
Velikani srpske Vojvodine: Sava Tekelija, 3-28, r.
01:04
RTS Život: Grozd-Aranđelovac, r.
01:30
RTS Život: Trag-Sva lica Dunava, r.
02:00
Na veslu priča: Kratka slika-Olivera Skoko, r.
02:10
Ostavština za budućnost – Pedeset romana srpske književnosti
02:58
Stranac u Srbiji: Tanmila Karaj Simović, r.
03:45
Azbuka muzike: Srpska solo pesma-I. Bajić, r.
04:18
Art zona: Slavimir Stojanović - Komplikuj jednostavno, r.
04:46
EKV – Kao da je bilo nekad, 4. deo, r.
05:20
Dragan Velikić, korifej evropskog romana na našim prostorima, govori o svom najpopularnijem delu Ruski prozor. Ruski prozor ili fortočka zapravo je jedan praktični izum koji se koristi na kućama u Sibiru. To okno, zahvaljujući veoma malim dimenzijama, služi da neprestano provetrava kuću istovremeno ne spuštajući temperaturu u njoj. Šta to znači u Velikićevoj metafori? Čovek ne sme ostati zatvoren nalik monadi, mora napraviti mali bezbedni otvor, lični prozorčić pribežišta. Urednik: Josip Babel Reditelj: Dragomir Zupanc Proizvodnja: RTS 2007. Repriza, 20. oktobar u 13:20.