Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:18
Slagalica, kviz
06:39
Datum
06:44
Verski kalendar
06:54
Lajmet
07:00
Dobro je, dobro je znati...
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Papa prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:43
Anđelina balerina
08:56
Mirakulus, avanture bubamare i crnog mačora
09:22
Mia i ja
09:49
Bejblejd
10:11
Mali dnevnik
10:18
Znakopis
10:36
Ideje jugoslovenskog zajedništva Ljuba Stojanović je nasledio od svog profesora Stojana Novakovića. Prvi svetski rat zatekao ga je u ruskoj prestonici Petrogradu. Mimo volje ruskog ministra inostranih poslova, propagirao je ideju jugoslovenstva. Poručivao je: Rešavanje jugoslovenskog, kao i srpskog pitanja sastoji se u potpunom oslobođenju i ujedinjenju svih srpsko-hrvatsko-slovenačkih zemalja, pošto su Srbi i Hrvati jedan narod i po poreklu i po jeziku, što žive izmešano, te se ne mogu osloboditi jedni, a drugi ne i što se, ujedinjenjem s njima, Slovenci mogu spasiti i za Slovenstvo i za Rusiju. Po povratku iz Rusije čekala ga je albanska golgota. Od 1915. do kraja rata, boravio je u Švajcarskoj i Francuskoj. Kada je doneta Krfska deklaracija, Ljuba se nije složio s njenom sadržinom. U pismu Jovanu Cvijiću predlagao je stvaranje novoga koncepta buduće federativne republikanske države, sa novim mogućim nazivom: Ujedinjene Jugoslovenske Države. Kao federalne jedinice predlagao je: Srbiju, u predratnim granicama, Crnu Goru, takođe u predratnim granicama, zatim Bosnu i Hercegovinu, Dalmaciju, Istru, Banovinu Hrvatsku zajedno sa Slavonijom, Sremom, Bačkom i Banatom. Po završetku rata aktivno se uključio i u rasprave oko ustava novostvorene države. Kada ga je, u poodmaklim godinama, ophrvala bolest, otišao je na lečnje u Prag. Umro je u tom gradu. Tu je i sahranjen.. Urednik i scenarista serije je Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović.
10:51
Životna sredina i zdravlje
11:19
U okviru serije Trezora započete marta 2015, o teškoćama očuvanja vlastite baštine u muzejima, arhivama, štampanim i elektronskim medijima i kulturnim institucijama, o iskustvima u digitalizaciji nematerijalnog i materijalnog nasleđa, o blagodetima i zamkama novog digitalnog doba, počeli su i dogovori o snimanju u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka. Kako je Zavod prošle godine obeležio 50 godina rada, a ove godine i 50 godina izlaženja časopisa  Kultura, najavljujemo ove pripreme premijernim prikazivanjem filmovima, koje smo dobili od Zavoda kao znak dobre volje i potvrde buduće saradnje. Pedeset godina zavoda za proučavanje kulturnog razvitka - Film je posvećen jubileju ove jedinstvene institucije koja se bavi razvojnim, primenjenim i akcionim istraživanjima u društveno-humanističkim naukama u oblasti kulture i medija, kao i pratećim delatnostima: strateškim planiranjem, izdavaštvom, organizovanjem naučnih, stručnih i međunarodnih događaja; i sličnim projektima. Zavod predstavlja jednu od prvih i najdugovečnijih ustanova te vrste u svetu i u filmu se u formi svedočenja zaposlenih i saradnika Zavoda upoznajemo sa istorijatom Zavoda i njegovom razgranatom delatnošću. - Učesnici: akademik Vladeta Jerotić, ministar kulture i informisanja Republike Srbije Vladan Vukosavljević, prof. dr Darko Tanasković, mr Trivo Inđić, prof. dr Milena Dragićević Šešić, prof. dr Divna Vuksanović, prof. dr Vesna Đukić, prof. dr Branimir Stojković, prof. dr Radoslav Đokić, dr Ružica Rosandić, prof. dr Vukašin Pavlović, mr Svetlana Ljuboja i direktor Zavoda dr Vuk Vukićević, kao i sadašnji zaposleni istraživači u Zavodu dr Slobodan Mrđa, dr Maša Vukanović, dr Biljana Jokić, Bogdana Opačić,  Peđa Pivljanin -  Organizator Maja Marinković, scenaristi i reditelji Maša Vukanović, Vladimir Kolarić - Proizvedeno 2017; Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, tehnička podrška Filmske novosti. Pedeset godina časopisa Kultura - Kultura, časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, kao jedan od prvih interdisciplinarnih časopisa na svetu posvećenih istraživanju kulture, pokrenut je 1968. godine, godinu dana po osnivanju Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, na predlog osnivača, prvog direktora Zavoda i prvog urednika Kulture dr Stevana Majstorovića i istraživača mr Trive Inđića. Kroz svedočenja urednika i osnivača, film podseća na istorijat i domete Kulture. Ovaj naučni časopis, kao  jedna od prvih interdisciplinarnih periodičnih publikacija iz domena kulture na svetu, i danas se odlikuje relevantnošću i inovativnošću i njegova reputacija odavno prevazilazi nacionalne okvire. U sredu, 5. decembra 2018. godine u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka održana je proslava jubileja pedeset godina časopisa Kultura. Na proslavi je  predstavljen novi, 160. broj časopisa obeležen temom Kultura i demokratija, zatim internet sajt časopisa koji na adresi www.casopiskultura.rs omogućava pretraživanje svih tekstova objavljenih u časopisu prema različitim kriterijumima, zatim je premijerno prikazan i ovaj film. - Učesnici: akademik Vladeta Jerotić, ministar kulture i informisanja Republike Srbije Vladan Vukosavljević, mr Trivo Inđić, prof. dr Milena Dragićević Šešić, prof. dr Branimir Stojković, prof. dr Radoslav Đokić, prof. dr Jelena Đorđević, prof. dr Vladislava Gordić Petković, direktor Zavoda dr Vuk Vukićević, izvršni urednik časopisa Kultura Peđa Pivljanin - Organizator  Maja Marinković, snimatelj Svetislav Vučković, montažer Branislav Popović, scenaristi i reditelji Vladimir Kolarić i Peđa Pivljanin - Premijerno emitovano 05.12.2018; Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, tehnička podrška Filmske novosti.
12:17
SO RTS: Berloiz
13:12
Velikani
13:31
Parkovi prirode: Đerdap
13:54
Znanje imanje
14:55
Rej Donovan, TV serija
15:54
Ne igraj na Engleze
16:00
Sednica Saveta bezbednosti UN, prenos
16:55
Radovi na celom južnom kraku međunarodnog putnog Koridora 10, od Niša do granice sa Makedonijom, biće završeni do kraja godine. Prema rečima potpredsednice Vlade i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović, Koridor 10 je za nas najvažniji infrastrukturni projekat. Radovi u Grdeličkoj klisuri su veoma teški, ali istovremeno pokazuju i veličanstvenu sliku svega što je urađeno. Na trasi južnog kraka Koridora 10, na deonici kroz Grdeličku klisuru, najintenzivniji radovi su na deonici od Grdelice do tunela Predejane koja je duga 6.130 metara. Jedna od karakteristika i veoma teških pozicija na ovoj deonici su četiri kosine, njihova ukupna dužina je više dva od kilometra. Projektanti i izvođači radova uspeli su, na malom prostoru da smeste, pored magistralnog puta, međunarodne pruge, dalekovoda i reke, modernu saobraćajnicu koja će omogućiti brži i, ono što je svakako važnije, bezbedniji saobraćaj. U toku su i radovi na opremanju tunela Sarlah, Sopot i Bancarevo na istočnom kraku međunarodnog putnog Koridora 10 koji prolazi kroz našu zemlju. Ovi tuneli biće opremljeni najsavremenijim sistemima koji se instaliraju u skladu sa novom strategijom za vođenje i upravljanje saobraćajem. Urednik: Goran Maslar.
17:23
Vavilon
17:45
Lajmet
17:55
Rukomet - PS: Metaloplastika - Partizan, prenos
19:38
Biti spreman, to je sve. Sagovornica ove epizode serijala Čitanje pozorišta je Nela Mihailović, glumica Narodnog pozorišta, ovogodišnja dobitnica nagrade Raša Plaović za ulogu Danice u predstavi Balkanski špijun. Suvereno i snažno, s punom empatijom i psihološkim poistovećenjem, Nela Mihailović je prostudirala i na sceni suvereno, do tančina, elaborirala lik nesrećne, izmanipulisane žene. Glumci Narodnog pozorišta u Beogradu iskazali su doslednost i odvažnost kakve se retko sreću u ova odurna, smutna vremena, i to ne samo kod nas. Da li je time okončana tragikomična farsa u nacionalnom teatru, ili samo njen prolog, pokazaće vreme, a gledaoci će imati prilike da čuju šta o tome misli i kaže naša sagovornica. Međunarodni, regionalni pozorišni festival savremenog pozorišta Desire Central Station, koji je osmislio i pokrenuo Andraš Urban, ovogodišnji dobitnik nagrade za režiju Bojan Stupica, prikazao je u Subotici svoje 10, jubilarno izdanje. Od svog osnivanja Festival Desire je mesto susreta i razmene drukčijih, savremenih, subverzivnih, radikalnih pogleda na pozorišni i scenski jezik. Pod sloganom Barbarikum - čime se jasno, i ne bez izvesne umetničke provokacije, referira na aktuelnu, sumornu stvarnost i okruženje u kojem živimo - tokom 10. jubilarnog festivala prikazane su pozorišne predstave iz Rusije, Francuske, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Srbije. U Novom Sadu je održan Festival jezičkih manjina sveta. Festival je plod zajedničkog rada idejnog tvorca i pokretača Valentina Vencela, direktora Novosadskog pozorišta, zaposlenih u Ujvideki sinhazu, koje je nosilac projekta, uz svesrdnu podršku Novog Sada, osnivača Festivala. Ovo je jedan od najvažnijih projekata u okviru programa Novi Sad Evropska prestonica kulture. Sinergija je ključna reč za Festival jezičkih manjina sveta, a potom i razmena iskustava na putu očuvanja sopstvenog identiteta u eri interkulturalnosti. Drugi Festival Synergy WTF prikazao je predstave Slovenaca iz Italije, Srba iz Mađarske, Tatara iz Rusije, Jermena iz Turske, Rusa iz Izraela, Mađara iz Rumunije i Ukrajine... Videli smo Marlen Ditrih na italijanskom, Marinu Abramović na rumunskom... Rečju, tokom sedam dana u Novom Sadu okupio se, simbolično, ceo pozorišni svet u malom. U ovoj epizodi, u segmentu o Festivalu u Subotici, biće emitovan i eksluzivni insert sa koncerta kultne slovenačke grupe Lajbah. Autor i urednik serijala: Slobodan Savić.
20:05
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Elementarno, serija
21:45
Zahvaljujući odvažnosti današnjih naučnika, izgleda da će život u budućnosti biti znatno drugačiji. Kako ćemo izgledati, gde ćemo živeti, šta ćemo učiti i raditi i kako ćemo stizati na posao... Kroz serijal Svet budućnosti predstavljena su dostignuća nauke čija primena još uvek deluje da je daleko od nas. Automobil se, u suštini, nije mnogo promenio tokom u proteklih 80 godina. Ipak, u bliskoj budućnosti možemo da očekujemo dramatičan prodor nanotehnologije, veštačke inteligencije, mikrosenzorske tehnologije... One će u potpunosti promeniti koncept proizvodnje automobila. Očekuje se da će automobili budućnosti jednog dana moći da menjaju oblik u skladu s našim potrebama. Kao i da ćemo, zahvaljujući magiji nanotehnologije, verovatno moći da ih uzgajamo atom po atom. Vozićemo automobile koji će auto-putem juriti brzinom rakete bez straha od sudara, okruženi senzorima i izuzetno jakim materijalima. Ipak, u vreme razvoja novih tehnologija, od automobila očekujemo da budu i pametni. Zapravo, možda na njih više nećemo gledati kao na vozila, već kao na veštačku inteligenciju na točkovima, koja će nas odvesti i u dubine svemira. Gde će nas odvesti upotreba tehnologije kosmičkog doba i digitalne tehnologije, saznaćete u novoj epizodi serijala Svet budućnosti - Automobili budućnosti, koja je na programu u utorak 11. decembra u 21 i 45 na RTS 2. Urednik Marija Stevanović.
22:40
Čovek bez sluha. Novo izdanje emisije Bunt posvećeno je radu jednog od najvažnijih pank rok bendova kod nas, bendu ČBS (Čovek bez sluha). Ovaj bend će održati koncert 14.12.2018. u sali Amerikana - Doma Omladine Beograda, te su kao specijalnu pozivnicu za sve ljubitelje njihove muzike, u studiju 8 na Košutnjaku uživo izveli tri pesme. Bićete u prilici da čujete pesme  I posle svega (Odj*bi) i Stanimo u gard, sa istoimenog aktuelnog albuma, kao i pesmu Superheroj sa albuma Događaj dana. Već 24 godine kao predstavnik kragujevačke scene ČBS uporno radi i istrajava uprkos svemu što ih okružuje. Frontmen benda Milan Miki Radojević je i jedan od najcenjenijih pank pesnika kod nas. O bendu i njegovoj poeziji, saznaćete u prilozima Katarine Vujović, a u razgovoru koji je Milan Miki Radojević vodio sa autorkom Bunta - Brankom Glavonjić otkriće između ostalog zašto ne odustaju od početnih ideja i stavova i šta je uloga panka danas. Autor emisije: Branka Glavonjić. Novinarka: Katarina Vujović. Reditelj emisije: Miodrag Kolarić.
23:10
Četiri godišnja doba u Havani, serija
00:06
Koncert Šabana Bajramovića
01:00
Lajmet
01:10
Trezor
02:05
Rukomet - PS: Metaloplastika - Partizan, r.
03:25
Znanje imanje
04:20
Koncert Šabana Bajramovića
06:02
Slagalica, kviz
06:24
Datum
06:29
Verski kalendar
06:38
Lajmet
06:44
Dobro je, dobro je znati: Korak za život
07:13
Kocka, kocka, kockica
07:45
Pepa prase
07:50
Super krila
08:02
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:15
Majk vitez
08:27
Anđelina balerina
08:40
Mirakulus
09:07
Mia i ja
09:32
Transformersi
09:53
Mali dnevnik
10:00
U šestoj, sedmoj i osmoj epizodi serije Đaci u ratu pratimo sudbinu jednog od naših francuskih đaka koji je nakon školovanja postao posvećeni, društveno angažovani lekar - dr Dragoljub Sretenović. U ove tri epizode pratićemo kako njegov unuk, istoričar dr Stanislav Sretenović, ide putem svoga dede preko Marseja, Mentona, Nice i Bordoa do povratka u Beograd. Dr Dragoljub Sretenović je kao dečak prešao Albaniju i poslat sa našim đacima u Francusku na školovanje tokom 1. Sv. rata. Tamo završava medicinu u Bordou sa radom o tuberkolozi u Srbiji. Nakon Prvog svetskog rata vraća se u Srbiju. Posebno se bavi socijalnom medicinom, radi kao lekar i u jednom periodu je upravnik Studentskog doma. Bio je urednik časopisa Lekar i Narodna čitanka i generalni sekretar Saveza lekarskih komora. Formirao je lekarsku komisiju koja je obilazila zatvorenike u Sremskoj Mitrovici. Bio je deklarisani antifašista. Uhapšen je 1941. pod optužbom da je idejni komunista i propagator komunizma. Uprkos molbama građana i porodice nije oslobođen. Streljan je 1942. u Jajincima. Novinari istraživači: Nataša Drakulić, Tatjana Cvejić, Kristina Đuković, Marija Tošić. Snimatelj: Petar Vujanić Montaža: Ksenija Savićević Scenario i režija: Valentina Delić.
10:27
Staro Srpsko pisano nasleđe: Tajna Karnske crkve
11:02
Osamdeset godina internacionalnih brigada - Na Godišnjoj skupštini Udruženja Španski borci 1936-39, 24. novembra 2018. u Institutu Servantes, uručene su po prvi put Spomenice solidarnosti institucijama i pojedincima koji su najviše pomogli očuvanju sećanja na učešće jugoslovenskih dobrovoljaca u odbrani Španske republike i afirmaciji međunarodne solidarnosti danas. Spomenice solidarnosti primili su: Nacionalni arhiv Katalonije; Fondacija Roza Luksemburg; Dolores Kabra, generalni sekretar Udruženja Arhiv rata i izgnanstva; Bojana Andrić, autor Trezora. U narednim Trezorima biće još reči o ovom svečanom danu, a sada podsećamo početka našeg saradnje sa Udruženjem pre dvanaest godina - Snimano 24.12.2018, premijerno emitovanje, Redakcija za istoriografiju. Sedamdeset godina internacionalnih brigada - Ovim prilogom predstavljen je rad Udruženja jugoslovenskih dobrovoljaca španske republikanske vojske 1936-39, njihovih potomaka i prijatelja. Sociolog Milo Petrović, tada zamenik predsednika Udruženja i domaćin ekipi Trezora, predstavlja plan obeležavanja 70 godina od početka Španskog građanskog rata i formiranja interbrigada čiji su se dobrovoljci borili za odbranu Republike protiv fašizma. Među 35.000 dobrovoljaca iz više od pedeset zemalja sveta, bilo je i 1.750 Jugoslovena. - Učesnici: Milo Petrović, Vera Stojanović; sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Dejan Milovanović, asistent snimatelja Aleksandar Kostić, snimatelj zvuka Bojan Kovačević, rasvetljivač Branislav Dmitrov, organizator Milka Jovanović, realizator Nataša Janjuz, urednik istraživač Vesna Ignjatović, grafička obrada Goran Ergarac, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Premijerno emitovano 12.07.2006, reprizirano 18.03.2015. i 13.07.2016; Redakcija za istoriografiju. Povratak u Španiju - emisija je snimana između 6. i 13. novembra 1977. godine prilikom prve posleratne posete jugoslovenskih interbrigadista Španiji. Na maršruti Barselona - Valensija - Madrid jugoslovenski dobrovoljci obišli su mesta slavnih bitaka i linije fronta. Na licu mesta, učesnici su govorili o borbama i svojim uspomenama. U emisiju su umontirani delovi arhivskog materijala o Španskom građanskom ratu. Kako je emisija bila bez najavne i odjavne špice, prilikom repriziranja kontaktirali smo reditelja Dejana Kosanovića koji nam je dao sledeće podatke: Kada je, posle Frankove smrti, Udruženje boraca španskog građanskog rata organizovalo posetu Španiji i obilazak bojišta na kojima su se borili kao pripadnici Internacionalnih brigada, pok. Borjana Prodanović, profesor Fakulteta dramskih umetnosti je došla na ideju da o tome snimimo emisiju. Udruženje španskih boraca je tu ideju podržalo, Televizija Beograd je prihvatila i tako je došlo do snimanja. Grupa je išla kao turistička grupa - avionom do Barselone u odlasku, autobusima po bojištima iz Španskog građanskog rata, a u povratku avionom iz Madrida. Vođa puta je bio Lazar Udovički. - Učesnici: dr Aleš Bebler (predsednik Udruženja), Lazar Udovički (sekretar Udruženja), Josip Licul, Siniša Drobac, dr Olga Dragić, Stane Bobnar, Čedo Kapor, Stevan Serdar, Ivo Vejvoda, Ana Buhonicki, Mihail Čemazar, Voja Todorović Lerer, Mirko Krželj, Obren Stišović i dr. - Scenarista Borjana Prodanović; snimatelji Bratislav Grbić, Dejan Kosanović; montažer Milanka Nanović, reditelj Dejan Kosanović - Premijerno emitovano 21.01.1978, reprizno 14.07.1986, Redakcija dokumentarno-feljtonističkog programa, urednik Blagoje Lazić; reprizirano 12.07.2006. i 18.03.2015. u Trezoru.
12:10
13. Međunarodni festival gitare
13:08
Đaci u Velikom ratu
13:35
Porodični krugovi: Lična pratnja deteta
14:00
Rej Donovan, serija
14:50
Elementarno, serija
15:35
Rukomet (ž) - EP: Danska - Crna Gora, prenos
17:19
Lajmet
17:30
Ima pisaca koji nose samo svoju sudbinu, ima, međutim, i onih drugih koji žive u burna vremena i nose svoju i sudbinu vremena sa sobom. Takav je pisac Jovica Aćin, koji je bio svedok i učesnik tri velike književne revolucije: velikog buma latinoameričke književnosti, prodora borhesovskog postmodernizma i uspona logorske literature tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Dvojica pisaca sastali su se pred kamerama Radio-televizije Srbije da porazgovaraju o toj burnoj mapi koja je ostavila ožiljke na licu jednog stoleća. Kako je prošvercovan, preveden i objavljen Arhipelag gulag Aleksandra Solženjicina, zašto i danas postmoderna literatura nema pravo egzistencije u razmišljanjima dobrog broja književnih teoretičara, šta opomena na logorsku literaturu znači danas - samo su neka od pitanja na koja su odgovore potražili Aleksandar Gatalica, urednik i voditelj emisije Književni dijalog i Jovica Aćin.
18:00
70 godina od osnivanja Košarkaškog saveza i 95 godina od prve košarkaške utakmice u Srbiji, prenos
19:17
Nomen est omen
19:47
Polazeći od autentičnih zapisa i sećanja svedoka, epizoda igrano-dokumentarnog serijala Narodno pozorište u deset činova - Slučaj Cvetković istražuje zašto su, nakon Drugog svetskog rata, bez sudskog procesa, streljani glumci Aca Cvetković i Jovan Tanić. Narator će se susresti sa svedocima ovih događaja - Nevenkom Urbanovom, Pavlom Bogatičevićem, Slobodanom A. Jovanovićem, Miomirom Denićem, koji će se prisetiti ratnih vremena, doba velike nemaštine i stradanja. Iako je nakon oslobođenja veliki broj članova Narodnog pozorišta, zbog optužbi da je sarađivao sa okupatorom, hapšen, kažnjavan zatvorom ili oduzimanjem građanskih i prava na bavljenje svojom profesijom, za Cvetkovića i Tanića, zbog njihovih pogrešnih odluka, usledila je smrtna kazna. Igraju: Nebojša Dugalić, Hadži Nenad Maričić, Nemanja Oliverić, Goran Jevtić, Nada Šargin, Pavle Jerinić, Nikola Vujović, Predrag Vasić. autor serijala: Nebojša Bradić pisac scenarija: Tamara Baračkov reditelj: Miško Milojević izvršni producent: Aleksandar Janković producent: Nevena Stanojlović reditelj: Miško Milojević scenograf: Miroslava Andrejević kostimograf: Aleksandra Stošić Krstović direktori fotografije: Milan Grbić, Nenad Cvetković kompozitor: Božidar Obradinović montažer: Tihomir Dukić.
20:22
Filip Bajović je biznismen srpskog porekla, čija je firma Label Kings postala poznata u modnoj industriji širom sveta, sa kancelarijama u Americi, Aziji i Evropi. Za dvadeset pet godina svog postojanja, Filip je sa svojim timom uspeo da izgradi vibrantnu korporaciju koja koristi najnoviju tehnologiju, i da ostvari saradnju sa najvećim firmama iz modnog sveta, kao što su Donna Karan, Carolina Herrera, Tory Burch, Nicole Miller, Alexander Wang, Helut Lang i mnoge druge. Pre dve godine, Filip Bajović je pokrenuo novu IT firmu Cacotec, čija se delatnost oslanja na znanje i iskustvo stečeno nizom godina u modnoj industriji. Filipova želja je bila da se otvori kancelarija u Beogradu, kako bi se privukli mladi talenti u Srbiji. Ove godine je, sa svojim partnerom Milanom Krstićem, zvanično otvorio beogradsku kancelariju. Za sve vreme života u Americi, Filipa nikada nije napuštala njegova mladalačka ljubav prema košarci, koju je krunisao pokretanjem košarkaške akademije Facehoop, koju vodi sa svojim prijateljem i vrhunskim stručnjakom Marinom Sedlačekom. Za deset godina svog postojanja i akademijama u Americi, Španiji, Sloveniji i Turskoj, Facekoop akademija je postala jedna od poznatijih akademija u košarkaškom svetu. Investitor, pronalazač i filantrop, Filip nikada nije zaboravio svoje poreklo i uvek je bio spreman da pomogne svom narodu i da bude deo mnogih dobrotvornih organizacija. Sa ponosom ističe svoje članstvo u Serbian Entrepreneurs organizaciji, koju je formirala grupa mladih intelektualaca srpskog porekla, sa idejom da se pomogne mladim talentovanim ljudima u Srbiji. Serijal predstavlja nesvakidašnje putovanje kroz prošlost i sadašnjost jednog naroda, od iskrcavanja prvog Srbina na američko tlo pre više od 200 godina do današnjih dana. Kroz priče istaknutih Srba pored Nikole Tesle i Mihajla Pupina, upoznaćete i trostrukog dobitnika Pulicerove nagrade Volta Bogdanića, Gordanu Vunjak Novaković, jedinu ženu člana Njujorške Akademije nauka, srpske inženjere tvorce Apolo programa, legendarne Oskarovce Karla Maldena, Stiva Tešića, Pitera Bogdanovića i mnoge druge čije je ime utkano u istoriju. U filmu se može čuti priča o prvom Srbinu u Americi Džordžu Fišeru (Đorđu Šagiću) koga su spasili ribari po kojima je nazvan, a čije ime se nalazi u Livingstonovoj knjizi 100 znamenitih Amerikanaca, ali i zanimljivosti poput one da je čuvena Dži Aj Džo igračka napravljena po uzoru na jednog srpskog heroja Mihajla Pejića. Svi ovi ljudi ostavili su traga gradeći ne samo Sjedinjene Američke Države gde su delom živeli i radili, već su svoja imena ugradili u istoriju Srbije. Priča o njima nije samo priča o njihovom uspehu, to je i priča o celom našem narodu i njegovim potencijalima koja nadrasta lokalne ili nacionalne okvire. Teslin narod rađen je u produkciji Optimistic film-a i RTS-a, na inicijativu Tesla Science Foundation iz Filadelfije, a serijal su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Ambasada SAD u Beogradu i Savet za kreativne industrije predsednice Vlade Ane Brnabić. Reditelj i producent je Željko Mirković, a u ulozi Nikole Tesle je Džek Dimić. U serijalu se pojavljuje preko 70 istaknutih Srba koji su svojim radom i distignućima obeležili Sjedinjene Američke Države.
20:50
Rukomet (ž) - EP: Srbija - Francuska, prenos
22:30
Jedno od osnovnih tekovina Franuske revolucije je mogućnost da se glas naroda čuje i da se zahvaljujući njemu stvari menjaju na bolje. Politizacija sfere kulture, naročito njenih institucija nije kod nas retka, a pred umetnošću i umetnicima je često postavljen izbor - politizacija ili marginalizacija. Večeras ćemo postavljati pitanja da li se i koliko danas čuje glas naroda u oblasti kulture? Na nedavnom primeru Narodnog pozorišta videli smo da su predstavnici glasa naroda izvojevali pobedu. Ali koliko je to zaista često i moguće i u drugim ustanovama kulture? Koliko je moćan Voks populi i da li stručna javnost može da se izbori za pobedu argumenata? Koliko je važan i pojedinačni glas umetnika i njegovog dela i da li je on danas uopšte više moguć. Na ova pitanja večeras odgovaraju: Sonja Đekić, rediteljka-dokumentarista, Gojko Božović, pesnik i izdavač, Nebojša Milikić, umetnik i aktivista, pozorišni reditelj Vojkan Arsić, Vladan Jeremić, vizuelni umetnik, Milorad Milinković, filmski reditelj, pisac Bojan Babić i muzikolog Zorica Premate. Glavni gost je akademik, pisac Dragoslav Mihailović. Od događaja iz protekle nedelje odabrali smo premijeru filma Majkla Mura, Farenhajt 11/9 koju je pratila debata iz koje izdvajamo mišljenja Janka Baljka, redovnog profesora FDU i filmskog i televizijskog reditelja i Ane Martinoli, vandredne profesorke Fakulteta dramskih umetnosti. U rubrici Rez, naši kritičari Aleksandra Glovacki, prof. dr Andrijana Marčetić i Katarina Vujović govore o predstavi Nebojše Bradića, Limunacija, o nagradom Stevan Sremac nagrađenom romanu Ina Krste Popovskog i o nedavno održanom koncertu Kralja Čačka. Povodom jubileja 100 godina od rođenja pisca Aleksandra Solženjicina, govori profesorka Filološkog fakulteta, dr Tanja Popović. O fenomenu stensila, posebne vrste grafita koji se crtaju uz pomoć šablona i koji osim estetskog imaju i kritički potencijal, razgovaramo sa Vudmenom, crtačem stensila i Teom Tulić koja dolazi iz BeFem-a, feminističkog kulturnog centra koji je svoj festival održan u Kulturnom centru Grad ove godine promovisao strit akcijom crtanja stensila. U rubrici Tanka linija, Tijana Grumić, dramska spisateljica, jedna od autora predstave Stvaranje čoveka, govori o tankoj liniji koja deli dobro od lošeg. Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa: Nebojša Bradić Kreativni direktor: Boris Miljković Urednik serijala: Danijela Purešević Urednik emisije: Jasmina Vrbavac Reditelj: Ivan Bukvić Autori rubrika: Aleksandar Janković, Ana Tasić, Dragana Pantić, Saša Janjić, Jasmina Vrbavac, Jasmina Mijić, Jelena Videnović i Hristina Vasilijević. Voditelj: Željko Maksimović.
23:25
Elementarno, serija
00:14
Lajmet
00:25
Fudbal - Svetsko klupsko prvenstvo: Al ain - Velington, snimak
02:15
Četiri godišnja doba u Havani, serija
03:03
Rukomet (ž) - EP: Srbija - Francuska, r.
04:25
Fudbal - LŠ: Ajaks - Bajern, snimak
06:17
Slagalica, kviz
06:38
Datum
06:44
Verski kalendar
06:54
Lajmet
07:00
Dobro je, dobro je znati...
07:31
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:55
Mirakulus
09:16
Mia i ja
09:40
Transformersi
10:05
Mali dnevnik
10:15
Zimsko hranjenje ptica. Kad sneg padne mnoge ptice budu gladne. Deseta epizoda dečijeg ekološkog televizijskog serijala Uprirodise pod nazivom Zimsko hranjenje ptica nas uči zašto se ptice ne moraju hraniti tokom leta. U društvu vrhunskog poznavaoca ptičijeg sveta ali i veštog šumskog zanatlije Šumenka, Sunčica pomaže pticama da prežive zimu stavljajući im hranu u hranilice koje je Šumenko svojeručno napravio. Njih dvoje pozivaju decu da slede njihov primer. Dečiji serijal Uprirodise je nastao u produkciji Zanatsko Filmske Zajednice.
10:25
Avanturista Šarlo i njegova tročlana posada vas vode u Švajcarsku. Družina i čarobnjak Đole su se zabavljali u zemlji poznatoj po siru, čokoladi i satovima, dok je Šarlo imao nameru da ostavi svoje blago u nekoj od Švajcarskih banaka. Šta je njegovo blago, koji je i kako izgleda glavni grad Švajcarske, kako se na nemačkom, francuskom i italijanskom jeziku - koji se govore u Švajcarskoj, kaže volim te, naučite u ovoj epizodi. Autor serijala za decu Šarlo vas vodi je Nermin Ahmetović, produkcija Art beat centar.
10:40
Na skriveno te vodim mesto
11:05
Francisko Franko - deo iz emisije Sfinga iz Zamka El Pardo, Francisko Bahamonde Franko, koja govori o Frankovoj vladavini od 1936. do 1973. a za ovo emitovanje u Trezoru izdvojili smo samo deo vezan za period Španskog građanskog rata. - Urednik Olivera Gajić, pisac tekst Đorđe Radenković - Premijerno emitovano 05.11.1973, Redakcija dokumentarnog programa. Španskim borcima u čast - Udruženje španskih boraca i prijatelja, u saradnji sa Muzejem istorije Jugoslavije, Nacionalnim arhivom Katalonije, Udruženjem Arhiva rata i izgnanstva, Fondacijom Pablo Iglesijas i Ambasadom Kraljevine Španije u Beogradu, priredilo je izložbu U čast španskih boraca, na kojoj su izložene fotografije, dokumenta, predmeti, plakati, kao i slike, crteži i grafike Đorđa Andrejevića Kuna i akvareli katalonskog slikara Klapersa (Josep Franzh-Klapers). Trezor je upotpunio sadržaj izložbe specijalnom dvanaestominutnom emisijom pod nazivom Iskre, varnice, chispas, guspiras. Otvaranju izložbe 14. septembra 2006, prethodio je svečani čin uručenja prestižnog ordena devedestdvogodišnjem interbrigadisti Lazaru Latinoviću. Orden za građanske zasluge dodeljuje njegovo veličanstvo kralj Španije Huan Karlos Lazaru Latinoviću predsedniku Udruženja španskih boraca i preko njega simbolično svim članovima udruženja za njihov odlučujući doprinos principima i prednostima na kojima danas Španija počiva. Ovo odlikovanja, rekao je prilikom uručenja ambasador Španije u Beogradu gospodin Hose Rijer Sikijer, je dug koji ima prema Vama demokratske Španije zbog Vaše borbe za slobodu i Vaše duboke ljubavi prema Španiji. - Učesnici: potpredsednik Udruženja Milo Petrović; generalni sekretar Udruženja Arhiv rata i izgnanstva Dolores Kabra; španski borac i predsednik Udruženja Lazar Latinović; njegova ekselencija Hose Rijar Sikijer ambasador Španije u Beogradu i drugi - Korišćeni snimljeni materijali Informativnog programa; urednik istraživač Vesna Ignjatović, montažeri Zorica Blagojev, Vladica Igov, autor Bojana Andrić - Snimano 13. i 14. septembra 2006, premijerno emitovano 20.10.2006, reprizirano 11.10.2016; Redakcija za istoriografiju. Naši španci - prilog je sačinjen od arhivskih materijala iz Dokumentacije TVB koji se odnose na sećanja učesnika u Španskom građanskom ratu: Božidara Maslarića, Iva Vejvode, Ota Bihalji Merina, Đorđa Andrejevića Kuna, Josipa Kopiniča, a na temu Španije izdvojeni su i delovi intervjua Josipa Broza sa generalnim direktorom RTB Zdravkom Vukovićem iz 1972. i novinarom Borom Mirkovićem iz 1975. - Premijerno emitovano 11.09.2006, reprizirano 14.07.2016; Redakcija za istoriografiju.
12:05
Velikani muzičke scene
13:25
Nauka 50: Smrt
13:50
Mali dnevnik
15:00
Rej Donovan, serija
16:00
Elementarno 3, serija
16:45
Grozd
17:15
Lov i ribolov
17:44
Lajmet
17:55
Odbojka (ž) - PS: Železničar - Jedinstvo, prenos
20:00
Prvi put u istoriji je dozvoljeno filmskoj ekipi da uđe u ozloglašeni zatvor Učardone u Palermu i prikaže kako danas izgleda mesto koje je mafija nekada nazivala Hotel sa pet zvezdica(Delinquenti, 2013). Ovaj istražni zatvor je pušten u rad 1830. godine i o njemu postoje mnogi mitovi i tajne, vezane, pre svega, za prisustvo mafije, saradnju mafije i policije i mnogi drugi što je samoj rediteljki dalo povoda da upravo Učardone odabere za dokumentarni film. Učardone nalikuje košnici prepunoj najneverovatnijih likova koji se nalaze sa obe strane rešetaka: seksualnih manijaka, veroučitelja, sveštenika, ubica, edukatora, volontera, pedofila, šizofreničara i mnogih drugih. Unutar ove košnice, ništa nije kao što izgleda, a sve izgovoreno je veoma dvosmisleno. Film Delinkventi prikazuje nebrigu i nepažnju sistema koji postavi nesposobnog, neodgovornog i nemotivisanog čoveka da upravlja vrlo odgovornim mestom koji treba da se bavi velikim problemom koji se zove delikvencija, poremećaj u ponašanju, masovni ubica i mnogi drugi gde na takav način ne rešava problem društva već kreira novi. Upravo to i jeste glavna priča filma kojom je rediteljka želela da prikaže taj odnos prema zatvorenicima, njihovu edukaciju i adaptaciju u društvo, ali i da otkrije surovu sliku stvarnosti u kojoj ljudski život nema vrednosti. Režija: Tamara Von Stajner.
21:00
Elementarno 3, serija
21:45
Krajem 18. veka, u udaljenom kutku Paragvaja, Don Dijego de Zama, oficir španske krune rođen u Južnoj Americi, čeka kraljevo pismo kojim će ga nagraditi premeštajem iz grada u kome stagnira, na neko bolje mesto. (Zama, 2017). Njegova situacija je zaista delikatna. Mora da se postara da ništa ne zaseni njegov premeštaj. Primoran je da ponizno prihvati svaki zadatak koji mu povere guverneri koji se menjaju dok on ostaje uvek na istom mestu. Godine prolaze, a kraljevo pismo nikada ne stiže. Kad Zama shvati da je sve izgubljeno, pridružuje se vojničkoj družini koja juri opasnog bandita. Uloge: Danijel Himenes Kačo, Lola Duenjas, Mateus Načergal.. Režija: Lukrecija Martel.
23:40
85 godina Ruskog doma
00:59
Lajmet
01:05
Trezor
02:05
Odbojka (ž) - PS: Železničar - Jedinstvo, r.
03:20
Fudbal - LE: Olimpijalkos - Milan, snimak