Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:37
Slagalica, kviz
06:57
Datum
06:58
Verski kalendar
07:08
Lajmet
07:14
Naučni intervju: Prof. dr Ričard Kompton
07:34
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:19
Jagodica Bobica
09:43
Bejblejd
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:05
Mali dnevnik
10:12
U okviru Školske redakcije snimljena je nova serija za osnovce pod nazivom: I bez muke ima nauke. Serija je magazinskog tipa i sastavljena je iz više rubrika. Svaka rubrika namenjena je jednoj naučnoj oblasti, matematici, fizici, biologiji, astronomiji i geologiji. Serija je osmišljena kao igrano-dokumentarna, gde nas kroz priču vodi jedan dečak po imenu Miša. Miša ima tetku i teču, naučne radnike, i on sa njima komunicira i postavlja im razna pitanja. Inače tetka i teča se zbog svojih naučnih obaveza uvek nalaze negde daleko, u inostranstvu, ali Mišu redovno čuju i pomažu mu oko raznih nedoumica. Emisije su tematske i u svakoj emisiji obrađuje se jedna tema kroz ove nauke. U ovoj epizodi biće reči o kosmosu. Saznaćemo: kako je nastao kalendar? Šta znači nastanjiva zona za planete? Koje promene nastaju kod čoveka posle dugotrajnog boravka u kosmosu? Šta nazivamo Kumova slama? Koliko je najbliža zvezda posle Sunca udaljena od Zemlje? Da li postoji paralelan svet?... Sve su to pitanja na koja ćete odgovore dobiti u ovoj epizodi. Serija je namenjena svim ljubiteljima ovih nauka. U ulozi dečaka je mlad glumac Nikola Malbaša, u ulozi tetke je Ivana Despotović a ulogu teče tumači Ivan Tomić. Urednice: Tanja Čanić-Mlađenović i Aleksandra Stojanović, reditelj je Nikola Zdravković, dramaturg Marina Madžarev i Nikola Miladinović, kostimograf Suzana Gligorijević, scenograf Snežana Popović, muzički urednik Ana Pavlović, dizajner zvuka Predrag Stamatović, montažeri: Marko Tisovec i Ivan Vasić, snimatelj Vasko Vasović, tonac Srđan Bajski, izvršni producent serije Svetlana Bandić, organizator Srđan Boljević.
10:30
Filozofija i...
11:00
Jedno majsko popodne sa pesnicima na Novom groblju. Isto je pevati i umirati - Groblje je deo svakog grada ili sela upravo onoliko koliko je smrt deo života. I beogradsko Novo groblje je svedočanstvo istorije ne samo grada Beograda i Srbije, nego znatnim delom i nekadašnje Jugoslavije. Sa takvim uverenjem prolazimo kroz kapiju ovog kulturno-istorijskog spomenika. Posećujemo danas grobove po izboru dramskog umetnika Vica Dardića, a to su večne kuće njegovih omiljenih pesnika. Kraj spomenika svakog od njih Dardić kazuje jednu pesmu, a kaže i reč dve o svakom pesniku bilo da ga je poznavao lično ili zahvaljujući njegovoj poeziji. Tokom te majske šetnje Dardić je kazivao stihove:  Balada o ohridskim trubadurima Branka Miljkovića, Beograde, dobro jutro Dušana Radovića,  Nirvana Rada Drainaca i Svakom obraz osvetlasmo Stanislava Vinavera. Uz Vica Dardića i televizijsku ekipu, sve vreme, je bila Violeta Obrenović koja nas je vodila, a na kraju nam svima pričala o istorijatu Novog groblja i o svom svakodnevnom poslu istoričara umetnosti, na ovom mestu koje je proglašeno za Kulturno dobro od velikog značaja. - Učesnici: dramski umetnik Vico Dardić, istoričar umetnosti dr Violeta Obrenović, sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Milena Jekić Šotra , snimatelj Borislav Ristović, asistent Igor Stojković, snimatelji zvuka Dragan Sever, Marko Buđen; rasvetljivač Mile Ilić, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Dragan Vladisavljević, montažer Ljubomir Plavljanić, autor Bojana Andrić - Snimano 17.05.2018, premijerno emitovanje;  Redakcija za istoriografiju. -->. Volšebnik - Stanislav Vinaver (Šabac, 01.03.1891-Niška Banja, 01.08.1955), književnik i prevodilac; studirao je matematiku i muziku u Parizu; dobrovoljac u Prvom svetskom ratu; novinar i publicista u listu Vreme, Radio Beogradu i Pres-birou. Kao oficir, zarobljen 1941. proveo u nemačkim logorima sve do 1945. godine. Posle rata profesionalno se bavio književnošću i prevođenjem. Pesnik i esejista, Stanislav Vinaver je bio jedan od najznačajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u novijoj srpskoj književnosti. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista. U okviru Umetničke večeri emisija o Stanislavu Vinaveru realizovana je povodom stogodišnjice rođenja. - Učesnici: kompozitor Konstantin Vinaver, književnik Aleksandar Popović, prevodilac Živojin Karapešić, istoričar književnosti Gojko Tešić; Nadežda Šterić - Scenaristi Mira Otašević, Bojana Andrić; snimatelj Darko Bogdanović, snimatelj zvuka Milan Utržan, montažeri Branislav Godić, Ivanka Pravica; urednici Bojana Andrić, Mira Otašević, reditelj Milan Peca Nikolić - Premijerno emitovano 24.12.1992. u okviru Umetničke večeri, Redakcija igranog programa, urednik Milovan Vitezović; reprizirano u Trezoru 01.03.2005, 01.03.2011.
11:56
SO RTS i Ronald Colman
13:00
I bez muke ima nauke
13:20
Rečnik ekologije
13:22
Art zapisis o prirodi
13:50
Mali dnevnik
13:54
SAT
14:43
Tunel, serija
15:36
Elementarno, serija
16:24
Šta su sve tehnologije uradile za nas
16:50
Primeri dobre prakse, 4. deo. Poslednja epizoda mini serijala o upotrebi novih tehnologijama u školama koju je tokom 2018. realizovao Naučni program RTS-a u saradnji sa British Council-om, svedoči o inspirativnim primerima kretivnh nastavnika u Srbiji koji su digitalno doba iskoristili da unaprede nastavu. I to nisu samo nastavnici informatike i računarstva koji se lako snalaze u novom vremenu, već su tu i nastavnici engleskog jezika, književnosti, istorije, biologije i drugih predmeta za koje ćete retko pomisliti da imaju veze sa savremenom tehnologijom. Emisija počinje pričom iz Osnovne škole Jovan Jovanović Zmaj iz Aleksinačkog Rudnika koja je transformisala način rada u učionici zahvaljujući pametnoj tabli, tablet računarima, kameri i internetu. Sada su oni model škola koja pomaže drugim školama u Srbiji da prebrode dečije bolesti digitalizacije nastave. Sledi Osnovna škola Čegar iz Niša čiji su se učenici, zahvaljujući znatiželjnoj nastavnici engleskog, našli u promotivnom spotu kompanije Skajp jer su razvili niz edukativnih kontakata preko interneta sa naučnicima širom sveta. Emisiju završavamo posetom jedne od 10 škola u Srbiji odabrane za učešće u pilot projetu British Council-a Škole za 21. vek u okviru koga se uz pomoć mikrobita razvija kreativno mišljenje i sposobnost rešavanja problema. Urednik: Jelena Micić.
17:15
Njihova upotreba poboljšava usluge, povećava sigurnost građana, omogućava bolje lečenje, ali može biti i pretnja privatnosti. Oni su... Veliki podaci. Oni nisu samo rezultat istraživanja svemira, traganja za Higsovim bozonom, niti genetičkih, matematičkih i drugih naučnih studija. Njih svakodnevno ostavljamo i mi, korisnici današnjih informaciono-komunikacionih tehnologija. Reč je od dva ipo kvintiliona, ili dva ipo miliona miliona miliona podataka. Da biste stekli uvid koliko je to zapravo - ovom veličinom se označava težina zemljine kugle u tonama, ili broj neurona u ljudskom mozgu. Nastaju dok upotrebljavamo pretraživače, socijalne mreže, zdravstvene aplikacije. Njihovim pravilnim korišćenjem naš život može postati lakši. Obrazovanje, zdravstvena zaštita, usluge koje pružaju lokalne zajednice, pa i države, biće na mnogo višem nivou. Samim tim, život će biti kvalitetniji i mnogo drugačiji. O izazovima koji su pred istraživačima i zakonodavcima - da nove mogućnosti budu na dobrobit svima, uz najmanje moguće rizike pogledajte u emisiji Redakcije naučnog programa, Nauka 2018 - Veliki podaci. Urednik Marija Stevanović Reditelj Milica Mitrović.
17:41
Lajmet
17:52
Rukomet - PS: Kikinda - Spartak, prenos
19:30
Skoro osamdesetogodišnjak, Hose Pepe Muhika poznat je kao najsiromašniji predsednik na svetu, naime, on sedamdeset odsto svojih prihoda poklanja. (Pepe Mujica - Lektionen eines Erdklumpens, 2014). Sedamdesetih godina 20. veka borio se kao gerilac protiv diktatorskog režima u Urugvaju, a od 2010. godine nalazi se na čelu te Latinoameričke države. Pepe Muhika prati život njega i njegove supruge tokom nekoliko godina. Intervjui sa predsednikom su proizvod montaže arhivskih snimaka i scena iz svakodnevnog političkog života, u okviru koga se, između ostalog, Muhika bori i za legalizaciju marihuane. Dokumentarac Hajdi Spekonge nastavak je Tupamaros-a (takođe iz saradnje sa Rajnerom Hofmanom) filma o gerilskom pokretu u kome se Muhika borio protiv siromaštva ne libeći se da upotrebi nasilje. Od tada je ostavio oružje, a njegovo glavno sredstvo borbe sada je reč. O tome svedoče govori koji svaki put drže pažnju publike. Ali kako se ovi veliki ideali mogu porediti sa haotičnom političkom stvarnošću? Sedeći u stolici na svojoj maloj farmi, Muhika sa lakoćom objašnjava kako je kapitalizam ukorenjen u našoj kulturi i kako prouzrokuje gubitak ljudske dimenzije. Dok u svojoj prostranoj kancelariji u Montevideu izgleda iscrpljeno, što i nije toliko prijatno. Režija: Hejdi Spekogna.
21:06
Elementarno, serija
21:55
Koliko ima muzike u arhitekturi, matematike u muzici ili recimo muzike u fizici? Šta sve kriju naizgled nespojivi spojevi? Da li nam nekad velika ograničenja ustvari pomažu da preskočimo i najkomplikovanije prepreke i postanemo pobednici na različitim životnim poljima? Postoje li totalne suprotnosti koje jednostavno ne mogu jedna bez druge? Da li se sličan sličnom raduje ili je ipak mit o bitangi i princezi istinit. Dr Vesna Todorčević sa FON-a i Matematičkog instituta SANU objasniće nam skrivene matematičke istine koje prožimaju čitav naš fizički svet, ali i njihovu, na prvi pogled, ne tako očiglednu vezu sa muzikom. Fizičar i muzičar dr Andreja Stojić iz Instituta za fiziku i član benda Neverne bebe će nam pomoći da dodatno zakomplikujemo čitavu ovu priču i u igru uključimo još jednog igrača - fiziku - i u kakvoj je sprezi sa muzikom. Od matematike, preko fizike stižemo i do arhitekture - fantastičnog spoja nauke i umetnosti. Profesor dr Dragana Vasiljević Tomić sa Arhitektonskog fakulteta objasniće nam kako arhitekta barata sa različitim znanjima i veštinama iz ovih oblasti. Tajnu spoja nespojivog koji se krije u našim genima, ćelijama, tkivima, organima, ali i svetu koji nas okružuje otkriće nam neko ko i sam ima raznovrsna interesovanja i u svom životu spaja potpuno različite discipline - dr Dubravka Vejnović iz Centra za promociju nauke, genetičar, profesionalni ronilac i strelac iz vatrenog oružja. U želji da odgonetnemo da li se zaista sličan sličnom raduje ili su ipak suprotnosti te koje se privlače i kako da uopšte razumemo mehanizme privlačenja u psihološkom smislu u goste smo pozvali psihijatra i psihoterapeuta iz Instituta za mentalno zdravlje Srbije, dr Olivera Vidojevića. U našoj publici su studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, koji u svojim projektima prave čudesan spoj arhitekture i muzike. Oni će nam otkriti kako to izgleda ili možda čak kako bi to moglo da zvuči. A kad smo kod zvuka, pre svega dobrog zvuka, našu malu scenu čuvamo, za muziku članova benda Neverne bebe koji će nam se u punom sastavu pridružiti na kraju emisije. Spoj nespojivog potražićemo i u svetu mode, ali i glume i to uz pomoć jednog od naših najboljih glumaca mlađe generacije - Nikole Rakočevića. Veliko nam je zadovoljstvo što će nam se pridružiti i košarkaši u kolicima predvođeni Vladom Kuzmanovićem, predsednikom Saveza košarkaša u kolicima Srbije. Oni će nam svoju hrabrost i veštinu demonstrirati u Studiju znanja. Urednik Studija znanja: Zoran Živković Urednik emisije i voditelj: Ivana Milenković Kovoditelj: Vinka Marinović Reditelj: Darko Kamarit.
22:57
Koliko je ponekad tanka linija između morala i nemorala, u kojoj meri slučajnost i zabluda oblikuju naše živote, kako se desilo da Evropa liči na sklerotičnu staricu i gde su danas zalutali crni psi istorije, neke su od tema o kojima Neda Valčić Lazović razgovara sa Ijanom Makjuanom, autorom koji je gotovo pola veka u samom vrhu savremene engleske književnosti. Ijan Makjuan rođen je 1948. na jugu Engleske. Detinjstvo provodi na Bliskom Istoku i u Aziji, a zatim se vraća u Veliku Britaniju gde završava studije književnosti. Paradoksalno, postaje poznat 80-tih godina prošlog veka kad BBC zabranjuje prikazivanje njegove drame Geometrija prostora, zbog njene navodne obscenosti. Sa naslovom Dete u vremenu otpočinje Makjuanova druga faza u kojoj su prisutne teme društvenog angažmana i usuda istorije koji kulminira u romanu Crni psi. 1998. roman Amsterdam biva ovenčan Bukerovom nagradom. Sledi Iskupljenje koje se smatra jednim od remek dela savremene engleske i svetske književnosti. Svoj novi roman Orahova ljuska, Ijan Makjuan potpisivao je u Beogradu, za vreme velike međunarodne konferencije posvećene Džonu Apdajku, na kojoj je bio počasni gost. Urednik i autor Neda Valčić Lazović Reditelj Ivana Stivens.
23:40
Vizionari naučne fantastike je američka dokumentarna serija o životu i radu najznačajnijih stvaralaca naučne fantastike. Autor, Ridli Skot otkriva na koji način su predviđali život u budućnosti i možda inspirisali da njihove futurističke vizije postanu deo naše svakodnevice. Artur Čarls Klark, kultni autor i vizionar naučne fantastike, smatra da u svemiru postoji još neko mesto na kom bi čovek mogao da živi. Mašta o tome da ga poseti. Kako bi čovečanstvo podstakao da ga nađe, postavlja okvire za novo kosmičko doba, doba u kome će svakom ko poželi da istraži univerzum biti potrebna samo karta za putovanje. Entuzijazam koji je Klark pokazivao prema nauci i otkrićima, njegov optimizam u vezi sa spoznajom nepoznatog i ljubav prema čovečanstvu predstavlja putokaz velikim umovima koji nas vode u budućnost. Ona počinje s malom iskrom maštovitosti, bleskom spoznaje koji poništava stara ograničenja i nadahnjuje otkrivanje tehnologija koje stvaraju nove svetove. Dokle seže mašta pisca naučne fantastike i koje su od njegovih mnogobrojnih vizija postale stvarnost u našoj sadašnjosti gledaoci će saznati u epizodi serijala Vizionari naučne fantastike - Artur Klark. Urednik Marija Stevanović.
00:21
Lajmet
00:29
Iza horizonta: Lazar Ristovski
01:22
Trezor
02:13
Rukomet - PS: Kikinda - Spartak, r.
03:41
Pepe Muhika, lekcija iz Cvetne leje, dokumentarni film
05:10
Iza horizonta: Lazar Ristovski
06:30
Slagalica, kviz
06:50
Datum
06:55
Verski kalendar
07:05
Znanje imanje
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:16
Jagodica Bobica
09:38
Bejblejd
09:58
Ružne reči
10:11
Redakcija dečjeg programa RTS-a emituje emisiju Zujalica. Emisija je magazinskog tipa, prati najaktuelnija dešavanja iz dečjeg sveta iz nedelje u nedelju. Centralno mesto u emisiji posvećeno je poznatoj ličnosti ili događaju koji je obeležio prethodnu nedelju. Cilj ove emisije je da se deca i roditelji upute kako kvalitetno mogu da provedu vreme. U ovom svojevrsnom mozaiku najboljih knjiga, predstava, muzičkih događaja, sporta, slobodnih aktivnosti, hobija, najaktuelnijih filmova pronaći će se za svakog po nešto. Emisija je namenjena deci uzrasta od tri do dvanaest godina i nije klasični vodič kroz događaje i dešavanja za decu jer uvek promoviše i neku lepu akciju kroz koju deca mogu da pomognu drugoj deci i sl. Urednik je Mirjana Popović.
10:40
Zemlja hrane
11:10
Nas je 10%
11:35
Ove godine srpski jezik u norveškim školama ponovo je uveden kao izborni predmet zahvaljujući, između ostalog, naporima srpskih udruženja aktivnih u ovoj skandinavskoj zemlji. Na vezi sa Srbijom su Radiša Nikitović, predsednik Saveza srpskih udruženja u Norveškoj, i Biljana Sovilj, profesor klavira na muzičkoj akademiji u Oslu. Gost Magazina je i Peđa Aleksić, povratnik iz Norveške, profesor nordijskih jezika, koji će sa nama podeliti životna i profesionalna iskustva vezana za deo života koji je proveo u Skandinaviji. Iz Pretorije se javlja ambasador RS u Južnoafričkoj Republici, gospodin Božin Nikolić, od koga ćemo čuti kako se srpska zajednica na tlu Afrike priprema da dočeka srpskoh patrijarha Irineja, koji će tokom predstojeće istorijske posete, obići Bocvanu i Južnoafričku Republiku. Tom prilikom će osveštati novoizgrađeni hram Sv. Nikole u Gaboroneu, čiju su izgradnju inicirali i finansirali istaknuti članovi srpske zajednice u Bocvani. Muzička gošća Magazina Srbije na vezi je dama moćnog glasa, Iva Ikon. Urednice emisije Jelena Đorđević Popović i Mirjana Nikolić Muzički urednik Branka Lolić Reditelj Dragica Gačić.
12:05
Dozvolite...
12:35
Građanin
13:05
Studio znanja
14:20
Školski sport
14:30
Automobilizam: TCR, 1. trka, prenos
15:15
Strongman champions league 2018.
16:30
Ratna drama Zaspanka za vojnike snimljena po motivima Srpske trilogije premijerno će biti prikazana 1. novembra u okviru programa zvaničnog državnog obeležavanja stogodišnjice završetka Velikog rata. U Krupnom planu Velike iluzije je reditelj Predrag Antonijević. Fantastika na filmu, velike biografske priče, veliki jubileji istorijskih događaja i filmskih velikana - u fokusu su ovonedeljne Velike iluzije. U emisiji govorimo o: povratku filmskog junaka Majkla Majersa i legendarne glumice Džejmi L Kertis u 11. filmu iz popularnog serijala Noć veštica, o legendarnoj grupi Kvin i njenom frontmenu Frediju Merkjuriju u ostvarenju Boemska rapsodija. O festivalu Srpskog filma fantastike iz ugla kritičara Zorana Jankovića. U Premotavanju se podsećamo velikana svetskog filma Ingmara Bergmana, povodom stogodišnjice njegovog rođenja. U Kontraplanu sa jednom od najtraženijih figura francuske kinematografije, glumcem Gasparom Ulijeom. Autor i urednik: Sandra Perović Saradnici: Selina Lovren Aksentić, Jelena Carević, Zoran Janković Realizacija: Ana Đurković, Anika Tesla, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
17:05
Kada El Hefe otkrije da je njegovu nevinu kćerku silovao Alfredo Garsija, ponudiće ubicama Maksu, Frenku, Džonu i Sapensliju milion pezosa da mu donesu Garsijinu glavu. (Bring Me the Head of Alfredo Garcia, 1974). Berni, večiti gubitnik, čuje o potrazi za Garsijom i ponudi pomoć. Od svoje devojke Elite saznaje da je Garsija poginuo u saobraćajci. Beni tada na blef izvuče 10 000 dolara od svojih novih poslodavaca i obeća da će im doneti glavu u roku od tri dana. Beni i Elita kreću da nađu Garsijin grob. Usput ih napadnu dvojica bukadžija, Džon i Pako. Beni, koji je veći deo svog života proveo kao kukavica, primoran je da brani sumnjivu Elitinu čast i ubije dvojicu nasilnika. Najzad, dvoje avanturista pronalazi Garsijin grob i Beni počinje da ga otkopava. Na kraju će uspeti da pobedi u toj igri, ali zato što je počinio nasilje, on je sada sasvim drugi čovek - što ne mora uvek da bude dobro. Uloge: Voren Oats, Isela Vega, Robert Veber, Kris Kristoferson.. Režija: Sem Pekinpo.
18:55
Ostvarenje Elita ubica snimio je Sem Pekinpo 1975. godine. Priča prati seriju ubistava pripadnika britanskog vazduhoplovstva (SAS). Atentatori su članovi takozvane Klinike, misteriozne organizacije. (The Killer Elite, 1975). U cilju odmazde, pravdu u ruke uzima grupa osvetnika, okupljena pod šifrovanim nazivom Ljudi od perja, koja ima dobro uvežbane i naoružane članove.. U glavnim ulogama: Džejms Kan, Robert Duval, Artur Hil.. Režija: Sem Pekinpo.
20:55
Snimljen prema istinitim događajima i u produkciji Martina Skorsezea, ovo je priča o Tomasu, čoveku koji je opsednut kulturom mafije u Njujorku 90-ih godina. (The Wannabe, 2015). Kada njegov neuspeli pokušaj da poništi suđenje ozloglašenom mafijašu, Džonu Gotiju, dovede do toga da ga se odreknu ljudi koje je najviše idealizovao, Tomas se zajedno sa svojom devojkom okreće protiv mafije.. Uloge: Patriša Arket, Vinsent Paza, Majkl Imperioli, Domenik Lombardoci, Dejvid Zejas.. Režija: Nik Sandou.
22:25
Viktorija, serija
23:20
Svet sporta
23:35
Ciklus: Premijere na TV, Ivor Martinić, Drama o Mirjani i ovima oko nje, Jugoslovensko dramsko pozorište. Glavni lik Mirjane centar je drame na granici teatra apsurda i postmodernog poimanja banalizacije ljudskog bitisanja. Oko nje se vrte drugi likovi u svojoj fragmentarnoj egzistenciji, a sve zajedno, i pored originalnog humora, stvara mučan utisak praznine. Ćerka tinejdžerka, sa ambicijom da postane pevačica, i bolesna majka koja dolazi u posetu - okosnica su osnovne radnje... Mirjanin pasivni odnos prema njima, kao i prema muškarcima sa kojima ostvaruje kontakt, zapravo su proizvod njenog nezainteresovanog stava prema sebi i sopstvenom životu.. Maestralna gluma ženskih likova donosi specifičnu atmosferu ovom dramskom ostvarenju. Pisac: Ivor Martinić Scenograf: Gorčin Stojanović Kostimograf: Maja Mirković Kompozitor: Vladimir Pejković. Igraju: Mirjana Karanović, Branka Petrić, Jelena Petrović, Marko Baćović, Cvijeta Mesić, Anđelika Simić, Feđa Stojanović i Bojan Lazarov. Režija: Iva Milošević Urednik TV Teatra: Mirjana Lazić TV režija: Andrea Ada Lazić.
01:05
Koncert grupe Smak
02:00
Automobilizam: TCR, 1. trka, r.
02:40
Elita ubica, film
07:24
Slagalica, kviz
07:44
Datum
07:50
Verski kalendar
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:13
Jagodica Bobica
09:35
Bejblejd
10:00
E-TV
10:30
Od zlata jabuka
11:00
Veliki školski čas, prenos iz Kragujevca
12:00
Verski mozaik Srbije
12:40
Kada ljudi znaju čemu teže, onda pred sobom imaju jasnu viziju i cilj. Studenti Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu sigurni su u jedno, oni žele da ostanu i da rade u svojoj zemlji. I ove godine tražilo se mesto više na ETF-u, a samo su najbolji uspeli. Dekan ETF-a dr Milo Tomašević objašnjava nam zašto je sve veće interesovanje studenata za ETF i može li Elektrotehnički fakultet da odškoluje mlade ljude za poslove budućnosti. Da li je Srbiji potrebna reindustrijalizacija i je li IT sektor srpska šansa u globalnom svetu saznajte ove nedelje u Profilu i profitu, a odgovore na pitanja daje nam profesor ETF-a dr Branko Kovačević. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Realizacija: Zorica Mijailović Montažer: Vladimir Krstić.
13:05
Sve boje života
13:30
Nova emisija serijala Filozofija i... posvećena je filozofskoj i naučnoj misli kontroverznog naučnika Vilhelma Rajha. Vilhelm Rajh bio je austrijski psihijatar, psihoanalitičar, sociolog i filozof i kritičar društva. Studirao je na Univerzitetu u Beču kod Sigmunda Frojda i bio člam Komunističke partije Nemačke. Frojd i Rajh izvesno vreme delili su slična naučna shvatanja ali su se posle razišli. Zbog svog jevrejskog porekla i pojave nacizma u Nemačkoj preselio se u SAD. Tamo je razvio svoju čuvenu teoriju orgona, a jedna od njegovoh tvrdnji bila je da nedostatak energije orgona uzrokuje i pojavu kancera. Zbog te svoje teorije privukao je pažnju Američke asocijacije za hranu i lekove. Sud je 1954. godine naredio spaljivanje njegovih spisa a potom je osuđen na dvogodišnju zatvorsku kaznu. U zatvoru je preminuo 1957. godine. Nakon šezdeset godina od njegove smrti, delo Vilhelma Rajha, u brojnim krugovima, postaje sve aktuelnije. Profesori Fakulteta Političkih nauka u Beogradu i profesori Filozofskog fakulteta njegovoj naučnoj misli posvetili su i skup. O životu i delu ovog mislioca i naučnika govore profesori Filozofskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Milanko Govedarica, filozof, i prof. dr Gordana Jovanović, psiholog. Autor Jasmina Vujnović Milošević.
14:00
Magazin Lige Evrope
14:50
Magazin Lige šampiona
15:20
Šta je diskriminacija? Da li je to nova pojava, ili je nov i moderan samo naziv? Šta je u prirodi diskriminacije? Zašto je ona opasna? Ima li nevine diskriminacije, ili nijedna nije bezazlena i svi joj možemo biti izloženi. O ovoj temi govorimo tumačeći filmove U vrelini noći Normana Džuisona, Misisipi u plamenu Alena Parkera, Osama Sadika Barmaka i pozorišnu predstavu Miljakovac, tj. Novi Zeland prema priči Jasminke Petrović u kojoj je glavni junak tinejdžer Jovan koji ima cerebralnu paralizu. Gosti: reditelj Zoran Popović, književnica Jasminka Petrović, književni kritičar Vladimir Arsenić. Režija: Valentina Delić Montaža: Ksenija Savićević Obrada: redakcija Atuelnosti.
15:55
Automobilizam: TCR, prenos
16:40
Rečnik ekologije
17:15
Žena koja je pobedila sistem. Posle dvadeset godina života u Americi, Gordana Šifaneli došla je na proslavu mature kada se ponovo susrela sa svojom generacijom. Dipolomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je završila i posdiplomske studije. Tokom NATO bombardovanja 1999, u Beogradu je srela svog budućeg supruga Amerikanca koji je strpljivo čekao tri meseca da se Gordana odluči da li će ostaviti sve i poći sa njim u novi život nakon tako kratkog poznantva. Odlučila se... i u svoju zemlju nije dolazila 20 godina. U Americi je zasnovala porodicu i uspela u onome u čemu retko ko - postala je najmađi finansijski savetnik žena u poznatoj korporaciji gde je naučila kako se isteruje pravda, ali i kako da sa jednom od najvećih svetskih kompanija izađe na kraj. Ostvarila je svoja prava i tako započela specifičnu karijeru, izborivši se sa nizom administrativnih teškoća. I sama je prošla kroz proces dokazivanja pravde i postala ekspert za savetovanje u slučajevima sličnim njenom. Doktorirala je pravo i pobeđivala u sudskim postupcima protiv najvećih finansijskih kuća koje su u svom timu imale i po nekoliko advokata. Kaže da su mnoge prepreke premostive ako je čovek optimista i to govori i svojim studentima. Svojim velikim uspehom smatra i to što je pozvana da predaje na jednom uglednom državnom univerzitetu. Danas ima firmu u Merilendu, koja nosi njeno prezime i bavi se advokaturom i finasijama. Njen rad Berzansko poslovanje i finansijske transakcije na berzi kao i knjiga Berzansko poslovanje robnim derivatima koju je objavilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 1997. godine, prema njenim rečima, smatra se pionirskim delom na našim prostorima, jer se u to vreme o ovoj temi nije govorilo u Srbiji. Gordana Šifaneli ima trojicu sinova, udata je za Marka koga je upoznala u Beogradu i čiji koreni dopiru do Sicilije.
18:00
63. Međunarodni beogradski sajam knjiga, svečano otvaranje, prenos
18:40
Krvava bajka, film
20:15
Tragedija učenika i profesora kragujevačke gimnazije, koji su streljani od strane okupatora 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu. (1962). U ovom zločinu stradalo je oko 2800 ljudi, od toga nekoliko desetina đaka muške gimnazije. Uloge: Dragoslav Popović, Božidar Stošić, Radmila Savićević, Branko Cvejić.. Režija: Milenko Štrbac.
22:00
Viktorija, serija
23:00
Liz Vejd, agentica CIA, koja je spavač u Beogradu, dobija zadatak da se pridruži timu srpskih i američkih agenata koji su poslati da nađu američki špijunski satelit koji se srušio negde u Srbiji, i da izvuku informacije koje bi otkrile misteriju zašto je došlo do pada. (The Rift, 2016). Međutim, kada stignu na lokaciju otkriće da je umesto satelita nešto drugo došlo iz svemira, nešto što nije sa ovog sveta. Dok im vreme ističe, agenti će morati da se izbore sa zlom koje ih okružuje i da shvate šta se dogodilo u svemiru, pre nego što nastupi apokalipsa. Uloge: Ken Fori, Katarina Čas, Dragan Mićanović, Monte Markham, Denis Murić.. Režija: Dejan Zečević.
00:35
Automobilizam: TCR, r.
01:20
Krvava bajka, film
02:50
Prozvani je i V3, film
04:25
SAT