Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS Drama
06:00
Otvorena vrata, 27-34 ,r.
06:40
Otvorena vrata, 28-34 ,r.
07:22
Otvorena vrata, 29-34 ,r.
08:03
Otvorena vrata, 30-34 ,r.
08:38
Ono kao ljubav, 19-20 ,r.
09:19
Ono kao ljubav, 20-20 ,r.
10:02
Moj lični pečat – Rade Vladić ,r.
10:06
Jagodići, Oproštajni valcer, 1-10 ,r.
11:00
Jagodići, Oproštajni valcer, 2-10 ,r.
12:00
Otvorena vrata, 27-34 ,r.
12:40
Otvorena vrata, 28-34 ,r.
13:22
Otvorena vrata, 29-34 ,r.
14:03
Otvorena vrata, 30-34 ,r.
14:38
Ono kao ljubav, 19-20 ,r.
15:19
Ono kao ljubav, 20-20 ,r.
16:02
Moj lični pečat – Rade Vladić ,r.
16:06
Jagodići, Oproštajni valcer, 1-10 ,r.
17:00
Jagodići, Oproštajni valcer, 2-10 ,r.
18:00
Moja generacija Z, 7-44
18:25
Moja generacija Z, 8-44
18:50
Moja generacija Z, 9-44
19:15
Vojna akademija, 49. ep. Četvrti ciklus
20:03
Radnja serije odigrava se u Beogradu u sadašnjem vremenu. Aleksandar Jakovljević, koga tumači Vuk Kostić, je mladi, ali već iskusni inspektor, dobija prvi veliki slučaj - rešavanje ubistva ćerke jedinice uglednog građevinskog preduzimača. Paralelno sa odvijanjem istrage, koja ide u nekoliko pravaca, Aleksandar je rastrzan između dve žene sa kojima radi na slučaju: mlade laborantkinje-stažistkinje Jelene (Nina Janković), u koju je iskreno zaljubljen, i javnog tužioca Marije (Katarina Radivojević), sa kojom je u vezi. Aleksandar otkriva da je smrt njegovog pokojnog oca, nekadašnjeg policijskog inspektora, misteriozna i na čudan način povezana sa smrću nevine devojke. Potpuno sam, u borbi za istinu rizikovaće i sopstveni život.
21:01
Mučne godine života u Beogradu i povratak u planinsko selo, sa namerom da se zemlja proda, a budućnost potraži u Švajcarskoj, početak su zapleta ovog televizijskog ostvarenja, u kojem uloge tumače Branislav Trifunović, Boris Isaković, Dara Džokić, Jasna Đuričić, Emir Hadžihafizbegović i mnogi drugi. Posle uspeha pozorišne predstave „Odumiranje 2006. godine, u beogradskodm Ateljeu 212, pisac Dušan Spasojević je svoj dramski tekst pretočio u filmski scenario, a film koji je iz njega proistekao uspešno je promovisan na nekoliko domaćih i stranih festivala.
21:43
Jagodići, Oproštajni valcer, 6-10
22:38
Nedostižna je u svakom pogledu: i po načinu na koji je igrala u filmovima i po broju filmskih uloga i po osvojenim nagradama i priznanjima. Ona je vrhunska komičarka, neprevaziđena romantičarka, decentna tragetkinja i sve drugo što je u sebi podrazumevalo vulkanski jako kreativno jezgro iz koga su izlazile njene junakinje za sva vremena: Ljubica, Malena, Hajra, Mrvica, Devojka, Slobodanka, Milena, Janja, Ofelija, Hasanaginica, Lepa Trajković, Gordana Diklić, Svetlana Pantić, tetka Slavka... u filmovima Františeka Čapa, Branka Bauera, Veljka Bulajića, Dušana Makavejeva, Puriše Đorđevića, Saše Petrovića, Žike Pavlovića, Kokana Rakonjca, Miće Popovića, Krsta Papića, Bora Draškovića, Boštjana Hladnika, Miše Vukobratovića, Milana Jelića, Stefana Arsenijevića, Srđana Dragojevića... Ali i kod dobitnika Oskara, Jana Kadara i Elmara Klosa. Debitovala je 1959. godine u filmu Vrata ostaju otvorena i zaključno sa 1970. igrala u 33 celovečernja filma, dobila šest arena u Puli (dve zlatne i četiri srebrne), nagrade na festivalima u Veneciji i Taormini, postala evropski poznato ime. Urednik i autor emisije je Nebojša Popović.
00:00
Moja generacija Z, 7-44 ,r.
00:25
Moja generacija Z, 8-44 ,r.
00:50
Moja generacija Z, 9-44 ,r.
01:15
Vojna akademija, 49. ep. Četvrti ciklus ,r.
02:03
Ubice mog oca, 1-10 ,r.
03:01
Odumiranje 1-4 ,r.
03:43
Jagodići, Oproštajni valcer, 6-10 ,r.
04:38
Drugi vek – Milena Dravić ,r.
06:00
Moja generacija Z, 7-44 ,r.
06:25
Moja generacija Z, 8-44 ,r.
06:50
Moja generacija Z, 9-44 ,r.
07:15
Vojna akademija, 49. ep. Četvrti ciklus ,r.
08:03
Ubice mog oca, 1-10 ,r.
09:01
Odumiranje 1-4 ,r.
09:43
Jagodići, Oproštajni valcer, 6-10 ,r.
10:38
Drugi vek – Milena Dravić ,r.
12:00
Moja generacija Z, 7-44 ,r.
12:25
Moja generacija Z, 8-44 ,r.
12:50
Moja generacija Z, 9-44 ,r.
13:15
Vojna akademija, 49. ep. Četvrti ciklus ,r.
14:03
Ubice mog oca, 1-10 ,r.
15:01
Odumiranje 1-4 ,r.
15:43
Jagodići, Oproštajni valcer, 6-10 ,r.
16:38
Drugi vek – Milena Dravić ,r.
18:00
Moja generacija Z, 10-44
18:26
Moja generacija Z, 11-44
18:51
Moja generacija Z, 12-44
19:16
Vojna akademija, 50. ep. Četvrti ciklus
20:04
Paralelno sa odvijanjem istrage, koja ide u nekoliko pravaca, Aleksandar je rastrzan između dve žene sa kojima radi na slučaju: mlade laborantkinje-stažistkinje Jelene (Nina Janković), u koju je iskreno zaljubljen, i javnog tužioca Marije (Katarina Radivojević), sa kojom je u vezi. Aleksandar otkriva da je smrt njegovog pokojnog oca, nekadašnjeg policijskog inspektora, misteriozna i na čudan način povezana sa smrću nevine devojke. Potpuno sam, u borbi za istinu rizikovaće i sopstveni život. Nastavljena je potraga za ubicom Milice. Nakon identifikacije tela i dokaza koje je prikupljao sa kolegom Mirkom, Aleksandar hapsi prvog osumnjičenog. Ipak, oseća da nešto nije u redu. Javni tužilac Marija pritiska ga da zatvori slučaj i da se podigne optužnica. Zatvaranje slučaja traži i Aleksandrov šef Marjanović. Jedino Jelena, mlada forenzičarka, oseća njegovu dilemu.
21:00
Mučne godine života u Beogradu i povratak u planinsko selo, sa namerom da se zemlja proda, a budućnost potraži u Švajcarskoj, početak su zapleta ovog televizijskog ostvarenja, u kojem uloge tumače Branislav Trifunović, Boris Isaković, Dara Džokić, Jasna Đuričić, Emir Hadžihafizbegović i mnogi drugi. Posle uspeha pozorišne predstave „Odumiranje 2006. godine, u beogradskodm Ateljeu 212, pisac Dušan Spasojević je svoj dramski tekst pretočio u filmski scenario, a film koji je iz njega proistekao uspešno je promovisan na nekoliko domaćih i stranih festivala.
21:41
Jagodići, Oproštajni valcer, 7-10
22:34
Moj lični pečat – Borut Vild
22:37
Kako tada, tako 47 godine kasnije (kada je ova emisija snimljena) i više od 40 igranih filmova, Slavko Štimac igra samouvereno, s lakoćom, jednostavnošću najvećih i mudrošću najiskusnijih. Posle Vuka samotnjaka nastavio je sa glavnim ulogama u filmovima i TV serijama maestra Branka Bauera Salaš u malom ritu i Zimovanje u Jakobsfeldu. Sa nepunih 15 godina odigrao je četiri glavne uloge, potom otišao u Beograd gde je odigrao čuvenog Peru trtu u Specijalnom vaspitanju, a ubrzo osetio i kako izgleda svetski film kod Sema pekinposa u Gvozdenom krstu. Nije studirao glumu. Nije imao vremena za to. Imao je svega dvadeset godina kada je igrao u kultnim filmovima jugoslovenske kinematografije Ko to tamo peva i Sjećaš li se Doli Bel i tu je odigrao uloge i scene koje se danas svrstavaju u najerotskije scene naše kinematografije u koje spadaju i kultne scene u filmovima Varljivo leto '68 i Život je čudo. Velike i značajne uloge Slavko Štimac je ostavrio u Kusturičinim filmovima Podzemlje(Underground) i Život je čudo i oba su označavala Štimčev povratak na veliki ekran posle sušnih godina u kojima je, s retkim izuzecima, igrao male epizodne uloge ili je samo pravio društvo kolegama u kadru. Jedan je od retkih glumaca koga kroz karijeru prate životinje glumci. Štimac je igrao sa vukovima, psima, medvedima, pačićima, mačkama, a možda najbolje sa majmunima u Podzemlju. U emisiji Drugi vek Slavko Štimac govori o odrastanju i sazrevanju pred kamerama, isksutvu sa Semom Pekinpoom, erotskim scenama, odnosu prema starijim i poznatijim kolegama, sposobnosti da istrpi tuđu glumu, prilagodi joj se i transformiše je u novi filmski kvalitet. Nenametljiv, pametan, zanimljiv, duhovit, zanimljiv, čestit, lepo stidljiv, Slavko Štimac u emisiji Drugi vek. Urednik i autor Nebojša Popović.
23:21
Uspeh Novkovićevog debitantskog filma nagoveštavao je uspešnu karijeru i bogatu filmografiju. No, do njegovog narednog fima Normalni ljudi prošlo je punih osam godina, a posle toga do ključnog filma u njegovom opusu Sutra ujutro još pet godina. Pa još četiri do velikog uspeha sa filmom Beli, beli svet. Za dvadeset godina karijere četiri igrana i jedan dugometražni dokumentarni film. Utisak je da je trebalo i moglo više. Činjenica je da je i ovoliki opus sasvim dovoljan da Oleg Novković u anale našeg filma bude svrstan kao vrlo ozbiljan stvaralac koji se u svakom filmu tematski i estetski hrabro i mudro hvata u koštac sa životom koji živi i koji ga okružuje. Njegovi filmovi su hrabar spoj klasike i eksperimenta, provokativni, surovi i nežni u isto vreme. U emisiji Drugi vek Oleg Novković objašnjava zašto je pravio tako velike pauze i zašto su estetski kriterijumi stvar ličnog i profesionalnog morala i autorskog karaktera. Kao i - kako život nauči reditelja kada i u kojoj meri treba da pravi kompromis sa uslovima u kojima stvara. U emisiji o Olegu Novkoviću govore njegovi najbliži životni i profesionalni saradnici Milena Marković i Miladin Čolaković. Urednik i autor emisije je Nebojša Popović.
00:00
Moja generacija Z, 10-44 ,R.
00:26
Moja generacija Z, 11-44 ,R.
00:51
Moja generacija Z, 12-44 ,r.
01:16
Vojna akademija, 50. ep. Četvrti ciklus ,r.
02:04
Ubice mog oca, 2-10 ,r.
03:00
Odumiranje, 2-4 ,r.
03:41
Jagodići, Oproštajni valcer, 7-10 ,r.
04:34
Moj lični pečat – Borut Vild ,r.
04:37
Drugi vek – Slavko Štimac ,r.
05:21
Drugi vek – Oleg Novković ,r.
06:00
Moja generacija Z, 10-44 ,r.
06:26
Moja generacija Z, 11-44 ,r.
06:51
Moja generacija Z, 12-44 ,r.
07:16
Vojna akademija, 50. ep. Četvrti ciklus ,r.
08:04
Ubice mog oca, 2-10 ,r.
09:00
Odumiranje, 2-4 ,r.
09:41
Jagodići, Oproštajni valcer, 7-10 ,r.
10:34
Moj lični pečat – Borut Vild ,r.
10:37
Drugi vek – Slavko Štimac ,r.
11:22
Drugi vek – Oleg Novković ,r.
12:00
Moja generacija Z, 10-44 ,r.
12:26
Moja generacija Z, 11-44 ,r.
12:51
Moja generacija Z, 12-44 ,r.
13:16
Vojna akademija, 50. ep. Četvrti ciklus ,r.
14:04
Ubice mog oca, 2-10 ,r.
15:00
Odumiranje, 2-4 ,r.
15:41
Jagodići, Oproštajni valcer, 7-10 ,r.
16:34
Moj lični pečat – Borut Vild ,r.
16:37
Drugi vek – Slavko Štimac ,r.
17:22
Drugi vek – Oleg Novković ,r.
18:00
Moja generacija Z, 13-44
18:25
Moja generacija Z, 14-44
18:50
Moja generacija Z, 15-44
19:15
Vojna akademija, 51. ep. Četvrti ciklus
20:02
Aleksandar i Mirko otkrivaju Lidijinu sumnjivu prošlost. Ona je bila najbolja drugaica ubijene Milice, što istragu skreće na drugi kolosek. Marjanović pokušava da ubedi Aleksandra da odustane od svega u čemu ima pomoć Aleksandrove majke Olje, koja je bliska sa marjanovićem. Istraga se zatvara ali Aleksandar i dalje radi na slučaju. Razgovara sa poznatim teniserom, Miličinim dečkom, a njeni roditelji, koji su razvedeni, međusobno se optužuju i svađaju.
20:56
Nešto lepo, 1. ep.
21:04
Mučne godine života u Beogradu i povratak u planinsko selo, sa namerom da se zemlja proda, a budućnost potraži u Švajcarskoj, početak su zapleta ovog televizijskog ostvarenja, u kojem uloge tumače Branislav Trifunović, Boris Isaković, Dara Džokić, Jasna Đuričić, Emir Hadžihafizbegović i mnogi drugi. Posle uspeha pozorišne predstave „Odumiranje 2006. godine, u beogradskodm Ateljeu 212, pisac Dušan Spasojević je svoj dramski tekst pretočio u filmski scenario, a film koji je iz njega proistekao uspešno je promovisan na nekoliko domaćih i stranih festivala.
21:47
Jagodići, Oproštajni valcer, 8-10
22:44
Film je u međuvremenu sa uspehom prikazivan na ex-yu prostoru. Iako ne krije represivnost i rigodnost vladajućeg jednopartijskog sistema, on bojama sećanja, koje, naravno nikad nisu prave, kao da govori o nekim boljim vremenima. A ona u Bajićevom opusu skoro da i ne postoje. U debitantskom Direktnom prenosu oseća se potreba i tada vladajućeg jednopartijskog režima da gasi individuu, lične slobode, da preko medija manipuliše javnim mnenjem. I ovoga puta povod je sportski uspeh, pobeda atletičarke iz malog kluba na evropskom šampionatu koja je zbog sitnih klupskih i ličnih interesa optužena za doping. Dva naredna filma Zaboravljeni i Početni udarac nastali su u produkciji tada zaista velike kuće, Televizije Beograd. Iako vezani za čuvene TV serije oba filma mogu se gledati nezavisno od serija što potvrđuju uspesi i na domaćim i stranim festivalima. Oba filma su presek stanja u društvu ali prvenstveno kao posledica nedostatka povezanosti pojedinca i zajednice a naročito kroz priče o nedostatku ljubavi u disfunkcionalnim porodicama. Ne može se sve prebacivati na sistem. Nešto je i do roditelja kojima su deca sve veći teret. Nadajući se boljem razrešenju realnosti, Bajić je priču Crnog bombardera s početka 90-tih prebacio na 1999. godinu i stvarno nije mogao da pogodi gori datum. Jer slobodoljubivi junaci Crnog bombardera u međuvremenu su prošli kroz Pun mesec nad Beogradom, Lepa sela..., Rane i mnoge druge filmove koji nisu dozvoljavali da zažmurimo na život... Njegov peti film Balkanska pravila prvi je oko koga su se domaći kritičari dobrano podelili. Možda zato što je u eri filmova o užasu i bedi rata na našim prostorima stigao neočekivano. Možda prerano. Za mnoge prekasno Priča o tajnoj policiji koja decenijama upravlja iz senke uvek je bila aktuelna pa i te 1997. I Rat uživo, možda Bajićev najkompletniji film, klackao se na tasovima prevrtljive stvarnosti. Pripreman, sniman i montiran 1999. i 2000. u vreme bombardovanja i izbora, premijeru je imao posle septembarskih izbora, u novembru 2000. godine. Sve iz dotadašnjeg Bajićevog opusa okupilo se u tom filmu: i rat, i represivni režim i svemoćna tajna policija i mali, dobri i naivni ljudi i ljudi kao večite žrtve. Oko filma Na lepom plavom Dunavu bilo je najviše dilema, pre svega zbog teme i brutalnosti u obradi. Crni kabare o Evropljanima koji su se okupili na idilično pripremljenom brodu na kome će ta ista Evropa silovati Srbiju. I posle 7 godina od premijere, Bajić još baci pogled na kritike i misli da vreme ide njemu u prilog. I na kraju O Gringo, film o Rambu Petkoviću, fudbalskom geniju iz Majdanpeka koji je u svetu doživeo najveće počasti ali kod kuće nikada. Reditelj, scenarista, producent, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Darko Bajić svoju priču u emisiji Drugi vek počinje odgovorom na pitanje koje neprestano postavlja sebi ali i svojim studentima: Zašto i pored svega što se događa u srpskoj kinematografiji i dalje žele da snimaju filmove? Urednik: Nebojša Popović.
23:17
Film je u međuvremenu sa uspehom prikazivan na ex-yu prostoru. Iako ne krije represivnost i rigodnost vladajućeg jednopartijskog sistema, on bojama sećanja, koje, naravno nikad nisu prave, kao da govori o nekim boljim vremenima. A ona u Bajićevom opusu skoro da i ne postoje. U debitantskom Direktnom prenosu oseća se potreba i tada vladajućeg jednopartijskog režima da gasi individuu, lične slobode, da preko medija manipuliše javnim mnenjem. I ovoga puta povod je sportski uspeh, pobeda atletičarke iz malog kluba na evropskom šampionatu koja je zbog sitnih klupskih i ličnih interesa optužena za doping. Dva naredna filma Zaboravljeni i Početni udarac nastali su u produkciji tada zaista velike kuće, Televizije Beograd. Iako vezani za čuvene TV serije oba filma mogu se gledati nezavisno od serija što potvrđuju uspesi i na domaćim i stranim festivalima. Oba filma su presek stanja u društvu ali prvenstveno kao posledica nedostatka povezanosti pojedinca i zajednice a naročito kroz priče o nedostatku ljubavi u disfunkcionalnim porodicama. Ne može se sve prebacivati na sistem. Nešto je i do roditelja kojima su deca sve veći teret. Nadajući se boljem razrešenju realnosti, Bajić je priču Crnog bombardera s početka 90-tih prebacio na 1999. godinu i stvarno nije mogao da pogodi gori datum. Jer slobodoljubivi junaci Crnog bombardera u međuvremenu su prošli kroz Pun mesec nad Beogradom, Lepa sela..., Rane i mnoge druge filmove koji nisu dozvoljavali da zažmurimo na život... Njegov peti film Balkanska pravila prvi je oko koga su se domaći kritičari dobrano podelili. Možda zato što je u eri filmova o užasu i bedi rata na našim prostorima stigao neočekivano. Možda prerano. Za mnoge prekasno Priča o tajnoj policiji koja decenijama upravlja iz senke uvek je bila aktuelna pa i te 1997. I Rat uživo, možda Bajićev najkompletniji film, klackao se na tasovima prevrtljive stvarnosti. Pripreman, sniman i montiran 1999. i 2000. u vreme bombardovanja i izbora, premijeru je imao posle septembarskih izbora, u novembru 2000. godine. Sve iz dotadašnjeg Bajićevog opusa okupilo se u tom filmu: i rat, i represivni režim i svemoćna tajna policija i mali, dobri i naivni ljudi i ljudi kao večite žrtve. Oko filma Na lepom plavom Dunavu bilo je najviše dilema, pre svega zbog teme i brutalnosti u obradi. Crni kabare o Evropljanima koji su se okupili na idilično pripremljenom brodu na kome će ta ista Evropa silovati Srbiju. I posle 7 godina od premijere, Bajić još baci pogled na kritike i misli da vreme ide njemu u prilog. I na kraju O Gringo, film o Rambu Petkoviću, fudbalskom geniju iz Majdanpeka koji je u svetu doživeo najveće počasti ali kod kuće nikada. Reditelj, scenarista, producent, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Darko Bajić svoju priču u emisiji Drugi vek počinje odgovorom na pitanje koje neprestano postavlja sebi ali i svojim studentima: Zašto i pored svega što se događa u srpskoj kinematografiji i dalje žele da snimaju filmove? Urednik: Nebojša Popović.
00:00
Moja generacija Z, 13-44 ,r.
00:25
Moja generacija Z, 14-44 ,r.
00:50
Moja generacija Z, 15-44 ,r.
01:15
Vojna akademija, 51. ep. Četvrti ciklus ,r.
02:02
Ubice mog oca, 3-10 ,r.
02:56
Nešto lepo, 1. ep. ,r.
03:04
Odumiranje, 3-4 ,r.
03:47
Jagodići, Oproštajni valcer, 8-10 ,r.
04:44
Drugi vek – Darko Bajić ,r.