Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:19
Slagalica, kviz
06:41
Datum
06:47
Verski kalendar
07:00
Eko menadžer
07:26
Kolariću Paniću
08:00
Pepa prase
08:05
Vodeni svet malih gupija
08:28
Buš bejbi svet
08:30
Lola i Mila
08:40
Mašine strašne priče
08:46
Svetlucava i sjajna
09:11
Bjeblejd
09:35
Transformersi
09:56
Mali dnevnik
10:03
Kroz ovaj serijal Pazi mladost, mladi će imati priliku da izraze svoje mišljenje, stav i iskustva sa vršnjacima kroz razmenu argumenata i logičkog zaključivanja. Teme koje su obrađene: Društvene mreže, Ekologija, Uticaj muzike na mlade, Za ili protiv jedinstvene fudbalske lige na prostoru bivše Jugoslavije, Idoli mladih, Privatni ili državni fakultet, Rijaliti program, Da li ucenici treba da ocenjuju profesore... Učesnici debata su debateri Otvorene komunikacije, srednjoškolci i studenti, a tema ove emisije je: Privatni ili državni fakultet. Voditelji su Mila Manojlovic i Nermin Ahmetovic. Emisija je realizovana u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije, kancelarijom za mlade Grada Beograda i Fakultetom za poslovne studije i prava FPSP.
10:30
Sve boje života
10:55
Hronologija razaranja: 24. marta 1999. u 20 časova počeli vazdušni napadi NATO: nakon neuspelih pregovora o rešenju kosovske krize u dve runde u Francuskoj, kao i neuspele misije američkog izaslanika Ričarda Holbruka u Beogradu, Skupština Srbije izjasnila se protiv dolaska stranih trupa na teritoriju Kosova i Metohije, Generalni sekretar NATO Havijer Solana izdao  je snagama zapadne alijanse naređenje za početak agresije na Saveznu republiku Jugoslaviju; 12. aprila bombardovan je most u Grdeličkoj klisuri preko kojeg je prelazio putnički voz - više od 50 poginulih; 14. aprila u napadu na izbeglicku kolonu na Kosovu najmanje 75 poginulo, a 25 tesko ranjeno; 22. aprila objavljeno da je u dosadašnjim napadima poginulo 517 civila, među kojima je 13 dece. Povređeno je 4.500 gradjana; 23. aprila u napadu na zgradu RTS u centru Beograda poginulo 16, povređeno više od 30 ljudi; 27.  aprila NATO je pogodio centar Surdulice, 17 poginulih, 11 ranjenih, srušeno i oštećeno 300 civilnih objekata; 29. aprila, Jugoslavija podnela tužbu Međunarodnom sudu pravde u Hagu protiv zemalja članica NATO za neovlašćenu upotrebu sile; 30. aprila najintenzivniji napadi od početka bombardovanja: avioni NATO imali su 600 uzletanja o toku 24 sata, u Beogradu pogođena zgrada Generalštaba VJ, zgrada federalne policije i kuće na Vračaru. Srušen telekomunikacioni toranj na Avali i antenski stub Studija B u Borči: 1. maja na mostu u blizini Prištine pogođen autobus, poginulo oko 50 putnika; 2. maja, prvi put upotrebljene grafitne bombe, koje su izazvale raspad elektroenergetskog sistema u Srbiji; 3. maja, pogođen autobus kod Peći, poginulo 20 osoba, a 43 je ranjeno; bogođena Televizije Novi Sad; UNHCR saopstio da je u toku samo jednog dana 11.600 kosovskih Albanaca stiglo u Makedoniju; 6. maja, ministri inostranih poslova sedam najrazvijenijih zemlja Zapada i Rusije (G-8) saglasili se u Bonu o  principima kojima će se rukovoditi u političkim naporima za okončanje rata na Kosovu; 7. maja, u napadu avijacije NATO na centar Niša poginulo 15, a ranjeno 60 ljudi; 11. maja, Vašdusna flota NATO u Evropi utrostručena je od početka agresije i broji sada vise od 1.000 aviona od kojih je jedna trećina američkih; 13. maja, Od početka vazdušnih napada na SRJ, više od 1.200 civila je ubijeno, a oko 5.000 ranjeno, izjavila novinarima u Beogradu Visoki komesar UN za ljudska prava Meri Robinson; 14. maja, u bombardovanju albanskih izbeglica u selu kod Prizrena poginulo je 87 osoba; 18. maja, SRJ saopštila da je spremna da razgovara o rešavanju kosovske krize na osnovu principa G-8; 25. maja, prema podacima UNHCR u Ženevi 957.913 osoba napustilo je Kosovo od marta 1998. godine, a od početka napada NATO 771.900; 27. maja, Slobodan Milošević i još četvorica najviših funkcionera SRJ i Srbije optuženi za ratne zločine pred Tribunalom u Hagu; 28. maja NATO pojačao napade, 790 poletanja aviona u toku 24 sata; nakon razgora Milošević-Černomirdin, SRJ saopstila da prihvata principe G-8 za rešenje kosovske krize i rezoluciju Saveta bezbednosti u skladu sa Poveljom UN; 31. maja najmanje 37 poginulih i oko 100 teško ili lakše ranjenih osoba, bilans je 40-časovnih napada NATO na skoro celu teritoriju Srbije. Istog dana NATO je saopštio da su avioni Alijanse 13 puta gađali pogrešne ciljeve i da su u tim napadima poginula najmanje 254 civila; 2. jun Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio zahtev Jugoslavije da članicama NATO naredi da obustave vazdušne napade na SRJ uz obrazloženje da na to nema jurisdikciju; Izaslanici Rusije, SAD i EU postigli u Bonu dogovor o mirovnom planu za Kosovo, u kojem nije precizirana komandna struktura tih snaga; 3. juna SRJ prihvatila mirovni plan dogovoren na tripartitnom sastanku u Bonu; 7. juna, mirovni proces zaustavljen, nakon što su prekinuti razgovori između predstavnika NATO i VJ o modalitetima povlačenju jugoslovenskih snaga sa Kosova koji su počeli 5. juna na jugoslovensko-makedonskoj granici; NATO nastavio bombardovanje pojačanim intenzitetom; 8. juna, ministri inostranih poslova G-8 u Kelnu postigli sporazum o nacrtu rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom se odobravaju mirovne snage za Kosovo čije će jezgro činiti NATO; 9. juna, predstavnici NATO i VJ potpisali u Kumanovu sporazum o povlacenju jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova; 10. juna 1999. Počelo je povlačenje jugoslovenskih snaga sa Kosova; NATO saopštio da obustavlja vojnu akciju protiv Jugoslavije. Sa povlačenjem vojske i policije Kosovo napustaju i Srbi i Crnogorci; Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju kojom međunarodnim mirovnim snagama pod komandom NATO odobrava da uđu na Kosovo, Kina se uzdrzala od glasanja. Predsednik SRJ Slobodan Milošević čestitao građanima mir. Naši prijatelji u svetu - U Redakciju za istoriografiju 21. februara 2009. tehničar Bora Urošević inače sindikalni aktivista RTS-a doneo je dokumentaciju o nemačkim sindikatima i mirovnim organizacijama, čiji su predstavnici boravili kod nas tokom Nato agresije, a zatim po povratku organizovali razne vidove pomoći i podrške za obnovu života i rada u razrušenoj zemlji. Bliska saradnja između Saveza nemačkih i srpskih sindikata nastavljena je, a traje i danas. U okiru razgovora puštena su i dva VHS snimka iz dokumentacije Sindikata RTS: deo iz emisije Naši prijatelji u svetu snimljene maja 1999. godine u kome Rukovodilac banke podataka nedeljnika Špigl Rule fon Bizmark objašnjava razloge za dolazak u Srbiju u toku samog bombardovanja; deo iz emisije Studija B iz maja 2000. u kojoj je gost bila Brigitte Domes koja objašnjava da su sindikalci Nemačke nakon povratka iz Srbije želeli da svojim nastupima u javnosti skrenu pažnju na medijsku blokadu koja je prisutna u svim namačkim medijima. - Učesnici: Bora Urošević, sagovornik Bojana Andrić; Rule fon Bizmark, Brigitte Domes - Snimatelj Dragan Munižaba, snimatelj zvuka Milan Đorđević, mikroman Kristijan Krbačević, rasvetljivač Dragan  Hamović, saradnik snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, urednik Bojana Andrić - Snimano 21.02.2009, premijerno emitovano 10.06.2009,  reprizirano 10.06.2014, 17.05.2018; Redakcija za istoriografiju Stav - Na pitanja Nenada J. Ristića o dolasku u Srbiju tokom bombardovanja i godinu dana nakon toga odgovarao je novinar, glumac, reditelj Rolf Becker predsednik Sindikata medija Severne Nemačke za grad Hamburg. U razgovoru on ističe da bombardovanje nije bilo humanitarnog karatkera već je direktno upereno protiv civila, da je negativna propaganda u Nemačkoj bila zastrašujuća, delegacija Sindikata Nemačke pokušala je da tu sliku promeni i razbije medijsku blokadu u čemu je delimično uspela, smatra da se agresija protiv Jugoslavije nastavlja drugačijim sredstvima - sankcijama koje će opet najviše pogoditi civilno stanovništvo. - Učesnici: Rolf Becker, Nenad J. Ristić, prevodilac Biljana Kožuvara Vandelo - Emitovano maja 2000, produkcija YU INFO; reprizirano u 10.06.2009.  u Trezoru   Sedam mostova - Poseta predstavnika Nemačkih sindikata Srbiji usledila je povodom obeležavanja desetogodišnjice bombardovanja RTS; oni su takođe predstavnici Nemačkog pokreta za mir koji daje novčana sredstva za školovanje dece poginulih radnika RTS, finansiraju porodice poginulih na mostu u Varvarinu i Dečiji dom u Kragujevcu. Gabrielle Senft i Frank Skischus se trude da Srbiju prikažu svojoj javnosti u drugom svetlu, kao i besmislenost postojanja NATO organizacije. Za vreme obeležavanja godišnjice NATO agresije, organizovali su proteste u Nemačkoj. Njihov cilj je da pokažu da Nemačka država želi da pomogne Srbiji i da nije ceo nemački narod odobravao bombardovanje Srbije. Potom sledi susret predstavnika Nemačkih sindikata sa porodicama poginulih radnika, razgovor i predaja pomoći koju su doneli iz Nemačke. Domaćin susreta bio je Savez samostalnih sindikata Srbije u Dečanskoj 14, u Beogradu. - Učesnici: predstavnici nemačkih sindikata Gabrielle Senft, Frank Skischus; predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u grafičkoj, izdavačkoj, informativnoj delatnosti i kinematografiji Rajko Simić; predstavnik Samostalnog sindikata RTS Bora Urošević; novinar satelitske redakcije Tanja Adamović; prevodilac Jasna Marin; vozač Dragan Pilipović Kali; članovi porodica poginulih radnika Televizije Beograd: Dragana Joksimović i ćerke Marija i Milica; Mira Jovanović; Vlada Jontić; Draga Janković i sin Aleksandar; Gordana Stukalo - Snimatelj Borislav Ristović, asistent Bojan Danilović, snimatelj zvuka Slobodan Mišić, mikroman Miloje Ilić, rasvetljivač Miroslav Davidović, organizator Gordana Grdanović, saradnik simatelj Milena Jekić, montažer Nada Zildžić Dodig, autor Bojana Andrić - Snimano 24.04.2009, premijerno emitovano 10.06.2009, reprizirano 10.0.2014, 05.06.2018; Redakcija za.
12:00
Autorsko veče Milana Mihailovića: SO RTS
12:30
Tenis - Rolan Garos: Jorović - Brejdi, nastavak meča, prenos; Nadal - Hanfman, uključenje u prenos; Đoković - Hurkač, prenos
18:20
Ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović izjavio je za Srpsku ekonomiju da su inovacije i nove tehnologije dve komponente bez kojih se ne može zamisliti razvoj Srbije. Razgovarali smo i sa prof. dr Dejanom Ilićem iz Fonda za inovacionu delatnost koji je do sada podržao više stotina malih i srednjih preduzeća. Firme koje su od Fonda dobile novčana sredstva danas uglavnom posluju pozitivno. Bili smo na srpko-kineskom poslovnom forumu na kojem je istaknuto da su kineski privrednici zainteresovani za saradnju sa kompanijama u Srbiji. U regionu Zapadnog Balkana Srbija je prva država koja je izgradila sveobuhvatne odnose sa Kinom koji se razvijaju stabilno i u dobrom pravcu. Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Kine prošle godine dostigla je 2,3 milijarde dolara, a očekuje se da ta cifra ove godine bude premašena. O tome smo, između ostalih, razgovarali i sa Draganom Stevanovićem, državnim sekretarom Ministarstva privrede.U današnjoj emisiji bavimo se i interesovanjem nemačkih firmi za poslove u Srbiji. Podaci pokazuju da nemačke firme ekonomsku situaciju u Srbiji smatraju dobrom. U nemačkim preduzećima koja posluju u našoj zemlji trenutno je zaposleno oko 60.000 ljudi. U kategoriji poželjne privredne lokacije Srbija se našla na 11. mestu od ukupno 19 zemalja. Veoma dobar pokazatelj saradnje Nemačke i Srbije je i robna razmena koja je prošle godine iznosila 4,7 milijardi evra, što je za oko 11 odsto više u odnosu na 2017. Koji su to dodatni izazovi u socijalnom preduzetništvu i kako ga podstaći saznaćete u rubrici Tri pitanja za privrednike. Urednica emisije: Danka Milošević.
18:47
Lajmet
19:00
Slagalica, kviz
19:20
TV Mreža
19:50
Tri boje zvuka
20:20
Fudbal (U-20) - SP: SAD - Nigerija, prenos
22:20
Četvrti i poslednji naslov u okviru Dramskog ponedeljka u maju koji prikazuje Redakcija dramskog i domaćeg serijskog programa, u ponedeljak 27. maja, a koji emitujemo u sklopu ciklusa Majstori glume - Dragan Nikolić, je televizijski film Medeni mesec, snimljen 1988. godine, po scenariju Predraga Perišića i u režiji Miloša Radovića. Jugosloven, arheolog, radi u Parizu. Upoznaje mladu i bogatu Amerikanku i, ne baš mnogo zaljubljen, odluči da se oženi. Međutim, on ima troje dece iz tri prethodna braka što skriva od devojke. U trenutku kad se spremaju za medeni mesec pojavljuju se njegova deca tražeći da ih tata vodi na letovanje. On kreće sa Amerikankom i troje dece u Dubrovnik, ali tako da ona za decu ne zna. U turističkoj grupi nalaze se i dva nespretna italijanska gangstera koji žele da kidnapuju Amerikanku i tako zarade za starost. To će medeni mesec i letovanje cele grupe učiniti još uzbudljivijim i dramatičnijim... Uloge tumače: Dragan Nikolić, Džejmi Rouz, Agostina Beli, Silvi Kobal, Glenko Verdirozi...urednik ciklusa: Marko Novaković režija: Miloš Radović scenario: Predrag Perišić direktor fotografije: Radoslav Vladić scenograf: Nemanja Petrović kostimograf: Angelina Atlagić kompozitor: Dragan Ilić montažer: Petar Putniković.
23:25
Sudbina ih ponovo spoji kada se Matilda - koja se nedavno udala za Filipa - useli u kuću odmah pored kuće u kojoj živi Bernard, njegova žena, Arlet, i njihov sin, Tomas.Osoba koja se zainteresuje za dva bivša ljubavnika, gospođa Žuv - koja drži sportski klub na selu blizu Grenobla - vidi ih kako se dogovaraju da ne napadaju jedno drugo. Ko će prvi prekršiti dogovor? Koliko daleko će otići Bernard i Matilda?Uloge: Žerar Depardje, Fani Ardan, Henri Garsin, Veronika Silver... Režija: Fransoa Trifo.
01:10
Lajmet
01:14
Vikinzi, serija
02:00
Trezor
03:00
Tenis - Rolan Garos: Đoković - Hurkač, r.
04:30
Tenis - Rolan Garos: Nadal - Hanfman, r.
06:17
Slagalica, kviz
06:37
Datum
06:45
Verski kalendar
06:55
Lajmet
07:00
Eko menadžer
07:30
Kolariću Paniću
08:00
Pepa prase
08:05
Vodeni svet malih gupija
08:28
Buš bejbi svet
08:32
Lola i Mila
08:36
Mašine strašne priče
08:42
Svetlucava i sjajna
09:08
Bejblejd
09:33
Transformersi
09:54
Mali dnevnik
10:00
Novi ciklus emisija Između igre i matematike Posle prvog ciklusa od 10 emisija, sledi nastavak serijala Između igre i matematike. Ova serija od deset emisija bavi se obradom osnovnih pojmova iz matematike prilagođenom najmlađem uzrastu učenika osnovne škole. U emisijama, koje traju do 15 minuta, obrađuju se sledeće teme: kombinatorika, sabiranje i oduzimanje sa prelaskom desetice, množenje, deljenje, obim geometrijskih figura, krug, polovina, trećina, petina, desetina, mali detektivi, priča o Gausu... Serija ima za cilj da se najmlađi kroz igru i zabavu upoznaju sa osnovnim pojmovima iz matematike. Ovaj uzrast zahteva najveću pažnju, i od njihove pripremljenosti zavisi i njihovo kasnije uključivanje u rad i razumevanje nastave iz ovog predmeta. Ideja urednika podrazumeva jedan zanimljiviji i opušteniji pristup i deci i temama. U rad su uključena i dva klovna-animatora, koji svojom interesantnom pričom podstiču decu na razgovor i na taj način se dolazi do odgovora i objašnjenja u vezi sa ovim pojmovima. Ovo je sve upotpunjeno odgovarajućom grafikom i animacijom, koja pomaže da sve bude još jasnije i preciznije. Trenutno se svakog utorka na Drugom programu u terminu školskog programa emituju epizode prvog ciklusa serije i nadamo se da ih deca sa uživanjem prate. Urednik serije: Tanja Čanić-Mlađenović Scenario: Aleksandra Rosić Reditelj: Lela Janjić Glumili: Paja Badrljica - klovn Petar Marić - klovn Deca: Mila Mlađenović, Lena Mlađenović, Kosta Brajović. U drugoj epizodi, pod nazivom Množenje do 10, najmlađi će imati priliku da nauče kako se množi do broja 10. Naravno, uz igru i šalu sve je lakše, a tu su i dva klovna koja ih svojom pričom podstiču na razmišljanje.
10:12
Pogledajte kako je Šarlo prošao pri pokušaju da se kliza niz piramidu i da li je dobro naučio hijeroglife... Družina će vas upoznati sa glavnim gradom Egipta, arhitekturom, geografskim karakteristikama, drevnom egipatskom civilizacijom, egipatskim bogovima... Naučite kako izgleda egipatska zastava, kako zvuči egipatska himna i kako se na arapskom jeziku kaže volim te. Autor igranog serijala za decu Šarlo vas vodi je Nermin Ahmetović, produkcija Art beat centar.
10:30
Parkovi prirode
10:52
Bolje dijalog odozdo, nego bombe odozgo - svake godine u martu i aprilu predstavnik ili predstavnici sindikalnih i mirovnih organizacija iz Nemačke poseti Srbiju i mesta gde su razaranja tokom Nato agresije bila najveća. Ove godine u Srbiji su bile tri drage osobe. U martu je bila Gabrijela Senft, slobodni fotoreporter iz Berlina, koju gledaoci već poznaju iz trezorske emisije Sedam mostova iz 2009, a sada smo  Gabrijelu zatekli na skupu Beogradskog foruma za svet ravnopravnih u Centru Sava, 22. marta 2014. Izbor fotografija koje nam je tada donela snimala je tokom protesta protiv Nato agresije nad SCG u Berlinu, zatim neposredno posle bombardovanja u Srbiji, u Ćupriji, Kragujevcu, Varvarinu... i o svakoj osobi, svakom mestu gde je snimala i svakoj osobi sa fotografije detaljno je pričala i sada iskreno dirnuta. Iz istog nemačkog projekta Bolje dijalog odozdo, nego bombe odozgo koji vode sindikati i mirovni forumi u Nemačkoj, stigle su nam u aprilu još dve gošće. Povodom obeležavanja petnaest godina od bombardovanja Brigit Domes iz Hamburga i Birgit Malcan iz Kasela, kao i Branka Valadžija Stefanović iz Kragujevca prisustvovale su, 24. aprila o.g, pomenu šesnaest poginulih radnika RTS-a kod spomenika Zašto. Posetile su, u Holu RTS-a izložbu fotografa Branka Pelinovića o razrušenim objektima RTS u Srbiji. Tada je priređena i svečanost dodele zahvalnica nemačkim humanitarnim i sindikalnim radnicima i aktivistima iz Srbije, te u znak zahvalnosti za pomoć koju već petnaest godina namenjuju deci poginulih radnika RTS, zahvalnice je uručio zamenik predsednika Upravnog odbora RTS-a sociolog Milan Nikolić. Sutradan, ekipa Trezora snimila je razgovor sa gostima o tome kakve su reakcije bile u Nemačkoj uoči i za vreme Nato agresije nad Srbijom, kada je prva grupa članova sindikata stigla u Srbiju i kako su živeli sa nama nekoliko dana pod bombama, kako su o tome svedočili na organizovanim skupovima u svojoj zemlji, kako i kada je počela da stiže pomoć i kakva pomoć je slata u Srbiju. Bio je to veoma emotivan, prijateljski razgovor, koji će i publika Trezora moći da vidi. - Učesnici: Gabrijela Senft, Brigit Domes, Birgit Malcan, Branka Valadžija Stefanović, Borivoje Urošević; prevodioci Taisa Milivojević, Dragan Pilipović; sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Andrej Oštrbenk, asistenti Ivan Vasiljević, Milorad Mićić; snimatelj zvuka Draga Sever, Vojislav Luković; rasvetljivači Milan Mihajlović, Dejan Mitić; saradnik-snimatelj Milena Jekić-Šotra, organizator Gordana Grdanović, prevodilac Taisa Milivojević, titlovanje Ivan Holjec, grafička obrada Milena Marković, urednik istraživač Marijana Čuturilo, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Snimano 21. marta, 23. i 24. aprila 2014, premijerno emitovano u Trezoru 11.06.2014, reprizirano 09.06.2015, 22.04.2016, 0.06.2018; Redakcija za istoriografiju, urednik Dobrivoje Ilić.
11:55
Kolibri - klasika
12:46
Između igre i matematike
12:58
Šarlo vas vodi
13:17
Očima prirode
13:30
Pogled kroz oblake
13:44
Mali dnevnik
13:50
Znanje imanje
14:50
Dauntonska opatija, serija
15:45
Medeni mesec, TV film
16:43
Vavilon
17:10
Autoportret
17:40
Lajmet
17:50
Fudbal (U-20) - SP: Portugalija - Argentina, prenos
19:50
Koridori
20:26
Fudbal (U-20) - SP: Južna Afrika - Koreja, prenos
22:25
Gospođa, serija
23:40
Horizont: Zašto se toliko gojimo?
00:30
Lajmet
00:35
Vavilon Berlin, serija
01:27
Trezor
02:27
Fudbal (U-20) - SP: Portugalija - Argentina, r.
04:00
Fudbal (U-20) - SP: Južna Afrika - Koreja, r.
06:21
Slagalica, kviz
06:44
Datum
06:50
Verski kalendar
07:00
Lajmet
07:07
Eko menadžer
07:32
Kolariću Paniću
08:00
Pepa prase
08:05
Vodeni svet malih gupija
08:28
Buš bejbi svet
08:32
Lola i Mila
08:38
Mašine strašne priče
08:44
Svetlucava i sjajna
09:05
Bejblejd
09:27
Transformersi
09:48
Mali dnevnik
09:55
Znakopis
10:15
Zašto se u adolescenciji sve doživljava intenzivnije? Kojim se manevrima mladi brane od psihološkog bola? Sa kojim se izazovima suočavaju Danica, Fića i Lana, saznajte u epizodi Emocionalni problemi. O specifičnostima emotivnog života adolescenata govore psiholog i psihoanalitičar dr Tijana Miladinović i učenici Desete gimnazije Mihajlo Pupin.urednik serije: Tamara Vešković producent serije: Biljana Dautović glume: Nina Srdić Hadži-Nešić, Ana Ninković, Nikolina Kokunešovski, Đorđe Mišina, Aleksa Jovanović, Sergej Bojović, Ana Škiljević, Aleksa Petrović, Andrea Simonović, Nevena Eskić, Milena Radovančev, Balša Leković, Nikola Bićanin, Nastasija Leontijević, Luka Jovanović, Lazar Šljukić, Katarina Dimitrijević, Jelena Stupljanin, Jasmina Večanski, Mila Manojlović, Nikola Fišeković stručni konsultant: Vesna Brzev-Ćurčić scenario: Maša Vujošević, Milica Jevtić, Isidora Milosavljević, Filip Grujić, Andrija Ilić, Dejan Prćić i Tamara Vešković direktor fotografije: Milan Stanić snimatelj: Aleksandar Beatović fotograf: Gordan Jović vizuelni identitet: Marko Rajić i Maša Vujošević snimatelj zvuka: Ljuba Jovanović originalna muzika: Vladimir Pejković kostimograf: Natalija Lukić scenograf: Aleksandar Cvijanović dizajn zvuka: Srđan Filipović montažer: Goran Mitrović reditelj: Maša Vujošević.
10:30
Kuća nauke
11:00
Reč urednice - deo iz emisije Duh zajediništva, o radu Redakcije programa iz kulture, u kojem između ostalog, urednica Ksenija Stojanović (u TVB od 1972. do 2005) objašnjava kako je stigao poziv na učešće na skupu  pod nazivom Rati i plavi šlemovi, kako je od materijala koji su danonoćno snimali snimatelji RTS-a tokom bombardovanja, realizovan ovaj dvadesetominutni film koji je uzburkao i emocije i diskusiju koja je nastala posle projekcije u Firenci. - Učesnici: Ksenija Stojanović, sagovornik Bojana Andrić - Dežurna posada Studija 11. tehničko vođstvo Dušan Martinović, realizator Nataša Janjuz, montažer Zorica Blagojev, urednik Bojana Andrić - Snimano 04.08.2006, premijerno emitovano u Trezoru 28.08.2006, reprizirano 17.05.2011; Redakcija za istoriografiju Bombe, laži i vedeotrake - dokumentarac bez i jedne reči teksta, na muziku Betovenove Eroike i kadrovima posledica bombardovanja, nastao je neposredno po okončanju NATO agresije na našu zemlju. Tog leta, 1999, u Firenci su se pod pokroviteljstvom UN okupili predstavnici najmoćnijih medijskih kuća BBC, RAI, CNN i dr. kao i novonastalih sa prostora bivše Jugoslavije kako bi se razmotrili rezultati i posledice ratnih izveštavanja. Svi su se trudili da dokažu svoju nepristrasnost i profesionalnost, a Bombe, laži i videotrake, su upravo snagom slike razbile sve iluzije o Milosrdnom anđelu. Skup je okončan priznanjem da je svim medijskim kućama bila nametnuta stroga cenzura u korišćenju slike sa terena koja nije bila u skladu sa izveštajem za štampu NATO snaga. Film Bombe, laži i videotrake našao se i u udžbeniku Bolonjskog  univerziteta, kao primer otkrivanja istine u ratnim zbivanjima. Ovaj dokumentarni film nikada nije prikazan na RTS, jer je namenski pravljen za skup u Firenci, a narodu u Jugoslaviji još su sivuše sveže bile slike razaranja, leševa i vlastitih gubitaka. - Urednik i autor Ksenija Stojanović; snimatelji Predrag Todorović, Milan Spasić, Veselko Krčmar; montaža Mihailo P. Ilić - Proizvedeno 1999; Redakcija dokumentarnog programa   Sanja - Odlična učenica prvog razreda Matematičke gimnazije u Beogradu, Sanja Milenković poginula je 30. maja 1999. u Nato bombardovanju mosta u Varvarinu. Kada je počelo bombardovanje Sanja se vratila u rodno selo Katum kod Varvarina, na sigurno. Osvojila je bezbroj priznanja na takmičenjima iz matematike, hemije, fizike. O njoj govore roditelji, baka, deda, drugarice, učiteljica, profesori, prijatelji. - Učesnici: Vesna i Zoran Milenković, Sanela Radovanović, Dušan Komnenić - Saradnik na scenariju Nada Blagojević, direktor fotografije Zoran Sinđelić, snimatelj zvuka Nenad Mišić, muzički saradnik Darinka Ristović, autor Nenad Ristić - Proizvedeno 1999, Redakcija dokumentarnog programa, urednik Božidar Nikolić.
12:00
Beogradska filharmonija: Humel
12:40
Rad naš, trud naš ceniće docnija pokolenja, po rezultatima koje smo postigli, i po istorijskim podacima, koje im mi, kao aktivni savremenici, ostavili budemo. Ovako je Jovan Dragašević, oficir, profesor na Velikoj školi, naučnik, rodonačelnik srpske institucionalizovane arhivistike, još u 19. veku završavao obraćanje Ministru vojnom Kraljevine Srbije, s molbom o osnivanju Istorijskog odeljenja pri Ministarstvu vojnom. Bila je to preteča institucionalizovane arhivistike u Srbiji i Vojnog arhiva Srbije. Zahvaljujući toj inicijativi podignuta je i svest o važnosti prikupljanja i čuvanja arhivske građe, pa tako kasnije i arhivske građe koja se odnosi na Prvi svetski rat.Zabeleženi su događaji i zbivanja, sačuvana pisana svedočanstva za što pouzdanije sagledavanje istorijske istine o Velikom ratu, koja će tako često iz raznoraznih razloga bivati zamagljena i zabašurena, a istraživačima i nauci nedostupna i nepoznata. Otuda je prikupljanje i čuvanje arhivske građe tokom Prvog svetskog rata još značajnije. Jer, dokle god narod i država čuvaju svedočnstva svoje prošlosti, istorijska istina neće ostati nepoznata budućim pokolenjima.Vojni arhiv Srbije pratio je doslovno put srpske države i naroda u tom najvećem ratnom sukobu u dotadašnjoj ratnoj istoriji. Reportaže o putu vojnog arhiva Srbije u velikom ratu nastale su posle višemesečnog istraživačkog rada i otkrivaju do sada malo poznatu, u delovima, čak i potpuno nepoznatu oblast funkcionisanja ove značajne državne instiucije.Pored emisija o putu arhivske građe u Velikom ratu, u okviru serijala realizovane su i emisije o Vladi i Vrhovnoj komandi, Pošti Srbije, srpskoj železnici i Narodnoj banci Srbije - ukupno 7 emisija koje govore o funkcionisanju važnih državnih institucija Srbije u najtežem periodu njene novije istorije. U dve epizode o putu Vojnog arhiva u Prvom svetskom ratu gledaoci će moći da prate dramatičan put dragocene arhivske građe od samog početka Velikog rata, put povlačenja i stradanja, period izgnanstva iz otadžbine, sve do njenog povratka u oslobođenu Srbiju 1918. godine. Reportaže će otkriti do sada nepoznate činjenice, dokumenta, zapise, o odnosu države i srpske vojske prema arhivskoj građi koja će docnijim pokolenjima svedočiti o vremenu najvećeg stradanja u dosadašnjoj srpskoj istoriji, koje su još savremenici nazvali Golgotom Srbije. Pored stručnih saradnika, ovim dokumentarno igranim reportažama učestvuju glumci: Nebojša Dugalić, Katarina Arsić i drugi.Urednik i scenarista je Milica Bajić Đogo Producent serije je Milorad Konrad, direktor fotografije Vasko Vasović, igrane scene snimio je Milan Stanić, montažer Obrad Popović. Režija Lela Janić i Milica Bajić Đogo.
13:15
Mali dnevnik
13:20
Dauntonska opatija, serija
14:20
Gospođa, serija
15:30
Akcija Stadion, film
17:00
U svetu
17:30
Arhitektura danas
18:00
Žanka Stokić - ni kriva, ni nevina
18:45
Lajmet
18:50
Kombinovanjem naučnih, religijskih i antropoloških pogleda na upotrebu Ajavaske u savremenom društvu, kao i paralelno sa sopstvenim procesom isceljenja, reditelj Fausto Noro u ovom filmu prvi put pruža holistički i uravnotežen pogled na ovu temu.Režija: Fausto Noro.
19:55
Vaterpolo - Plej of, finale 1, prenos
21:15
Gospođa, serija
22:30
Kulturni centar
23:25
Pored Branke Glavonjić, autorke festivala, kroz ovu emisiju vodiće vas Zoran Stefanov, frontmen benda Iskaz i Stefan Jovčić, koji nas upoznaje sa članovima svih takmičarskih bendova. Ovoga puta u revijalnom delu čućemo pobednike trećeg Bunt rok festivala - Viva Vops. Stalni članovi stručnog žirija, Maja Cvetković (E-Play) i Vukašin Marković (Irie FM) će u ovoj poslednjoj kvalifikacionoj i predsedavati žirijem a uz njih će bendove ocenjivati: Aleksandar Ćurčić (frontmen benda Viva Vops), Tamara Petković, muzička urednica RTS-a i Miroslav Miša Aleksić, bas gitarista Riblje Čorbe. Gledaoci neće biti uskraćeni ni za vesti o svim novim izdanjima, aktuelnim dešavanjima i zanimljivim koncertima na domaćoj rok sceni, a tu je i Top Lista Bunt koju vodi Katarina Vujović.I to nije sve: vi se pitate koja će se još dva sastava plasirati u finale! Odmah po završetku emisije (oko ponoći 29. maja) na zvaničnom jutjub kanalu RTS Zabava će se naći posebna Bunt rok festival plejlista. Tokom 24 sata (do ponoći 30. maja) moći ćete da glasate za nekog od 15 izvođača, čije smo pesme čuli tokom kvalifikacionih emisija ovogodišnjeg Bunt rok festivala, a koji se nisu plasirali u finale glasovima stručnog žirija. Na ovaj način će, zahvaljujući glasovima publike još dva sastava (sa najviše vaših glasova - lajkova) ostvariti pravo na takmičenje u finalu petog Bunt rok festivala.Autorka Bunt rok festivala: Branka Glavonjić Voditelji: Branka Glavonjić, Zoran Stefanov, Stefan Jovčić Novinarka: Katarina Vujović Reditelj TV reportaža: Jovan Bačkulja Reditelj emisije/serijala Bunt i Bunt Rok Festival: Miodrag KolarićBunt Rok Festival 2019: RTS 2, sreda 29. maj u 23.25 i uživo na internetu, putem platforme RTS Planeta.
00:10
Lajmet
00:15
Vavilon Berlin, serija
01:05
Trezor
02:10
Vaterpolo - Plej of, finale 1, r.
03:10
Akcija Stadion, film
04:35
Bunt Rok Festival