Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:10
Muzika za dobro jutro
07:55
Slagalica, kviz
08:15
Datum
08:20
Verski kalendar
08:30
Vodeni svet malih gupija
08:53
Mirakulus
09:19
Bontonovići
09:30
Radoznalci
09:55
E-TV
10:22
Od zlata jabuka
10:50
Eko minijature: S Đoletom u bašti
10:55
Ako imate zdravstvene tegobe, pre početka vežbanja potrebno je obavezno uraditi ergospirometriju. Tada, na osnovu srčane frekfencije i maksimalne potrošnje kiseonika stručnjaci Laboratorije za medicinu sporta i terapiju vežbanjem određuju program vežbanja. Neophodno je uraditi i biohemijske analize krvi. I pored toga što su kretanje i vežbanje čuvari zdravlja svaka četvrta odrasla osoba u svetu nije fizički aktivna. Svakodnevna fizička aktivnost posebno je važna za decu. Plivanje, trčanje, skakanje, igra neophodni su da bi se deca pravilno razvijala. Autorka i urednica: Jugoslava Đurica Snimatelj: Vladimir Jovanović Realizatorka: Vesna Tadić.
11:22
Verski mozik Srbije
12:02
Da, takva je trka na stratap sceni, ako imaš ideju, moraš da istraješ u poslu, a ako si istrajan, onda si na korak do uspeha. I sve to se računa, dodaje, oduzima, ne bi li se tržištu ponudilo nešto autentično i drugačije, novi proizvod koji će zadovoljiti potrebu potrošača ili rešiti neki problem koje društvo ima. O putu od ideje do realizacije govore preduzetnici dr Miljan Mikić i Ivan Kadić. Naša inovaciona pamet prepoznaje se i u zemlji i u svetu, a inovacioni ekosistem u Srbiji još uvek je u procesu razvoja. Može li startap zajednica u Srbiji da odgovori na izazove lokalnog i globalnog tržišta i kako do veće konkurentnosti malih preduzeća objašnjava izvršni direktor ICT HUB-a Kosta Andrić.U poslednje dve i po godine u velikoj ekspanziji je i tržište nekretnina u Srbiji. Iako je intenzivna gradnja novih kvadrata, tražnja je i dalje veća od ponude, a ko su prosečni kupci stanova u Beogradu i gde su stanovi najtraženiji objašnjava agent za nekretnine Kaća Lazarević. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Realizacija: Zorica Mijailović Montažer: Vladimir Krstić.
12:33
Kulturako aresipe
13:05
Sve boje života
13:33
Na ovom nevelikom i malo poznatom prostoru netaknute prirode do sada je istraženo i zabeleženo 35 vodopada, koje od svog izvorišta do ušća u Lim čini Sopotnička reka. Međutim, istraživači kažu da ih zasigurno ima još, ali zbog teškog terena još nisu svi otkriveni. Zahvaljujući ogromnoj vodenoj snazi ovaj spomenik prirode baštini i spomenike materijalne kulture, odnosno nadaleko čuvene vodenice i valjarice koje su u prošlosti davale život ovome kraju.Sopotnička reka pripada kraćim vodotocima i na svom kratkom toku stvorila je prizore neverovatne lepote. Nekima se možda najviše dopadaju mnogobrojne i živopisne kaskade takozvanih Srednjih vodopada, ali dah svakome zastaje pred prizorom Gornjih vodopada koji se uz zaglušujući huk veličanstveno obrušavaju sa 1150 metara nadmorske visine i,samo sebi znanim putevima kroz bespuće, hrle u zagrljaj Limu.Najdostupniji i, po mnogima, najatraktivniji je Veliki vodopad. Poseban izazov predstavlja spuštanje niz ovaj vodopad visok preko 35 metara, naravno uz pomoć i nadzor članova Planinarskog društva Kamena gora, koje je i upravljač i staratelj ovog prirodnog dobra. Planinarsko društvo Kamena gora na temeljima koje su još 1901. godine postavili Josif Pančić i Jovan Žujović, svojim zavidnim staranjem o Spomeniku prirode Slapovi Sopotnice već godinama pokazuje da planinarstvo nije samo sport, već i društveni pokret koji podrazumeva poseban odnos prema prirodi i poseban stil života. Zato na području ovg spomenika prirode nećete videti ništa od veštačkog materijala, nećete videti bačenu praznu ambalažu, ni papirić. Na svakom koraku sama priroda kao da vam šapuće da Slapovi Sopotnice jesu naše zajedničko dobro, ali i naša zajednička odgovornost da to dobro sačuvamo za generacije koje dolaze posle nas.
14:02
Magazin Lige Evrope
14:28
Magazin Lige šampiona
14:54
Edu global
15:18
Energija: Rastuća energija
15:50
Vladislav Šćepanović je pretstavljao Srbiju na Bijenalu u Veneciji 2017. Tada se i sreo sa ljudima koji su pretstavljali Džulijana Asanža i tada su poverili Vladislavu Šćepanoviću da naslika njegov portret. Ovih dana došla je u njegov atelje i zahvalnice Asanžove majke i Asanžove supruge i advokata koje kazuju da je lik sina i supruga stvarno pogođen.To je i bio razlog da odem u njegov atelje i da ovog slikara podsetim na naše ranije susrete kada je kao profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu uvek jasno ukazivao na neobične talente među mladim slikarima. Uvek je bio značajan faktor u odabiru za Oktobarski salon koji uvek iznedri novo talentovano ime.Nema gde on nije izlagao i nema izlozbe koja nije privlačila pažnju svojom monumentalnošću, jer slike su bile uglavnom ogromne.Bilo je to u Beogradu, Londonu, Vršcu, Parizu, Los Anđelesu, Podgorici. Sećam se da me je zvao da pokrenemo rekonstrukciju Muzeja savremene umetnosti, u Beogradu uvek u akciji i planovima... U njegovom ateljeu osećam se dobro i gledam slike koje se spremaju za Tokio. Slika Asanža nalazi se na centralnom mestu i njen kraj se već nazire. Vladislava Šćepanovića vidim već u nekoj od svetskih galerija u kojima izlaze - a da ga svi razumeju, Šćepanović slika ljude koji su u otporu prema sadašnjici. Njegove slike kako kaže treba da svedoče o jednom vremenu i budu svedoci događaja. Izlozba u Tokiju održaće se povodom odlaganja Olimpijskih igara i kao podsećanje na eru korona virusa koju citav svet preživljava.
16:16
Glavni inspektor, nekadašnji logoraš, smatra da je otac porodice ubica, jer je za vreme rata bio komandant koncentracionog logora u Norveškoj. Njegov mlađi saradnik u istrazi, neopterećen prošlošću svoga starijeg kolege, smatra da postoje indicije koje terete i druge članove porodice. Njihov intimni sukob se odvija do konačnog rešenja istrage. Uloge: Vjekoslav Afrić, Slobodan Cica Perović... Režija: Boško Bošković.
17:53
Protagonista je mladić koga su izbacili iz rodnog sela i koji zbog toga pokušava da započne život u Sarajevu. Radnja prikazuje kako doživljava brojne pustolovine, ali i upoznaje prvu ljubav. Uloge: Milovan Alač, Faruk Arnautović, Meho Barjaktarević... Režija: Radenko Ostojić.
19:25
Protagonisti su petorica partizana - tri ranjenika i dva zdrava borca - koji se, koristeći maglu, pokušavaju probiti kroz obruč nemačkih esesovaca, a pri čemu ih progoni esesovski oficir...Uloge: Husein Čokić, Bora Todorović, Milan Srdoč, Voja Mirić... Režija: Žorž Skrigin.
20:48
On upoznaje svet muzičara, producenata gramofonskih ploča, manekena i kockara, upadajući povremeno u opasne situacije, da bi na kraju otkrio ubicu u ličnosti u koju niko nije sumnjao.Uloge: Velimir Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić, Rade Marković, Dara Čalenić, Vera Čukić... Režija: Žika Mitrović.
22:14
Moja genijalna prijateljica, serija
23:09
Noć muzike 2017.
00:05
Oni su imali sina koji je nestao u oluji i njegovo telo nikada nije pronađeno. S obzirom na to da nije bilo dokaza o dečakovoj smrti, Žana se nada da je on još živ. Međutim, njena nada se pretvara u očaj pošto vidi snimak o kidnapovanoj deci u Burmi na kome jedan od dečaka liči na njenog sina. Želeći da sazna istinu, Pol unajmljuje lokalnog prestupnika, Goa, da njemu i Žani bude pratnja do opasne zone blizu granice sa Buromom. Njih dvoje će se uskoro naći na potpuno nepoznatoj teritoriji...Uloge: Emanuela Bert, Rufus Sevel, Džuli Drajfus... Režija: Fabris Du Velc.
01:44
Ubica na odsustvu, film
03:13
Uđi ako hoćeš, film
04:45
Koraci kroz magle, film
06:53
Slagalica, kviz
07:18
Datum
07:24
Verski kalendar
07:34
Razgovor direktora, U muzeju Nikole Tesle, prvi deo - Akademik prof. dr Aleksandar Marinčić vodio je Muzej Nikole Tesle od 1982. do 1996 godine, a Vladimir Jelenković od 2006. do 2016. godine. Njihov dijalog pred kamerama Trezora teško je prepričati, mora se pažljivo slušati. Razgovaraju o svojim istraživačkim iskustvima, razmišljanjima, čak i emocijama prema velikom geniju, inženjeru, fizičaru, naučniku, pronalazaču Nikoli Tesli. Govori se i o periodu početka rada Muzeja i prvom direktoru i osnivaču prof. dr Veljku Koraću... - Učesnici: akademik Aleksandar Marinčić, Vladimir Jelenković tadašnji direktor Muzeja - Snimatelji Željko Malić, Zoran Bulović; asistent snimatelja Bojan Danilović, snimatelj zvuka Ljuba Jovanović, rasvetljivač Zoran Jovanović, saradnik Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Ivan Jevtić, REM montažer Milorad Ćitić, montažer-realizator Branislava Teodosić, urednik Bojana Andrić - Snimano 21.01.2010, premijerno emitovano 20.09.2010, reprizirano 01.06.2011, 14.07.2015 (RTS 3); Redakcija za istoriografiju Iz starog kraja TV pismo - Kamera prikazuje rodni kraj Nikole Tesle i njegovu kuću u selu Smiljane, a voditelj razgovara sa meštanima o čestim odlascima u pečalbu žitelja ovih krajeva. Zatim, kamera gledaoca vodi u Ameriku, do laboratorije u kojoj je Tesla radio, hotela u kome je živeo i umro. Prisustvujemo otkrivanju spomenika Nikoli Tesli na Nijagarinim vodopadima... O Tesli govore i dopisnik Politike Jurij Gustinčić i jedan kapetan broda iz Rijeke. Muzički lajtmotiv ove sentimentalne i neobične emisije je interpertacija pesme o starom kraju Arsena Dedića. - Proizvodeno 1985, Biro za razmenu programa; reprizirano 08.07.2005, 20.09.2010, 01.06.2011. u Trezoru i 14.07.2015 (RTS 3) Tesla - odlomak iz istoimene TV drame. Televizijska drama prikazuje naučnika u Americi u situaciji kada ne želi da pravi kompromise i koristi svoje izume, već bira siromaštvo, usamljenost i radi u miru. Odlomak koji smo izabrali danas, je scena u radnoj sobi Nikole Tesle, o pregovorima oko njegovog izuma koju danas nazivamo štedljiva sijalica. - Pisac Miloš Crnjanski, TV adaptacija Vesna Jezerkić, reditelj Slavoljub Stefanović Ravasi - Uloge tumače: Svetozar Cvetković (Nikola Tesla), Nebojša Ljubišić (bankar Čarls), Feđa Stojanović (bankar) - Premijerno emitovano 29.11.1993, Redakcija igranog programa, urednik Milovan Vitezović; reprizirano 20.09.2010; 01.06.2011. u Trezoru i 14.07.2015 (RTS 3).
08:30
Vodeni svet malih gupija
08:53
Mirakulus
09:18
Bontonovići
09:30
Mali dnevnik
09:35
Da li je i onima koji nisu direktne žrtve zločina dozvoljeno da promišljaju učinak zla? O ovim pitanjima u novoj epizodi serije Ja, mi i drugi govori izraelska rediteljka Ada Ušpic, koja je uradila dokumentarni film o Hani Arent i za njega dobila mnoga međunarodna priznanja. Montaža: Kosta Babić Scenario i režija: Valentina Delić.
10:04
Sve boje života
10:30
Lice i potpetice
11:00
Dozvolite ...
11:33
E-TV
12:00
Gelius trio, 1. deo
12:48
Ja, mi i drugi: Duh Hane Arent
13:15
Od pigmenta do koncepta
13:30
Dobro je, dobro je znati: O bubrezima
13:55
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:47
Prekid, serija
15:39
Ženski raj, serija
16:27
Nož, film
17:50
Mletački kartograf fra Mauro na svojoj karti sveta obeležava ga velikim slovima. Pored Srba, Novo Brdo nastanjuju Sasi, Dubrovčani, Arbanasi... Ruda i veliki broj trgovaca uticali su na razvoj srpske države i život običnog čoveka toga vremena, ali su odredili i poziciju Srbije u Evropi. Zlatna žica novobrdskog rudnika omogućila mu je da se razvije u veliki centar rudnog blaga. Novobrdska ruda imala je veću količinu zlata u odnosu na druge rudnike toga kraja. Procenat srebra bio je čak 25 odsto, što je znatno više nego u drugim rudnicima ovog kraja.U Novom Brdu su se razvila čak 84 zanata. Među zanatlijama su bili zlatari, proizvođači kućne dekorativne keramike, što umnogome govori o kulturi življenja toga vremena. Meštani su se bavili i stočarstvom. Pravili su sir i druge mlečne proizvode kojima su najpre trgovali, ali su to bile i glavne namirnice u ishrani stanovništva koje je iz dana u dan bivalo sve brojnije.Ovaj utvrđeni grad, Turci su osvojili 1. juna 1455. godine. Danas, Novo Brdo podiže svoje bedeme, vraća se kao što je to činilo posle Rimljana, najezde Turaka, zatvaranja rudnika. Svoj kosmopolitski karakter opravdaće valjda i u ovim burnim vremenima. Kraj tvrđave više ne prolaze važni putevi, turističkim se nada jer je, zahvaljujući vekovnom trajanju, obezbedila mesto na karti svetskih kulturno-istorijskih spomenika. Autor: Radica Smiljković Urednik: Ljubisav Aleksić Snimatelj: Dimitrije Hadži Nikolić Montažer: Marko Roksandić.
18:24
Andre Riju: Muzika za dušu
18:54
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:50
Nadilazeći žanr surfa, ovaj dubinski portret sportiste koji naporno radi i trenira, istražuje strah, hrabrost i ambiciju koji guraju čoveka do veličine - i sve troškove koji sa tim dolaze. Režija: Rori Kenedi.
21:58
Želimir Žilnik rođen je u Nišu, 1942. godine, a živi i radi u Novom Sadu. Autor je brojnih igranih i dokumentarnih filmova, jedan od začetnika žanra doku-drama, nagrađivan na domaćim i internacionalnim filmskim festivalima.Prvi naslov, kojim 6. jula 2020. započinjemo ovaj izuzetan dramski ciklus, je televizijski film Bruklin i Gusinje, koji je za Televiziju Beograd snimljen 1987. godine.U drami se govori se o jednoj pojavi koja se dešava u ruralnim delovima Crne Gore (Plav, Gusinje) odakle na privremeni rad u Ameriku odlaze mladi ljudi da bi ostvarili san o lakom i bogatom životu.Međutim, sam čin odlaska skopčan je sa znatnim poteškoćama, pa se jedan broj ambicioznih mladih ljudi dovija kako bi uspeo da se domogne obećane perspektive, ali ubrzo se pokazuje da sve priče o uspehu počivaju na iluzijama...Uloge tumače: Ivana Žigon, Lidija Stevanović, Škeljzen Uljević, Šećo Šabović, Bećir Uljevićurednik ciklusa: Marko Novaković scenarista i reditelj: Želimir Žilnik direktor fotografije: Ratko Kušić scenograf i kostimograf: Milica Petrović montažer: Vladimir Milenković.
23:30
Nakon što ih vladar nagradi za dobro obavljen posao dodelivši im viši čin, Asaji, Vašicuva supruga, počne da uverava supruga da je isključivo on zaslužan za obavljeno, i da bezuslovno zaslužuje vlast. Vašicu, željan slave, ubije vladara i dočepa se prestola. U strahu od Mikija, Vašicu smakne i njega. Međutim, Mikijev sin je pobegao i on odlučuje da preduzme sve ne bi li uklonio opasnoga konkurenta...Uloge: Toširo Mifune, Isuzu Jamada, Takaši Šimura... Režija: Akira Kurusoava.
01:26
Lajmet
01:31
Pričaj mi priču, serija
02:14
Nišvil: Tony Momrelle band
02:50
Trezor
03:45
Dramski ponedeljak: Bruklin i Gusinje, TV film
05:12
Od pigmenta do koncepta
05:24
Nišvil: Tony Momrelle band
06:01
Koncert za dobro jutro
06:45
Slagalica, kviz
07:10
Datum
07:15
Verski kalendar
07:25
Lajmet
07:30
Tajno i javno, U muzeju Nikole Tesle, drugi deo. U nastavku razgovora dvojica direktora Muzeja Aleksandar Marinčić i Vladimir Jelenković razgovaraju o Teslinom državljanstvu, kako i zašto nije dobio Nobelovu nagradu, o njegovom pionirskom radu u radio-tehnici, laserskim zracima, fluorescentnim cevima, visokofrekventnoj struji, ventilatoru bez lopatica, o njegovim patentima koji se koriste danas u mobilnoj telefoniji, bežičnom prenosu velike količine energije... konačno i o arhivskim ormarima sa specijalnom zaštitom izrađenim po nacrtima Nikole Tesle, u kojima se danas u Muzeju čuva celokupna Teslina ostavština. U emisiji su korišćeni delovi iz filma Misteriozni gospodin Tesla, produkcija BBC, 1982. - Učesnici: akademik Aleksandar Marinčić, direktor Muzeja Vladimir Jelenković - Snimatelji Željko Malić, Zoran Bulović; asistent snimatelja Bojan Danilović, snimatelj zvuka Ljuba Jovanović, rasvetljivač Zoran Jovanović, saradnik Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Vuk Spasojević, REM montažer Milorad Ćitić, montažer-realizator Branislava Teodosić, urednik Bojana Andrić - Snimano 21.01.2010, premijerno emitovano 21.09.2010, reprizirano 02.06.2011. u Trezoru i 21.07. 2015. na RTS 3, Redakcija za istoriografiju.
08:30
Vodeni svet malih gupija
08:53
Mirakulus
09:15
Bontonovići
09:25
Mali dnevnik
09:30
Kroz kasnije sazrevanje i obrazovanje, u zavisnosti od afiniteta, dopunjuju taj Mokranjčev kroki novim činjenicama - opredeljuju se za teme koje im se više sviđaju, odu na poneki horski koncert, svakog septembra su obavešteni da se održala još jedna manifestacija Mokranjčevih dana u rodnom Negotinu, ili otkriju svu lepotu Opela i Liturgije. Kojom, mahom, i budu ispraćeni na večni počinak. Retoričko je pitanje: Da li je to dovoljno? Autorska ekipa četvorodelne posvete ovom, za veka od njegove smrti najznačajnijeg srpskog kompozitora, pristupila je Mokranjčevom liku i delu krajnje emotivno, selektivno, pa i neobjektivno. Ovo priznanje, uz olakšavajuću okolnost želje da se kompozitorov život i rad što uspešnije približe današnjem naraštaju, opravdava formu i sadržaj epizoda. Naime, kao lajtmotiv je korišćena (iz nekoliko izvora potvrđena) njegova omiljena narodna pesma Po drum 'odim, za drum pitam (ne ulazeći u istraživanja zašto je nije iskoristio u svojim delima). Lik dečaka Steve nas hronološki vodi kroz bitne momente ličnog i profesionalnog razvoja, a paralelno sa tom pričom nas narator smešta u vreme (šta se dešavalo, i kako je izgledala Srbija i svet tih godina). Subjektivni pristup se ogleda u činjenici da se pesme iz Rukoveti nisu plasirale ni po redu, ni (isključivo) u horskom izvođenju, ni celovito, već po sopstvenom osećaju za potrebe građenja scenarija. U tom smislu, manje je bio važan podatak iz koje je rukoveti koja, premda smo bili potpuno svesni značaja Mokranjčevog spletanja svake. Nikako nismo mogli da zaobiđemo ni bisere srpskog duhovnog pojanja, za koje eminentni muzikolozi tvrde da je možda čak i značajnija kao ostavština - Heruvimsku pesmu i Tebe pojem. Svaki aranžman (a zastupljeni su u širokoj lepezi - od autentičnog, arhaičnog i sirovog arhivskog snimka, preko u narodu zadržane vokalne verzije, klasičnog a capella hora, do Kolibrića i Big benda) nosi svoju lepotu. A konstatacije gledelaca i slušalaca da se od neke od tema još satima nisu mogli otresti - sama po sebi potvrđuje koliko je velik kompozitor Stevan Stojanović Mokranjac. Naš Steva. Autori scenarija su urednik Ana Pavlović i reditelj Ružica Lukić, producent Svetlana Bandić, direktor fotografije Milan Stanić, montažer Vladimir Radovanović, a dizajner zvuka Aleksandar Zoričić.
10:10
Reke bez povratka
10:40
Magazin Lige šampiona
11:05
Znanje imanje
12:05
SO RTS i Ronald Colman
12:50
Po drum odim, za drum pitam: Naš Steva Mokranjac
13:30
Parkovi prirode: Kučaj - Beljanica
13:55
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Prekid, serija
15:40
Bruklin i Gusinje, TV film
17:25
Govoriti o nestalima u ratu možda je jedno od najvećih iskušenja za sve koji se zalažu da se u vremenima kada se udaljavamo od tragičnih dešavanja - usredsredimo na uspostavljanje dostojanstvenog, bezbednog života. „Predrasude i stereotipi se moraju staviti po strani kako bi se došlo do istine i pronašli se ostaci onih koji se još uvek vode kao nestali, a pravda mora biti zadovoljena, ističu predstavnici Resursnog centra za nestala lica, krovnog udruženja iz Prištine, koje okuplja više organizacija Srba i Albanaca sa područja Kosova i Metohije. Ljudi koji žive sa ranama koje ne zaceljuju protokom vremena, već izvesno vreme zajedno pokušavaju da dođu do informacija o sudbini nestalih članova porodica i srodnika, ali i na sopstvenom osnaživanju, kako bi nastavili život sa tom boli.Svedočenja o izazovima i užasima rata, o kritičnim trenucima nestanka najmilijih, uvek su novo otvaranje rana. Bajram, koji je izgubio sina i Milorad brata, pružili su ruku jedan drugom i podstakli sunarodnike da udruženi idu dalje. Nije bilo jednostavno, ali se pokazalo mogućim i dalo rezultate.Njihov korektan odnos prema medijima i javnosti, uprkos bolnom problemu sa kojim su suočeni već dve decenije, nije ostao nezapažen, pa su nedavno postali laureati „Belog božura - priznanja kosovske podružnice Udruženja novinara Srbije. „Njihova posvećenost i zalaganje da se problem nestalih adekvatno tretira i da bude vidljiv, jeste značajan doprinos sveukupnom društvenom ambijentu. Udruženje novinara Srbije na Kosovu njihov angažman vidi i kao deo borbe za rešavanje sudbine otetih i nestalih novinara na Kosovu, istaknuto je prilikom uručenja priznanja laureatima.Ispovesti nekih od predstavnika porodica nestalih našle su se u spomen knjizi objavljenoj na tri jezika - srpskom, albanskom i engleskom. Da svedoči i upozori, da se slično ne desi nikada više, a da se od traženja istine ne odustane. Autorka i urednica emisije: Tatjana Manojlović Reditelj: Bojan Vorkapić Snimatelj: Aleksandar Agbaba Montaža: Vesna Grba Realizacija: Marina Pejčić.
17:55
Art zona: Devedesete - rečenik migracija
18:25
Metamuzika: Ivan Brkljačić - Ljubav
18:55
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
20:00
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Ženski raj, serija
21:45
Energija: Ekološka svest
22:15
Dr Nele Karajlić na Tašmajdanu
23:15
Moja genijalna prijateljica, serija
00:15
Lajmet
00:20
Garavi sokak
01:20
Trezor
02:20
Osvajanje slobode, film
03:55
Energija: Ekološka svest
04:20
Znanje imanje
05:20
Garavi sokak