Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:04
Koncert za dobro jutro
06:57
Slagalica, kviz
07:20
Datum
07:25
Verski kalendar
07:34
Lajmet
07:40
Sklad generacija (Dora Dušanović, treći deo) - u trećoj emisiji scenograf Dora Dušanović predstavlja svoju kćerku arh. Borjanu Šuvaković koja se između ostalog bavi vrlo predano televizijskom scenografijom, a radila je programe različitih žanrova, najčešće dramski i školski program Televizije Beograd. Emisija je snimana u velikom hangaru u Košutnjaku gde se čuvaju delovi dekora i nameštaja i gde i majka i kćerka pokušavaju da pronađu neke delove svojih nekadašnjih scenografija, zatim u Rekviziti gde se skladišti krupna i sitna rekvizita gde obe prepoznaju neke primerke i pokazuju potkrepljujući ih događajima sa snimanja. Govori se o razlikama i sličnostima u načinu rada u različitim etapama rada Televizije Beograd. Ređaju se inserti kao ilustracija njihovih scenografskih radova, Dorine drame i serije iz šezdesetih i Borjanine iz devedesetih Naša Engleskinja (1997), Nedovršena simfonija ( 1998), Zooteka (1998) i dr. Najzad tu je i delo koje su zajedno potpisale majka Dora i kćerka Borjana drama Milena iz Praga (pisac Olga Savić, reditelj Slobodan Radović, 1994). - Učesnici: Dora Dušanović, Borjana Šuvaković, magacioner Siniša Stojković, vođa Fundusa rekvizite Boško Todorović, sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Milan Ilić, snimatelj zvuka Aleksandar Arnautović, mikroman Gordan Jović, saradnik-snimatelj Milena Jekić, urednik-istraživač Vesna Ignjatović, montažer-realizator Branislava Teodosić, urednik Bojana Andrić - Snimano 30.06.2011, premijerno emitovano u Trezoru 10.08.2011, reprizirano 23.10.2019 (samo noću); Redakcija za istoriografiju.
08:42
Moj mali poni
09:05
Patrolne šape
09:28
Lola i Mila
09:34
Mali dnevnik
09:40
Ovo je moderna gimnazija sa savremenim nastavnim programom koji je u skladu sa srednjiškolskim obrazovanjem propisanim u Republici Hrvatskoj. Škola je osnovana 2005. godine pod pokroviteljstvom Srpske pravoslavne crkve mitropolije zagrebačko ljubljanske. U gimnaziji se neguje nacionalno kulturni identitet, tradicija i zastupljene su vannastavne aktivnosti.
10:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
10:08
Nakon putovanja kroz oluju na otvorenom moru, porodica stiže na Rivijeru, gde će njihovo jedinstvo biti stavljeno na probu. Simpatična porodica Mumini je nastala po knjizi i stripovima finske ilustratorke Tove Janson. Film je za sve uzraste, obrađuje univerzalne teme kao što je pronalaženje radosti u malim stvarima u životu, porodici i kako je lepo biti optimista.Režija: Havijer Pikard, Hana Hemilja.
11:23
Edu global
11:46
U svetu
12:14
Muzičke večeri RTS: Aleksandar Serdar
12:59
Da je spogovac biti lako, spogovac bi bio svako
13:27
Nulta tačka
13:53
Mali dnevnik
13:59
Svadba iz mog kraja
14:54
Saga o Forsajtima, serija
15:51
Ženski raj, serija
16:54
Aleksandra Perović je vanredni profesor na Odseku za kliničku lingvistiku i razvojnu psihologiju Univerzitetskog koledža u Londonu, čuvenog UCL-a. Postdoktorske studije, na Katedri za mozak i kognitivne nauke, zaokružila je na još čuvenijem MIT-ju, Boston, Masačusets.Jezik je za Aleksandru neiscrpno polje istraživanja a njen naučno-istraživački rad fokusiran je na decu i odrasle sa autizmom, Daunovim i Vilijamsovim sindromom. Jedan je od osnivača Udruženja za Vilijamsov sindrom za područje Balkana i svu svoju energiju, znanje i autoritet nesebično koristi da Udruženje ojača a svest društva podigne kada su u pitanju ljudi sa posebnim potrebama.Prof. dr Aleksandra Perović je u životu i karijeri koračala čudnim putevima, u smislu izazova i odluka. Zamalo je postala milioner. Ali zamalo. MIT u Bostonu je jako želeo da je zadrži. Ona je rekla ne, i odlučila se za Evropu. Jer, kako tvrdi, na starom kontinentu porodica lepše raste.Autor emisije Mirjana Nikolić.
17:17
Lov i ribolov
17:47
Lajmet
17:55
Odbojka (ž) - PS: Jedinstvo - Vizura, prenos
19:57
Žaba je uporno prati odlučna u tome da uključi prevodioca u svoju borbu sa džinovskim crvom, koji se polako budi iz dubokog sna i koji je rešen da mržnjom uništi svet. Dok se Mete bori da pronađe prave rečenice koje bi nam prenele šta Murakamijevi usamljeni, zamišljeni likovi pokušavaju da nam kažu, granice između realnosti i imaginacije polako se gube. Režija: Niteš Anjan.
21:00
Klizanje - EP, muškarci, slobodno, prenos
22:30
Ženski raj, serija
23:27
Francuski film, fokusiran na progon Rajnhartove porodice od strane nacista, rediteljski je debi Etjena Komara, scenariste i producenta koji stoji iza ostvarenja O bogovima i ljudima i Moj kralj, a bio je koproducent nagrađivanog filma o radiklanom islamu Timbuktu. Đango Rajnhart, virtuoz na gitari i kompozitor, koji je osvojio svet svojim delikatnim melodijama, pripadao je romskoj manjini Sinti i bio je prinuđen da tokom Drugog svetskog rata napusti okupirani Pariz.Režija: Etjen Komar.
01:27
Lajmet
01:33
Svetski dan džeza: Irena Blagojević
02:33
Trezor
03:33
Klizanje - EP, muškarci, slobodno, r.
04:55
Odbojka (ž) - PS: Jedinstvo - Vizura, r.
06:46
Slagalica, kviz
07:07
Datum
07:13
Verski kalendar
07:22
Lajmet
07:28
Živorad Žak Kukić (Beograd 12. jun 1933 - Beograd 28. oktobar 2019), scenograf i profesor na Akademiji primenjenih umetnosti. Rođen je 1933. u Beogradu, magistrirao na Akademiji primenjenih umetnosti. Na Televiziji Beograd radio je kao scenograf od 1957. do 1965, kada prelazi na Akademiju, a na Televiziji ostaje čest honorarni saradnik. Realizovao je scenografiju za emisije svih žanrova, od informativnih, dečijih, muzičkih, školskih emisija do drama i dramskih serija. Dobitnik je brojnih nagrada, kao i nagrade ULUPUDS-a za životno delo. Šta je bilo bitno na početku televizije - Današnja emisija počinje upravo tamo gde je sve počelo i za Televiziju Beograd i za Žaka Kukića, bar kada je u pitanju njegov bogat scenografski rad, u zgrade Televizije Beograd na Sajmu odakle su daleke 1958. potekle prve žive televizijske slike u Srbiji. Žakovo sećanje počinje od perioda priprema, pre početka emitovanja programa. Pioniri naše televizije okupili su tu sa raznih strana i raznih profesija, neko sa više neko sa manje iskustva ali jednako spremni da se se potpuno predaju ovom novom dostignuću, kako za gledaoce tako i za njih same. Žak otkriva koliko je bilo zahtevno ali i zanimljivo smišljati potpuno nova scenografska rešenje za novi mediji, pogotovo kada se zna da je prvih godina program televizije išao uživo i da su se, u tada jedinom studiju, pripremale dve a ponekad i tri emisije istovremeno. Radilo se sa puno volje i entuzijazma, nova zahtevi novog medija učili su se brzo, jer za drugačije nije ni bilo vremena. Žak je koristio svoje slikarsko iskustvo i znao tajne o beloj boji na televiziji i novi elektronski efekti rađali su se usput. Sa kolegom Dragoljubom Lazarevićem, Žak je osmislio i izradio prve telope za vremensku prognozu koji su ostali i danas u sećanju gledalaca. Pominje imena onih sa kojima je blisko sarađivao i veoma cenio u scenskim realizacijama za televiziju kao što su Vladislav Lalicki i Milenko Šerban koji je ujedno bio i njegov pofesor na Akademiji. Kao iskusan profesionalac koji se oprobao u svim TV žanrovima, iz sadašnjeg ugla aktivnog gledaoca iznosi kritike na račun televizijskih sadržaja koji se danas vide na malim ekranima. - Učesnici: scenograf Živorad Žak Kukić, sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Marijana Cvetković, snimatelj Dušan Živković, snimatelj zvuka Milan Đorđević, mikroman Rade Vučković, rasvetljivač Mile Ilić, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažer Aleksandar Andrijevski, autor Bojana Andrić - Snimano 14.09.2017, premijerno emitovano u Trezoru 18.11.2019 (samo noću); Redakcija za istoriografiju.
08:30
Moj mali poni
08:52
Patrolne šape
09:15
Lola i Mila
09:22
Mali dnevnik
09:28
Dobili smo jednu neobičnu priču o tome kako su mu egzotični afiniteti i egzibicionistički nastupi pomogli da pronađe svoju profesiju. Kako je prepoznao prave autoritete i uz njihovu pomoć naučio da prevazilazi krize. I zašto je važno ne imitirati druge već poštovati svoj lični obrazac. Autor serije: Tamara Vešković.
09:56
Raznolika stvorenja lutaju usred snega; mračna tamnica okružuje Dolinu Mumijevi, a pre svega, ekscentrični gost uskoro će se pojaviti. Ovaj gost zahteva mnoštvo mera i daje pravu čaroliju zimi, a naziva se Božić.Režija: Ira Karpelan, Jakub Vronski.
10:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
11:15
Obrazovno ogledalo: Umetnost disanja
11:39
Savremeni svetski pisci
12:12
Jedno od najmonumentalnijih baroknih dela izevedeno je u Velikoj dvorani Zadužbine Ilije M. Kolarca, 28. decembra 2019. godine u 20 časova. Sa Simfonijskim orkestrom i Horom Radio-televizije Srbije, pod dirigentskom palicom maestra Bojana Suđića, nastupali su inostrani i domaći solisti kao što su Ivana Lazar (sopran), Sonja Runje (mecosopran), Leif Arun-Solen (tenor), Sreten Manojlović (bas), dok je uloga koncertmajstora pripala violinisti Sretenu Krstiću. Božićni oratorijum objedinjuje šest kantata, posvećenih Božiću, koje je kompozitor komponovao u različito vreme. Kompletno delo premijerno je izvedeno 1734. godine. Delo je sačinjeno iz horova, solističkih numera i instrumentala, kojima se gradi jedinstvena celina oratorijuma. Sadržaj kantata koje će biti emitovane na Radio-televiziji Srbije, predstavlja teme: Priča o imenu Isusa, Mudraci kod cara Iroda, Poklonjenje mudraca.
12:57
Kako se kalio čovek
13:26
Eko minijature
13:30
Na skriveno te vodim mesto
13:56
Mali dnevnik
14:02
SAT
14:50
Saga o Forsajtima, serija
15:50
Vaterpolo - EP: Srbija - Grčka, prenos
17:10
Vraćajući se u istorijat istraživanja Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u emisiji proučavamo KSAFA sistem (Kostićeva selektivna auditorna filterska amplifikacija) aparati različitih tipova, koji su od osnivanja IEFPG-a, prema koncepcijama prof. Đorđa Kostića razvijeni. Od kraja osamdesetih godina Kostić uvodi nove konceptualne promene u konstrukciji KSAFA aparata koje se isključivo baziraju na audiolingvističkim principima razvoja sluha, govora i jezika. U tom cilju eliminiše sve vizuelne i taktilne elemente koji su do tada predstavljali dopunske elemente aparature. Prof. Kostić sa saradnicima Instituta radi na razvoju novih metodoloških procedura obezbeđuje korišćenje KSAFA aparature od prenatalnog perioda do perioda odraslih osoba, kao i na usklađivanju standardne aparature ultra zvuka i novih definisanih generatora zvuka, koji je rezultirao razvojem prenatalnog slušnog skrininga po metodi Sovilj-Ljubić. Potom tim istraživača razvija sistem otoakustičke emisije - aparaturu za ranu dijagnostiku oštećenja sluha dece u drugom-trećem danu po rođenju. Ksafa sistem predstavlja integralni pristup u habilitaciji i rehabilitaciji dece sa oštećenjem sluha i dece sa poremećajima verbalne komunikacije čija je efikasnost potvrđena u dugogodišnjoj praktičnoj primeni. Pod KSAFA sistemom podrazumeva se rana detekcija, rana dijagnostika, prevencija habilitacija i rehabilitacija različitih patoloških oblika verbalne komunikacije bez obzira na etiologiju.Rana primena ovog sistema omogućava da 90% slušno oštećene dece bez obzira na kvalitet i kvantitet slušnog oštećenja razvije govor i jezik i uključi se u redovan obrazovni sistem. Pravovremena primena KSAFA sistema smanjuje pojavu pseudomentalne retardacije za 30%, a vreme tretmana dece sa različitim govorno-jezičkim poremećajima skraćuje za 50% u odnosu na druge pristupe. Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora internacionalnom konfrencijom GOVOR I JEZIK 2019, obeležio je 70 godina postojanja. Urednik emisije: Aleksandra Daničić Novinar: Dragana Daničić Snimatelj: Ivan Dimitrijević Grafički dizajn: Bojana Dević Opačić Montaža: Vladimir Jović.
17:37
Lajmet
17:50
Rukomet - EP: polufinale 1, Španija - Slovenija, prenos
19:32
Prvu Industrijsku revoluciju označila je parna mašina, krajem 18. veka. Druga je stigla sto godina kasnije, upotrebom električne energije u masovnoj proizvodnji. Još sto godina kasnije, u drugoj polovini 20. veka, digitalna revolucija označila je Treću industrijsku revoluciju, koristeći elektorniku i informacione-tehnologije u automatizaciji proizvodnje. Međutim, Četvrta industrija revolucija, čiji smo savremenici, došla je vrlo brzo kao nastavak i unapređenje načina proizvodnje u Industriji 3. Taj korak karakterišu autonomni sajber-fizički sistemi koji međusobno komuniciraju koristeći Inetrnet stvari, Internet sisteme, veštačku inteligenciju i velike količine podataka skladištene u takozvanim oblacima. Četvrta industrijska revolucija pokrenula je velike promene ne samo u načinu proizvodnje već i u načinu rada, čime je izmenila poslovne modele i uzburkala tržište rada, govore analize Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa. Tehnološki napredak sve brže pomera granicu između poslova koje obavljaju ljudi i onih koji obavljaju mašine i algoritmi, zahtevajući od ljudi nove vrste znanja i veština. Šta sve donosi a šta sve menja Industrija 4.0 u različitim oblastima od obrazovnog sistema, preko industrijske proizvodnje i tržišta rada - samo su neke od tema o kojima u novoj epizodi Nauke u pokretu govore eksperti iz SAD, Evrope i Japana koji su učetvovali na Tehnološkom samitu pod nazivom Mapa puta za Industriju 4.0 u Srbiji održanom na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Urednik: Jelena Micić Montažer: Milica Živojinović.
20:00
Prema nezvaničnim podacima, ova zajednica danas ima oko 15000 članova. Grci su se lako prilagodili životu u našoj zemlji, pre svega zbog iste vere, ali i istorijske povezanosti i saradnje. U novoj epizodi emisije Da nam nije... autobiografija o mom narodu saznaćemo zašto se za Grke i Srbe kaže da su bratski narod, šta nas povezuje i zašto smo toliko slični. O Grcima, njihovoj kulturi i mentalitetu, govori horovođa hora Helenofonija Nefeli Papoutsaki.
20:20
Rukomet - EP, polufinale 2, Norveška - Hrvatska, uključenje u prenos
22:00
Studio znanja
23:00
Klizanje - EP, parovi, slobodno, snimak
00:34
Lajmet
00:39
Vaterpolo - EP: Crna Gora - Mađarska, snimak
01:50
Vaterpolo - EP: Španija - Hrvatska, snimak
03:00
Trezor
04:01
Vaterpolo - EP: Srbija - Grčka, r.
05:10
Rukomet - EP: polufinale 1, Španija - Slovenija, r.
06:10
Koncert za dobro jutro
06:55
Slagalica, kviz
07:14
Datum
07:19
Verski kalendar
07:30
Znanje imanje
08:30
Moj mali poni
08:51
Patrolne šape
09:13
Muzički karusel Jele Čelo
09:23
Zujalica
09:47
U ovoj emisiji govorimo o pinalnoj žlezdi, epifizi, središtu duše ili po rečima ezoterista trećem oku. Da li je epifiza odgovorna za naše misli.... Nauka još uvek nema odgovor na to pitanje ali je sve više istraživanja i novih saznanja o velikoj moći male žlezde. Istraživanja o funkciji epifize odvela su nas u Neurofiziološku laboratoriju na Institut za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Gost emisije je prof. dr Olivera Stanojlović, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koja neprestano radi na inoviranju programa visokoškolskih ustanova, učestvuje ili rukovodi brojnim višegodišnjim projektima SANU i misnistarstva nauke kao i Evropskim projektima. U polusatnoj emisiji otkrivamo saznanja ili pretpostavke zašto se pinalna žlezda vezuje za treće oko, središte duše... Da li je i zašto epifiza marker na središnjem delu mozga na CT snimcima? Ako je epifiza u središtu i fontanele, šta se zbiva kad se fontanela zatvori - da li tada počinje proces kalcifikacije epifize i da li proces kalcifikacije utiče na njenu funkciju?Prof. dr Olivera Stanojlović objasniće ulogu epifize u lučenju melatonina, kako se malatonin sintetiše, zakonitosti cirkadijalnog ritma... Saznaćemo kako utiču starenje i degenerativne promene uzrokovane kalcifikovanjem na melatonin i funkciju epifize? Zanimljivo je što se ova žlezda prikazuje u obliku šišarke i kao simbol nalazi se na vrhu Ozirisovog štapa, smatraju je i važnim aspektom u kretanju kundalini energije i verovalo se da su deca, sve dok im je otvorena fontanela preko pinalne žlezde povezana sa Božanskom energijom.Ova mala žlezda svakako jeste veza spiritualnih stavova i klasičnih naučnih. Ostaje pitanje da li će nauka imati moć da probudi našu intuiciju, imaginaciju, objasni neobjašnjive predosećaje i veze. Urednik i voditelj je Marijana Vuk Mrđa, reditelj Dragica Gačić.
10:30
Zemlja hrane
11:00
Nas je 10%
11:30
Magazin Srbija na vezi
12:00
Dozvolite...
12:30
Građanin
13:00
Studio znanja
14:00
Kako se zemlja ponaša
14:45
Životinje u carstvu metafora: Bik
15:17
Klizanje - EP: plesni parovi, prenos
16:45
Olimpijski krugovi
17:15
Čovek se sa kamenom rađa, živi, umire i ponovo rađa prkoseći vremenu nepomirljivom znaku prolaznosti. Ovako počinje serijal Čovek i kamen sa dvanaest epizoda kroz koje će Vas, sa zanimljivim pričama o kamenu, voditi autor Dragan Milovanović. Plavi tok je majdan koji se nalazi između Požege i Kosjerića i meni je posebno drag jer sam na ovom prostoru radio doktorsku distertaciju proučavajući petrologiju stena Drinskog paleozoika.U ovom majdanu se vadi stena pod komercijalnim nazivom mermer Plavog toka. Stena je sivo plave boje, dobro se polira i oblikuje zbog čega se često koristi za oblaganje i popločavanje ali i za skulpture. Plato ispred i oko biblioteke grada Beograda popločan je sa mermerom Plavog toka. Veliki broj enterijera, zidova i stepeništa starih zgrada i kuća i nekih novih objekata obložen je ovim kamenom. Malo je poznat podatak da se tokom eksploatacijie iskoristi samo petina izvađenog kamena.Prilikom boravka u Veroni na svetskom sajmu kamena ove, 2019 godine, video sam i skulpure izrađene od mermera Plavog Toka. Autor: Dragan Milovanović.
17:30
Velika iluzija, filmski program
18:05
Trubom kroz Srbiju: Dejan Petrović i Big Bend RTS
18:50
Vaterpolo (ž) - EP: finale, prenos
20:15
Enkel, dokumentarni film
21:45
Klizanje - EP: žene, slobodno, snimak
23:15
Sin, serija
00:00
Svet sporta
00:15
Drama Čarobnjak inspirisana je likom pisca Tomasa Mana, kombinujući kako motive iz njegovih dela, tako i detalje iz života. Istražujući intimni svet umetnika, Čarobnjak je omaž stvaralaštvu ovog velikog pisca. Na 58. Sterijinom pozorju Čarobnjak je nagrađen za najbolju režiju (Boris Liješević), za najbolji dramski tekst (Fedor Šili), za glumačko ostvarenje (Saša Torlaković) i za najboljeg mladog glumca (Marko Marković).Uloge: Saša Torlaković, Svetozar Cvetković, Radoje Čupić, Tatjana Šanta Torlaković, Marko Marković.
01:45
Sport, r.