Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS Svet
06:00
Vesti
06:05
Jutarnji program
08:00
Jutarnji dnevnik
08:30
Jutarnji program
09:00
Vesti
09:05
Jutarnji program
10:00
Vesti
10:05
Jutarnji program
11:00
Vesti
11:05
Nastala po istinitim motivima iz knjige „Kao i sva ravnica Nenada Čanka, televizijska serija Sva ta ravnica ima za temu sudbinu braće Jagodića, koji na svom bogatom i prostranom imanju u Banatu, žive na prelazu između devetnaestog i dvadesetog veka. Televizijska serija „Sva ta ravnica treba da prikaže dosad neprikazan deo prošlosti Srba, Banata i Vojvodine. Srpskog porekla, Jagodići su grofovska porodica odana Austrougarskoj, jedna od onih koja je odlučujuće uticala na istorijsko, kulturno i privredno oblikovanje onog što su Banat i Vojvodina danas. Hronika o kraju jedne porodice, Sva ta ravnica je pre svega drama, nekad sentimentalno, nekad crnohumorno intonirana. U centru je grof Milan koji živi u svom kaštelu u Banatu sa svojim sinovima Jovanom i Brankom koji se vratio sa studija slikarstva u Beču. Jovan ga nagovara da se oženi Elizabetom Kolar koju je upoznao u Beču, ali ona ima svoje tajne koje je proganjaju. Zaplet se dešava kada Elizabeta kaže Branku da su on i njegova porodica u opasnosti, ali ne želi da kaže od koga i kako. Kada se desi niz sumnjivih ubistava počinju da se otkrivaju tajne iz prošlosti posle kojih više ništa nije ostalo isto. Uloge tumače: Dragan Nikolić, Dejan Lutkić, Gordan Kičić, Draginja Voganjac, Stevan Gardinovački, Gorica Popović, Miloš Timotijević, Anita Mančić, Josif Tatić, Radoje Čupić, Sonja Damjanović i drugi. Scenario je napisao Đorđe Milosavljević. Seriju je režirao Miroslav Lekić.
11:53
Nešto lepo, zabavni program
12:00
Dnevnik
12:20
Sportski dnevnik
12:30
Vreme i stanje na putevima
12:35
Slagalica, kviz, r.
12:58
Verski kalendar, aktuelno dokumentarni program
13:09
Magazin Srbije na vezi, r.
13:36
Dve godine bio je i na specijalizaciji iz starokineske filozofije na univerzitetu u Nanđingu. Doktorirao je 2001. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu na temu Filozofske osnove chan budizma i njegov uticaj na kinesku umetnost. Redovni je profesor sinologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i direktor instituta Konfucije. Bavi se prevođenjem sa kineskog jezika i autor je više knjiga i naučnih radova Član je Udruženja književnih prevodilaca i Međunarodnog udruženja za proučavanje kineskog jezika sa sedištem u Beiđingu. U emisiji profesor Pušić govori o istoriji Kine, kineskoj filozofiji, a upoznaće gledaoce i sa osnovama kineskog jezika. Autor emisije Dragan Stanojević.
14:04
Sasvim prirodno: Slovaci u Srbiji, r
14:28
Koncert Radio Beograda-55 godina emisije Karavan, muzički program, r
15:12
Ovo je Srbija
16:05
Na putu za Montevideo: Čas odluke,bio mlad, r.
17:00
Dnevnik RT Vojvodina
17:20
Šta radite, bre
17:40
Zašto đaci jedne osnovne škole u Velikom Mokrom Lugu danas nisu bili na nastavi? Na meti hakera našle se apoteke. O virusima, ali kompjuterskim i o tome kako se štite veliki sistemi razgovaramo sa gostom Petrom Bojovićem, profesorom Računarskog fakulteta. Kako je jedna šaljiva izjava u vezi sa snegom prihvaćena kao istina i da li će ove zime padati sneg? Gost Hronike je Nedeljko Todorović. Urednice emisije su Dubravka Aleksić, Nataša Ristić i Slađana Tomašević.
18:25
Slagalica
18:45
Datum,dokumentarni program,r.
18:55
Kako teku završni radovi, ko će raditi freskopis i kada će se u novi objekat u porti crkve, useliti Škola srpskog jezika, govoriće predsednik Srpske zajednice Vladimir Pribil, u prilogu snimljenim specijalno za emisiju Srbija na vezi.     Mladi ljudi treba da ostanu u Srbiji, treba i da se vraćaju iz inostranstva sa stečenim iskustvom. Na koji način se može pomoći zemlji, na koji način sarađuju mladi u dijaspori sa mladim i uspešnim ljudima u Srbiji, dobar primer daće i gosti u studiju Ana Ranitović, koja trenutno živi u Holandiji. Osnovne studije završilaje  u Beogradu, a doktorirala na Oksfordu i predavač je u 7 zemalja. U studio pizivamo i Miloša Jovanovića, predsednika Odbora grupacije za zapošljavanje u Privrednoj komori Srbije i člana Republičkog saveta za zapošljavanje. Jovanović je prvi je Srbin, dobitnik nagrade 40 under 40. Nagrada je ustanovljena 1985.u Kanadi i dodeljuje se uspešnim preduzetnicima starosti do 40.godina. Urednici Jelena Đirđević Popović i Dušan Žarković Reditelj Ernestina Gligorijević.
19:30
Dnevnik
20:05
To veče svako provodi na svoj način. Igrači u druženju, Andrejka (Vojin Ćetković) u zanimljivom društvu sa starijom Barunicom (Božidarka Frajt), a Moša (Petar Strugar) u novoj ljubavnoj avanturi. Boža Dunster (Nebojša Ilić), nadoknađuje propušteno u svom odnosu sa starom ljubavlju, Barunicom Helenom (Bojana Gregorić), što ga stavlja na strašne muke i blizu odluke da ne nastavi put za Montevideo. Na Čuburi gazda Rajko (Milutin Karadžić) i njegova žena Đurđa (Anita Mančić) jako pate zbog Rosinog (Danina Jeftić) odlaska, sve dok se nije pojavio Elin otac, gospodin Fridrih Pops (Dragan Petrović Pele), koji donosi neočekivane novosti. Čudo tehnike, telefon, dolazi na Čuburu, ali ne kod brice Bogdana (Branimir Brstina) kako je tražio, već kod gazda Rajka..
21:00
U januaru 1990. godine u beogradskom Centru Sava održan je Četrnaesti vanredni Kongres Saveza komunista Jugoslavije. Bio je to skup na kojem je trebalo usaglasiti stavove o tome kako reformisati Partiju i Državu, ali se pretvorio u sukob oprečnih gledišta i ciljeva, pre svega partijskih organizacija iz Slovenije i Srbije.Kongres je prekinut pošto su slovenački delegati napustili zasedanje i time je praktrično sa istorijske scene nestao SKJ. Šta je sve tome prethodilo i oko čega su se sukobili srpski i slovenački komunisti, kakvi su bili njihovi planovi i očekivanja od Kongresa - o tome, uz obilje arhivskog materijala, govore akteri i svedoci iz svih bivših jugoslovenskih republika. Autorka Svetlana Janićijević Producentkinja Dragica Barović Snimatelj Nenad Stepanović Montažer Oblak Jurišin Kaufman.
21:51
Svadba iz mog kraja, zabavni program
22:45
Dnevnik
23:05
U Kulturnom dnevniku govorimo o jednoj od najlepših pesama srpske ljubavne lirike Santa Maria della Salute Laze Kostića, koja je objavljena pre 110 godina. Tim povodom, u Kolarčevoj zadužbini održano je književno veče Spomen na Lenku i Lazu. Vodimo vas u Jugoslovensku kinoteku na novu stalnu postavku Naš muzej filma, kao i u Galeriju Centra za grafiku Fakulteta likovnih umetnosti, na izložbu Šta se dogodilo posle Velikog praska? grafičke umetnice Ljiljane Stojanović. Predstavljamo knjigu U vezi sa strancem Kristofa Hajna, koja je osamdesetih godina u Istočnoj Nemačkoj dobila status kultne knjige. Uoči prvog zajedničkog koncerta, razgovarali smo sa skreč majstorom Ljubanom, koji sempluje sa ploča i s Lenhatom koji sempluje sa kaseta. Ekskluzivno u Kulturnom dnevniku reportaža sa revije Žan-Pola Gotjea, kojom je ovaj vrhunski modni dizajner obeležio 50 godina umetničkog rada. Urednik Vojka Pajkić Đorđević Realizator Sanja Redžić Montažer Nikola Manić.
23:22
Sportski dnevnik
23:34
Oko/Oko magazin
00:04
Dozvolite...
00:34
Novo izdanje Časa anatomije pravi malu poredbenu analizu početka dvadesetog veka koji je svetu doneo svoje darove i podseća na sada već mali jubilej 21. veka. Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac Pitanje je sledeće: šta se značajno u kulturi i društvu desilo od 2000/2001. do sada aktuelne 2020. Ako je početak dvadesetog veka doneo kontinuitet nekih dobrih pojava i praksi 19. veka, šta je sa tezom da je naše doba polje diskontinuiteta, da živimo na velikom raskršću zabrinuti za budućnost i nedovonjno informisani o prošlosti... rečju, koji su darovi 21.veka? U emisiji o tome razgovoaraju profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Milena Dragićević Šešić, pisac Slobodan Vladušić i esejista Kristijan Eker. Urednice emisije: Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac Realizatorka: Maja Mandić.
01:23
Svetski dan džeza, muzički program
02:00
Vesti (03.00, 04.00 05.00)
02:14
Srbija na vezi-dijaspora, r.
02:39
Slagalica, r.
03:04
Oko, r./Oko magazin,r.
03:34
Profesionalci, r
04:05
Koncert Radio Beograda-55 godina emisije Karavan, muzički program, r
04:58
Sva ta ravnica,r.
05:49
Verski kalendar
06:00
Vesti
06:05
Jutarnji program
08:00
Jutarnji dnevnik
08:30
Jutarnji program
09:00
Vesti
09:05
Jutarnji program
10:00
Vesti
10:05
Jutarnji program
11:00
Vesti
11:05
Nastala po istinitim motivima iz knjige „Kao i sva ravnica Nenada Čanka, televizijska serija Sva ta ravnica ima za temu sudbinu braće Jagodića, koji na svom bogatom i prostranom imanju u Banatu, žive na prelazu između devetnaestog i dvadesetog veka. Televizijska serija „Sva ta ravnica treba da prikaže dosad neprikazan deo prošlosti Srba, Banata i Vojvodine. Srpskog porekla, Jagodići su grofovska porodica odana Austrougarskoj, jedna od onih koja je odlučujuće uticala na istorijsko, kulturno i privredno oblikovanje onog što su Banat i Vojvodina danas. Hronika o kraju jedne porodice, Sva ta ravnica je pre svega drama, nekad sentimentalno, nekad crnohumorno intonirana. U centru je grof Milan koji živi u svom kaštelu u Banatu sa svojim sinovima Jovanom i Brankom koji se vratio sa studija slikarstva u Beču. Jovan ga nagovara da se oženi Elizabetom Kolar koju je upoznao u Beču, ali ona ima svoje tajne koje je proganjaju. Zaplet se dešava kada Elizabeta kaže Branku da su on i njegova porodica u opasnosti, ali ne želi da kaže od koga i kako. Kada se desi niz sumnjivih ubistava počinju da se otkrivaju tajne iz prošlosti posle kojih više ništa nije ostalo isto. Uloge tumače: Dragan Nikolić, Dejan Lutkić, Gordan Kičić, Draginja Voganjac, Stevan Gardinovački, Gorica Popović, Miloš Timotijević, Anita Mančić, Josif Tatić, Radoje Čupić, Sonja Damjanović i drugi. Scenario je napisao Đorđe Milosavljević. Seriju je režirao Miroslav Lekić.
12:00
Dnevnik
12:20
Sportski dnevnik
12:30
Vreme i stanje na putevima
12:35
Slagalica, kviz
12:56
Verski kalendar, aktuelno dokumentarni program, r.
13:07
Srbija na vezi, r
13:40
Grozd
14:05
Festival je otvoren na Red karpet gala prošlog meseca  u jednom  francuskom restoranu  gde su prisutne pozdravili gosti iz Beograda – glumac, Miloš Biković, glumac i producent Miodrag Radonjić, glumice Danica Ristovski, Teodora Ristovski i reditelj Petar Ristovski. Trodnevno druženje sa publikom nastavilo se u salama bioskopa AMC u Rosemontu. Publika je videla kratki dokumentarni film “Ka svetlosti” i dugometražni dokumentarni film “Teslin narod”, kao i igrane filmove “Balkanska međa”, “Kralj Petar I”, “Delirium Tremens”, “Ajvar” i “Tadži Blues”. U Generalnom konzulatu Srbije održana je i konferencija za štampu za medije u Americi na srpskom jeziku, a Festival je ove godine bio posvećen 20-oj godišnjici NATO bombardovanja Srbije. Obelezavanje na ovaj način dvadesete godišnjice od neslavnih događaja, upotpunila je adekvatna selekcija filmova, kojim je izraženo poštovanje prema žrtvama i patnjama našeg naroda kroz istoriju. Ovogodššnji festival srpskog filma u Čikagu, koji je sada već dobio obeležje tradicionalnog, dokaz je da kvalitetan program, učešće odabranih gostiju, vredni volonteri, zainteresovanost publike i podrška donatora jesu garancija dobrog festivalskog programa, koji će svakako biti još kvalitetniji u buduće, posebno uz pomoć i podršku države Srbije. Direktor festivala  je Slavica Petrović, dugogodišnji odgovorni urednik časopisa Ogledalo, koja je ujedno i narator ovogodišnje Hronike sedmog Festivala srpskog filma  u Čikagu.
14:46
Gastronomad
15:00
Ovo je Srbija
15:01
Ovde se živi u skladu sa prirodom i neraskidivo od nje. Poštuju se stara merila i savremenom životu ne dozvoljava da iz ljudi istrgne i zaboravu prepusti ono što je zaista vredno. Umesto toga, iz prošlosti se uzima ono najbolje. Predanja i specifičan način života ovde još pronalaze svoju oazu, ali ne kao balast sadašnjosti, već upravo suprotno - kao neponovljiva učenja i zaostavština koja olakšava život i utire put ka budućnosti. Priroda zna, onima koji je poštuju, da darove vrati stostruko. Plodnost i rodnost Mačve ušla je i u pesmu, a književniku iz ovog kraja - Miloradu Paniću Surepu, danas se pripisuje rečenica koja verovatno najbolje sažima sve ono što ova beskrajna ravnica jeste: „U Mačvi dugme da baciš, nići će ti kaput. Mačva je mesto koje nikada ne može da presuši, a u Bogatiću i ljudi su bogati, daruje im sve, želju da uče, greše, osvajaju, stvaraju i stalno idu napred. Tako je od davnina... Tako je i danas... Urednik: Vladimir Novaković Autor teksta: Aleksandra Bogdanović Snimatelj: Pavle Tanasijević Montaža: Nemanja Radić.
16:10
Na putu za Montevideo, r.
17:00
Dnevnik RT Vojvodina
17:20
Šta radite,bre
17:40
Beogradska hronika
18:25
Slagalica
18:55
Aleksandra Perović je vanredni profesor na Odseku za kliničku lingvistiku i razvojnu psihologiju Univerzitetskog koledža u Londonu, čuvenog UCL-a. Postdoktorske studije, na Katedri za mozak i kognitivne nauke, zaokružila je na još čuvenijem MIT-ju, Boston, Masačusets. Jezik je za Aleksandru neiscrpno polje istraživanja a njen naučno-istraživački rad fokusiran je na decu i odrasle sa autizmom, Daunovim i Vilijamsovim sindromom. Jedan je od osnivača Udruženja za Vilijamsov sindrom za područje Balkana i svu svoju energiju, znanje i autoritet nesebično koristi da Udruženje ojača a svest društva podigne kada su u pitanju ljudi sa posebnim potrebama.Prof. dr Aleksandra Perović je u životu i karijeri koračala čudnim putevima, u smislu izazova i odluka. Zamalo je postala milioner. Ali zamalo. MIT u Bostonu je jako želeo da je zadrži. Ona je rekla „ne, i odlučila se za Evropu. Jer, kako tvrdi, na „starom kontinentu porodica lepše raste. Autor emisije Mirjana Nikolić.
19:30
Dnevnik
20:05
Na putu za Montevideo, r.
21:00
Junaci treće epizode emisije S Tamarom u akciji, Đorđe (16) i Aleksandra (14) Marković, nemaju uobičajen tinejdžerski život - potpuno sami brinu o ocu i domaćinstvu. Žive u porodičnoj, skromnoj očevoj kući, imaju sitnu živinu i žive od poljoprivrede. Pre tri i po godine, otac im je doživeo šlog i ostao nepokretan, veoma teško i govori. Majka im je umrla od srčanog napada pre godinu i po dana. Od tada brat i sestra sami brinu jedno o drugom, o ocu i svim porodičnim poslovima. Kuhinjske elemente i keramiku za kupatilo donirala im je jedna humanitarna organizacija iz Paraćina, kao i oko sanacije krova koji je prokišnjavao...Đorđe je takođe dobio i polovni traktor, što je oduvek želeo da bi mogao lakše da brine o imanju. Upisao je srednju mašinsko-električnu srednju školu sa željom da je završi ali i da živi od poljoprivrede. Odgovorno vodi računa o malom delu zemlje svog oca, kao i o životinjama. Imaju: kokoške, patke, guske, zečeve... Aleksandra vodi računa o domaćinstvu, o ocu, ide u osmi razred. Želi da upiše srednju frizersku školu, kako bi se što pre osposobila da i sama zarađuje. Đorđe i Aleksandra se lepo slažu, sve odluke donose zajedno. Kad stigne penzija prvo se plaćaju računi, onda se brine o hrani. Na imanju imaju i uvedenu vodu od pre godinu dana, međutim potreban im je mnogo veći podstrek.Tamarina ekipa im je uz pomoć lokalne samouprave i nekolicine privatnih firmi koje su se same prijavile za pomoć Tamarinim majstorima, potpuno renovirala enterijer kuće. Napravili su i fasadu, kao i dvorište koje je bilo veoma zapušteno. Zahvaljujući ljudima velikog srca, u dvorištu kuće, odsada postoji i deo za uživanje i odmor porodice ali i uređen ekonomski deo dvorišta. U ovoj epizodi predstavljene su čari i lepote vrhunskih starih zanata, kojima se bave žitelji Paraćina: filigranstvo, pirografija na staklu, umetnost duvanja stakla... Ljubitelji istorije čuće zanimljive podatke o još uvek nedovoljno istraženom arheološkom nalazištu Drenovac, koji se nalazi u blizi Paraćina pored autoputa.
21:47
RTS karavan-najlepše narodne pesme, muzički program
22:44
Medijska mreža srpske dijaspore, r
23:35
Dnevnik
23:45
Kulturni dnevnik
00:00
Sportski dnevnik
00:12
Oko/Oko magazin
00:42
Iz redakcijskog dnevnika: Tupižnica, Mreža TV predajnika u Srbiji - kratak izveštaj saprvog snimanja za seriju Mreža TV predajnika u Srbiji koju Redakcija za istoriografiju priprema u saradnji sa inženjerima i tehničarima iz sektora Emisione tehnike i veza. Od svih predajnika koje će ekipa Trezora obići (Subotica, Venac, Crveni čot, Vršac, Avala, Tornik, Ovčar, Crni vrh, Deli Jovan, Tupižnica, Jastrebac, Kopaonik, Mokra gora, Besna kobila, Cviljen i Goleš) počelo se polovinom oktobra sa posetom predajniku na Tupižnici, koji uz onaj na Deli Jovanu jedini nije srušen u Nato bombardovanju. Sa TV ekipom išli su penzioneri inž. Đura Opačić iz Beograda i Radomir Urošević iz Kragujevca, a domaći na Predajniku bili su: Miodrag Katunac, rukovodilac emisionog centra Tupižnica; Radovan Lojović, Predrag Radunović, Vladimir Anđelković, Branislav Damjanović;  Zlata Radičević, domaćica i Radomir Radičević, domar u penziji, a zatekli smo u poseti Vidana Markovića, rukovodioaca predajnika Deli Jovan. U ovoj kratkoj najavi emisije, koja je tek u pripremi, videće se znamenitosti na putu do planine Tupižnice na koje je ukazivao naš vođa puta inž. Đura Opačić: Čestobrodica, Krivi vir, Lukovo, Poslovno rekerativni sportski centar TA Balašević, Boljevac, Bučje... i nepregledna prostranstva koja se šire sa vrha Tupižnice, na istoku preko Stare planine do bugarskih vrhova, na  jugozapadu do Kopaonika i Jastrepca, i piramidom Rtnja koja dominira nad celim vidokrugom. - Snimatelj Borislav Ristović, asist. snimatelja Bojan Danilović, tonac Slobodan Mišić, rasvetljivač Milan Mihajlović, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Ivan Jevtić, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić   Iz redakcijskog dnevnika: Fruška gora, Mreža TV predajnika u Srbiji - kratak izveštaj sa puta po Fruškoj gori, u poseti inženjerima i tehničarima nastarije emisione stanice Crveni Čot, koja je uz predajnik na Avali emitovala prvi program prvog dana rada Televizije Beograd. Naravno nije se mogao zaobići ni stub nekoliko kilometara dalje, na Iriškom vencu. Predajnik na Crvenom Čotu uništen je potpuno u Nato bombardovanju (gađan je 5. aprila, 29. i 31. maja); posetili smo krater gde je nekada bio objekat sa predajnikom odavno već obrastao rastinjem i novi stub podignut 2003. godine koji nije u funkciji; a posada, već sedam godina, privremeno, radi u podstanarskim uslovima: sa predajnikom postavljenim u derutnom hotelu Venac i antenama na stubu vojvođanskih radioamatera. Na Iriškom vencu čiji je objekat takođe uništen i betonski stub oštećen (gađan 20, 24. i 28. aprila, zatim 7, 22, 29. i 31. maja, pa 1. i 8. juna) stanje je nešto bolje, nova kućica za posadu je izgrađena, a na jako oštećenom stubu, na prvoj etaži aktivini su uređaji Televizije Vojvodine, Televizije Beograd i nekoliko drugih televizijskih stanica. Emisije o životima pre i posle Nato bombi na ova dva emisiona objekta primarne mreže, biće završene i emitovane kasnije, ovo je tek kratak prilog o boravku ekipe Trezora na Fruškoj gori.  - Učesnici: penzioneri sa Crvenog Čota: Josip Želi, Josip Gregor, Dragiša Ćirković, Andrija Perak, Milenko Jekić i sadašnji šef predajnika Goran Ristić kao i zatečeni radnici u smeni i iz Održavanja; penzioneri na Iriškom vencu: Franjo Horvat, Borivoje Milosavljević, Jovan Kisić i sadašnji šef predajnika Đorđe Stavenov. - Snimatelj Borislav Ristović, asistent snimatelja Bojan Danilović, snimatelj zvuka Slobodan Mišić, rasvetljivač Zlatko Herceg, saradnik Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić    Letnji dan na Crvenom čotu - Ekipa Trezora posetila je Emisionu stanicu na Crvenom Čotu koja je posle dugo vremena doživela pravi preporod. Mada uslovi još uvek nisu vraćeni na onaj period uoči bombardovanja, učinjen je ogroman korak u obnavljanju neophodne opreme, nabavljeni su novi predajnici za digitalno emitovanje i obezbeđeni znatno bolji uslovi za rad i život posade. - Učesnici: Goran Ristić, šef predajnika Crveni Čot; dipl. inž. Milan Ostojić, rukovodilac Službe Telekomunikacije ETV; Predrag Lazić, rukovodilac Službe Održavanja; Dragan Pavlović, rukovodilac FM Odražavanja; Radiša Petrović, Izvršni direktor ETV; Miša Orlić, Izvršni direktor Tehnike Radio Beograda; Miodrag Katunac, šef predajnika Tupižnica; Slavko Rašić, šef predajnika Ovčar; Vidan Marković, šef predajnika Deli Jovan. - Ekipa: snimatelj Milan Ilić, snimatelj zvuka Miroslav Gojković, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, urednik Bojana Andrić.
01:37
Zlatni glasovi Beograda-koncert posvećen Veri Ivković, muzički program
02:00
Vesti (03.00, 04.00, 05.00)
02:27
Aleksandra Perović-prozor u ljudski um, program za dijasporu, r
02:50
Slagalica, r
03:16
Oko, r/Oko magazin,r.
03:46
Ovde se živi u skladu sa prirodom i neraskidivo od nje. Poštuju se stara merila i savremenom životu ne dozvoljava da iz ljudi istrgne i zaboravu prepusti ono što je zaista vredno. Umesto toga, iz prošlosti se uzima ono najbolje. Predanja i specifičan način života ovde još pronalaze svoju oazu, ali ne kao balast sadašnjosti, već upravo suprotno - kao neponovljiva učenja i zaostavština koja olakšava život i utire put ka budućnosti. Priroda zna, onima koji je poštuju, da darove vrati stostruko. Plodnost i rodnost Mačve ušla je i u pesmu, a književniku iz ovog kraja - Miloradu Paniću Surepu, danas se pripisuje rečenica koja verovatno najbolje sažima sve ono što ova beskrajna ravnica jeste: „U Mačvi dugme da baciš, nići će ti kaput. Mačva je mesto koje nikada ne može da presuši, a u Bogatiću i ljudi su bogati, daruje im sve, želju da uče, greše, osvajaju, stvaraju i stalno idu napred. Tako je od davnina... Tako je i danas... Urednik: Vladimir Novaković Autor teksta: Aleksandra Bogdanović Snimatelj: Pavle Tanasijević Montaža: Nemanja Radić.
04:13
Medijska mreža srpske dijaspore, r
04:54
Sva ta ravnica,r.
05:49
Verski kalendar
06:00
Vesti
06:05
Jutarnji program
08:00
Jutarnji dnevnik
08:30
Jutarnji program
09:00
Vesti
09:05
Šarenica
11:00
S Tamarom u akciji, r.
12:00
Vesti
12:05
Neobuzdana mladost rastrzana između hiljadu zelja. Ti životni putokazi najčešćee stvaraju idiličnu sliku budućeg profesionalnog interesovanja. Tek zrelost potvrđuje i opredeljuje osnovne kvalifikative za budućnost. Marija Živić je trčala životnim poljima i, usput, brala svaku travku svoga talenta. Bila je stjuardesa, član hora Kvantasa, najveće australijske avio-kompanije, i to joj je omogućilo da upozna sve ovozemaljske čari naše planete...Bila je i teniski trener. Ipak, saznanje da rečima najlepše slika ljude i događaje, konačno presuđuje u korist novinarstva. Marija je studirala u Adelajdu, glavnom gradu Južne Australije, i tu je radila u nekoliko lokalnih novina i televiziji, a potom odlazi na nekoliko meseci na usavršavanje u Milano. Posle Milana, neko vreme provodi u rodnom Beogradu i volonterski radi u Radio Indeksu. Danas je Marija Živić jedan od najboljih političkih komentatora u medijima na Petom kontinentu, a prilike komentariše na programu SBS, jednom od dva javna televizijska servisa. Mariju Živić smo posetili u Parlamentu Australije u Kanberi, gde Si-Bi-Si ima svoj studio. Autor emisije Dragan Caran Urednik Medijske mreže srpske dijaspore mr Mirjana Raičević Tasić.
12:30
Hronika Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema, program za dijasporu
13:00
Dnevnik
13:15
Sportski dnevnik
13:25
Vreme i stanje na putevima
13:30
Kakve veze imaju vanila i orhideja? Ko je bila Milunka Savić? U koliko poteza može da se složi Rubikova kocka? Kako je nastala Atlantida? Od čega su se pravili prvi sapuni i zašto su lusteri nekada bili odraz društvenog statusa? Odgovore na ova i još mnoga zanimljiva pitanja otkriće vam naša gusarska posada u svom lovu na znanje. Treći specijal petnaeste sezone Plave ptice emituje se u subotu, 25. januara, u 12.05, na Prvom programu Televizije Srbije. Urednice i scenaristkinje emisije su Dunja Petrović i Jelena Popadić Sumić, reditelj Ivan Milanović, a glumci Borka Tomović, Osman Ahmed i Miroslav Petrović. Let, let.
14:00
Tada je bio gost u emisiji TV lica kao sav normalan svet i u toku tog jednog dana tokom brojnih intervencija snimljene su situacije koje su za vatrogasce svakodnevica, od kojih je jedna bila i ulazak u kuću koja je bila u plamenu. Osim neustrašivosti na poslu, Džaković je te 2004. godine govorio o želji koja mu se nije ispunila da se ostvari kao roditelj, o osećanju odgovornosti prema ljudima kojima je potrebna pomoć a koju je nasledio od oca koji je takođe vatrogasac i o tome kako ne razmišlja o sebi kada ulazi u požar.Ovih dana, u vreme praznika, Miroslav Džaković dočeko je ekipu emisije u svom domu, u prevremenoj penziji jer mu je ozbiljno narušeno zdravlje. Pa ipak, uprkos svemu i danas kaže da bi se nagutao dima i ušao u požar kada su sekunde u pitanju, iako je svestan da su zdravstveni problem nastali baš zbog toga što je više mislio o drugima nego o sebi. Ali, sa druge strane, zahvalan je na tome što mu se ostvarila najveća želja i danas ima dvoje dece sa suprugom Slađanom koja je njegova koleginica i koju je upoznao u vatrogasnoj stanici u kojoj je radio. Na pitanje šta bi poželeo u vreme praznika bez razmišljanja je odgovorio da želi da još jednom obiđe vatrogasnu brigadu. Na prvi zvuk za polazak na teren, Miroslav je kako sam kaže ispratio vatrogasce sa setom u očima govoreći o ljudima za koje ne postoje neradni dani i vikendi, a upravo novogodišnji praznici i veselje donose nesmotrenosti zbog kojih su intervencije česte. Okružen prijateljima, nekadašnjim kolegama poželeo je što manje intervencija u 2020. a svima mnogo zdravlja i sve to dok je pratio kako se njegov sin Aleksa penje u mala vatrogasna kola, uz konstataciju da će njegov sin nastaviti tradiciju vatrogasaca u porodici Džaković. Autor Tanja Peternek Aleksić.
14:15
Lice i potpetice, zabavni program
14:50
Vesti
15:00
Svadba iz mog kraja (Bogatić), r.
16:00
Vesti
16:03
Vojna akademija, r.
17:00
Muzički program
18:30
Kvadratura kruga
19:00
Slagalica
19:30
Dnevnik
20:05
Vojna akademija
21:00
Nemci su zarobljene jugoslovenske partizane poslali u logore u daleku Norvešku.
22:30
Medijska mreža srpske dijaspore
23:00
Lice i potpetice, zabavni program
23:30
Branko Janković, glumac koji nije zaboravio svoj rodni kraj. Selo Gunjaci, opština Osečina, Sokolske planine, i pada prvi sneg. Stekao je popularnost u kultnim serijama Lud, Zbunjen, Normalan, Vojna Akademija, Meso... Vratio se na selo jer je tu video perspektivu u poljoprivredi, tačnije u kozarstvu. Specijalizovao se u proizvodnji kozjeg mleka, sira, a naročito kozje surutke. Rekao si mi da postoje specifičnosti kada je reč o obradi proizvoda sa tvoje kozije farme?. Da, reč je o liofilizaciji, naučnom postupku kojim se prirodni proizvodi čine dugotrajnim, sto je NASA otkrila pre više od tri decenije. Popularni kadet Džaković iz Vojne Akademije, obrađuje kozju surutku da zadrži u prahu sva svojstva tek obrane surutke. Trenutno ima farmu od 150 koza, i želi da uveća taj broj, a istovremeno se sprema za nove glumačke izazove. Urednik: Vitka Vujović.
23:45
Vesti
00:00
Svet sporta
00:15
Krvavi put
01:45
Hronika Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema, program za dijasporu, r.
02:00
Vesti (04.00, 05.00)
02:15
Slagalica, kviz, r.
02:45
Kvadratura kruga, r.
03:15
TV lica...kao sav normalan svet, r.
04:03
Muzički program