Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:44
Slagalica, kviz
07:05
Datum
07:11
Verski kalendar
07:20
Lajmet
07:28
Živorad Žak Kukić (Beograd 12. jun 1933 - Beograd 28. oktobar 2019), scenograf i profesor na Akademiji primenjenih umetnosti. Rođen je 1933. u Beogradu, magistrirao na Akademiji primenjenih umetnosti. Na Televiziji Beograd radio je kao scenograf od 1957. do 1965, kada prelazi na Akademiju, a na Televiziji ostaje čest honorarni saradnik. Realizovao je scenografiju za emisije svih žanrova, od informativnih, dečijih, muzičkih, školskih emisija do drama i dramskih serija. Dobitnik je brojnih nagrada, kao i nagrade ULUPUDS-a za životno delo. Šta je bilo bitno na početku televizije - Današnja emisija počinje upravo tamo gde je sve počelo i za Televiziju Beograd i za Žaka Kukića, bar kada je u pitanju njegov bogat scenografski rad, u zgrade Televizije Beograd na Sajmu odakle su daleke 1958. potekle prve žive televizijske slike u Srbiji. Žakovo sećanje počinje od perioda priprema, pre početka emitovanja programa. Pioniri naše televizije okupili su tu sa raznih strana i raznih profesija, neko sa više neko sa manje iskustva ali jednako spremni da se se potpuno predaju ovom novom dostignuću, kako za gledaoce tako i za njih same. Žak otkriva koliko je bilo zahtevno ali i zanimljivo smišljati potpuno nova scenografska rešenje za novi mediji, pogotovo kada se zna da je prvih godina program televizije išao uživo i da su se, u tada jedinom studiju, pripremale dve a ponekad i tri emisije istovremeno. Radilo se sa puno volje i entuzijazma, nova zahtevi novog medija učili su se brzo, jer za drugačije nije ni bilo vremena. Žak je koristio svoje slikarsko iskustvo i znao tajne o beloj boji na televiziji i novi elektronski efekti rađali su se usput. Sa kolegom Dragoljubom Lazarevićem, Žak je osmislio i izradio prve telope za vremensku prognozu koji su ostali i danas u sećanju gledalaca. Pominje imena onih sa kojima je blisko sarađivao i veoma cenio u scenskim realizacijama za televiziju kao što su Vladislav Lalicki i Milenko Šerban koji je ujedno bio i njegov pofesor na Akademiji. Kao iskusan profesionalac koji se oprobao u svim TV žanrovima, iz sadašnjeg ugla aktivnog gledaoca iznosi kritike na račun televizijskih sadržaja koji se danas vide na malim ekranima. - Učesnici: scenograf Živorad Žak Kukić, sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Marijana Cvetković, snimatelj Dušan Živković, snimatelj zvuka Milan Đorđević, mikroman Rade Vučković, rasvetljivač Mile Ilić, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažer Aleksandar Andrijevski, autor Bojana Andrić - Snimano 14.09.2017, premijerno emitovano u Trezoru 18.11.2019 (samo noću); Redakcija za istoriografiju.
08:30
Moj mali poni
08:52
Patrolne šape
09:15
Lola i Mila
09:22
Mali dnevnik
09:28
Dobili smo jednu neobičnu priču o tome kako su mu egzotični afiniteti i egzibicionistički nastupi pomogli da pronađe svoju profesiju. Kako je prepoznao prave autoritete i uz njihovu pomoć naučio da prevazilazi krize. I zašto je važno ne imitirati druge već poštovati svoj lični obrazac. Autor serije: Tamara Vešković.
09:55
Raznolika stvorenja lutaju usred snega; mračna tamnica okružuje Dolinu Mumijevi, a pre svega, ekscentrični gost uskoro će se pojaviti. Ovaj gost zahteva mnoštvo mera i daje pravu čaroliju zimi, a naziva se Božić.Režija: Ira Karpelan, Jakub Vronski.
10:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
11:19
Obrazovno ogledalo: Umetnost disanja
11:43
Savremeni svetski pisci
12:16
Jedno od najmonumentalnijih baroknih dela izevedeno je u Velikoj dvorani Zadužbine Ilije M. Kolarca, 28. decembra 2019. godine u 20 časova. Sa Simfonijskim orkestrom i Horom Radio-televizije Srbije, pod dirigentskom palicom maestra Bojana Suđića, nastupali su inostrani i domaći solisti kao što su Ivana Lazar (sopran), Sonja Runje (mecosopran), Leif Arun-Solen (tenor), Sreten Manojlović (bas), dok je uloga koncertmajstora pripala violinisti Sretenu Krstiću. Božićni oratorijum objedinjuje šest kantata, posvećenih Božiću, koje je kompozitor komponovao u različito vreme. Kompletno delo premijerno je izvedeno 1734. godine. Delo je sačinjeno iz horova, solističkih numera i instrumentala, kojima se gradi jedinstvena celina oratorijuma. Sadržaj kantata koje će biti emitovane na Radio-televiziji Srbije, predstavlja teme: Priča o imenu Isusa, Mudraci kod cara Iroda, Poklonjenje mudraca.
12:58
Kako se kalio čovek
13:27
Eko minijature
13:31
Na skriveno te vodim mesto
13:57
Mali dnevnik
14:02
SAT
14:50
Saga o Forsajtima, serija
15:50
Vaterpolo - EP: Srbija - Grčka, prenos
17:10
Vraćajući se u istorijat istraživanja Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u emisiji proučavamo KSAFA sistem (Kostićeva selektivna auditorna filterska amplifikacija) aparati različitih tipova, koji su od osnivanja IEFPG-a, prema koncepcijama prof. Đorđa Kostića razvijeni. Od kraja osamdesetih godina Kostić uvodi nove konceptualne promene u konstrukciji KSAFA aparata koje se isključivo baziraju na audiolingvističkim principima razvoja sluha, govora i jezika. U tom cilju eliminiše sve vizuelne i taktilne elemente koji su do tada predstavljali dopunske elemente aparature. Prof. Kostić sa saradnicima Instituta radi na razvoju novih metodoloških procedura obezbeđuje korišćenje KSAFA aparature od prenatalnog perioda do perioda odraslih osoba, kao i na usklađivanju standardne aparature ultra zvuka i novih definisanih generatora zvuka, koji je rezultirao razvojem prenatalnog slušnog skrininga po metodi Sovilj-Ljubić. Potom tim istraživača razvija sistem otoakustičke emisije - aparaturu za ranu dijagnostiku oštećenja sluha dece u drugom-trećem danu po rođenju. Ksafa sistem predstavlja integralni pristup u habilitaciji i rehabilitaciji dece sa oštećenjem sluha i dece sa poremećajima verbalne komunikacije čija je efikasnost potvrđena u dugogodišnjoj praktičnoj primeni. Pod KSAFA sistemom podrazumeva se rana detekcija, rana dijagnostika, prevencija habilitacija i rehabilitacija različitih patoloških oblika verbalne komunikacije bez obzira na etiologiju.Rana primena ovog sistema omogućava da 90% slušno oštećene dece bez obzira na kvalitet i kvantitet slušnog oštećenja razvije govor i jezik i uključi se u redovan obrazovni sistem. Pravovremena primena KSAFA sistema smanjuje pojavu pseudomentalne retardacije za 30%, a vreme tretmana dece sa različitim govorno-jezičkim poremećajima skraćuje za 50% u odnosu na druge pristupe. Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora internacionalnom konfrencijom GOVOR I JEZIK 2019, obeležio je 70 godina postojanja. Urednik emisije: Aleksandra Daničić Novinar: Dragana Daničić Snimatelj: Ivan Dimitrijević Grafički dizajn: Bojana Dević Opačić Montaža: Vladimir Jović.
17:36
Lajmet
17:50
Rukomet - EP, polufinale 1, Norveška - Hrvatska, prenos
19:32
Prvu Industrijsku revoluciju označila je parna mašina, krajem 18. veka. Druga je stigla sto godina kasnije, upotrebom električne energije u masovnoj proizvodnji. Još sto godina kasnije, u drugoj polovini 20. veka, digitalna revolucija označila je Treću industrijsku revoluciju, koristeći elektorniku i informacione-tehnologije u automatizaciji proizvodnje. Međutim, Četvrta industrija revolucija, čiji smo savremenici, došla je vrlo brzo kao nastavak i unapređenje načina proizvodnje u Industriji 3. Taj korak karakterišu autonomni sajber-fizički sistemi koji međusobno komuniciraju koristeći Inetrnet stvari, Internet sisteme, veštačku inteligenciju i velike količine podataka skladištene u takozvanim oblacima. Četvrta industrijska revolucija pokrenula je velike promene ne samo u načinu proizvodnje već i u načinu rada, čime je izmenila poslovne modele i uzburkala tržište rada, govore analize Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa. Tehnološki napredak sve brže pomera granicu između poslova koje obavljaju ljudi i onih koji obavljaju mašine i algoritmi, zahtevajući od ljudi nove vrste znanja i veština. Šta sve donosi a šta sve menja Industrija 4.0 u različitim oblastima od obrazovnog sistema, preko industrijske proizvodnje i tržišta rada - samo su neke od tema o kojima u novoj epizodi Nauke u pokretu govore eksperti iz SAD, Evrope i Japana koji su učetvovali na Tehnološkom samitu pod nazivom Mapa puta za Industriju 4.0 u Srbiji održanom na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Urednik: Jelena Micić Montažer: Milica Živojinović.
19:58
Prema nezvaničnim podacima, ova zajednica danas ima oko 15000 članova. Grci su se lako prilagodili životu u našoj zemlji, pre svega zbog iste vere, ali i istorijske povezanosti i saradnje. U novoj epizodi emisije Da nam nije... autobiografija o mom narodu saznaćemo zašto se za Grke i Srbe kaže da su bratski narod, šta nas povezuje i zašto smo toliko slični. O Grcima, njihovoj kulturi i mentalitetu, govori horovođa hora Helenofonija Nefeli Papoutsaki.
20:20
Rukomet - EP: polufinale 2, Španija - Slovenija, prenos
22:00
Most je simbol povezanosti, prijateljstva i ljubavi, ali takođe veoma značajne mostove nalazimo i u svetu književnosti i medija. O tome više - sa našim gostima. U Studiju znanja su psihoterapeut prof. dr Aleksandra Đurić, prof. dr Zorica Bečanović Nikolić sa Filološkog fakulteta i prof. dr Stanko Crnobrnja sa Fakulteta za medije i komunikacije. Iza mnogih čudesnih mostova kriju se neobične zamisli i ideje arhitekata. Na čemu se one zasnivaju objasniće nam prof. dr Dragana Vasiljević Tomić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Prof. dr Velimir Lukić sa Ekonomskog faulteta i sociolog prof. dr Dalibor Petrović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu govoriće o ulozi mostova u kreiranju društvenih sistema, ali i tome da li novac spaja ili razdvaja ljude. Jedan od mostova koji povezuje ljude širom sveta je svakako muzika. Neke od tajni učenja otkriće nam direktor edukativnog centra Finesa Branislav Maričić i naši najmlađi gosti - Malci genijalci. I zato ćemo tokom emisije uživati u izvođenju gudačkog kvinteta Komika, ali i plesu članova škole Beodens. Urednik Studija znanja: Zoran Živković Urednik emisije i voditelj: Ivana Milenković Reditelj: Vladimir Đurđić.
23:02
Klizanje - EP, parovi, slobodno, snimak
00:32
Lajmet
00:38
Vaterpolo - EP: Španija - Hrvatska, snimak
01:50
Vaterpolo - EP: Crna Gora - Mađarska, snimak
03:00
Trezor
04:01
Vaterpolo - EP: Srbija - Grčka, r.
05:10
Rukomet - EP: polufinale 1, Norveška - Hrvatska, r.
06:34
Koncert za dobro jutro
07:19
Slagalica, kviz
07:40
Datum
07:46
Verski kalendar
07:56
Moja lepa Srbija
08:22
Moj mali poni
08:43
Patrolne šape
09:05
Muzički karusel Jele Čelo
09:15
Zujalica
09:42
U ovoj emisiji govorimo o pinalnoj žlezdi, epifizi, središtu duše ili po rečima ezoterista trećem oku. Da li je epifiza odgovorna za naše misli.... Nauka još uvek nema odgovor na to pitanje ali je sve više istraživanja i novih saznanja o velikoj moći male žlezde. Istraživanja o funkciji epifize odvela su nas u Neurofiziološku laboratoriju na Institut za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Gost emisije je prof. dr Olivera Stanojlović, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koja neprestano radi na inoviranju programa visokoškolskih ustanova, učestvuje ili rukovodi brojnim višegodišnjim projektima SANU i misnistarstva nauke kao i Evropskim projektima. U polusatnoj emisiji otkrivamo saznanja ili pretpostavke zašto se pinalna žlezda vezuje za treće oko, središte duše... Da li je i zašto epifiza marker na središnjem delu mozga na CT snimcima? Ako je epifiza u središtu i fontanele, šta se zbiva kad se fontanela zatvori - da li tada počinje proces kalcifikacije epifize i da li proces kalcifikacije utiče na njenu funkciju?Prof. dr Olivera Stanojlović objasniće ulogu epifize u lučenju melatonina, kako se malatonin sintetiše, zakonitosti cirkadijalnog ritma... Saznaćemo kako utiču starenje i degenerativne promene uzrokovane kalcifikovanjem na melatonin i funkciju epifize? Zanimljivo je što se ova žlezda prikazuje u obliku šišarke i kao simbol nalazi se na vrhu Ozirisovog štapa, smatraju je i važnim aspektom u kretanju kundalini energije i verovalo se da su deca, sve dok im je otvorena fontanela preko pinalne žlezde povezana sa Božanskom energijom.Ova mala žlezda svakako jeste veza spiritualnih stavova i klasičnih naučnih. Ostaje pitanje da li će nauka imati moć da probudi našu intuiciju, imaginaciju, objasni neobjašnjive predosećaje i veze. Urednik i voditelj je Marijana Vuk Mrđa, reditelj Dragica Gačić.
10:10
Znanje imanje
11:05
Nas je 10%
11:35
Magazin Srbija na vezi, vodi vas u Bazel, Švajcarsku, gde će prvi put, 25. januara biti održani Svetosavska akademija i Svetosavski bal. Kako teku završne pripreme, za našu emisiju iz Bazela, govori Andrijana Adamović iz Umetničkog centra Soko.Zbog velikog interesovanja za učenje srpskog jezika, istorije i kulture našeg naroda u Sloveniji, u osnovnim školama kao dopunske nastave, konkurs za prijavljivanje je produžen do 1. marta ove godine. Do sada je prijavljeno oko 1000 dece u 20 gradova Slovenije. Gost emisije, Marko Sladojević, predsednik Saveza Srba Slovenije. Iz Salczburga, Austrija, gde je Udruženje Srba proslavilo 20 godina postojanja, javlja se naša dopisnica Vera Marjanović. Srbi Francuske, u Parizu, organizovali su plivanje za Časni krst, na Bogojavljenje, prvi put, sa željom da to postane tradicionalno. Učestvovalo je preko 70 ljudi. Iz Pariza, izveštava Maja Martinović.Svetomir Nikolajević, od zaborava ka svetlu naziv je izložbe u Pedagoškom mizeju u Beogradu, koja je posvećena ovom srpskom velikanu iz druge polovine 19. i početka 20. veka, profesoru, rektoru Velike škole, gradonačelniku Beograda, ministru unutrašnjih poslova, predsedniku Vlade Kraljevine Srbije... književniku, putopiscu, naučniku... Gost emisije, autor izložbe, Filip Trajković, dipl. istoričar, kustos Pedagoškog muzeja. Muzički gosti emisije su pijanistkinje Snežana Nikolajević i Vesna Kršić, i vokalni solista, Snežana Berić-Ekstra Nena. Urednice emisije Suzana Gvozdenović Puzović i Mirjana Raičević Tasić Reditelj Vladimir. P. Petrović.
12:13
Dozvolite...
12:48
Građanin
13:14
Studio znanja
14:12
Kako se zemlja ponaša
15:00
Životinje u carstvu metafora: Lav
15:17
Klizanje - EP: plesni parovi, prenos
16:45
Olimpijski krugovi
17:21
Čovek se sa kamenom rađa, živi, umire i ponovo rađa prkoseći vremenu nepomirljivom znaku prolaznosti. Ovako počinje serijal Čovek i kamen sa dvanaest epizoda kroz koje će Vas, sa zanimljivim pričama o kamenu, voditi autor Dragan Milovanović. Plavi tok je majdan koji se nalazi između Požege i Kosjerića i meni je posebno drag jer sam na ovom prostoru radio doktorsku distertaciju proučavajući petrologiju stena Drinskog paleozoika.U ovom majdanu se vadi stena pod komercijalnim nazivom mermer Plavog toka. Stena je sivo plave boje, dobro se polira i oblikuje zbog čega se često koristi za oblaganje i popločavanje ali i za skulpture. Plato ispred i oko biblioteke grada Beograda popločan je sa mermerom Plavog toka. Veliki broj enterijera, zidova i stepeništa starih zgrada i kuća i nekih novih objekata obložen je ovim kamenom. Malo je poznat podatak da se tokom eksploatacijie iskoristi samo petina izvađenog kamena.Prilikom boravka u Veroni na svetskom sajmu kamena ove, 2019 godine, video sam i skulpure izrađene od mermera Plavog Toka. Autor: Dragan Milovanović.
17:33
Velika iluzija, filmski program
18:10
Trubom kroz Srbiju: Dejan Petrović i Big Bend RTS
18:50
Vaterpolo (ž) - EP: finale, prenos
20:10
Film „Enkel, u produkciji Radio-televizije Vojvodine, govori o bivšoj logorašici Evi Mozes Kor, koja je preživela nacističke smrtonosne eksperimente doktora Jozefa Mengelea, a 2014. godine simbolično je usvojila unuka komandanta Aušvica Rajnera Hesa (Rainer Hoess). Njih dvoje su u Aušvicu potpisali zavet o zajedničkom nastupu u borbi protiv rasizma, antisemitizma i ksenofobije u današnjem svetu. Rajner Hes je unuk Rudolfa Franca Ferdinanda Hesa, koji je 16. aprila 1947. obešen u Aušvicu za ubistvo dva i po miliona Jevreja. Rudolf Hes je u Aušvicu organizovao industrijsko ubijanje Jevreja u gasnim komorama i krematorijumima, u okviru nacističkog projekta „konačno rešenje, a u proleće 1944, za 56 dana ubija 425.000 ljudi, žena i dece sa područja tadašnje Mađarske. U vreme Drugog svetskog rata, Bačka je bila deo mađarske okupacione zone u kojoj je više od deset hiljada Jevreja odvedeno je u Aušvic, u sigurnu smrt. Kao komandant Aušvica, Rudolf je sa porodicom živeo u vili, pored logora, tako da su se Rajnerov otac Hans Jurgen i njegove tri sestre i brat, igrali u dvorištu kuće, na samo 100 metara od krematorijuma, u kojem su spaljivani ljudi. Rajnerov deda se, nakon svakodnevnog ubijanja više od 10.000 ljudi vraćao kući s posla i vodio uobičajen porodični život. Prema navodima novosadskog novinara i dokumentariste Aleksandra Reljića, ideja za film „Enkel rodila se početkom 2015. godine, u vreme 70-godišnjice oslobođenja Aušvica, kada je završavao dokumentarni TV film „Auschwitz - jugoslovensko sećanje.
21:41
Klizanje - EP: žene, slobodno, snimak
23:15
Sin, serija
00:00
Svet sporta
00:16
Drama Čarobnjak inspirisana je likom pisca Tomasa Mana, kombinujući kako motive iz njegovih dela, tako i detalje iz života. Istražujući intimni svet umetnika, Čarobnjak je omaž stvaralaštvu ovog velikog pisca. Na 58. Sterijinom pozorju Čarobnjak je nagrađen za najbolju režiju (Boris Liješević), za najbolji dramski tekst (Fedor Šili), za glumačko ostvarenje (Saša Torlaković) i za najboljeg mladog glumca (Marko Marković).Uloge: Saša Torlaković, Svetozar Cvetković, Radoje Čupić, Tatjana Šanta Torlaković, Marko Marković.
01:44
Klizanje - EP: plesni parovi, r.
03:04
Vaterpolo (ž) - EP: finale, r.
04:10
Olimpijski krugovi
04:39
Klizanje - EP: žene, slobodno, r.
06:21
Muzika za dobro jutro
08:03
Slagalica, kviz
08:24
Datum
08:30
Verski kalendar
08:41
Moj mali poni
09:04
Patrolne šape
09:26
Plava ptica na Malti - song
09:31
Radoznalci
09:56
E-TV
10:22
Od zlata jabuka
10:50
Tokom službe u vojsci radio je u Vazduhoplovnomedicinskom institutu i kao lekar u 63. padobranskoj brigadi. Bio je vođa takmičarskog i demonstracionong tima pripadnika elitne 63. padobranske brigade, čuvenih Nebeskih vidri. Odlikovan je Ordenom za hrabrost. Aktivnu vojnu službu je završio kao potpukovnik Vojske Jugoslavije. Od 1997. godine boravio je u SAD gde je radio za čuvenog proizvođača padobranske opreme na Floridi i kao šef instruktora u padobranskoj školi u Kaliforniji. Diplomirao je na master programu za akupunturu i tradicionalnu kinesku medicinu na prestižnom Yo San univerzitetu u Los Anđelesu.Vratio se u Srbiju i u Novom Beogradu otvorio privatnu prasku u kojoj objedinjava modernu i tradicionalnu medicinu. Autor emisije: Dragan Stanojević.
11:19
Verski mozaik Srbije
12:03
Prvi put na druženje, davne 1971. godine, u švajcarski gradić Davos na Alpima pozvani su članovi svetske poslovne, akademske i političke elite kako bi razmenili svoje ideje. Pola veka kasnije na 50. Svetskom ekonomskom forumu u Davosu raspoloženje i nije baš za zabavu. Razgovaralo se o poboljšanju stanja u svetu, jer se u poslednjih pet decenija jaz između bogatih i siromašnih unutar država drastično povećao. Ove 2020. godine ozbiljno se pričalo i o dolasku nove krize. Kako će svet reagovati na promene, kako će se politike prilagoditi? Procene su da će za prekvalifikacije radnika širom sveta biti potrebno milijarde dolara kako bi ljudi ponovo bili radno sposobni i stvarali novu vrednost.Ipak, žilu kucavicu globalne ekonomije 21. veka čine porodične kompanije. Procenjuje se da je oko dve trećine svih kompanija na svetu u porodičnom vlasništvu i da zajedno stvaraju više od dve trećine svetskog bruto društvenog proizvoda. Hoće li kompanija biti porodična tako da naslednici u njoj rade, a onda jednoga dana i da postanu suvlasnici zavisi od naslednika, dece osnivača, od njihovih želja i afiniteta, a kako uspešno proces tranziicije porodične kompanije završiti objašnjavaju: - Boris Vukić, Institut ASEE - Svetlana Radenković, menadžer - Milovan Zvijer, advokat Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Montažer: Vladmir Krstić Realizacija: Zorica Mijailović.
12:32
Kulturako aresipe
13:03
Sve boje života
13:30
Ipak, i pored činjenice da bez vazduha život nije moguć duže od nekoliko minuta, savremeni čovek koristi mali deo kapaciteta svojih pluća, a nepravilnim disanjem rizikuje gubitak energije i mnoge bolesti.Pravilno disanje vodi nas i dalje od tela, ka duhu i samospoznaji. Kako izgleda taj put, koje greške najčešće pravimo kada dišemo i na koji način možemo da unapredimo sopstveno disanje, a samim tim i zdravlje, istražujemo u dvodelnoj emisiji Umetnost disanja.Naši sagovornici su: dr Dušica Milićević, pulmolog i lekar tradicionalne medicine, Dragan Lončar, učitelj joge, Mirko Ostojić, elektroinženjer, Ivana Lončar, instruktor joge, Branko Petrović, ronilac, Dragan Jaćimović, alpinista, Dragoslav Gogić, novinar i alpinista, prof. dr Đorđe Stefanović.Urednik i autor emisije: Nevena Milić.
14:00
Na Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine razgovaramo sa profesorima, stručnjacima iz oblasti zaštite prirode i roditeljima i saznajemo da li takvo obrazovanje potiče iz porodice ili je za njegovo usvajanje odlučujući obrazovni sistem; kako je ono implementirano u fakultetske programe i koji je njegov krajnji cilj. Takođe se podsećamo da je međunarodna zajednica prepoznala značaj obrazovanja o zaštiti životne sredine pre skoro pola veka i složila se oko njegovih ciljeva i smernica na seminaru Ujedinjenih nacija održanom u Beogradu. Urednik: Jelena Radović Jovanović Novinar: Aleksandra Filipović.
14:05
Nove tehnologije nam olakšaju život, stanovnicima Šangaja je ponuđena 5g tehnologija u sakupljanju đubreta, ali, nekada nam ona stvara neobične probleme, kao kad se recimo slupa električni autobmobil - kako pokupiti olupinu koja se smatra opasnim otpadom? Klimatske promene postaju redovna tema, pa ćemo videti priloge o lednicima, gradovima po vodom ali i mladucnu psa, ili vuka koji je otkriven zahvaljujući topljenju permafrosta, odnosno zaleđenog tla. Za kraj jedna zanimljivost, u Egiptu je otkrivn veliki broj mumija životinja, a vest je da su među njima i mumija - lava.
14:29
Protagonistkinja, čiji lik tumači Milena Dravić, kćerka seoskog sveštenika koja, gledajući televiziju odluči postati takmičarka u kros trčanju. Radnja prikazuje kako započinje trčanje tokom koga će doživeti ljubavne pustolovine, ali i izazvati krvoproliće. Uloge: Milena Dravić, Ljuba Tadić, Ljubinka Bobić, Ružica Sokić, Neda Arnerić... Režija: Puriša Đorđević.
15:56
Bilo je baš hladno i baš se spustila magla na Dorćolu. Bio je to jedan od onih dana... To je bio i razlog za razgovor sa Sam Fabricijem - Ambasadorom Evropske Unije u Srbiji o zagađenju vazduha i svemu onome što možemo preduzeti da se taj rastući problem reši.Bio je to razgovor i o nekim novim dogovorima iz oblasti zaštite čovekove sredine. Šta je ono što se može odmah sprovoditi i šta su novi dogovori iz oblasti zaštite čovekove sredine.
16:20
Rukomet - EP, finale, prenos
18:00
Miroslav Ilić
18:50
Vaterpolo - EP: finale, prenos
20:11
Klizanje - EP, egzibicije, snimak
22:00
Sin, serija
22:49
To nije glumica sa ulogama klasičnih heroina i naivki, već svakodnevnih žena iz savremenog života. Igra pouzdanom i nekontrolisanom igrom, maestralno kombinuje mimiku i telesni izraz sa savršenom dikcijom. Publiku i nagrade osvaja potpunim prisustvom na sceni. I pored toga što su nakon njenih velikih uspeha stasavale nove generacije izuzetnih glumaca u svim sredinama nekadašnje zajedničke zemlje Milena je ostala simbol moderne glume. I danas na isti način vredno radi. Kao dete živela je sa samohranom majkom. Oca nikada nije upoznala, niti videla. Od rođenja živi u selu pored jezera, u Bohinjskoj Beli. Diplomirala je na Ljubljanskoj akademiji za pozorište i film. Više od četrdeset godina je na sceni i filmskom platnu. Za njom je veliki broj glavnih uloga, za koje je dobila najprestižnije pozorišne i filmske nagrade, među kojima su dve pulske arene, Borštnikov prsten, Prešernova nagrada za životno delo.Ima šest Sterijinih nagrada i najnagrađivanija je jugoslovenska glumica na ovom festivalu. Bila je prvakinja ansambla ljubljanske Drame, igrala na skoro svim slovenačkim i pozorišnim scenama Jugoslavije. Radila je aktivno za UNICEF punih 11 godina, kao predstavnica za zapadni Balkan.Autor i scenarista Olivera Milošević Izvršni producent Selena Pleskonjić Snimatelj Vladimir Đurić Montaža Bogdan Čurguz Reditelj Srđan Ćešić Serijal je realizovan u Hartefakt produkciji.
23:20
Piter kupuje skupu opremu za kampovanje i uprkos Karlinom protivljenju insistira da otputuju na odmor zajedno sa njihovim psom Kriketom i prijateljem Lukom i njegovom devojkom, na izolovanu plažu na Severnoj obali. Na putu ka plaži, Piter ostavlja poruku Luku u pabu hotela koji se nalazi usput. Njih dvoje kreću prečicom ka plaži i usput se izgube, tako da moraju da provedu noć u svom automobilu.Sledećeg jutra, oni prave svoj kamp, zagađujući okolinu. Tokom naredna dva dana odnos para se dodatno pogoršava, dok priroda počinje da im se sveti za loše postupanje prema njoj...Uloge: Džejms Kavizel, Klaudija Karvan, Robert Tejlor... Režija: Džejmi Blenks.
00:50
Rukomet - EP, finale, r.
02:15
Vaterpolo - EP: finale, r.
03:24
Klizanje - EP, egzibicije, r.
05:04
SAT