Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:25
Slagalica, kviz
06:50
Datum
06:54
Verski kalendar
07:05
Naučni intervju: Granična ličnost
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:15
Jagodica Bobica
09:36
Bejblejd
09:58
Mali dnevnik
10:10
Kako čitati Svete knjige. U novim emisija serije Ja, mi i drugi govorimo o svetim knjigama i načinu na koji mogu da se tumače, kroz analizu filma Isus iz Montreala kanadskog reditelja Denija Arkana. U ovom filmu pratimo kako jedan sveštenik naručuje osavremenjenu pozorišnu predstavu prema tekstu Markovog Jevanđelja. Predstava, međutim, biva zabranjena, a glavni glumac poput Hrista nastrada u sceni raspeća. U emisiji se bavimo sledećim pitanjima: Šta su svete knjige? Kojim pitanjima se bave? Kako su formirane? Da li je njihov sadržaj neupitan? Da li je za njihovo razumevanje važan kontekst u kome su nastale? Da li ih na isti način tumačimo ako smo vernici i ako nismo? Ko i na koji način ima pravo da ih tumači? Da li prema svetom predanju čovek treba da bude slobodan? Kako Novi Zavet komunicira sa savremenim svetom? Da li crkva treba da bude uteha i tutorstvo čoveku ili nešto drugo? Kakvog boga želi današnje vreme? Kako bi sveštenici trebalo da deluju? Šta se desi kad nadritumači prisvoje pravo na čitanje svetih knjiga. U emisijama govore prof. dr Jasmina Ahmetagić, sveštenik Vukašin Milićević i reditelj Zlatko Paković. Scenario i režija: Valentina Delić Montaža: Ksenija Savićević.
10:35
Sve boje života
11:05
Žarko Petrović, kompozitor, muzičar, književnik (Užice, 4. novembar 1932 - Beograd, 15. septembar 2018). BOGATSTVO PAMĆENjA - Razgovor Radoslava Graića, dugogodišnjeg urednika u Muzičkoj redakciji Televizije  Beograd sa Žarkom Petrovićem, piscem stihova i kompozitorom, književnikom i muzikologom. Veoma plodan u svim oblastima kojima se bavi, sa velikim brojem značajnih istraživačkih, muzičkih i muzikoloških knjiga u kojima se nalazi ceo njegov život i život Srbije tokom dva veka, velikog broja stihova i kompozicija različitih žanrova, od starogradskih do himni kao što su za Društva Srpsko grčkog prijateljstva, Srpsko francuskog prijateljstvo, zatim Himna srpskim patrijarsima.. Sledi još veći broj priznanja i nagrada, zlatnih i platinastih ploča, Nagrada za životno delo... Priča se o zavičaju, o Zlatiboru, o mansardi na Dorćolu, o prijateljstvima, posebno o zlatiborskom drugovanju sa slikarom Milićem od Mačve... U dijalogu dva muzička znalca ne zna se čije je pamćenje bogatije da li Graićevo koji propituje i podseća ili Petrovićevo koji na svako jedno, odgovara desetinom drugih kojima otvara vrata za nova pitanja... Tek će naredne generacije istraživača imati posla sa velikom i dragocenom ostavštinom Žarka Petrovića.  Dva tri dana posle, TV ekipa je otišla u Žarkov stan, koji izgleda kao pretrpani muzej sa kustosom koji zna o svakom sačuvanom dokumentu, fotografiji, notnom zapisu, knjigama, umetničkim slikama, nagradama, nekolko puta više nego što se može zamisliti, saslušati i zapamtiti.  Dodatak na kraju je odlomak iz emisije Sve moje jeseni su tužne iz 1977, u kojoj Žarko Petrović razgovora sa Mirom Stupicom, a njegove kompozicije pevaju Kemal Monteno, Đorđe Marjanović, Zdravko Čolić, a tu se nalazi se nekoliko kratkih zapisa iz davno izgubljene emisije Televizije Beograd Novela sa mansarde. Rastajemo na pragu stana-muzeja se sa obostranim čvrstim obećanjem da ćemo ostvariti još najmanje dve ovakve radne posete, snimiti i prikazati...  Bili smo još jednom kod Žarka sa Viktorom Lazićem, direktorom Muzeja knjige i putovanja, nažalost bez TV ekipe, a zatim su usledili samo telefonski dogovori za snimanje čim se oporavi... poslednji početkom avgusta.. - Učesnici: Žarko Petrović, Radoslav Graić, Bojana Andrić. - Urednik istraživač Milena Jekić Šotra;(s nimanje prvo)  tehn.vođstvo Aleksandar Lejić, kontrola kamere Miroslav Medić, snimatelj zvuka Ivan Čukić, dizajner svetla Branko Ranđelović, kamermani Slobodan Momčilović, Vladan Stančić, Darko Stanojev; video mikser Ivona Živković, organizator Gordana Grdanović, reditelj Katarina Rogić;  (snimanje drugo) snimatelj Vuk Ćetković, asistent Bojan Danilović, snimatelj zvuka Dragan Ušendić, mikroman Boris Mijatović, rasvetljivač Zoran Đorđević; urednik istraživač Milena Jekić Šotra.  grafička obrada Milena Marković, montažer Ljubomir Plavljanić, urednik Bojana Andrić. - Snimano 09. i 12.10.2017; premijerno emitovano u Trezoru 01.02.2018; Redakcija za istoriografiju.
12:05
Balkanski rekvijem
12:45
Ja, mi i drugi
13:15
Nauka u selu
13:40
Mali dnevnik
13:50
S Tamarom u akciji
14:50
Tunel, serija
15:40
Elementarno, serija
16:25
Stanica običnih vozova, film
18:15
Srpske ekonomije se i u ovoj emisiji bavi informacionim tehnologijama koje su sastavni deo svetske, ali sve više i srpske privrede. Posetili smo prvog preduzetnika koji se registrovao elektornskim putem. Reč je o Jeleni Jović, marketing menadžeru iz Beograda koja je registrovala firmu bez odlaska u APR. Iz prve ruke ćete čuti kakvo je bilo njeno iskustvo. Razvoj domaćeg IT sektora doneo je Srbiji dve prednosti koje u regionu niko nema. Šta to imamo u odnosu na druge države u okruženju, objašnjava prof. dr Dragan Đuričin sa Ekonomskog fakulteta. Srpska ekonomija bila je i na dva značajna međunarodna skupa. U Beogradu je održan Samit Evropske unije - Jug i Istok Evrope. Učesnici su se bavili digitalizacijom, pre svega bankarskih usluga i preduzetništva. Prošle nedelje Beograd je bio domaćin i Samita sto biznis lidera, a glavna tema je bila kako ubrzati ekonomsku saradnju zemalja u regionu. Proverili smo i kako protiče izgradnja pametnog grada u Beču, jednog od deset, koliko ih ima u svetu. Za Srpsku ekonomiju o tome govori Pamela Milman, Urbane inovacije iz Beča.
18:40
TV Mreža
19:00
Lajmet
19:05
Mera za muziku
19:35
Film San prikazuje kreativni proces više od 40 međunarodnih umetnika koji su učestvovali u pripremi večere sastavljene kao opera u 12 jela, sa gastronomskim kreacijama braće Roka. (El somni, 2014). Slike, muzika, aroma i mirisi prepliću se na ovom putovanju sa gostima iz sveta muzike, filma, književnosti i mnogih drugih oblasti.. Režija: Frank Aleu.
21:00
Izuzetne žene dvadesetog veka. Treći naslov koji, u okviru ciklusa Izuzetne žene dvadesetog veka, emitujemo 15. oktobra 2018. godine na programu RTS 2, je televizijski film Nedovršena simfonija, snimljen 1998. godine u režiji Slobodana Radovića. Ovo je drama o Almi Maler, ženi čuvenog kompozitora Gustava Malera, koja se i sama bavila muzikom, volela komponovanje i dirigovanje, bila muza mnogih čuvenih umetnika: Klimta, Zemlinskog, Kokoške, supruga Malera, Valtera Gropijusa i Franca Verfela. Okosnicu drame čini presudni momenat u životu Alme Maler kada se ona, tridesetih godina 20. veka, nalazi rastrzana između ličnih nedaća (smrt dece, razvod, kreativna neostvarenost) i surovih istorijskih okolnosti: narastajućeg nacizma u Evropi, užasne netrpeljivosti i velike opasnosti od rata. Uloge tumače: Vladica Milosavljević, Varja Đukić, Nebojša Dugalić, Tihomir Stanić, Branimir Brstina, Slobodan Ljubičić i drugi. urednik ciklusa: Marko Novaković reditelj: Slobodan Radović pisac scenarija: Jelica Zupanc.
22:43
Priča prati dugogodišnji bračni par, Aleks i Rut, koji su proveli gotovo ceo život u jednom na stanu u Bruklinu i imaju psa Doroti, o kom se brinu s puno ljubavi. (5 Flights Up, 2014). Odjednom, dolaze na ideju da menjaju svoj stan, kada saznaju da trenutno ima veliku vrednost na tržištu. Međutim, u potrazi za novim stanom i komplikacijama koje se nižu, Aleks i Rut nauče mnoge lekcije o životu i samoj njihovoj ljubavi i shvataju da je njihov dom upravo taj stan i da su suviše vezani za njega i kraj u kom se nalazi.. Uloge: Morgan Friman, Dajana Kiton, Sintija Nikson, Keri Preston... Režija: Ričard Lonkrajn.
00:17
Lajmet
00:23
Crvena kraljica, serija
01:20
Stray Dogg
02:13
Trezor
03:13
Stanica običnih vozova, film
04:50
Stray Dogg
06:21
Slagalica, kviz
06:43
Datum
06:49
Verski kalendar
06:59
Lajmet
07:05
Naučni intervju: Prof. dr Zoran Jovanović
07:31
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:19
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava tajna
09:13
Jagodica Bobica
09:34
Bejblejd
09:56
Mali dnevnik
10:05
Ima mnogo predrasuda o deci oštećenog sluha. Jedana os tih predrasuda je: da retko ko od njih studira, jer ih jezik - SZJ ograničava, da njime ne mogu da izraze sve ideje. Da li je to tako? Kako i gde se usmeravaju talentovani učenici iz osnovne škole Stefan Dečanski. Jedan od onih koji je završio ovu školu, ali i fakultet je Vlada Magdalenić. Vlada Magdalenić je slikar koji priprema doktorat u klasi profesora Vlade Veličkovića. Učenike škole Stefan Dečanski profesor Vlada je poveo na izložbu svojih slika. Urednik serije: Kosovka Ivković-Bobić Scenarista: Dr Gordana Nikolić Snimatelj: Mr Branko Pelinović Montaža: Marija Aranđelović Reditenj: Marko Jeftić.
10:18
Verovatno su prvi časovi slikanja, koje je dobila od ujaka Svetozara Zorića, profesora Velike škole, bili presudni u želji da Nadežda Petrović postane slikarka. Najpre je učila u ateljeu čuvenog Đorđa Krstića, da bi onda upisala slikarsku i crtačku školu Kirila Kutlika. Sa državnom stipendijom nastavlja studije slikarstva u Minhenu. Tu traju prvi i drugi minhenski period njenog stvaralaštva. U Beograd se vraća 1903. i s Branislavom Nušićem, u Kolarčevoj zadužbini, osniva Kolo srpskih sestara. Novac koji je Kolo prikupilo za pomoć ilindenskim ustanicima sama nosi u Makedoniju, odakle izveštava za Pijemont i Slovenski jug. Jedan je od osnivača umetničkog društva Lada, uoči Prve jugoslovenske izložbe na kojoj su prvi put zajedno izlagali slikari Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bugarske. Posle izložbe ona osniva i Prvu jugoslovensku umetničku koloniju u Sićevu. Zadojena nacionalnim idejama, s balkona Narodnog pozorišta u Beogradu drži vatrene govore povodom aneksije BiH 1908. Odlazi u Pariz, gde sreće Matisa i Pikasa i učestvuje na dva Jesenja salona svojim slikama iz trećeg, pariskog perioda. Kada su 1912. počeli balkanski ratovi, vratila se u Srbiju. Kada joj je umro otac i majka, pridružila se srpskoj vojsci na frontu kao bolničarka. Brinula je o ranjenicima. To čini i po izbijanju Prvog svetskog rata. Umrla je u valjevskoj bolnici. Urednik i scenarista serije je Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović.
11:00
Trezor
12:00
Julijan Rahlin i Gudači Svetog Đorđa
12:45
Znakopis
12:58
Velikani
13:40
Mali dnevnik
13:45
Znanje imanje
14:45
Tunel, serija
15:35
Nedovršena simfonija, TV film
17:10
Diverzanti, film
18:25
Koridori
18:55
Lajmet
19:00
Art zona: 57. Oktobarski salon
19:30
TV Feljton: Vrnjačka Banja
20:07
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Elementarno, serija
21:45
Tokom vekova ajkula je postala zastrašujuća misterija. Da bismo otkrili istinu o kralju okeana moramo zaći dublje u svet ajkula čekićara, raža mante i bik-ajkule.
22:40
Viktorija, serija
23:40
Lajmet
23:45
Masimo Savić i Zagrebački solisti
00:55
Trezor
01:55
Diverzanti, film
03:10
Nedovršena simfonija, TV film
04:45
Masimo Savić i Zagrebački solisti
06:30
Slagalica, kviz
06:50
Datum
06:55
Verski kalendar
07:05
Lajmet
07:11
Naučni intervju: Prof. dr Janko Nikolić Žugić
07:35
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Čak i prijatelji
09:13
Jagodica Bobica
09:35
Bejblejd
09:58
Mali dnevnik
10:05
Zbog širokog znanja o čoveku, društvu i istoriji mnogi studenti i profesori sa Filozofskog fakulteta imaju neobične hobije kojima oživljavaju davna vremena. Tako smo se našli na mestu gde su studentkinja psihologije i profesorka filozofije ukrstile mačeve. Kao većina sa Filozofskog fakulteta i one su odabrale da u školi klasičnog mačevanja ožive vreme srednjeg veka i renesanse. Nasuprot tome, na fakultetu se bave problemima sadašnjice. U novoj epizodi Sutra sam ja savremeni filozofi ispituju posledice veštačke inteligencije, psiholozi izvode eksperimente u laboratoriji, pedagozi čitaju bajke ispred fakulteta dok nam andragozi ukazuju na novi pristup karijernog vođenja. Urednik Nevena Mladenović Blagojević Novinar Marija Tošić Reditelj Milica Mitrović.
10:30
Nuka u pokretu: Nove tehnologije u obrazovanju
11:00
Trezor
12:00
Žil Apap, violina i Meduoteran duo
13:00
Sutra sam ja
13:25
Iz Rusije, tačnije iz Sankt Peterburga i Kingisepa, ekipa RTS-a donosi vam još tri priče. U prvoj, govorimo o Srbima i Rusima koji se okupljaju u Akademiji Srbija, koja je na neki način nezvanični kulturni centar Srbije u Sankt Peterburgu.
13:50
Mali dnevnik
14:00
Potera, kviz
14:55
Tunel, serija
15:45
Elementarno, serija
16:30
Kolpka za generala, film
18:10
Kros RTS (Rekovac)
18:25
U svetu
18:50
Lajmet
18:55
Kada je imao najbolji status u televiziji odlučio je da ne radi emisije - prosto one su postale pretesan format za njegove filozofske ideje i metafizički odnos prema suštini življenja i postojanja. Napisao je najprovokativniju teoriju televizije koja je i danas, posle 40 godina čista avangarda počev od naslova - Televizija tvrđava koja leti pa do ideje da vizuelnom mediju ospori samu vizuelnost. Pretili su mu otkazom, zatvorom. Ali on je tamo otišao sam i stvorio novu formu dokumentarizma. I to je samo deo našeg priloga za radnu i stvaralačku biografiju Božidara Kalezića - dokumentariste koji je stvarao umetnost od televizijskog izraza, možda ne slučajno, jer je stvarao u vremenu kada je Dokumentarni program Televizije Beograd bio najuspešniji i najkreativniji u proteklih 60 godina. Kroz ovu priču dokumentariste - Olivere Pančić sa dokumentaristom - Božidarom Kalezićem o dokumentarizmu, protrčavši kroz neka lepa i značajna vremena postojanja naše kuće, ustvari smo otvorili suštinska pitanja pozicioniranja televizije kao medija u današnjem društvu. Kamerom su nas pratili Branko Pelinović i Vasko Vasović a sve to u montaži uobličio Goran Mitrović. Cela emisija Jutra i magle televizijskog dokumentarizma je ustvari vizuelizacija radnog procesa nastajanja jedne dokumentarističke emisije.
19:35
Traganja putujuće izložbe antikviteta
20:05
Kremlj - centar Rusije, tvrđava vlasti čije zidine duže od pet vekova čuvaju državne tajne i štite njihove glavne nosioce. Posebno za ovu dokumentarnu seriju Federalna služba bezbednosti je skinula oznaku tajnosti sa mnogih najvažnijih dokumenata. Dokumentarna serija Televizije Ostankino, Kremlj, zasnovana je na autentičnim arhivskim dokumentima specijalnih službi, jedinstvenim filmskim, video i foto dokumentima, kao i svedočenjima očevidaca i učesnika. -->