Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:33
Slagalica, kviz
06:55
Datum
07:01
Verski kalendar
07:11
Lajmet
07:19
Na skriveno te vodim mesto
07:47
Kocka, kocka, kockica
08:22
Mašine strašne priče
08:28
Mirakulus
08:54
Super krila
09:06
Ovako vas vidimo
09:24
Mali dnevnik
09:32
Postanak i opstanak ćirlice
09:54
Elementi: Magnezijum
10:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
10:01
Na skriveno te vodim mesto
10:26
Magazin Lige šampiona
10:53
Veliko džez putovanje, 60 godina Džez orkestra RTS, prvi deo - Ove, 2008. godine Džez orkestar RTS proslavlja svoj 60. rođendan. Na prvoj probi muzičari, tada Zabavnog orkestra Radio Beograda, okupili su se 18. januara 1948. godine, regrutovani iz prvog posleratnog big benda Dinama i manjih sastava, među kojima je najznačajniji bio Fis-dur. Kroz svedočenja muzičara koji su u prvim godinama ušli u Zabavni orkestar Radio Beograda, stvara se slika ratnih i posleratnih godina u kojima džez polako osvaja naše koncertne podijume. Početkom 1949. godine Radio Beograd 2 pokreće Džez orkestar koji je vodio Branko Pejaković i iz kojeg su mnogi muzičari kasnije ušli u Zabavni orkestar. Tokom godina iz prvobitnog sastava u kojem su bili i gudači izdvaja se Džez orkestar RTB, sastavljen od duvača i ritam sekcije, kasnije Big bend RTS, koji je svirao sa najboljim svetskim i domaćim solistima i dobijao prestižne nagrade još početkom šezdesetih godina prošlog veka. U ovaj orkestar utkana su imena Mladena Guteše, Predraga Ivanovića, Milana Kotlića, Vlade Vitasa, Eduarda Sađila, Mihajla Živanovića, Bore Rokovića, Predraga Stefanovića Grofa, Duška Gojkovića, Karla Takača, Lale Kovačeva, Radeta Milivojevića Nafte, Stjepka Guta, Zvonimira Skerla, Vojislava Simića, Milivoja Markovića i mnogih drugih muzičara koji su utemeljili džez na ovim prostorima. - Učesnici: Predrag Ivanović, Predrag Stefanović Grof, Mihajlo Blam, Robert Hauber, Boško Gavrilović, Predrag Krstić, sagovornik Ana Milićević - Snimatelj Borislav Ristović, asistenti Sima Dimitrić, Nedeljko Jevtić; snimatelji zvuka Dragan Ušendić, Dragan Zoroski, Radoš Milosavljević; organizator Gordana Grdanović, autor Ana Milićević - Snimano 06.12.2007, 24.01.2008, 31.01.2008, premijerno emitovano u Trezoru 14.04.2008. u ciklusu Osma vrata; Redakcija za istoriografiju.
11:58
Muziče večeri RTS: Aleksandar Serdar, klavir
12:42
Životinje u carstvu metafora
13:00
Čovek i kamen
13:12
Mali dnevnik
13:18
Znanje imanje
14:20
Škorpija, serija
15:07
Beogradska trilogija, TV film
16:19
Oslobođenje Skoplja, film
18:27
Započela je i izgradnja auto-puta i brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica čija je ukupna dužina 77 kilometara. Izgradnja ovih deonica prioritetni je projekat u drumskom transportu, s obzirom na to da je reč o projektu koji je važan za razvoj i povezivanje Srema, Mačve i zapadne Srbije i Vojvodine, ali i ovog dela Srbije sa regionom, pre svega sa BiH. Uskoro bi trebalo očekivati i početak radova na izgradnji Moravskog Koridora za koji je u predsedništvu Srbije potpisan Komercijalni ugovor sa konzorcijumom Behtel-Enka. Gradiće se auto-put E-761, deonica Pojate-Preljina u dužini od 112,3 kilometra. Povezaće Koridor 10 i auto-put Miloš Veliki i sva veća mesta u delu centralne Srbije u kojem živi oko 500.000 ljudi, uključujući Čačak, Kraljevo, Vrnjačku Banju, Trstenik, Kruševac i Ćićevac.Pokazujemo i deonicu auto-puta Miloš Veliki od Surčina do Obrenovca koja je duga 17,6 kilometara koja će u saobraćaj biti puštena 18. decembra. Na petlji Surčin povezaće se Koridori 10 i 11, a vozači će moći da koriste 120 kilometara auto-puta od Surčina do Preljine.Urednik emisije: Goran Maslar.
18:55
Lajmet
19:01
Od antičke Grčke do danas pozorište je, između ostalog, i mesto javnog dijaloga. Taj dijalog podrazumeva i tematizovanje ključnih pitanja čovekovog društvenog, socijalnog, emotivnog i političkog života. Angažovanost odnosno političnost savremenog pozorišta ogleda se ne samo u izboru tema nego, a možda i pre svega, u načinu i formi pozorišnog kazivanja. Dakle, nije reč samo o tome o čemu se govori nego kako se govori, kako se određeni korpus tema i ideja plasira gledaocima.Jedno od ključnih pitanja je da li savremeno pozorište svoju angažovanost i političnost treba da iskazuje na implicitan ili eksplicitan način? O ovoj temi govore pozorišne rediteljke Monika Dobrovlanjska, Jelena Bogavac, Jovana Tomić i dramaturg Željko Hubač.U ovoj epizodi govorimo i o predstavama Livada puna tame (Narodno pozorište u Beogradu), Balava (Beoart i Hartefakt) i Pandorina kutija (Multicultural city Berlin).Autor i urednik serijala: Slobodan Savić.
19:35
Emisije su realizovane zahvaljujući saradnji sa kustoskinjom Biljanom Ćirić, Asocijacijom Šta kustosiranje može-treba da bude (WCSCD) i magazinom za savremenu umetnost Supervizuelna. Četvrta epizoda bavi se programskim idejama koje institucije zastupaju u svom radu i zahvaljujući kojima se određuju kao društvena središta sa konkretnom ulogom u zajednicama. O tome na koje sve načine institucije profilišu svoj karakter i mesto lokalno i globalno u emisiji govore Dorotea von Hantelman, profesor na Univerzitetu u Kaselu, Elena Filipović, direktorka Kunsthalea u Bazelu, Met Paker, umetnički direktor Irskog bijenala EVA, Marija Lind, direktorka Tensta Konstal, Hou Hanru, direktor MAXXI muzeja u Rimu, Biljana Ćirić iz Asocijacije Šta kustosiranje može-treba da bude i Stevan Vuković, urednik u Studentskom kulturnom centru. Urednik i scenarista: Snežana Stamenković Reditelj: Marko Šotra.
20:01
Most preko reke Save, dokumentarni film
21:40
Ženski raj, serija
22:46
Počeci originalne srpske književnosti vezuju se za obnovu Hilandara i za Svetog Savu, čija dela predstavljaju najranije (poznato) izvorno stvaralaštvo kod Slovena. Tu je najpre reč o tipicima (hilandarski, karejski), a onda i o njegovim literarnim delima, kao što su Žitije Svetog Simeona i Služba Svetom Simeonu. Sveti Sava je započeo ono što se kasnije bogato razvilo na Svetoj Gori, a što se može nazvati svetootačka svetogorska srpska književnost. Nakon Svetog Save, stvaraju Domentijan i Teodosije. Domentijan radi i stvara u Kareji, piše Žitije Svetog Simeona, a kasnije i Žitije Svetog Save. Na njegovom tragu Žitije Svetoga Save piše i Teodosije, stvarajući delo koje je verovatno najprepisivaniji sastav originalne srpske srednjovekovne književnosti, budući da se raširilo ne samo po srpskim zemljama, već i u Rusiji. Teodosijevo Žitije Svetog Petra Koriškog donosi nešto novo u odnosu na dotadašnju srpsku književnost, pošto se tu pisac okreće junaku, koji živi potpuno usamljen: u ovom slučaju, u Koriškoj pustinji. Za Teodosijem stvara i Danilo, koji piše proslavne sastave za srpske svetitelje kojih je do njegovog vremena već bilo više.Naporedo sa nastankom originalne srpske književnosti u srednjem veku intenzivno se radi i na prevođenju vizantijske literature na srpskoslovenski jezik. Prevode se dela klasika asketske književnosti (Jovan Lestvičnik, Ava Dorotej), ali i najvažniji izdanci spekulativne literature - kako oni koji su obeleženi uticajem aristotelovske filosofije (Jovan Damaskin, Varlaam Kalabrijski, Grigorije Palama), tako i oni koji su obojeni (novo)platonovskim koloritom (Dijadoh Fotički, Dionisije Pseudo-Areopagit). Srednjovekovna srpska misao na taj način hvata korak sa najvažnijim misaonim dostignućima Vizantije, stvarajući intelektualce koji su kadri da prevedu tako zahtevna dela. U 14. i 15. stoleću sadržaji te prevodne literature se ulivaju u književna dela naredne generacije izvornih srpskih stvaralaca, u kojima se oni kondenzuju i u jednom uprošćenom obliku predstavljaju široj publici. Veliki uticaj na srpsku književnost tog perioda odigrao je isihastički pokret, a on je nazočan u delima autora kakvi su Grigorije Camblak, Marko Pećki, Danilo Pećki, i mnogi drugi.Ono što čini suštinu srpske srednjovekovne pismenosti jeste liturgijsko i mističko iskustvo, odnosno predanje Crkve koje se pisanim putem prenosi iz generacije u generaciju. Cilj te pismenosti je upoznavanje reči Božije i načina spasenja koji iz toga proizlazi, odnosno načina na koji čovek te reči može da pretoči u sopstveni život.Istraživači lavirinta biblioteke poput detektiva dešifruju tragove i puteve rukopisa, koji govore da ono što je nazivano mračnim srednjim vekom zapravo predstavlja doba prosvećenosti. Sekularizam modernog doba, a naročito 20. veka, doneo je zaborav duhovnih korena i stare srpske knjige. Međutim, sjaj književnih dela nastalih u svetogorskoj molitvenoj tišini uspeo je da se probije i do modernog čoveka. Pletenje rečima nastalo na tragu Svetog Save nastaviće se i onda kada se to najmanje očekivalo - u doba ateističke Jugoslavije.Učestvuju: dr Vladan Trijić, dr Fedon Hadžiantoniu, prof. dr Mikonja Knežević, prof. dr Tomislav Jovanović, prof. dr Vladeta Janković.Urednik serijala: prof. dr Mikonja Knežević Scenarista: Nemanja Nikolić Montaža: Srđan Ristić Narator: Andrija Milošević.
23:21
Veličanstvena priroda
00:20
Okupirani, serija
01:11
Lajmet
01:16
Autorsko veče kompozitora Radeta Radivojevića: Tragovi
02:54
Trezor
03:53
Oslobođenje Skoplja, film
05:19
Sveta Gora - nebeski grad
06:30
Slagalica, kviz
06:52
Datum
06:57
Verski kalendar
07:07
Lajmet
07:13
Na skriveno te vodim mesto
07:45
Kocka, kocka, kockica
08:11
Mašine strašne priče
08:17
Mirakulus
08:39
Super krila
08:54
Ovako vas vidimo
09:11
Mali dnevnik
09:21
Karl Fridrih Gaus, veliki matematičar, rođen je u siromašnoj, radničkoj porodici u Braunšvajgu, u Nemačkoj 1777. godine. Gausov neverovatan talenat za matematiku nije prošao neopaženo, a njegova dostignuća prevazilaze granice matematike. Karl Gaus će ostati zapamćen kao jedan od najvećih matematičara svih vremena, rame uz rame sa Arhimedom i Njutnom. Dao je veliki doprinos na polju teorije kompleksnih brojeva, kongruencije, aproksimacije, geodezije, astronomije, elektriciteta... Cilj serije Iz života poznatih matematičara je da se mladi na neki zabavniji i drugačiji način upoznaju sa poznatim matematičarima, da se populariše matematika i ukaže na njen značaj. Urednik: Tanja Čanić-Mlađenović Reditelj: Nenad Krkelić Dramaturg:Tamara Baračkov Scenograf: Mirjana Andrejević Kostimograf: Suzana Gligorijević Glumci: Mirko Jokić, Iva Štrljić, Srđan Ivanović, Nemanja Lukić, Marko Jeremić, Đorđe Dragićević..
09:47
Elementi: Prometijum
09:48
Nauka 2019.
09:50
Rukomet (ž) - SP: Srbija - Danska, prenos
10:07
Koridori
10:34
Veliko džez putovanje, 60 godina Džez orkestra RTS, drugi deo - Dok se u zemljama u okruženju gase nacionalni džez orkestri, Big bend RTS se podmlađuje kroz četvrtu generaciju muzičara, sada već školovanih na svetskim visokim školama. Muzičari srednje generacije sećaju se kako su morali da od svojih profesora na Fakultetu muzičke umetnosti kriju da idu na probe Omladinskog džez orkestra koji su ustanovili Eduard Sađil i Stjepko Gut. U nedostatku adekvatnog školovanja, ovaj orkestar je bio jedina prilika da se mladi muzičari bave džezom u formaciji big benda i na taj način se pripreme za kasniji ulazak u Džez orkestar RTS. Sadašnji članovi orkestra govore o svojim porodicama, učiteljima, zadovoljstvu zajedničkog muziciranja sa muzičarima koji su stvarali džez na ovim prostorima, sećajući se koncerta kojim su pre deset godina proslavili 50 godina Big benda RTS. Umetnički rukovodilac ovog orkestra Jelena Revišin najavljuje neke od najvažnijih ovogodišnjih koncerata, kojima će se obeležiti dvostuki jubilej, 50 godina RTB i 60 godina Big benda RTS. Naše kamere zabeležile su probe orkestra za dva velika koncerta u Sava centru, ali i snimanje jedne od numera sa novog albuma trubača Vlade Krnetića u Studiju VI Radio Beograda. Kuriozitet ovog izdanja biće ponovno uvođenje gudača u formaciju Džez orkestra RTS, kroz producentski angažman Roberta Haubera, muzičara koji je još početkom pedesetih godina prošlog veka komponovao i aranžirao numere za potrebe Zabavnog orkestra, što na simboličan način i muzički zaokružuje 60 godina ovog reprezentativnog ansambla. - Učesnici: Ljuba Paunić, Ivan Ilić, Vlada Krnetić; Zoran Marić, Robert Hauber, Jelena Revišin, Vladana Marković, Tihomir Jakšić, Boško Gavrilović, sagovornik Ana Milićević - Snimatelj Borislav Ristović, asistenti Sima Dimitrić, Nedeljko Jevtić; snimatelji zvuka Dragan Ušendić, Dragan Zoroski, Radoš Milosavljević; organizator Gordana Grdanović, autor Ana Milićević - Snimano 06.12.2007, 24.01.2008, 31.01.2008, premijerno emitovano u Trezoru 15.04.2008. u ciklusu Osma vrata; Redakcija za istoriografiju.
11:30
Sednica Narodne Skupštine, prenos
11:34
Dame biraju: Koncert SO RTS
12:05
Iz života poznati matematičara
12:31
Evropa i Srbi: Jasmina Vujić
13:04
Mali dnevnik
13:10
Potera, kviz
14:09
Škorpija, serija
14:56
Ženski raj, serija
16:02
Rukomet (ž) - SP: Srbija - Danska, r.
17:34
U svetu
18:05
Peternek
18:58
Lajmet
19:10
Od svih zvezda u istoriji Holivuda, niko nije imao snažniju mešavinu glamura i tragedije nego Merilin Monro. Film istražuje život i misli ove filmske zvezde i kako je ona ostvarila svoj san odlučnošću i smelošću.Osim toga, kroz razgovore sa Merilinim kolegama i poznanicima, otkrivamo njenu emocionalno samouništenje pod seksističkim pritiscima Holivuda.U glavnim ulogama: F. Marej Ejbraham, Elizabet Benks, Ejdrijan Brodi... Režija: Liz Garbus.
21:00
Ženski raj, serija
22:07
Kulturni centar
23:02
Sa Srđanom Gojkovićem Giletom i Damjanom Dašićem, novinarska ekipa Bunta razgovarala je o lajv albumu Retko svirane pesme Gileta i benda Magic Bush, sa koncerta održanog u martu prošle godine, u Domu omladine Beograda. Pesma Ne dam vam ništa benda Mister Hajd iz Petrovca na Mlavi, bila je hit avgusta Top Liste Bunt. O ovoj pesmi, kao i albumu Znaš ko si, za emisiju Bunt govorili su Aleksandar Filipović Filip i Nenad Nikolić Šone. Nakon prvog rasprodatog koncerta u sali Amerikana, Doma omladine Beograda, „Buč Kesidi su uspešno prodali karte i za drugi kocert! Tako će bend 21. i 22. decembra nastupiti pred preko 1200 ljudi i to će biti njihov najveći solo koncert u Beogradu. Osim u prestonici, nedavno su imali i rasprodate koncerte u Novom Sadu i Kragujevcu, dva rasprodata koncerta u Nišu, a slična situacija se očekuje i za konerte u Zaječaru i Banja Luci. Zato Buč Kesidi jesu jedan od onih domaćih bendova koji dokazuju da scena i dalje živi i da je dobar zvuk - i dalje u modi. A euforiji ovakvog podviga, sigurno doprinosi i njihov tek objavljeni album - Euforija...Predstavićemovam i hard rok sastav R.O.C.K., koji je nedavno objavio istoimeni debi album, sa osam uzbudljivih pesama. Ova grupa na svoj, autorski način, neguje tvrđi zvuk sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka... Novosadski pank sastav Pet Minuta Slave, bio je ovogodišnji finalista Bunt Rok Festivala RTS-a. Nakon izuzetno zapaženih koncertnih nastupa i objavljivanja albuma prvenca, uspešnu godinu privode kraju spotom za pesmu Lenka, čija će premijera biti u ovom izdanju emisije Bunt. Biće reči i o devetom Beogradskom autorskom rok festivalu Udruženja rok muzičara Srbije, Demo festu - zemunskog kluba Fest, tradicionalnom 46. prednovogodišnjem maskenbalu Kluba Studenata Tehnike kao i o ostalim atraktivnim događajima koje tim Bunta preporučuje - da ih ne propustite... Zahvaljujući vašim glasovima, Hit novembra Top Liste Bunt je pesma To je ljubav, aktuelnih pobednika Bunt Rok Festivala, benda Lagana Sreda. A ove srede, predstavljamo - prvih 5 predloga za mesec decembar. Autor emisije: Branka Glavonjić Novinari: Katarina Vujović i Stefan Jovčić Reditelj: Jovan Bačkulja.
23:35
Okupirani, serija
00:26
Lajmet
00:31
Nišvil: The Manhattan transfer
01:08
Trezor
02:08
Rukomet (ž) - SP: Srbija - Danska, r.
03:30
Timočka buna, film
06:50
Slagalica, kviz
07:14
Datum
07:19
Verski kalendar
07:29
Lajmet
07:34
Geotermalni izvori
07:35
Na skriveno te vodim mesto
08:02
Kocka, kocka, kockica
08:30
Mašine strašne priče
08:36
Mirakulus
08:59
Super krila
09:11
Ovako vas vidimo
09:31
Mali dnevnik
09:40
Školski program
10:05
Elementi: Renijum
10:10
Edu global
10:35
U svetu
11:00
Razloke i sličnosti: Arhive Radija i Televizije - Tokom leta 2004. ekipa Trezora snimala je u Radio Beogradu pre svega Dokumentaciju gde se čuvaju novine, časopisi i retke knjige, gde se rade datumske, imenske i predmetne kartoteke i gde se izdaje poznati Indok bilten. Posetili smo zatim, Programski i Zvučni arhiv gde se preslušavaju i pripremaju govorne i muzičke emisije, zatim Fonoteku i Notateku; svratili smo i u depo Knjige solidarnosti, višegodišnje korisne akcije Prvog programa i najzad, upoznali se i sa Arhivom RTS gde se čuvaju stara i nova kadrovska i pravna akta. Razgovarali smo sa mnogo vrednih ljudi koji rade u tim službama, snimili uslove u kojima rade i neizbežno poredili sa sličnim poslovima u Televiziji. Emisija, dakle, pokazuje šta koje odeljenje radi, ko radi i šta se sve čuva; šta to ima Radio, a nema Televizija i šta ima Televizija, a nema Radio i šta nam je zajedničko - ipak. - Učesnici: Draga Jonaš, Milan Antić, Vesna Vučković, Dragoslava Prka, Miroslava Đinđić, Bojana Jovanović, Mirjana Birtašević, Miloš Novaković, Magda Bezdan, Ljubisav Jović, Violeta Kljajić, Marko Antić, Svetlana Tošović, Aleksandar Mihajlović - Urednik istraživač Vesna Ignjatović, realizator Nikola Grbić, autor Bojana Andrić - Snimano 2004, premijerno emitovano 03.03.2005, reprizirano 02.06.2005, 19.09.2008, 06.10.2014, 27.10.2015; Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić.
12:00
28. Međunarodna tribina kompozitora iznedrila je autentična dela za raznovrsne muzičke sastave, specifičnog zvuka, sa značajnom upotrebom elektronike, ali i reminiscencijom na neka davna muzička vremena. Radio-televizija Srbije će emitovati dva koncerta ovogodišnje Tribine, koja su održana u svečanoj sali Studentskog kulturnog centra, 7. oktobra 2019. godine, pod nazivima Kafanski sonoritet i 4+1=2. U okviru koncerata izvođena su dela domaćih i stranih autora i zabeleženi nastupi značajnih kamernih ansambala, naših renomiranih umetnika, kao i ansambla za savremenu muziku. Na prvom koncertu Kafanski sonoritet, koji će biti emitovan 12. decembra, predstavljeni su kompozitori: ?Laura Mjeda Čuperjani (Hrvatska), ?Petra Strahovnik (Slovenija), ?Hatori Šimizu (Japan), Dijana Čemerite (Litvanija/Nemačka), Sonja Mutić (Srbija/SAD) i Nataša Bogojević (Srbija/SAD).
13:00
Školski program
13:30
Dobro je, dobro je znati ...
13:55
Mali dnevnik
14:00
Svadba iz mog kraja
15:00
Škorpija, serija
15:45
Ženski raj, serija
16:40
Rani snijeg u Minhenu, film
18:20
Mladi heroji Srbije
18:55
Lajmet
19:00
Lov i ribolov
19:30
Grozd
20:05
Upoznajte Josipa, pronalazača amatera, čiji je cilj da savlada umetnost muziciranja listovima, te poslednje svirače na listovima - Veru, nekadašnju privatnu detektivku i Peru, seljaka sveznalicu - koji u jesen života još uvek posežu za zelenim lišćem... Reditelj: Mladen Kovačević.
21:00
Ženski raj, serija
22:00
Nasumični napad vatrenim oružjem i kako ga izbeći ako se nađete u takvoj situaciji je tema pete epizode serijala Ako mi se dogodi, koja će biti emitovana u četvrtak 12. decembra na Drugom programu u 22 sata. Policajaca Miloša Miloševića iz Niša je na dužnosti teško ranio napadač kome je sa svojim kolegama uspeo da otme automatsku pušku i spreči dalje nasumične napade u centru Niša. Ovo je samo jedno od iskustava koje ćete videti u novoj epizodi serijala, kao i svedočenja ljudi koji su bili meta napada vatrenim oružjem u porodičnom nasilju. Ono što je najbolje za ljude koji se nađu igrom slučaja na mestu nasumičnog napada je da pokušaju da ne reaguju osim ako ne dođe do direktnog ugrožavanja života, savetuju stručnjaci iz policije.Psiholog prof. dr Dag Kolarević, kaže da su to veoma teške situacije u kojima je ipak najvažnija lična bezbednost: U situaciji kada se osoba nađe u trenutku ubilačkog pohoda, teško je reći šta ona tačno treba da uradi, jer se ljudi razlikuju i po tome da li su naoružani, da li su fizički spremni, da li su spremni da se žrtvuju, uglavnom običan čovek, građanin, nenaoružan, treba da vodi računa pre svega o svojoj bezbednosti. Ili ćete bežati što je pametnije, ili ćete pucati ako imate oružje, što je manje pametno, ali je logično i psihološki opravdano, ili ćete se na neki drugi način braniti, ali morate spasavati sopstveni život, smatra kriminolog prof. dr Dobrivoje Radovanović.U emisiji o nasumičnim napadima, bavimo se i pravom na nužnu odbranu. O tome govore psiholozi, kriminolozi i advokati, pokušavajući da definišu granice prekoračenja nužne odbrane, jer naše zakonodavstvo propisuje da je nužna odbrana moguća samo onda dok napad traje kao i da mora da bude srazmerna napadu. Kriminolog Radovanović smatra da su naše odredbe zakona toliko suprotne psihologiji da se pita da li uopšte oni koji su predlagali ta rešenja išta znaju o reagovanju ljudi.Nema automatskih odgovora niti pravila koja su primenjiva za svaku situaciju, jer u momentu kada je čoveku ugrožen život ili porodica tada se pokreću iskonski nagoni samoodržanja, a reakcije su instinktivne i usmerene samo na jedan cilj - otkloniti napad po svaku cenu. Serijal Ako mi se dogodi sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja, pripremljen je u produkciji Za media, a urednici su Žana Bulajić i Dušan Vojvodić.
22:30
Krajem maja 1868. godine, Košutnjakom su neočekivano odjeknuli pucnji. Iz malog, neobičnog, specijalno pravljenog pištolja biće ubijen knez Mihailo Obrenović. Tog prolećnog dana zaustavljen je napor vladara koji je Srbiju sanjao kao slobodnu i razvijenu zemlju. U četvrtom nastavku mini serijala o knezu Mihailu istražujemo ko su bili Mihailovi neprijatelji, ko je i sa kakvim namerama stajao iza ovog političkog ubistva i kakve su bile posledice tog čina na Srbiju. Kako smo sačuvali uspomenu na velikog kneza, da li danas možemo reći da je Mihailo Obrenović i dalje živ i šta ga čini živim?O ovim temama govore: dr Radomir J. Popović, viši naučni saradnik Istorijskog instituta Beograd, prof. dr Dubravka Stojanović, prof. dr Suzana Rajić i prof. dr Nenad Makuljević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Nebojša Damnjanović, muzejski savetnik u Istorijskom muzeju Srbije, Nikola Kusovac, istoričar umetnosti, MA Dejan Vukelić, doktorand istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i Slaven Popara iz Narodne biblioteke Srbije.Urednik i scenarista emisije - Nevena Milić, montažer - Jovana Filipović, reditelj - Maša Vujošević.
23:00
Lord Mauntbaten, praunuk kraljice Viktorije, 1947. godine, na šest meseci je preuzeo mesto poslednjeg namesnika, sa zadatkom da preda Indiju njenom narodu. Radnja filma se odvija unutar te velike kuće. Na gornjem spratu je živeo Mauntbaten sa ženom i ćerkom, a na donjem je živelo 500 njihovih sluga, Hindusa, muslimana i Sika. Dok se politička elita - Nehru, Džina i Gandi - okupljala u kući da traži rađanje nezavisne Indije, izbio je sukob. Doneta je odluka o podeli zemlje i nastala je nova muslimanska domovina: Pakistan. Posledice takve odluke osećaju se i danas.Film istražuje navedene događaje kroz prizmu braka Dikija i Edvine Mauntbaten i romanse između mladog sluge, Hindusa Džita i Alije, njegove obećane muslimanske mlade. Mladi ljubavnici su svedoci seizmičkog kraja carstva, u sukobu su sa Mauntbatenovima i sopstvenim zajednicama, ali nikad ne gube nadu.Uloge: Džilijan Anderson, Maniš Dajal, Hju Bonevil, Huma Kureši... Režija: Gurinder Čajda.
00:45
Lajmet
00:50
Point Blank
01:45
Trezor
02:45
Rani snijeg u Minhenu, film
04:05
Svadba iz mog kraja
05:00
Point Blank