Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:18
Slagalica, kviz
06:37
Datum
06:42
Verski kalendar
06:52
Lajmet
06:58
Naučni intervju
07:26
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:19
Jagodica Bobica
09:43
Bejblejd
10:05
Mali dnevnik
10:12
Da li ste se nekada zapitali na koje sve načine istorija može da se razume. Najlakše bi bilo da možemo da oživimo neke stranice iz udžbenika, a to smo i uspeli u drugoj epizodi o studentima Filozofskog fakulteta. Zbog čega student istorije postaje vitez iz srednjovekovne Srbije? Kako izgleda kada na istraživački put krene istoričar umetnosti, a studenti arheologije naprave film? Šta studenti klasičnih nauka rade na času istorijske gramatike grčkog jezika? Šta se krije iza nekih rituala koje studenti obavljaju pred ispit misleći da će im to doneti sreću, otkrili su nam studenti etnologije i antropologije. Kako jedna studentkinja sociologije oživljava ovu nauku kroz karikaturu. Urednik Nevena Mladenović Blagojević Novinar Marija Tošić Reditelj Milica Mitrović.
10:43
Nuka u pokretu: Nove tehnologije u obrazovanju
11:09
U Centru za revitalizaciju i digitalizaciju filmskog arhiva Televizije Srbije, 2011. Revitalizovan život, duža verzija - U prvom televizijskom studiju u Srbiji, repariraju se slike u pokretu na kojima su naši životi: crno-beli, u boji, sa zvukom ili nemi. Od porodilišta do groblja, od mira do rata, izgradnje, razgradnje, uspona i padova, mudrosti i gluposti. Vreme kada smo bili svet i kada je svet to zaboravio. Sada se miris uskisle prošlosti širi po zgradi a izlazi i napolje. Tako je to kada se vlastit život ne ceni, a onda s mukom i za skupe pare  pokušava da se spase. Ekipa Trezora vodi dvojicu stalnih saradnika i prijatelja Trezora, istovremeno i stručnjaka Srđana Lukića za digitalizaciju slike i Milana Milanovića za digitalizaciju zvuka, u Centar za revitalizaciju i digitalizaciju filma u Studio RTS-a na Beogradskom sajmu. Brza poseta putem dugotrajnog oživljavanja filmskih zapisa snimljenih između 1957. i 1997. godine. Početak je u Prijemnoj sobi gde se razvrstavaju zdrave od sirćetnim sindromom zaraženih filmskih traka, put zatim vodi kroz nekoliko soba gde se svaki kvadrat filma detaljno pregleda i leči, najzad i opere u specijalnom uređaju (ultrasonik), pa smesti u nove kutije i pošalje montažerima da srede sinhronitet filma sa tonskom perfo trakom. Tako reparirane i revitalizovane filmske storije i emisije koje su izdržale prethodni tretman i povratile se u život završavaju u Telekinu gde se presnimavaju na digitalni nosač. Od početka do kraja svaki filmski zapis prati iscrpan dijagnostički i rehabilitacioni karton gde se svaka promena savesno i precizno ubeležava i zauvek čuva. - Učesnici: Srđan Lukić, reditelj, producent; Milan Milovanović, saradnik na restauraciji i digitalizaciji zvučnih nosača; inž. Jasenka Radulović, rukovodilac Centra; Goran Marinković, inženjer Tehničke kontrole; Sofija Karaičević, fotograf i piker; Jasmina Jordanović, kolorista; Gordana Lukić Smiljković, kolorista; Radisav Glogonjac-Žak, inženjer Telekina - Snimatelj Dragan Munižaba, asistent Milorad Ševo, snimatelj zvuka Dragan Ušendić, mikroman Gordan Jović, rasvetljivač Rade Veselinović, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Ivan Jevtić, Milena Marković; montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Snimano 02.02.2011, premijerno emitovana 26.10.2012 (skraćena verzija), 22.10.2013 (duža verzija); Redakcija za istoriografiju. -->. Brđani, Jugoslavija, zemlja i ljudi. Emisija govori o životu i radu ljudi u planinskim predelima bez mehanizacije, u godini kada se izgradila prva hidrocentrala i u selo došla električna energija. Priča o životu đaka pešaka kojima je škola udaljena više kilometara od kuće. U kasnim jesenjim danima peče se rakija, sedi dugo i razgovara. Težak rad brđana tokom cele godine jedan dan posvećuju veselju - to je jesenji sabor. Kao nekad u staro vreme i ovog puta održana je borba bikova. Emisija puna lepih kadrova prostranih proplanaka po kojima su razbacani plastovi sena gde beličasta magla izgleda kao da oblak mili zemljom. - Tekst čita Sveta Vuković, snimatelj Ljubomir Ivković, reditelj Dragutin Kostić - Proizvedeno septembra 1968, Redakcija dokumentarno-feljtonističkog programa; reprizirano u Trezoru 22.10.2013.
12:06
Gelius trio
12:54
Sutra sam ja
13:20
Obrazovno ogledalo
13:46
Mali dnevnik
13:52
Potera, kviz
14:53
Tunel, serija
15:47
Elementarno, serija
16:35
U svetu
17:04
Književni dijalog: Enes Halilović
17:32
Kros RTS (Šabac)
17:50
Rukomet - Kv. za EP 2020: Srbija - Belgija, prenos
19:35
Traganja putujuće izložbe antikviteta
20:10
Kremlj - centar Rusije, tvrđava vlasti čije zidine duže od pet vekova čuvaju državne tajne i štite njihove glavne nosioce. Posebno za ovu dokumentarnu seriju Federalna služba bezbednosti je skinula oznaku tajnosti sa mnogih najvažnijih dokumenata. Dokumentarna serija Televizije Ostankino, Kremlj, zasnovana je na autentičnim arhivskim dokumentima specijalnih službi, jedinstvenim filmskim, video i foto dokumentima, kao i svedočenjima očevidaca i učesnika. -->. 4. Iza kulisa posete. Svaku zvaničnu posetu državnika službe bezbednosti dveju država počinju da pripremaju nekoliko meseci unapred. To je posao u koji je uključeno stotine ljudi odgovornih za bezbednost visokih gostiju. Ono što se dešava iza kulisa tih poseta, zahteva neprestanu budnost i izuzetnu pripremljenost. Svaki propust može imati katastrofalne posledice i u trenu promeniti tok svetske istorije, kao što se već više puta dešavalo. Ceremonija svečanog dočeka razrađena je do detalja. Počasna straža, državne zastave, delegacija za doček, tradicionalne ceremonije. Službe obezbeđenja gostujućih delegacija, prema nepisanim pravilama, obraćaju veliku pažnju na sve te detalje. Na primeru jedne zvanične posete Rusiji, u ovoj epizodi serije Kremlj, videćemo koje sve poslove obavlja kremaljska služba bezbednosti.
21:00
Elementarno, serija
21:50
Kami je napisao da ne moramo da čekamo Strašni sud jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše. O ovim temama u emisiji govore Goran Stanković, književnik, Branko Sujić, snimatelj i reditelj, Jovan Ristić, pisac i selektor Festivala srpskog filma fantastike, Nebojša Bežanić, slikar, Đorđe Pisarev, pisac, Nenad Bekvalac, filmski kritičar i arhivista, David Vartabedijan, rok kritičar i pozorišne rediteljke Marija Lipkovski i Ana Popović. U emisiji će biti reči i o retrospektivi Ilije Šoškića koja se odvija u dva muzeja savremene umetnosti - u Beogradu i Novom Sadu, zatim o programu ovogodišnjeg Bemusa, izložbi Masinisa Selmanija u Muzeju afričke umetnosti, beogradskom gostovanju predstave Kralj Lir Hrvatskog narodnog pozorišta iz Zagreba, kao i o premijeri predstave Bure Baruta u Crnogorskom narodnom pozorištu. Rubrika Jubilej je posvećena stodesetogodišnjici rođenja Ijana Fleminga, a Fenomen Poeziji kodova. Gost Tanke linije je Ramon Vargas, meksički tenor, učesnik Bemusa. Centralni gost emisije je Svetislav Basara, književnik. Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa: Nebojša Bradić Kreativni direktor: Boris Miljković Urednik serijala: Danijela Purešević Urednik emisije: Ana Tasić Reditelj: Ivan Bukvić Montažer: Goran Mijić Autori rubrika: Aleksandar S. Janković, Danijela Purešević, Aleksandar Žikić, Jasmina Vrbavac, Ana Tasić, Marija Nenezić, Jasmina Mijić, Hristina Vasilijević Voditelj: Željko Maksimović.
22:50
U nedelji pred nama očekuju nas zanimljiva koncertna dešavanja u gradu, kroz koja vas vodimo i u ovom izdanju Bunta. Ekipa Bunta je bila i na nekim pređašnjim događanjima, sa kojih vam donosimo zanimljive priče. U okviru događaja Đenovići Beogradu, održan je koncert grupe High horses iz Đenovića, malog mesta pored Herceg Novog, gde se tradicionalno leti održava koncertna manifestiacija Mještani mještanima, koju su od ove godine proširili i na druge gradove. Članovi ovog sastava dolaze iz različitih bendova, ali i drugačijih profesija i opredeljenja, pa smo tako iskoristi priliku da razgovaramo sa basistom Nikolom Ćurčinom, koji je i stpip umetnik i osnivač Hercegnovskog Strip Festivala, kao i gitaristom Radovanom Čeprnićem, koji svira i u bluz bendu Light Under The Black Mountain. Bili smo i na promociji novog romana Tuđine i albuma Da se ne zameri pisca i rok autora Igora Marojevića. Tim povodom Igor Marojević je gost naše nove rubrike Bunt Retroaktiv, u okviru koje će vam otkriti svoje omiljene knjige, pesmu, spot, film, kao i kako provodi slobodno vreme. Ovih dana možete pratiti i nove epizode serije Jutro će promeniti sve, koja se od nedavno emituje na RTS-u. Serija prati životne priče prijatelja, koji pripadaju generaciji između mladosti i zrelog doba. Pored savremene i gradske tematike, Jutro će promeniti sve se razlikuje i po izboru muzike, a o tome nam govori kompozitorka i muzička urednica serije Janja Lončar. Videćete i kakvo je stanje na Top Listi Bunt, koji su novi predlozi i kakve pozicije na listi. Zvanično glasanje je počelo i ono se obavlja na Facebook grupi Bunt_RTS - Top Lista Bunt. Vaše predloge šaljite na emisijabunt@rts.rs. Autor emisije Branka Glavonjić Novinar Katarina Vujović Reditelj emisije Jovan Bačkulja. O TV serijalu emisija Bunt. Bunt u jesen 2018. ulazi u šesnaestu TV sezonu emitovanja i svrstava se jednu od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Svake srede na Drugom programu RTS-a, imate priliku da upoznate nove rok bendove, nisu zaboravljeni ni afirmisani autori, a prostora ima i za teme iz domena savremene umetnosti. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala. Pre 5 godina je pokrenut i Bunt rok festival - prvo i jedino televizijsko takmičenje novih i neafirmisanih bendova.
23:27
Viktorija, serija
00:21
63. Međunarodni sajam knjiga, hronika
00:47
Lajmet
00:52
Noć muzike (2017)
01:52
Trezor
02:49
Fudbal - LŠ: Liverpul - Crvena zvezda, snimak
04:25
Rukomet - Kv. za EP 2020: Srbija - Belgija, r.
06:17
Slagalica, kviz
06:39
Datum
06:44
Verski kalendar
06:54
Lajmet
07:00
Savremeno tumačenje srpske istorije
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:13
Jagodica Bobica
09:34
Bejblejd
09:58
Mali dnevnik
10:05
Pčelinji svet. Svaka pčela dobro zna, kuda leti kome da.. Treća epizoda druge sezone dečijeg televizijskog serijala Uprirodise pod nazivom Pčelinji svet se bavi životom pčela i tajnama meda. Glavna junakinja serijala Sunčica u društvu Zvukoslava Medvedovića i jedne pčelice otkriva najmlađim gledaocima život pčela i način na koji nastaje med. Od skupljanja polena i nektara do trenutka kada med treba da se proba ili možda još ne.. Dečiji serijal Uprirodise je nastao u produkciji Zanatsko Filmske Zajednice. www.uprirodise.rs.
10:13
Šarlo u ovoj epizodi vodi decu u zemlju kancona, pica i romantike - u Italiju. Zajedno sa decom popeće se na čuveni toranj u Pizi, podsetiće gledaoce kako izgleda Rim i veliko rimsko carstvo, ali će istražiti i karneval u Veneciji. Hrana, kafa, fudbal i prva italijanska opera samo su neka interesovanja posade kada je u pitanju Italija, a ostale zanimljivosti videćete tokom putovanja sa njima.
11:00
Obeležavanje Svetskog dana a/v baštine 2009. godine u Televiziji Srbije. Televizijsko audiovizuelno nasleđe - Povodom 27. oktobra Svetskog dana zaštite audio-vizuelne kulturne baštine, jednodnevnu interaktivnu instalaciji Prošlost za budućnost u holu Takovske 10, pratio je specijal o snimatelju Stevanu Landupu, o njegovom radu i delu kao primeru pokretnog kulturnog dobra od nacionalnog značaja, te od čega zavisi da li će to dobro biti i trajno sačuvano. O Landupu govore oni koji su ga poznavali i sa njim radili, a prikazani su inserti iz serija Kamerom kroz svet, Dvadeset miliona i Reflektor snimljeni Landupovim okom. Specijal počinje prilogom Srebrenke Ilić za Dnevnik od 23. septembra 1980, uoči početka 21. Generalne konferencije Uneska održane u beogradskom Centru Sava, koja će mesec dana kasnije, među ostalim dokumentima doneti i Preporuku o zaštiti i čivanju različitih vrsta nosača slike i zvuka, pa tako i televizijskih zapisa. U emisiji je korišćen materijal Programskog arhiva, koji je za ovu priliku reparirala Filmska laboratorija TVB. Naslov prvog pisanog teksta u Srbiji Gledanje po žici (objavljen u časopisu Ratnik 5. maja 1880, sa potpisom majora Jovana Vlahovića) u kojem se objašnjava prenos slike pomoću elektriciteta - inspirisao je autore da žice kucavice ove instalacije budu koaksijalni i drugi kablovi povezani konektorima koji su tokom proteklog veka služili Televiziji Beograd za prenos audio-vizuelnog elektromagnetnog zapisa. Naša žica kucavica pokazuje komplikovan put rada TVB šezdesetih i sedamdesetih prošlog veka: od snimanja filmskom kamerom, preko filmske laboratorije, filmske montaže do telekina i prenosa filmskog zapisa u televizijski koji zatim od magnetoskopa preko predajnika dolazi do prijemnika. Ključni eksponati su bili: kamera snimatelja Stevana Landupa na početku kabla i na kraju istog kabla monitor sa kojeg se emitovala specijalna jednosatna emisija sa primerima iz Landupovog života i dela. Autori izložbe su Bojana Andrić i Vesna Došen, postavka u prostoru Snežana Popović. - Učesnici: direktor fotografije Milorad Glušica, snimatelj Done Zipevski, student Predrag Vukosavljević, dizajner zvuka Rihard Merc, šef Filmske laboratorije Jasenka Radulović i dr - Snimali za Trezor 26. septembra, 3. i  13. oktobra: Željko Malić, Dragan Munižaba, Done Zipevski,  Ljuba Jovanović, Radoš Milosavljević, Milena Jekić, Vesna Došen, Ivan Jevtić, montažeri Nada Dodig-Zildžić, Branislava Teodosić; autor Bojana Andrić - Snimano 27.10.2009, premijerno emitovano u Trezoru 11.11.2009, reprizirano 16.07.2010,  24-10-2013; Redakcija za istoriografiju.
12:00
Šopen fest 2017: Odjeci
13:00
Uprirodise
13:08
Šarlo vas vodi
13:23
Zašto se teorema smatra suštinskim matematičkim izazovom? Kome se pripisuje najveći broj teorema? Koja je odigrala najpresudniju ulogu u istoriji? Godišnje se dokaže 250.000 teorema, koliko još ima nedokazanih i nedokazivih teorema? Zašto je Fermaova poslednja teorema 350 godina ostala nedokazana? Zbog čega je Arhimed, s vremena na vreme, svojim kolegama slao netačne teoreme? Po čemu je važna teorema o četiri boje. Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u Kabali postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji - pa i u svakodnevnom životu - obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam magičnih brojeva koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja. U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja. Teorema je ideja čija se istinitost može dokazati principima deduktivnog zaključivanja. Razlikuje se od aksioma po tome što se njena istinitost može utvrditi i za to služi postupak dokazivanja, odnosno izvođenja dokaza. Teorema je matematičko tvrđenje koje se može i mora dokazati da bi se smatralo tačnim. U ovoj epizodi Nauke 50 tajne teorema, autoru serije Stanku Stojiljkoviću otkriva prof. dr Stevo Todorčević. Profesor Todorčević je srpsko-kanadski matematičar. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti i profesor Univerziteta u Torontu na odeljenju prirodnih nauka i inženjeringa. Pored toga, ima status starijeg naučnika u francuskom Centru za naučna istraživanja. Uživa ugled jednog od najboljih srpskih matematičara i vodećeg matematičara u oblasti teorije skupova i matematičke logike na svetu. Autor serije: Stanko Stojiljković Urednik serije: Aleksandra Daničić Montaža: Vladimir Jović Režija: Milica Mitrović.
13:50
Mali dnevnik
14:00
TV lica... kao sav normalan svet
15:00
Tunel, serija
15:50
Elementarno, serija
16:35
Svedok je početaka Televizije Beograd, i jedini, danas živ, učesnik prvog televizijskog programa ikada emitovanom u Beogradu posle rata. Tačkice i globus koje i danas gledamo na špici Dnevnika, njegova su ideja. Emisije koje je radio krajem 60-tih i početkom 70-tih, daleko su ispred vremena u kom su nastale, dramaturški prefinjene, vizuelno raskošne..
17:05
Lov i ribolov
17:50
Lajmet
17:55
Odbojka (ž) - Super kup: Vizura - Železnik, prenos
19:55
Kavijar konekšn, dokumentarni film
21:00
Elementarno, serija
21:45
U Francuskoj, u prvim danima nemačke okupacije, lepa Lusil živi sa svojom netolerantnom taštom, čekajući na vesti o mužu, odnosno, sinu koji je ratni zarobljenik.(Suite Française, 2014). Izbeglice iz Pariza počinju da dolaze u njihov mali gradić ali i nemački vojnici koji se useljavaju u susedne kuće. Lusil za oko zapadne Bruno von Falk, privlačni nemački oficir. Iako se Lusil na početku suzdržava, između njih se razvije strasna ljubav. Uloge: Mišel Vilijams, Kristin Skot Tomas, Margot Robi, Matijas Šonarts.. Režija: Sol Dib.
23:35
Moja Odiseja: Vojkan Borisavnjević
00:30
Lajmet
00:35
Trezor
01:35
Odbojka (ž) - Super kup: Vizura - Železnik, r.
03:00
Fudbal - LE: Marsej - Lacio, snimak
04:40
Moja Odiseja: Vojkan Borisavnjević
06:22
Slagalica, kviz
06:42
Datum
06:48
Verski kalendar
06:58
Lajmet
07:09
Savremeno tumačenje srpske istorije: Dositej Obradović
07:38
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:13
Jagodica Bobica
09:34
Bejblejd
09:58
Mali dnevnik
10:05
U okviru Školske redakcije snimljena je nova serija za osnovce pod nazivom: I bez muke ima nauke. Serija je magazinskog tipa i sastavljena je iz više rubrika. Svaka rubrika namenjena je jednoj naučnoj oblasti, matematici, fizici, biologiji, astronomiji i geologiji. Serija je osmišljena kao igrano-dokumentarna, gde nas kroz priču vodi jedan dečak po imenu Miša. Miša ima tetku i teču, naučne radnike, i on sa njima komunicira i postavlja im razna pitanja. Inače tetka i teča se zbog svojih naučnih obaveza uvek nalaze negde daleko, u inostranstvu, ali Mišu redovno čuju i pomažu mu oko raznih nedoumica. Emisije su tematske i u svakoj emisiji obrađuje se jedna tema kroz ove nauke. U ovoj epizodi biće reči o ljubavi. Saznaćemo: koja su to tri različita sistema u mozgu odgovorna za ono što se dešava u ljubavi? Koji par je zbog svoje ljubavi ostao zauvek zajedno na severnom nebu? Zašto je čokolada važna? Da li hormoni pokreću ljubav u nama? Da li postoji formula kojom se može predvideti koliko će neka ljubav trajati? Kako se naziva kamen ljubavi?... Sve su to pitanja na koja ćete odgovore dobiti u ovoj epizodi. Serija je namenjena svim ljubiteljima ovih nauka. U ulozi dečaka je mlad glumac Nikola Malbaša, u ulozi tetke je Ivana Despotović a ulogu teče tumači Ivan Tomić. Urednice: Tanja Čanić-Mlađenović i Aleksandra Stojanović, reditelj je Nikola Zdravković, dramaturg Marina Madžarev i Nikola Miladinović, kostimograf Suzana Gligorijević, scenograf Snežana Popović, muzički urednik Ana Pavlović, dizajner zvuka Predrag Stamatović, montažeri: Marko Tisovec i Ivan Vasić, snimatelj Vasko Vasović, tonac Srđan Bajski, izvršni producent serije Svetlana Bandić, organizator Srđan Boljević.
10:25
Filozofija i...
10:55
U Radio Beogradu i PGP-u. Nije sve na jutjubu - uzviknula je muzička urednica I programa Radio Beograda Ruža Rudić stojeći okružena policama, do plafona nakićenim gramofonskim pločama i magnetofonskim trakama, u carstvu arhivskih originala. Tako je naša emisija dobila adekvatan naslov. Snimljen tokom tročasovne posete uglednih poslenika kulture i medija Fonoteci i Tonskom arhivu Radio Beograda, 27. oktobra 2011, povodom Svetskog dana audio-vizuelne baštine, emitovanjem na današnji dan, Trezor obeležava još jedan istorijski datum, kada je 1. oktobra 1924. počeo sa radom Radio Beograd. Ovaj prvi redovni radio program na Balkanu prenošen je preko postrojenja radio-telegrafske stanice u Rakovici. Svakog utorka, četvrtka i subote od 18.45 do 19.45. prenošeni su koncerti, čitane vesti, servisne informacije, reklame, vodostanje, berzanski izveštaji. Sadržaj stručnog  vođenja kroz lagume Radio Beograda bio je poseta Katalogu, Fonoteci, Tonskom arhivu, Studiju 19 u kojem se vrši obrada arhivskih snimaka i digitalizacija, Studiju 8 koji ima neuobičajnu konfiguraciju - a sve se završava pitanjima i komentarima posetilaca, te njihovim utiscima o svemu što su videli, čuli i saznali. - Gosti: Lilijana Ratković-Trifunović (Arhiv Jugoslavije); Katarina Živanović, Mirjana Slavković, Ivan Manojlović, Tatomir Toroman i Stevan Vuković (Muzej istorije Jugoslavije); Vesna Stevanović (Narodna biblioteka Srbije);  Miomir Gatalović (Institut za savremenu istoriju); Aleksandar Marković (Arhiv Srbije); Jelena Nikolić i Slobodan Mandić (Arhiv Beograda); Ljiljana Aćimović i Biljana Stanić (Muzej grada Beograda); Branka Otašević (dnevni list Politika); Rada Stanković, Vladan Stošić (nedeljnik NIN); fotograf Tomislav Peternek; kompozitor Zoran Simjanović; stručnjak digitalizacije audio građe Milan Milovanović, novinar Ivan Krstić, stručnjaci za revitalizaciju i digitalizaciju arhiva Televizije Beograd Jasenka Radulović, Srđan Janković, Ognjen Živanović. Domaći: Dušan Radulović, direktor Radio Beograda; Zorica Alempijević, autor emisije Mozaik vremena; Ljubiša Jović, rukovodilac službe Zvučni arhiv; Ruža Rudić, muzički urednik I programa; Draško Brajević, urednik Tonskog arhiva; Nenad Đorđević, šef produkcije masteringa muzičkih i govornih studija; Predrag Tomić, dizajner zvuka. - Snimatelj Aleksandar Stipić, asistent Aleksandar Stojković, snimatelj zvuka Dragan Ušendić, mikroman Gordan Jović, rasvetljivač Miloš Milovanović, saradnik-snimatelj Milena Jekić, saradnik Sandra Milošević, organizator Gordana Grdanović; grafička obrada Milena Marković; montažeri Aleksandar Andrijevski, Zorica Blagojev; autor Bojana Andrić - Snimano 27.10.2011, premijerno emitovano 01.10.2012; Redakcija za istoriografiju. Bonus iz Trezora - da naši gosti i naši gledaoci ne ostanu bez informacija o Nototeci, na koju je Zoran Simjanović podsetio kao sastavni deo baštine Radio Beograda, evo snimka od 10. marta 2011, kada je Trezor drugi put bio tamo, a vodio nas notograf Slobodan Varsaković. - Realizovali Milan Ilić, Milena Jekić, Miljan Đukić, Ljuba Jovanović, Mićun Drinčić, Milorad  Ćitić, Bojana Andrić - Sniamno 10.03.2011, premijerno emitovano 30.03.2011. -->. Borba protiv zaborava - Ekipa Trezora vodi Stanka Terzića u PGP u kojem je bio direktor 18 godina, a ima već deset godina kako ovde nije dolazio. Dočekuje nas sadašnji direktor Ognjen Uzelac, koji upravo prima nove najsavremenije uređaje. U pogonu gde su se u vreme Stanka Terzića proizvodile gramofonske ploče i VHS kasete, sada se proizvode DVD nosači zvuka i slike, no svejedno dva direktora imaju šta da pričaju jer njihova su radna iskustva koliko različita toliko i istovetna. Kratak snimak iz 2008. ovde je prikazan najviše zbog toga što, deset godina kasnije snimamo u istom prostoru uređaje koji su izdvojeni za našu muzejsku zbirku. Tu su automatske audio i video  punilice, etiketirka, snimač, lirek za kontrolu kaseta, brisačica, prateća oprema, tehnička dokumentacija... Kroz pogon koji je upravo pred radikalnim remontom vodi nas elektroničar Goran Kuzmić, tehničar za digitalnu distribuciju PGP-a, koji odlično poznaje i uređaje na kojima nije sam radio i tehničare koji su na njima nekada radili. - Učesnici: Stanko Terzić (1934-2010), Ognjen Uzelac, Goran Kuzmić - 2008: snimatelj Borislav Ristović, snimatelj zvuka Milan Đorđević; 2018: organizator Gordana Grdanović, urednik  istraživač Milena Jekić Šotra, grafička obrada Snežana Vranjković, montažer Ljubomir Plavljanić, autor Bojana Andrić - Snimano 3. januara 2008 i 7. septembra 2018, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju.
11:55
48. Međunarodno takmičenje muzičke omladine
12:35
I bez muke ima nauke
12:55
Rečnik ekologije
13:25
Mali dnevnik
13:35
SAT
14:30
Tunel, serija
15:20
Elementarno, serija
16:05
Deca sunca, film
17:35
Dobro je, dobro je znati...
18:00
Naučni intervju
18:25
Kada govorimo o arheolozima i onome što rade najčešće su nam pred očima rad na terenu, grobnice, ostaci drevnih gradova i njihovih stanovnika, alati poput ašova, četkica, svezaka sa zapisima. Retko ko bi pomislio da arheolog sedi ispred monitora moćnog računara i koristi matematičke metode koje će ga odvesti do sledećeg lokaliteta. U ne tako dalekoj prošlosti, da bi istraživali i došli do nalaza, arheolozi su ponekad morali i da naruše strukturu lokaliteta. Danas, zahvaljujući digitalnim tehnologijama i velikim podacima, osim što znaju mnogo toga i pre nego što započnu sa iskopavanjima, u stanju su i da rekonstruišu u digitalnom obliku dragocena nalazišta i artefakte izgubljene zbog nemara, prirodnih katastrofa ili ratova. Arheolozi se sve više oslanjaju na digitalizovane i sistemetizovane podatke iz ranijih istraživanja koja kombinuju sa satelitskim slikama terena, nalazima georadara i sastava zemljišta, DNK i izotopskim podacima. Šta su, kako nastaju i koje su prednosti njihovog korišćenja, pogledajte u emisiji Redakcije naučnog programa, Nauka 2018 - Veliki podaci u arheologiji. Urednik Marija Stevanović Reditelj Milica Mitrović.
18:50
Lajmet
19:00
Nakon smrti kalabrijskog emigranta koji je došao u Švajcarsku da nađe posao, dva radnika u pogrebnom preduzeću, Jovan i Žoze, i sami emigranti, putuju sa severa na jug Italije da vrate telo pokojnika u njegovo rodno selo. (Calabria, 2016). Jovan, Rom, koji je bio pevač u Beogradu, veruje u život posle smrti. S druge strane Žoze, koga strastveno zanima kultura, veruje samo u ono što vidi. Zajedno, suočavaju se sa nepredviđenim situacijama i iznenađenjima koje put donosi. Putovanje je mogućnost da odaju počast preminulom, ali i uživaju u životu. Režija: Pjer Fransoa Sote.
21:00
Elementarno, serija
21:45
Studio znanja
22:45
Čas anatomije
23:30
Vizionari naučne fantastike
00:20
63. Međunarodni sajam knjiga, hronika
00:50
Lajmet
00:55
Fudbal - Liga Evrope, pregled
01:45
Trezor
02:45
Kalabrija, dokumentarni film