Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 3
07:05
Na koncertu pod nazivom Duša slovenska, izvela je interesantan repertoar sačinjen od klasičnih arija, romskog melosa, tema iz kultnih filmova, izvornih narodnih pesama, šlagera..
08:01
Vreme televizije, Rast 2.deo, 9/11, r.
09:10
Noć muzike 2.deo
10:10
Čas anatomije, Jezik i nacija
11:10
Beogradska filharmonija 2.deo
11:55
UNESKO Nedelja medijske pismenosti - Šta kažu istraživanja: Nova pismenost u novom dobu, r.
12:30
Na krovovima gradova: London, 1/5
13:30
Incognito
15:05
Gala koncert, Duša slovenska 2.deo
16:01
Zašto je ova autobiografija, koja je prelomno književno delo naše kulture, izazvala tako oprečne utiske? Zbog čega je ona značajna za sve nas do danas? Scenario i režija: Valentina Delić Montažer: Ksenija Savićević Snimatelj: Rade Bubalo Stručna saradnica serije i narator: dr Dragana Grbić Snimatelj tona: Branko Stojanović Grafički dizajn: Nebojša Tesla Producent: Biljana Dautović Izvršni producent: Biljana Ivanić Citate iz Dositejevih dela čitao: Bojan Žirović Repriza, 01. novembar u  03:11 i 11:11.
16:30
Rukovet u narodu označava venac od najlepšeg cveća koji devojka plete za svog dragog. Ova poetizovana simbolika označava način Mokranjčevog kompozitorskog rada, on je birao najlepše pesme, povezivao ih u skladan buket, organski sklopljen da označi lepotu pesme ovih krajeva.Mokranjčeve Rukoveti gledamo u izvođenju Hora RTS-a, na koncertu snimljenom u okviru 46. Bemusa.Repriza, 01. novembar u  03:39 i 11:39.
17:05
Priče o drveću, Gospodari vode, 1/10
18:00
Mornarički istražitelji: Los Anđeles, 12/24
18:45
UNESKO Nedelja medijske pismenosti - Politike medijske i digitalne pismenosti
19:15
Savremni svetski pisci, Klaudio Magris
20:00
Mislim da neću pogrešiti ako kažem da je od svih simfonija Petra Čajkovskog, Treća najmanje izvođena i najmanje poznata, rekao je veliki ruski dirigent Jevgenij Svetlanov. Kada je tokom 1875. godine sa prijateljima boravio u Ukrajini, Čajkovski je započeo svoju Treću simfoniju, moglo bi se reći - gotovo slučajno. U jednom pismu, kompozitor je tada zabeležio: Sada komponujem jednu simfoniju, i radim to pomalo, i s vremena na vreme. Ne sedim satima nad njom, i mnogo više šetam. I pored toga, nakon malo više od dva meseca, delo je bilo dovršeno. Treća simfonija, poznata i pod naslovom Poljska, zbog finalnog stava u ritmu poloneze, jedina je komponovana u durskom tonalitetu - od svih šest simfonija Čajkovskog. A od ostalih se izdvaja i zbog toga što ima pet stavova. Premijerno je izvedena već februara 1876. godine na koncertu u Ruskom muzičkom društvu. Repriza, 01. novembar u 01:25 i 09:25.
21:00
Idiot, 5/10
22:00
Džordžija je jedna od najvećih američkih slikarki, ikona američke kulture. Alfred je jedan od osnivača moderne fotografije. Dvadesetih godina prošlog veka bili su jedan od najistaknutijih i najskandaloznijih parova na njujorškoj avangardnoj sceni.Džordžija i Alfred bili su 30 godina u strastvenoj ljubavi i kreativnosti, ali to je i priča o sputavanju umetničke slobode.Repriza, 01. novembar u  00:55 i 08:55.
22:26
Bend je osnovao Alexander Abreu, harizmatični mladi kubanski pevač, ali i višestruko nagrađivani džez trubač, koga smatraju najsvestranijim kubanskim muzičarem. Stvarajući i izvodeći muziku koja je spoj salse, džeza, fanka, afrokubanskog ritma, Abreu je za svoj bend odabrao 16 izvrsnih i uticajnih muzičara. Repriza, 01. novembra u  07:15 i 15:15.
23:10
Na skriveno te vodim mesto, Rafting na Limu
23:32
Libela, Kulturno blago Srba u Dubrovniku u Arhivu Srbije
00:01
Idiot, 5/10, r.
00:55
Ljubav na delu, Džordžija O Kif i Alfred Štiglic, 5/9, r.
01:25
Ciklus Čajkovski, Simfonija br.3 u D-duru Op.29, r.
02:20
Priče o drveću, Gospodari vode, 1/10, r.
03:08
Dositej, Putnik prosvećenosti, Prva štampana knjiga, 5/8, r.
03:36
Bemus, S.Mokranjac: Rukoveti, 1.deo, r.
04:11
Čas anatomije, Budućnost distorpije
05:04
UNESKO Nedelja medijske pismenosti - Politike medijske i digitalne pismenosti, r.
05:33
Libela, Kulturno blago Srba u Dubrovniku u Arhivu Srbije, r.
06:03
Savremeni svetski pisci, Klaudio magris, r.
06:50
Na skriveno te vodim mesto, Rafting na Limu, r.
07:15
Havana DPrimera & Alexander Abreu, 2.deo, r.
08:01
Idiot, 5/10, r.
08:55
Ljubav na delu, Džordžija o Kif i Alfred Štiglic, 5/9, r.
09:25
Ciklus Čajkovski, Simfonija br.3 u De-duru Op.29, r.
10:20
Priče o drveću, Gospodari vode, 1/10
11:11
Dositej, Putnik prosvećenosti, Prva štampana knjiga, 5/8
11:39
Bemus, S.Mokraljac: Rukoveti, 1.deo
12:14
Čas anatomije, Budućnost distopije
13:05
UNESKO Nedelja medijske pismenosti - Politike medijske i digitalne pismenosti
13:33
Libela, Kulturno blago Srba u Dubrovniku u Arhivu Srbije
14:03
Savremeni svetski pisci, Klaudio Magris
14:49
Na skriveno te vodim mesto, Rafting na Limu, r.
15:15
Havana DPrimera & Alexander Abreu, 2.deo, r.
16:01
U svakoj emisiji ističe se neverovatna raznolikost vrsta drveća, ali je fokus uvek na nekoliko stabala u dve različite zemlje, uključujući i neevropske vrste poput baobaba, džinovskog crvenog drveta, indijskog banjana ili majmunskog zagonetnog drveta. Ljudi koji žive u njihovoj blizini objašnjavaju šta to njima znači i otvaraju nam prostore imaginarnih svetova, verovanja i društvenih običaja. U srcu Čilea, u blizini Anda s početnom tačkom u selu Kurarehue, nalazi se nacionalni park Viljarika. Prekriven šumama, jezerima i vulkanima, taj predeo priziva sliku Edenskog vrta. Na samoj sredini puta je drvo koje je zaštićeno zakonom - četinar araukarija. Na dva sata vožnje južno od Dakara, na Senegalskoj obali u selu Njaning, jedan stari baobab je tihi svedok istorije i svojim izgledom izaziva pomešana osećanja straha i poštovanja. Nalazi se na mestu gde su se nekada izvodili rituali zagrobnog života, pa je ovaj baobab proglašen svetim drvetom. Repriza, 02. novembar u  00:01.
16:55
Poznat i slavan posle pobede na 11. međunarodnom konkursu Čajkovski u Moskvi 1998. Denis Macujev, Sibirski Medved, kako ga od milošte zovu (rođen 1975. u Irkutsku) pripada generaciji svetskih pijanista koji nastupaju sa najvećim dirigentima i orkestrima, u svim prestižnim svetskim salama. Njegovi afiniteti prema virtuoznom repertoaru ruske i svetske literature uživaju poštovanje zahvaljujući nagrađivanim snimcima i interpretacijama dela Rahmanjinova i Lista.U emisiji Bez limita, Denis Macujev, je govorio i koliko mu znači nastup u Beogradu, kako izgleda život pijaniste koji svira skoro 200 koncerata godišnje, koliko mu džez pomaže u interpretacijama klasične muzike, ko su mu najstroži kritičari, šta može da ga iznervira dok svira... Repriza, 02. novembar u  00:55.
17:22
O Smederevskoj tvrđavi govore istoričari, arheolozi, arhitekte, kustosi, književnici, kulturni poslenici, entuzijasti, umetnici.Autor i urednik serije: Svetlana Ilić Scenaristi: Vule Žurić, Svetlana Ilić Stručni konsultant serije: dr Slavica Vujović, arhitekta Stručni konsultant epizode: Dejan Radovanović, arheolog Izvršni producent serije: Svetlana Bandić Glavni organizator: Srđan Boljević Grafički dizajner: Vladimir Ivanović Muzički urednik: Tijana Lukić Majstor zvuka : Damjan Popadić Dizajner zvuka: Nebojša Dragićević Kolor korekcija: Draško Pejanović Dron operateri: Dobrivoje Kaitović, Miroslav Kondić Direktor fotografije: Petar Vujanić Montažer: Milan Radičević Reditelj: Milan Jovanović Repriza, 02. novembar u  01:25.
18:05
Vojno u potpunosti nadmoćni u Evropi tog vremena, grade bunkere i neprobojne podmornice, topove, avione i prateće građevine. Hitlerovi najambiciozniji planovi ostvareni su radom genijalnih inženjera, čiji su pronalasci pomogli tehnološku revoluciju, koja je zauvek promenila način ratovanja.Repriza, 02. novembra u  02:10.
18:50
UNESKO Nedelja medijske pismenosti - Novi talas digitalnog obrazovanja: Kako smo učili tokom pandemije
19:20
Zatvaranje manifestacije je emitovano u direktnom prenosu na Digitalnom programu RTS-a, a u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine nastupio je Kurt Eling, jedan od najpopularnijih džez pevača današnjice i dobitnik nagrade Gremi za tu godinu.Repriza, 02. novembar u 03:25.
21:00
Učesnik i svedok, Ratko Dražević
21:50
Svedoci - političari, saradnici, žrtve, istoričari, sociolozi, pravnici, pisci, psiholozi - objasniće kako je jedan čovek mogao da bude terorista, oslobodilac, prosvećeni monarh, veliki svetski lider i balanser između blokova, bonvivan i lovac, ideološki vođa, garant mira i jedinstva mnogonacionalne države, borac protiv Staljina, poslednji Habzburg, rođeni makijavelist, obožavani diktator.Repriza, 02. novembar u  05:55.
22:50
Grupa, 9/11
00:01
Priče o drveću, Dugovečno drveće, 10/10, r.
00:55
Bez limita, Denis Macujev, r.
01:25
Tvrđave na Dunavu, Smederevska tvrđava, 4/7, r.
02:10
Nacističke megagrađevine, 6/17, r.
02:55
UNESKO Nedelja medijske pismenosti - Novi talas digitalnog obrazovanja: Kako smo učili tokom pandemije, r.
03:25
Beogradski džez festival, Kurt Eling, r.
05:05
Učesnik i svedok, Ratko Dražević, r.
05:55
Tito - Crveno i crno, Zapadna kulturna revolucija, 19/24, r.
06:50
Tito: Crveno i crno – Zapadna kulturna revolucija, r.
07:02
Grupa, 9/11, r.
08:00
Srpski jezik za VI razred osnovne škole
08:35
Matematika za VI razred osnovne škole
09:10
Istorija za VI razred osnovne škole
09:45
Srpski jezik za VII razred osnovne škole
10:20
Matematika za VII razred osnovne škole
10:55
Istorija za VII razred osnovne škole
11:30
Srpski jezik za VIII razred osnovne škole
12:05
Matematika za VIII razred osnovne škole
12:40
Istorija za VIII razred osnovne škole
13:15
Fizika za VIII razred osnovne škole
14:00
I razred srednje škole
15:10
II razred srednje škole
16:20
III razred srednje škole
17:30
IV razred srednje škole
18:40
Suosnivač je pozorišne trupe Bed kompani, gde je do 2005. delovala kao dramaturg i reditelj, da bi kasnije nastavila da režira i izvodi svoje drame u hibridnim izvođačkim formama, eksperimentišući sa problemima odnosa između dramskog teksta i scenskog izvođenja baziranog na muzici. Njene drame su prevedene na mnoge jezike i postavljene u pozorištima širom sveta.Dobitnica je nagrada Marin Držić za dramsko delo, i Ivan Goran Kovačić za prozu, i Ordena viteza reda umetnosti i književnosti Republike Francuske. Trenutno živi i stvara u Berlinu, gde je nedavno za Ljubavni roman dobila Nagradu za najbolje prevedenu knjigu na nemački jezik, koju dodeljuje Dom svetskih kultura. Repriza, 03. novembar u  03:00.
19:13
Art link: SO RTS – Jan Sibelijus
20:20
Konan Dojl, pisac velikih književnih ambicija stvorio je 1887. junaka koji ga je odmah zasenio - Šerloka Holmsa. Publika ga je prihvatila sa velikim oduševljenjem, a do danas je ostao inspiracija i plodno tlo nadahnuća mnogim umetnicima. Otkrijmo istinu iza mita i podsetimo se očaravajućeg junaka našeg doba.Repriza, 03. novembar u  00:01.
21:00
Ova epizoda posvećena je Fani Buše, koja sa svojim timom stvara fotogravure. Fotogravura je proces štampanja, koji podrazumeva utiskivanje fotografske slike u bakar pomoću fotosenzitivnih želatina. Kiselina prodire kroz slojeve želatina i probija matricu, praveći ureze različite dubine. Nakon toga, upotrebom prese za duboku štampu, slika se štampa na papiru. Od tako pripremljenog i odštampanog dela mogu nastati i nove umetničke forme.Repriza, 03. novembar u 00:55.
21:15
Clubbing Experience: Carl Cox at Kappa Futur Festival
22:17
TV lica
23:14
Božidar Šujica je bio prijatelj sa Brankom Miljkovićem i sa mnogim velikanima srpske i jugoslovenske umetnosti i književnosti. Zastupljen je u brojnim antologijama srpske i jugoslovenske poezije. Scenarista i reditelj: Nenad Milošević Repriza, 03. novembar u  07:05.
00:01
Mi smo legende: Šerlok Holms protiv Konana Dojla, r.
00:54
Majstori umetničkih zanata: Prikazati pokret, r.
01:09
Clubbing Experience: Carl Cox at Kappa Futur Festival
02:09
Art link: SO RTS – Jan Sibelijus
03:01
Teatrologike: Ivana Sajko
03:36
Ranko Munitić se rodio u Trogiru, tragom filma pošao je ka Puli gde su se održavali filmski festivali, preko Zagreba gde je, školujući se, upotpunio znanje iz te oblasti da bi ostao u Beogradu. Za sebe kaže da ga je more trajno odredilo kao čoveka nemirnog duha koji proniče u dubine pojava kojima se bavi. Govori o strasti pisanja kao vrhunskoj životnoj vrednosti, o susretima sa Čaplinom, Tarkovskim i drugim značajnim stvaraocima.Urednik: Lidija Božić.
04:21
Dani evropske kulturne baštine 2019
04:47
Opus Zorana Hristića obuhvata solistička, kamerna, vokalno-instrumentalna dela, balete, muziku za pozorište, film i televiziju i radiofonska ostvarenja. Dobitnik je više domaćih i međunarodnih nagrada, među kojima i nagrade za životno delo Mali princ. Dobitnik je i dve Sterijine nagrade za scensku i dve Zlatne arene za filmsku muziku. Komponovao je muziku i za otvaranje Olimpijskih igara u Sarajevu. Bio je umetnički direktor i selektor festivala Bemus i Mokranjčevi dani i glavni i odgovorni urednik Muzičke redakcije RTS-a. Kao član žirija i kao ugledni umetnik, mnogo je doprineo i afirmaciji Sabora trubača u Guči.Autor emisije: Dragan Stanojević.
05:18
95 godina Radio Beograd iz veka u vek