Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:04
Datum
06:09
Verski kalendar
06:19
Lajmet
06:27
Audio -vizuelni susreti 2012 - Povodom Svetskog dana a/v baštine Redakcija za istoriografiju pozivala je, 27. oktobra 2012, zainteresovanu javnost, poslenike televizije, pionire i veterane RTB, zaposlene u RTS, ljubitelje televizije, saradnike Redakcije, đake, studente i profesore, pisce, snimatelje, glumce i reditelje na tročasovno druženju pred kamerama Trezora, dok se na bioskopskom platnu, podignutom u Holu RTS-a, prikazuje TV program jedne dnevne sheme s kraja šezdesetih godina sabijena u tročasovnu projekciju (školski program, emisija za poljoprivrednike, dečiji program, reportaža, reklama, crtani film, Laku noć deco, Dnevnik, sport, prognoza vremena, zabavna emisija). Sve su emisije ili snimljene filmskom tehnikom ili kineskopirane, a reparirane i revitlizovane u Centru za revitalizaciju arhiva RTS-a. Na ovoj nultoj predstavi Trezorovog bioskopa nameštene su dve instalacije, jedna od filmske trake i kutija u koje se skladište u arhivi, a druga od fotografija radnika Centra za revitalizaciju, koji predano rade svoj nimalo lak posao, a to su: pikeri Ankica Jovanović, Sofika Raučević, Dragan Dimitrijević, Jasmina Nikolić, Nevenka Nicić, Branislava Ružić, Gordana Lukić Smiljković, Miloš Gaborov, Jasmina Jordanović, Ljiljana Mitrović, Milanka Panić; montažeri Svetlana Maksimović, Jasna Štolba Grbić, Vesna Dujmović; tehničari telekina Milan Stojanović, Radisav Glogonjac Žak; dipl. inženjeri tehnologije Goran Marinković, Jasenka Radulović. To veče, nazvano Plamen a/v baštine, okupilo je oko stotinak ljubitelja televizije i sem uspele projekcije, najupadljiviji su bili susreti znanih i neznanih posetilaca i njihova radost zbog ponovnog viđenja. To su sve beležile kamere Trezora, a sve ćete videti u današnjoj emisiji. Ipak, najveće uzbuđenje zavladalo je među prisutnima kada se na platnu pojavio deo iz Dvogleda snimljen 1968, u kojem Aleksandar Žak Popović pokazuje kako piše, a zatim predstavlja svoje tri kćerke, Sofiju, Tanju i Sidu, od kojih je samo najstarija dorasla za školsku klupu. Prisutna publika gledala je manje u platno, a više u tri gospođe koje su sedele tu pored njih i koje su sebe, tako male, gledale sada prvi put na ekranu. Trajalo je pet minuta - svi su imali osmeh na usnama i suze u očima. Bogatstvo audio-vizuelne arhive, u ovom slučaju Televizije Beograd, ovde viđeno i kao lično i kao bogatsvo svih nas. - Učesnici: novinar Dubravka Marković, glumica Jelisaveta Sablić, kćerke književnika Aleksandra Popovića Sofija, Tanja i Sida, fotograf Tomislav Peternek, reditelj Vladimir Andrić, Miodrag Marinković, glumica Milena Dravić, novinar Nenad Ristić - Snimatelj Milan Ilić, asistent Bojan Danilović, snimatelj zvuka Milan Đorđević; saradnik -snimatelj Milena Jekić; pripremili Bojana Balandžić, Sandra Milošević, Marijana Čuturilo, Jelena Petrović, Branislava Teodosić; scenograf Petar Đinović, asistent Nataša Bogdanović, organizator Gordana Grdanović producent Dobrivoje Ilić; urednik istraživač Vesna Došen, grafička obrada Mićun Drinčić, Milena Marković, montažeri Nada Dodig Zildžić, Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Snimano 27.10.2012, premijerno emitovano 23.10.2013, reprizirano u Trezoru 30.10. i 17.11.2014, 30.10.2018; Redakcija za istoriografiju Škakljiva pitanja - Škakljiva pitanja ustanovila je Redakcija za istoriografiju povodom priprema za obeležavanje 50 godina rada Televizije Srbije, 2007. godine, a od tada ih postavlja s vremena na vreme televizijskim radnicima, saradnicima, gledaocima... U današnjem prilogu na pitanje:Koliko je televizija uticala na vaš život - odgovara književnik Matija Bećković; na pitanjeMožete li da zamislite život bez televizije - odgovara reditelj Stanko Crnobrnja; na pitanje Koju biste emisiju voleli da vidite u Trezoru - odgovara književni istoričar Mihajlo Pantić; na pitanje Zašto volim televiziju - odgovara novinar Zoran Panović - Snimano 2017, premijerno emitovano 30.10.2018; Redakcija za istoriografiju.
07:31
Mirakulus
07:53
Mali dnevnik
08:00
Matematika za peti razred
08:35
Srpski jezik za peti razred
09:02
Fizičko i zdravstveno vaspitanje za peti razred
09:18
Biologija za peti razred
09:48
Zdravstveno vaspitanje za peti razred
09:56
Kada je Aca stupio u kontakt sa drugom planetom uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu. U trećoj epizodi Mio će saznati: kako da odaberemo šta je važno, a šta vredno, ko je bio Nikola Tesla, šta je šipak, zašto treba paziti na lokaciju koju ostavljamo na internetu, kako izgleda posao policije. Ako ste radoznali kao vanzemaljac, pridružite se novoj ekipi i učite zajedno sa Mio. Urednici serije: Nevena Mladenović Blagojević i Marija Tošić Direktor fotografije: Milan Rakić Reditelj: Marko Jeftić.
10:15
Životna sredina i zdravlje: Dobra voda ili žeđ
10:43
Magazin Lige šampiona
11:09
Znanje imanje
12:06
Velikani muzičke scene: Denis Macujev
12:51
Datum
13:07
Radoznalci
13:29
Ekologija materijala: Papir
13:54
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Mornarički istražitelji, serija
15:38
Rudi, TV film
16:55
Verski kalendar
17:11
Grade se Moravski koridor, prvi auto-put koji će povezati istok i zapad centralne Srbije, odnosno Koridor 10 sa auto-putem „Miloš Veliki, zatim auto-put i brza saobraćajnica Ruma-Šabac-Loznica, deonica auto-puta „Miloš Veliki od Čačka do Požege, kao i auto-put ka BiH deonica Sremska Rača-Kuzmin.Uskoro bi u potpunosti trebalo da budu završeni svi radovi na izgradnji brze saobraćajnice kroz Batočinu u dužini od pet kilometara koja je sastavni deo magistralnog puta koji Kragujevac povezuje sa međunarodnim putnim Koridorom 10. Već naredndih dana građani ne samo Kragujevca već i svih gradova centralne Srbije imaće na raspolaganju kompletnih 25 km brze saobraćajnice od Kragujevca do auto-puta koja će ih nakon višedecenijskog iščekivanja u potpunosti spojiti sa najznačajnijim međunarodnim putnim koridorom koji prolazi kroz Srbiju.U ovonedeljnom izdanju emisije o saobraćaju i strategiji razvoja „Koridori govorimo i o radovima koji se izvode na modernizaciji i proširenju aerodroma „Nikola Tesla u Beogradu. Radovi su započeti početkom godine, do sada su već uveliko odmakli i polako se stiče jasnija slika kako će sve izgledati kada bude gotovo. Matična kompanija, „Vensi erports (Vinci Airports) planira da do isteka koncesije 2043. godine, beogradski aerodrom opslužuje 15 miliona putnika godišnje. Upravo to objašnjava razmere ulaganja i radova na aerodromu „Nikola Tesla čija vrednost u prvoj fazi iznosi više od 12 milijardi dinara.Modernizacijom i proširenjem Aerodroma „Nikola Tesla unaprediće se kvalitet usluge aerodroma i povećati kapacitet saobraćaja, u skladu sa najvišim međunarodnim standardima. Radovi na modernizaciji traju bez većih prekida, odvijali su se i tokom vanrednog stanja, u skladu sa svim preporukama i propisanim zaštitnim merama. Najveći deo radova će biti završen u naredne tri godine. Trenutno se radi na nekoliko lokacija: proširenje terminala, nova, umetnuta pista i dodatne rulne staze, dodatne pozicije za parkiranje aviona, nova platforma za odleđivanje i sprečavanje aviona od zaleđivanja, dodatna parking-mesta za automobile kao i nove pristupne puteve, i novu čekaonicu za putnike. Iako su vremenske prilike u većini delova naše zemlje proteklih dana bile povoljne za ovo doba godine, kraj oktobra je pravo vreme da se razmišlja i o predstojećoj zimi. Zimski uslovi vožnje značajno utiču na kretanje vozila, pre svega zbog pada temperature, oblačnog i kišovitog vremena. Tada zaustavni put vozila u odnosu na suv kolovoz, može biti duži i više od 50%, u zavisnosti od brzine kretanja, vrste vozila, tipa i stanja pneumatika. Zato podsećamo sve vozače da od 1. novembra letnje pneumatike zamene zimskim. Urednik emisije je Goran Maslar.
17:39
Dobitnik je gotovo svih evropskih i svetskih književnih priznanja, a godinama je u užem izboru za Nobelovu nagradu zahvaljujući naslovima Kad šakali zavijaju, Moj Mihael, Crna kutija, Panter u podrumu, Fajma, Priča o ljubavi i tami, Među prijateljima... U današnjoj emisiji snimljenoj u njegovom radnom prostoru u Tel Avivu, Oz ekskluzivno govori o svom detinjstvu koje se odvijalo u senci stvaranja Izraela, o ožiljcicma odrastanja i porodici kao mestu samoće, o samoubistvu majke, o ljubavi kao fanatizmu, o novoj rasi Jevreja, o opcijama mira u odnosima sa Palestinom i o tome zbog čega ne voli da ga smatraju prorokom ni ocem nacije... Urednik i autor Neda Valčić Lazović, reditelj Ivana Stivens.
18:19
U ovoj emisiji Mira Furlan u Beogradu, gde je prisustvovala praizvedbi njenog komada: Dok nas smrt ne razdvoji razgovara sa Oliverom Milošević. Seća se kako je otišla i odgovara na brojna pitanja: kako sada, sa životnim i profesionalnim iskustvom gleda na ovu sredinu i vreme od pre dvadesetpet godina? Šta pamti iz bivše domovine? Šta znači živeti u egzilu? Kako sada živi u Americi? Šta tamo radi? Kako razmišlja o razlici između pozorišne i filmske glume, ali i o tome kako da umetnost, pozorište i glumci opstanu u svetu u kojem je novac sve i gde više nema ideala? U emisiji su brojni inserti iz filmova i pozorišnih predstava koje su obeležile karijeru Mire Furlan.Autor i urednik: Olivera Milošević Snimatelj: Gojko Despotović Montaža: Nikola Stankić.
18:54
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
20:06
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Ženski raj, serija
21:48
Posle Bača, Petrovaradina, Beograda i Smedereva plovilili smo brodom Argus niz Dunav. Prošli smo pored Kovina, Deliblatske peščare, ušća Velike Morave, Kostolca, Viminacijuma i sigli do mesta Ram. Na tom potezu reke, Dunav je prostran i širok kao more, a na njegovoj desnoj obali, na visoko uzdignutoj litici, nalazi se obnovljena srednjovekovna tvrđava. Priča o Ramskoj tvrđavi je priča o mestima, ličnostima i događajima koji vekovima žive na obali Dunava kod Rama, od praistorije do naših dana.Tvrđavu su podigli Turci krajem 15. veka u vreme vladavine sultana Bajazita II. Zašto je tvrđava podignuta na ovom mestu, kako je građena, kolika je bila njena odbrambena moć, otkuda mauzolej jednog Rimljanina u samoj tvrđavi, kako je opstala kroz vekove, kako je izgledao život u tvrđavi i kako je obnavljana samo su neka pitanja na koje će odgovore u emisiji dati stručnjaci. Pored njihovih priča zabeležili smo i zanimljive priče o karavan saraju, Keltima i rimskoj Lederati, ali i o kolekcionarima antikviteta, vinarima i ribarima iz Rama. I u ovoj epizodi kapetan Bobi, dok pravi maketu dunavske lađe, priseća se plovidbe Dunavom kroz Srbiju i dunavskih tvrđava. Sećanje kapetana Bobija pripoveda nam narator, dramski umetnik Miodrag Miki Krstović.Dokumentarna serija Tvrđave na Dunavu sadrži sedam epizoda posvećenih Dunavu i njegovim tvrđvama. Televizijska ekipa je plovila Dunavom brodom Argus i prešla put dug oko 550 km. U seriji učestvuje 50 sagovornika među kojima su stručnjaci, ali i umetnici, turistički vodiči, hroničari, entuzijasti, ribari. Serija je snimana sa vode, na kopnu i iz vazduha. Takođe, u seriji je korišćen arhivski materijal RTS iz 60-ih i 70-ih godina 20. veka, kao i fotografije i stare mape. Ideja da se serija Tvrđave na Dunavu realizuje potekla je od reditelja Nebojše Bradića.Autor i urednik serije: Svetlana Ilić Scenaristi: Vule Žurić, Svetlana Ilić Stručni konsultant serije: dr Slavica Vujović, arhitekta Stručni konsultant epizode: Gordana Simić, arhitekta Izvršni producent serije: Svetlana Bandić Glavni organizator: Srđan Boljević Grafički dizajner: Vladimir Ivanović Muzički urednik: Tijana Lukić Majstor zvuka: Damjan Popadić Dizajner zvuka: Nebojša Dragićević Kolor korekcija: Draško Pejanović Dron operateri: Dobrivoje Kaitović, Miroslav Kondić Direktor fotografije: Petar Vujanić Montažer: Milan Radičević Reditelj: Milan Jovanović.
22:36
Klizanje: Gran Pri - Las Vegas, snimak
00:43
Lajmet
00:48
Fauda, serija
01:38
Masimo Savić u Sava Centru
02:33
Trezor
03:33
Pukovnikovica, film
06:04
Datum
06:09
Verski kalendar
06:19
Lajmet
06:25
Digitalizacija arhivskog blaga - U emisiji se govori o digitalizaciji kao jednom od najboljih načina restauracije, čuvanja i korišćenja zvučnih i video arhivskih zbirki. Na preporuku Uneska, veliki broj svetskih institucija kulture i medijskih kuća aktivno se bavi očuvanjem i digitalizacijom svojih audio-vizuelnih arhiva, koji zbog svoje edukativne, umetničke, naučne i istorijske vrednosti predstavljaju integralni deo nacionalnog i svetskog kulturnog dobra. U emisiji pogledajte kako se digitalizuju zvučne i video arhive Narodne biblioteke Srbije, Muzikološkog instituta SANU, Jugoslovenske kinoteke i Medijskog javnog servisa i šta to znači za zaštitu ovih bogatih zbirki. - Montažer Marko Dragojević, urednik emisije Ana Milićević, reditelj Pavle Grujičić - Premijerno emitovano 27.10.2010; Redakcija digitalnog programa, odgovorni urednik dr Tatjana Ćitić; reprizirano u Trezoru 26.10.2016. Beogradsko blago - Beogradsko blago je serijal dokumentarnih minijatura koji predstavlja značajna mesta i ljude, pojave i predmete važne za kulturu grada. Reč je o kulturi u širem smislu, sve ono što čini identitet, atmosferu i nasleđe grada, što predstavlja kulturno i prirodno dobro. Iza svakog od ovih mesta, ljudi, predmeta nalazi se svojevrsna životna storija, neočekivani istorijski događaj, tako da se od početnog impulsa priča koncentrično širi i postaje originalno svedočanstvo o gradu. U vremenu u kome se priča o kulturi uglavnom svodi na definisanje već poznatih problema i u kome se gubi svest o značaju ličnog, nesebičnog napora, čini se neophodnim skretanje pažnje na poznate ali i zaboravljene ili manje poznate izuzetne ličnosti i njihova dela, na građevine, događaje i pojave ugrađene u temelje naše kulture. Upravo na njih podseća emisija Beogradsko blago koja se u ovoj epizodi bavi blagom koje se čuva u Jugoslovenskoj kinoteci. - Snimatelj Branko Pelinović, montažer Jovana Filipović, muzički urednik Ana Milićević, urednik emisije Nevena Milić - Premijerno emitovano 28.05.2016; Redakcija specijalizovanih programa, odgovorni urednik dr Tatjana Ćitić; reprizirano u Trezoru 26.10.2016. Digitalizacija kulturne baštine: O virtuelnom - Tema emisije je odnos čoveka prema savremenim tehnologijama i virtuelnoj stvarnosti. Pitanja koja će biti otvorena ovom emisijom odnose se na ritam interakcije između čovečanstva i tehnološkog progresa. Da li će u već skoroj budućnosti ljudski rod nastaviti da vlada tehničkim progresom ili će naprotiv, postati njegov rob? Koja su svojstva virtuelnog sveta i na koji se način dve dimenzije - ova naša i ona virtuelna prožimaju, stvarajući na taj način neki treći svet koji poseduje svojstvene osobine? U emisiji učestvuje i jedan virtuelni lik - rimski car Konstancije Drugi (317-361) urađen u Augmented rijaliti tehnologiji. - Učesnici: Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, profesori Dragan Bulatović i Nenad Tasić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Jana Rodić - LajVjuStudio iz Beograda - Urednik emisije Aleksandar Antić, montažeri Tihomir Dukić i Milan Radičević, reditelj Bojan Vorkapić - Premijerno emitovano 23.06.2015; Redakcija digitalnog programa, odgovorni urednik dr Tatjana Ćitić; reprizirano u Trezoru 26.10.2016.
07:31
Mirakulus
07:53
Mali dnevnik
08:00
Srpski jezik za peti razred
08:26
Tehnika i tehnologija za peti razred
08:52
Fizičko i zdravstveno vaspitanje za peti razred
09:05
Geografija za peti razred
09:32
Zdravstveno vaspitanje za peti razred
09:40
U nedalekoj, postapokaliptičnoj budućnosti, Zavod za izumrlu kulturu radi punom parom, bez novca, ali sa mnogo entuzijazma. Neustrašiva šefica Višnja i njen saradnik robot otkrivaju pojam antičke tragedije! Kako je ona nastala, ko je sve u njoj učestvovao, o čemu je sve govorila - tema je njihovog istraživanja. A, kako bi u današnjim televizijskim žanrovima izgledali tragički likovi, i da li srednjoškolci rado posežu za ovom vrstom literature - pogledajte u novoj epizodi serije Čitanje dozvoljeno! Urednik: Tatjana Cvejić Reditelj: Marko Jeftić.
10:06
Nuka 2019: Duh vremena - nauka između dobra i zla
10:34
Koridori
11:04
RTS ordinacija
12:00
SO RTS i Sreten Krstić: Betoven za gudače
12:39
SO RTS: Serenada za duvače
13:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
13:01
Program zavisi od trajanja prenosa
13:05
Čitanje dozvoljeno
13:34
Evropa i Srbi: Mala Srbija u Velikom ratu
14:02
Mali dnevnik
14:08
Internat za plemićke kćeri, serija
15:00
Mornarički istražitelji, serija
15:47
Ženski raj, serija
16:34
Rade Vučković - 50 godina karijere
17:23
Šta ja imam od toga: London - rad obaveštajnih službi
18:01
Srpska štampa 1914 - 1915: Štampa slavi
18:39
Tražeći Beograd
19:02
Lajmet
19:08
Internat za plemićke kćeri, serija
20:00
Fil Tipet: Ludi snovi i čudovišta, dokumentarni film
21:27
Ženski raj, serija
22:15
Opija se svakodnevno, ganja sa policijom i kocka. Međutim, upoznaje dečaka Garija u kome vidi nešto posebno: odlučnost, pristojnost i neverovatnu otpornost. Gari nikada nije živeo kao ostali vršnjaci, nije išao u školu, stalno je morao da brine o svojoj porodici, da čuva sestru od oca alkoholičara i da se nada boljoj budućnosti. Džo i Gari su uspostavili vrlo neobičnu vezu.Kada Gari dođe u situaciju da ne može da se nosi sa pretnjom koja ga je snašla obraća se Džou za pomoć što će pokrenuti lavinu neizbežnih događaja. Zajedno, oni pokušavaju da nađu put do iskupljenja. Uloge: Nikolas Kejdž, Taj Šeridan, Gari Polter, Roni Džin Blevins... Režija: Dejvid Gordon Grin.
00:27
Premijerno u ovoj emisiji, videćete i prvi video spot sastava ZeroTwo- nesvakidašnjeg dvojca iz Niša, koji je osvojio treće mesto na petom Bunt Rok Festivalu. Saznaćete i ko stoji iza benda Ujka Joja i sestrići, kakvu priču i poruku nosi nova pesma Samo budale i konji kragujevačkog benda Trotters Nataša Guberinić, jedna od najboljih pevačica iz regiona odlučila je da se posveti solističkoj karijeri.. U ovom izdanju Bunta, čućete njenu pesmu Killed.Autor emisije: Branka Glavonjić Novinar: Stefan Jovčić.
00:56
Lajmet
01:04
Fauda, serija
01:50
Intime Jazz Fest 2019: Vlada Maričić Kvartet
03:14
Trezor
04:17
Rade Vučković - 50 godina karijere
06:10
Datum
06:15
Verski kalendar
06:25
Lajmet
06:30
Napomena: Do sada su ove dve polusatne emisije emitovane u dva dela u odvojenim terminima, a 2020. godine, prilikom digitalizacije spojene su jednu celinu i pod istim imenom Energija veterana trajno se čuvaju na LTO trakama, a danas se prvi put u takvom obliku emituju. Energija veterana - (prvi deo) povodom godišnje konferencije Komiteta naučno tehničkih muzeja sveta, koja je 2008 godine održana u Beogradu, Redakcija za istoriografiju pripremila je izložbu Zbirke tehničkih uređaja pod nazivom Energija depoa. Tokom pripreme izložbe i izbora uređaja i predmeta koji treba da predstave pet važnih TV sektora (studijska rasveta, filmska slika, emisiona tehnika, elektronska slika, studijski zvuk), ekipa Trezora snimala je dešavanja u Muzejskom depou u koji su osim organizatora i autora izložbe dolazili i veterani koji eksponate poznaju jer su na njima radili i mogu da upotpune sve neophodne podatke o svakom uređaju , vremenu u kojem su bili aktivni, kako se radilo i šta se na njima stvaralo, snimalo, emitovalo. - Učesnici: montažerka Verica Pantić (u TVB od 1961. do 1980), tehničar filmske rasvete i zvuka Dragomir Dragaš (u TVB od 1963. do 1988), snimatelj Živojin Milovanović (u TVB od 1967. do 2005), snimatelj Nikola Đurašković (u TVB od 1968. do 2002), majstor zvuka Dušan Stančević (u TVB od 1961. do 2001), spiker Danka Novović (u TVB od 1964. do 2003), tehničar u Telekinu Dejan Kozić (u TVB od 1970. do 2005). Tehničari koji su sačinili izbor i pripremili eksponate za izložbu: tehničko vođstvo Borivoje Urošević (u TVB od 1965); tehničar optike Branislav Milenković (u TVB od 1985), glavni tehničar rasvete Zoran Nogić (u TVB od 1972), tehničar u Održavanju ETV Aleksandar Đorđević (u RTS od 1974). Urednice Mira Đinđić, Vera Mileusnić. - Realizacija: snimatelj Done Zipevski, asistent snimatelja Bojan Danilović, snimatelj zvuka Vojislav Luković, mikroman Gordan Jović, rasveljivač Milan Mihajlović, snimatelj saradnik Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Mićun Drinčić, montažer Milorad Ćitić, autor Bojana Andrić - Snimano 30. avgusta 2009, najavljeno za 02.12.2009. nije emitovano zbog prenosa Skupštinskog zasedanja; premijerno emitovano 04.01.2010; Redakcija za istoriografiju - (drugi deo) Zbirka tehničkih uređaja Televizije Beograd, koju je 2005. formirala Redakcija za istoriografiju, pravno je regulisana u RTS-u 30. novembra 2008, a 30. januara 2009. primljena je u Zajednicu naučno-tehničkih muzeja Srbije. Tako se i desilo da prezentacija Zbirke u okviru ovog članstva bude odmah i međunarodna. Od polovine avgusta, aktivno smo se uključili u pripreme i rad CIMUSET-a: učestvovali smo na kolektivnoj izložbi u Muzeju nauke i tehnike; prema zvaničnom programu, predstavili smo se radom Snovi i stvarnost i uspešno organizovali stručno vođenje kroz muzejski depo RTS-a u kojem se nalazi veći broj uređaja naše Zbirke. Početkom septembra, dok su eksponati za izložbu Energija depoa bili tek grubo postavljeni, zvali smo veterane Televizije Beograd da savetima i iskustvom pomognu da lična karta svakog uređaja bude što preciznija i bogatija. U tome su, 4. septembra, pomagali jedan snimatelj, jedan majstor svetla, jedan reditelj, jedan novinar... i jedan arhitekta. Autori izložbe: Mirjana Đinđić, Milena Jekić, Petar Đinović, Bojana Andrić, Zoran Nogić, Branislav Mladenović, Aleksandar Đorđević, Borivoje Urošević, Rihard Merc. - Učesnici: šef odeljenja za planiranje, projektovanje, pripremu i nadzor arh. Slobodan Mitrović; snimatelj u Jutarnjem programu Radomir Ćurčić (u TVB od 1964. do 2004), reditelj Mirko Mladenović (u TVB od 1968. do 2000). -Ekipa: snimatelj Milan Ilić, asistent snimatelja Bojan Danilović, snimatelj tona Dragan Ušendić, mikroman Nikola Mišić, rasveljivač Branislav Dimitrov, saradnik Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, monzažer Aleksandar Andrijevski, urednik Bojana Andrić - Snimano 04.09.2009, najavljeno za 10.11. i 02.12.2009 nije emitovano zbog prenosa Skupštinskog zasedanja; premijerno emitovano 04.02.2010; Redakcija za istoriografiju.
07:32
Mirakulus
07:54
Mali dnevnik
08:00
Matematika za peti razred
08:30
Engleski jezik za peti razred
09:10
Biologija za peti razred
09:40
U drugoj epizodi dečijeg serijala Uprirodise pod nazivom Vatra (onakva kakav ti si) Sunčica se susreće sa pojmom vatre. Zajedno sa svojom prijateljicom, uvek budnom šumskom sovom Dušankom i šumskim ekspertom Šumivojem Sunčica se suočava sa neobičnim izazovom koji pred njih postavlja neugašena logorska vatra u šumi. Dečiji serijal Uprirodise je nastao u produkciji Zanatsko Filmske Zajednice.
09:50
Na ovom putovanju deca će upoznati kompozitore klasične muzike, Štrausa i Mocarta, posetiće čuveni Prater, dvorac Šenburn i druge delove glavnog grada Austrije. U likovnoj radionici deca će praviti čuvene Mocart kugle, a svojim drugarima gledaocima predstaviće nemački jezik i druge zanimljivosti iz ove ne tako daleke zemlje.
10:05
Edu global
10:30
Šta ja imam od toga: London - Rad obaveštajnih službi
11:10
TV lica: An Mari Ćurčić
12:00
Stanislav Binički - 40 godina rada Pavla Medakovića
12:40
Datum
12:45
Verski kalendar
13:00
Uprirodi se
13:10
Šarlo vas vodi
13:25
Nulta tačka: Vibraciona medicina
13:50
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:45
Mornarički istražitelji, serija
15:30
Ženski raj, serija
16:15
25 godina grupe Regina
17:15
Magareće godine, film
18:55
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
20:00
Vojna obaveštajna služba je imala informacije da se u Srbiji sprema ustanak kao odgovor na genocidni teror bugarskog okupatora. Ova ideja je naišla na podršku i u Vrhovnoj komandi, ali je postojao strah od odmazde okupatora i masovnog stradanja naroda u slučaju neuspeha ustanka.Šef Obaveštajnog odseka, pukovnik Danilo Kalafatović je 21. avgusta 1916. dao instrukciju rezervnom poručniku Kosti Pećancu za izvršenje specijalnog zadatka. Sagovornici emisije će objasniti kako je Vrhovna komanda dala zadatak Kosti Pećancu da usporava ustanak dok se srpska vojska ne približi.Kada su se 9. oktobra 1916. godine, u selu Grgur u srezu Prokupačkom sastali Kosta Vojinović i Kosta Pećanac i kada je čuo njegovo mišljenje i njegove namere u odnosu na ustanak Vojinović je rekao Pećancu Ti si bogami za vladiku, a ne za komitskog vojvodu.Gledaoci će imati priliku da se upoznaju sa detaljima Solunskog procesa koji je bio 1917. godine i koji se završio izricanjem smrtnih presuda Dragutinu Dimitrijeviću Apisu, majoru Ljubomiru Vuloviću i Radetu Malobabiću. Ovo je uticalo da se iz vojno obaveštajne službe sklone Apisovi ljudi.Još pre početka Solunskog procesa, srpski obaveštajac major Božin Simić podneo je zahtev Vrhovnoj komandi da ga pošalju u Srbiju kako bi prikupio zaostale srpske vojnike i pripremio ih za ustanak. Vrhovna komanda ga je uputila brodom u Odesu, odakle je trebalo da se preko Rumunije prebaci u Srbiju. Ali, kada je na Solunskom frontu otkrivena navodna zavera crnorukaca naređeno je da se po svaku cenu spreči odlazak Božina Simića u Srbiju. Skupština Kraljevine Srbije formirala je Anketni odbor da bi se ispitala odgovornost obaveštajne službe zbog stradanja naroda u Topličkom ustanku. Pisac scenarija je general Svetko Kovač, dok je narator glumac Tihomir Stanić. Producentkinja dokumentarno-igranog serijala Tajne službe Srbije je Danka Milošević.
20:30
Mi smo pokušali da ga opišemo, jer nam se tako čonilo primerenije, kao postojanje dva paralelna sveta kojima se niko nije bavio kao celinom ili mi u svojim istraživanjima nismo naišli na jednu takvu analizu - to ostavljamo kao otvoreno pitanje.Naime s jedne strane imate gradske zajednice sa Beogradom na čelu kao centrom razvoja u svakom smislu - od onog privrednog, trgovinskog, obrazovnog, kulturološkog od najavangardnijih pokreta i u književnosti i u slikarstvu, savremenom plesu, fotografiji... S druge strane, na samo dvadesetak, ne retko i manje kilometara od ovih događanja, bukvalno hajdučke bande odbeglih robijaša, bivših žandarma, vojnih dezertera koji okićeni redenicima, puškama, revolverima, bombama ordiniraju Srbijom - pljačkaju, ucenjuju, ubijaju, zavode teror... Potpuno nadrealno a istinito i ono što je nas istražujući začudilo - potpuno neistraženi period razvoja našeg društva.Za istoričare on kao da i nije postojao ali je zato za ondašnju periodiku, štampu svake vrste bio vrlo, vrlo inspirativan period. Pa se naša istraživanja nadalje, uz manje poštapalice arhivske, baziraju na novinskim napisima o hajdučiji kojih je bilo toliko da ni mi nismo uspeli sve da isčitamo.U krajnjem dobili smo još jednu potvrdu koliko su mediji, onda štampani, bitni jer sudeći prema istorijskoj nam građi ono što ćete videti u naredne četiri emisije kao da nam se uopšte nije dešavalo kao društvu. A desio nam se homoljski Dilindžer - legendarni Babejić, pa braća Barbulovići, pa Obrad Nikolić, pa Sušići, Mitrović, Draža Gligorijević i čitava plejada pravih pravcatih hajduka odmetnika - koje je i zakon oglašavao za hajduke sve do početka Drugog svetskog rata.Animacije u serijalu je odradio Aleksa Gajić, grafičku obradu Borko Ćirić, muziku komponovao Dejan Pejović - Peja, direktor fotografije je Milan Stanić, montažu potpisuje Vladimir Radovanović a urednik i autor serijala je Olivera Pančić.
21:00
Ženski raj, serija
21:45
Film se osvrće na događaje iz grčkog građanskog rata tokom četrdesetih godina prošlog veka koji su zadesili zabačeno grčko selo u kom je Nik odrastao. On želi da sazna šta se dogodilo sa njegovom majkom nakon što su selo napali komunistički gerilci Demokratske vojske Grčke (DSD).Film je adaptacija memoara grčko-američkog novinara Nikolasa Gejdža. Uloge: Kejt Neligan, Džon Malkovič, Linda Hant... Režija: Piter Jejts.
23:40
Smak
00:35
Lajmet
00:40
Trezor
01:40
Eleni, film
03:30
Edu global
03:55
25 godina grupe Regina