Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:06
Datum
06:13
Verski kalendar
06:22
Lajmet
06:28
Dana 21. oktobra 1941. streljani su rodoljubi Kragujevca i okoline, a među je bilo i 300 đaka Balada o malim čistačima cipela - izvedena je prvi put 20. oktobra 1968. godine prilikom otvaranja spomenika Kristalni cvet, koji je podignut u znak sećanja na pobunjene male čistače cipela, starosti od 8 do 12 godina, koje su Nemci streljali. Obeležavajući ovaj datum, u Trezoru je 2004. godine , realizovan video spot uz pomoć arhivskih snimaka Programskog arhiva TVB i Jugoslovenske kinoteke. Tako su posle skoro 40 godina kompozitor Vojislav Kostić i muzičarka Ljiljana Danilović podelili svoja sećanja i emocije o nastanku ove pesme, nastanku stihova i saradnji sa Acom Popovićem na ovom projektu. Stihovi Crven pevac Kragujevac / peva zori o slobodi... Aleksandra Popovića, na muziku Vojislava Kostića i u izvođenju sastava Idu dani (Ljiljana Cincarka Danilović - harmonika, Bosa Tasić - daire, Vlada Jovanović - kontrabas) jednako su potresni kao i onda kada su nastali a ostaju da pevaju o događaju koji ne sme da bude zaboravljen. - Urednik istraživač Vesna Ignjatović, grafička obrada Nebojša Rašić, montažer Zorica Džabić, autor Bojana Andrić - Učesnici: Vojislav Kostić, Ljiljana Cincarka Danilović - Premijerno emitovano 21.10.2004. Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić; reprizirano u Trezoru 19.10.2006, 21.10.2014. i 21.10.2016 Veliki školski čas - snimak prenosa svečanosti Molitva za Kragujevac u okviru manifestacije Veliki školski čas koji se svake godine 21. oktobra održava u Spomen-parku u Šumaricama uz prigodan program kao znak opomene i sećanja na nevine žrtve drugog svetskog rata. - Učesnici: glumci Milić Jovanović, Marija Mitrović, Nada Jurišić, Marko Savić i članovi Dečije pozorišne radionice Doma omladine u Kragujevcu - Scenario Manojle Gavrilović, režija Ana Zdravković, realizacija TV prenosa Ružica Lukić - Premijerno emitovano 21.10.2006; Redakcija kulturno obrazovnog programa, glavni i odgovorni urednik Nikola Mirkov; reprizirano u Trezoru 21.10.2016 Minut ćutanja - prvi samostalni film Dimitrija Stančulovića, snimljen po tekstu Mirka Kovača i Radomira Šaranovića, a u produkciji Dunav filma, sniman je u Kragujevcu na mestu streljanja nevinih đaka i civila 1941. godine. Snažni kadrovi ovog crno belog filma, snimljenog tu, na istom mestu, posle 22 godine, dok okupljeno stanovništvo odaje počast stradalim sugrađanima, urezuju se i opominju da se fašističke žrtve nikada ne smeju zaboraviti. Snimak svog prvog filma poklonio je Dimitrije Stančulović (1929-2015) Redakciji za istoriografiju 2015. godine. - Scenaristi Mirko Kovač i Radomir Šaranović, tekst Mirko Kovač, tekst čita Nikola Jurin, pomoćnik režije Radomir Šaranović, pomoćnik kamere Živorad Milić, kompozitor Dušan Radić, Kamerni ansambl RTB, dirigent Borivoje Simić, organizatori Ljubomir Ubavkić, Mirko Đoković; snimatelj Stevo Radović, snimatelj zvuka Dragoljub Gojković, montažer Ljubica Nešić-Ćosić, reditelj Dimitrije Stančulović - Proizvedeno 1963, Dunav film, Beograd; premijerno emitovano u Trezoru 08.02.2016, reprizirano 21.12.2016.
07:31
Mirakulus
07:53
Mali dnevnik
08:00
Matematika za peti razred
08:26
Engleski jezik za peti razred
08:56
Fizičko i zdravstveno vaspitanje za peti razred
09:10
Biologija za peti razred
09:37
Zdravstveno vaspitanje za peti razred
09:46
U prvoj epizodi dečijeg serijala Uprirodise pod nazivom Prirodna ravnoteža (propasti je protivteža) glavna junakinja devojčica Sunčica se susreće sa pojmom prirodne ravnoteže. Zajedno sa svojim prijateljima Brzometlicom Čistić i njenim metlanima Sunčica otkriva značaj pojma prirodne ravnoteže pomažući pritom jednoj jabuci u nevolji. Dečiji serijal Uprirodise je nastao u produkciji Zanatsko Filmske Zajednice.
09:54
Ako im se pridružite na tom putu, upoznaćete francuski jezik, naučićete da brojite i da kažete volim te na francuskom. Kakav je glavni grad Francuske, koja su njegova obeležja i najpoznatije institucije, koja je himna, zastava Francuske, samo su neka pitanja za koja će ova zabavna posada tražiti odgovore.
10:00
Sednica Narodne skupštine Republike Srbije, prenos
10:01
Program zavisi od trajanja sednice
10:12
Edu global
10:39
Šta ja imam od toga: Poljska - zaštita potrošača
11:03
TV lica: Srđan Timarov
11:51
Datum
11:58
BGO Dušan Skovran (popularna klasika španskih kompozitora)
13:00
Uprirodi se
13:08
Šarlo vas vodi
13:28
Dobro je, dobro je znati: Hiperbarična komora
13:54
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Mornarički istražitelji, serija
15:37
Ženski raj, serija
16:23
Koncert Lea Martina
17:26
Krvava bajka, film
18:54
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:51
Čitamo Andrića: Ivo Andrić
20:00
Kako je austrougarski vojni ataše Vladimir Laksa iz punkta u Sofiji organizovao izvođenje diverzantsko-terorističkih akcije prema Srbiji i to pre objave rata.Zašto je Vladislav Pandurović koji je bio u Cenzorskom odeljenju u Beču pročitao između 25 i 30 hiljada pisama srpskih vojnika. Bavimo se i sukobom regenta Aleksandra i Nikole Pašića sa rukovodstvom Crne ruke i Vojne obaveštajne službe kao i aktivnostima tajne policije Ministarstva unutrašnjih dela pod rukovodstvom ministra Ljube Jovanovića.Evidencbiro je u okupiranom Beogradu 1915. i 1916.godine formirao posebne ekipe koje su vršile pretres zgrada svih ministarstava i drugih državnih organa kao i kuća svih osoba za koje su procenjivali da su uključene u obaveštajni rad prema Austrougarskoj. Tako je izvršen pretres stanova Nikole Pašića, Božidara Jankovića, Jovana Skerlića i drugih.Na osnovu pronađene dokumentacije Evidencbiro je došao do podataka da je srpska vojna obaveštajna služba imala 53 agenta u Bosni i Hercegovini, 31. agenta u Hrvatskoj i Sloveniji, 6 u Ugarskoj i da su neki agenti Evidencbiroa bili dvojnici koje im je podmentula srpska obaveštajna služba.Zašto je regent Aleksandar Karađorđević 1920. godine odlikovao Stoju Kašiković Obilićevom zlatnom medaljom za hrabrost.Kako je obaveštajac Vrhovne komande Miloje Petrović iz Topole postao Peter Bruderman i kako je razradio svoju mrežu saradnika. Kaplar Petrović je razotkrio austrougarsku agenturnu mrežu usmerenu prema Francuzima. Na predlog generala Saraja, komandanta francuske ekspedicione armije Petrović je unapređen u čin potporučnika, a francuska država odlikovala ga je Ordenom Ratnog krsta sa palmom.Pisac scanarija je general Svetko Kovač, dok je narator glumac Tihomir Stanić. Producentkinja dokumentarno-igranog serijala „Tajne službe Srbije je Danka Milošević.
20:35
I upravo tu između anarhije i autokratije otvaramo našu narednu priču o političkoj, tačnije partijskoj zloupotrebi hajduka i hajdučije čije posledice ili ostavštinu živimo kao društvo i dan danas. Hajdučke družine kao paravojne jedinice uspostavljaju gotovo paralelnu vlast u ondašnjoj Srbiji sprovodeći na svoj način određenu partijsku politiku - najčešće politiku ondašnje Radikalne stranke.To je išlo tako daleko da je na primer u periodu od samo sedam godina krajem 19. veka ubijeno čak 377 Naprednjaka, 60 porodica se iselilo iz Srbije a na stotine je prebijano, mučeno, uništavana su im imanja... Smatrali su ih Radikalskom vojskom a naš novinar Pera Todorović u svojim izveštajima sa najvećeg sudskog procesa hajducima u Čaču (1897) nazivao ih je i čedom policije, neverovatne korupcije i nemoći vlasti koja nije mogla da se izbori sa ovim problemom.Ovi politički ostrašćeni hajduci su se u jednom periodu toliko osilili da su sebe doživljavali kao izvršioce državnog posla koji imaju svoju misiju. Sa ovakvom atmosferom u zemlji ulazimo u 20. vek čiji početak su obeležili izuzetno burni i krvavi istorijski događaji koji nam se nisu, sada je jasno, dogodili slučajno.Animacije u serijalu je odradio Aleksa Gajić, grafičku obradiu Borko Ćirić, muziku komponovao Dejan Pejović - Peja, direktor fotografije je Milan Stanić, montažu potpisuje Vladimir Radovanović a urednik i autor serijala je Olivera Pančić.
21:06
Ženski raj, serija
21:54
Dvodelni dokumentarni film Otmica Evrope, snimljen prema istoimenoj knjizi istoričarke Lin Nikolas, govori o kulturgenocidnoj politici nacističke Nemačke koja je podrazumevala sistematsko pljačkanje umetničkih dela koja je neuki vladar Trećeg Rajha, kaplar sa neostvarenim dečačkim snom da bude slikar, naprosto želeo da ima u svojoj kolekciji. Pljačkana su i dela onih slikara koja je kaplar, ocenivši ih sam kao nakazna i degradirana, želeo da uništi. Prikrivena iza najstrašnijih zločina u istoriji sveta, ova je akcija nacista ostala donekle van šireg interesovanja evropske javnosti, i spada, kako autori ovog filma kažu, u još uvek nedovršena posla Drugog svetskog rata. Jedan od tih poslova je i pronalaženje onog Rafaelovog Portreta mladića.Za one koji preferiraju Holivud, reći ćemo da je o akciji spasavanja umetničkog blaga Evrope snimljen, u režiji Džordža Klunija, igrani film Monuments Men (Operacija: Čuvari nasleđa), o grupi američkih oficira koji su krajem Drugog svetskog rata, dok su sa nacistima trajale ogorčene borbe u Italiji i Normandiji, svoje živote izlagali opasnosti zarad Leonardove Dame s hermelinom, Gentskog oltara, Mikelanđelove Madone iz Briža. U dokumentarcu koji vam večeras prikazujemo videćete nekolicinu pravih čuvara nasleđa, kako sa iskrom u oku svedoče o danima kada su pod ceradom kamiona sprovodili u svoj štab Mikelanđelove madone i Leonardova platna. Autorka knjige-predloška Lin Nikolas, kao učesnik ovog filma, kaže u jednom trenutku kako je Adolf Hitler bio ličnost koja je, u Trećem rajhu, bila glavni pokretač ove akcije i idejni tvorac buduće nemačke kulturne politike, projektant njenih muzeja od kojih je glavni trebalo da bude u firerovom rodnom Lincu. Nije uobičajeno da se šefovi država mešaju u umetničke stvari, kaže autorka apostrofirajući činjenicu kako je pomenuti kulturni genocid bio plod nezdrave želje jednog sumanutog čoveka kome je u jednom trenutku istorije bilo dato da vodi jednu veliku i moćnu naciju. Prvi deo filma govori, hronološkim redom, o počecima rata i pljačkanja, da bi se ti famozni čuvari nasleđa pojavili u drugom delu, sa svojim svedočanstvima koja su divan primer ljudske posvećenosti i plemenitosti u danima kada je za plemenitost bilo malo mesta i vremena. Jedan od njih navešće dilemu koja ih je sve vreme rata progonila: je li u ratu vredniji ljudski život ili umetničko delo? Što se tiče njihovih ličnih života, nama je danas sasvim jasno kako su pomenutu dilemu razrešili, tih opasnih dana, oni sami.U filmu se pojavljuju i obični stanovnici Firence, Lenjingrada, Varšave, Monte Kasina, Pariza... koji se sećaju dana kada su im gradovi pljačkani i uništavani, nećemo zaboraviti pojavu Žaka Altmana, pariskog Jevrejina, koga nacisti iz voza za Aušvic preusmeravaju na novo odredište, parisku železničku stanicu Pariz Austerlic, gde je na početku rata stvoren ogromni depo jevrejskih dragocenosti, pokradenih u njihovim domovima, među kojima Altman, koji je sa sunarodnicima doveden tu da pakuje opljačkana dobra da bi bila transportovana u Nemačku, jednog dana prepoznaje predmete iz svoje kuće iz koje su u smrt Aušvica odvedeni njegovi roditelji i četvorica braće, i koji će jedini preživeti Holokaust da bi nam ispričao svoju priču. U filmu govore i dvojica nekadašnjih ministara kulture Sovjetskog saveza odnosno Rusije, od kojih jedan pripada čvrstoj ruci ruske politike i ne dozvoljava mogućnost da se iz Rusije vrati išta od nemačke umetničke baštine koja je rat završila u rukama Trofejne brigade Crvene armije (sovjetska verzija Čuvara nasleđa), predlažući da naredne generacije odlučuju o tome, dok drugi ministar mirno kaže: To što neka nemačka slika visi u Puškinovom muzeju neće izlečiti ranu mog oca koji se iz Staljingrada vratio bez prstiju. Film Otmica Evrope je veličanstveni memento umetničkom duhu starog kontinenta koji predstavlja njegovu srž i najvažniji stub njegovog identiteta. Takođe je i vrlo upotrebljiv u današnjim koordinatama istorije, kao opomena da vladar predimenzioniranih ambicija a premalenih kvaliteta može, kao dete koje zgazi upravo poklonjenu igračku, da postane sveopšti uništitelj sveta kojim bi hteo da vlada.Urednik stranog programa iz kulture: Bojan Bosiljčić.
22:55
Da bi ostao u fudbalskim vodama, prihvata da vodi drugoligaški klub s juga Rusije. I pored početnih problema, Stolešnikov shvata da ima tim za finale kupa Rusije. Uloge: Danila Kozlovski, Vladimir Iljin, Andrej Smoljakov... Režija: Danila Kozlovski.
01:18
51. Bemus: Stjepko Gut i Big bend RTS
02:10
Lajmet
02:17
Trezor
03:17
TV lica: Srđan Timarov
03:59
Koncert Lea Martina
06:07
Datum
06:12
Verski kalendar
06:22
Lajmet
06:28
Miodrag Mika Milošević, reditelj (Brestovac 3. januara 1929 - Beograd 23. oktobra 1995) Mika Milošević studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U našoj kinematografiji prisutan je od početka pedesetih kao scenarista i reditelj. Režirao je više od 150 dokumetarnih i informativnih filmova i nekoliko stotina televizijskih filmova, emisija i programa. U Trezoru ćemo danas videti insert iz emisije Vreme televizije, koja govori o radu Naučnog i Opšteobrazovnog programa Televizije Beograd u kojima je Mika Milošević dao veliki doprinos tokom svog radnog veka. U nastavku slede dve emisije iz antologijske serije Ljudi govore, koju je godinama koautorski radio sa Nedeljkom Ješićem Tamo daleko: Krf, iz serije Ljudi govore - Prinuđena na povlačenje pred višestruko nadmoćnijim neprijateljem Austrougarima, Nemcima i Bugarima - srpska vojska je, podnoseći najveće patnje, prešla preko Albanije i početkom 1916. godine stigla do pristaništa Drač i Valona, gde su je prihvatile savezničke francuske lađe i prevezle na grčko ostrvo Krf. Tu su srpski vojnici za nekoliko meseci povratili snagu i krenuli u nove bitke - na Solunski front, ali ne svi, jer su mnogi poumirali od posledica iznurenosti, kolere i tifusa. Samo na ostrvcetu Vido, gde su u bolnicu pod šatorima preneti najteži bolesnici, umrlo je i zatim spušteno u vode Jonskog mora preko deset hiljada srpskih vojnika. Septembra 1982, 66 godina kasnije, zajedno sa velikom grupom turista krenulo je i petnaestak nekadašnjih ratnika na ostrvo Krf - da se još jednom podsete na svoju tešku i ponosnu mladost i odaju poštu svojim drugovima. Na tom dirljivom putu stare ratnike je pratila televizijska kamera, za koju su oni govorili svoja sećanja. Tako je nastala i ova emisija u čijem su naslovu početne reči najpopularnije pesme srpskih ratnika Tamo daleko, nastale na Krfu. - Učesnici: Radenko Đoković, Antonije Pešić, Mihajlo Milenković, Nikola Popović, Tomo Andrić, Temeljko Jovanović, Živojin Nedeljković, Milenko Spasić, Petar Spasić, Dragomir Turomirović, Živojin Lazić, inž. Milorad Jevtić - Scenaristi Nedeljko Ješić, Mika Milošević; snimatelj Milenko Jovanović, snimatelj zvuka Ivan Štifanić, montažer slike i muzike Milorad Ajdić, reditelj Mika Milošević, urednik Nedeljko Ješić - Premijerno emitovano 20.12.1982, Redakcija obrazovnog programa; reprizirano u Trezoru 11.06.2009, 17.04.2019 Tamo daleko: Vido - iz serije Ljudi govore. Četvoročlana ekipa TV Beograd: urednik serije Nedeljko Ješić, reditelj Miodrag Mika Milošević, snimatelji Milenko Jovanović i Ivica Štifanić beležila je kamerom i magnetofonom uzbuđenja i oživljene uspomene učesnika Prvog svetskog rata. Stari ratnici odaju počast svojim saborcima pred spomenikom borcima slavne Drinske divizije, pred spomen-kosturnicama na Vidu i Zejtinliku, na brodu zaustavljenom na časak nad bezdanom plave grobnice... Na tim mestima stradanja i slave, ratnici se sećaju svojih nekadašnjih doživljaja: kuda su prolazili, kako su preživeli, šta su osećali tamo daleko, kako su krenuli u odlučujuću bitku za oslobođenje i povratak privremeno izgubljene domovine. Govorili su o tome: inž. Milorad Jevtić, jedan od 1300 kaplara; Živojin Lazić, mitraljezac Drinske divizije, koji je na ovaj put poneo u tkanoj seljačkoj torbici i svoj ratni dnevnik; Tomo Andrić iz Konjuše kod Osečine, bombaš sa Kajmakčalana, sa sačuvanom vojničkom čuturicom iz onih najtežih dana; Petar Spasić iz Bele Palanke, koji je 1916. na ostrvu Vidu dva meseca lebdeo između života i smrti; Radojko Đoković, iz Titovog Užica, bolničar Drinske divizije, koji kaže da ga i sad duša boli za onim nesrećnicima koje je gledao kako umiru a nije im mogao pomoći; Mihailo Milenković iz Pinosave, koji je krenuo s vojskom u povlačenje kao izbeglica, a vratio se kao ratnik; potpukovnik u penziji Milenko Spasić, koji je komandujući jurišnom četom pri proboju solunskog fronta, za pokazanu hrabrost odlikovan zlatnom medaljom Obilića... - Učesnici: Živojin Lazić, Mališa Bešević, Petar Spasić, Radojko Đoković, inž. Milorad Jevtić, Tomo Andrić, Milorad Prelević, Đorđe Paljić. - Scenaristi Nedeljko Ješić, Mika Milošević; snimatelj Milenko Jovanović, tonski snimatelj Ivan Štifanić, montažer slike i muzike Milorad Ajdić, reditelj Mika Milošević, urednik Nedeljko Ješić - Premijerno emitovano 05.01.1983, Redakcija obrazovnog programa; reprizirano u Trezoru 12.06.2009, 18.04.2019 Petak, 23.10.2020. na RTS SVET u 23:40 U susret 27. oktobru, Svetskom danu audio-vizuelne baštine    Televizijsko audiovizuelno nasleđe - Povodom 27. oktobra Svetskog dana zaštite audio-vizuelne kulturne baštine, jednodnevnu interaktivnu instalaciji Prošlost za budućnost u holu Takovske 10, pratio je specijal o snimatelju Stevanu Landupu, o njegovom radu i delu kao primeru pokretnog kulturnog dobra od nacionalnog značaja, te od čega zavisi da li će to dobro biti i trajno sačuvano. O Landupu govore oni koji su ga poznavali i sa njim radili, a prikazani su inserti iz serija Kamerom kroz svet, Dvadeset miliona i Reflektor snimljeni Landupovim okom. Specijal počinje prilogom Srebrenke Ilić za Dnevnik od 23. septembra 1980, uoči početka 21. Generalne konferencije Uneska održane u beogradskom Centru Sava, koja će mesec dana kasnije, među ostalim dokumentima doneti i Preporuku o zaštiti i čivanju različitih vrsta nosača slike i zvuka, pa tako i televizijskih zapisa. U emisiji je korišćen materijal Programskog arhiva, koji je za ovu priliku reparirala Filmska laboratorija TVB. Naslov prvog pisanog teksta u Srbiji Gledanje po žici (objavljen u časopisu Ratnik 5. maja 1880, sa potpisom majora Jovana Vlahovića) u kojem se objašnjava prenos slike pomoću elektriciteta - inspirisao je autore da žice kucavice ove instalacije budu koaksijalni i drugi kablovi povezani konektorima koji su tokom proteklog veka služili Televiziji Beograd za prenos audio-vizuelnog elektromagnetnog zapisa. Našažica kucavica pokazuje komplikovan put rada TVB šezdesetih i sedamdesetih prošlog veka: od snimanja filmskom kamerom, preko filmske laboratorije, filmske montaže do telekina i prenosa filmskog zapisa u televizijski koji zatim od magnetoskopa preko predajnika dolazi do prijemnika. Ključni eksponati bili: kamera snimatelja Stevana Landupa na početku kabla i na kraju istog kabla monitor sa kojeg se emitovala specijalna jednosatna emisija sa primerima iz Landupovog života i dela. Autori izložbe su Bojana Andrić i Vesna Došen, postavka u prostoru Snežana Popović.- Učesnici: direktor fotografije Milorad Glušica, snimatelj Done Zipevski, student Predrag Vukosavljević, dizajner zvuka Rihard Merc, šef Filmske laboratorije Jasenka Radulović i dr. - Snimatelji Željko Malić, Dragan Munižaba, Done Zipevski; snimatelji zvuka Uroš Kovačević, Ljuba Jovanović, Radoš Milosavljević; saradnik snimatelj Milena Jekić; urednik istraživač Vesna Došen, grafička obrada Ivan Jevtić, montažeri Nada Dodig-Zildžić, Branislava Teodosić; autor Bojana Andrić - Snimano 26. septembra , 3, 13, 26. i 27.10.2009, premijerno emitovano u Trezoru 11.11.2009, reprizirano 16.07.2010, 24.10.2013, 25.10.2018. i 01.11.2019; Redakcija za istoriografiju.
07:31
Mirakulus
07:53
Mali dnevnik
08:00
Srpski jezik za peti razred
08:30
Matematika za peti razred
09:10
Info-kanalrmatika i računarstvo za peti razred
09:42
Od čega sve zavisi komunikacija, u kojim situacijama je ona kompromitovana i koja je uloga društvenih mreža u tome, čućete od psihologa i psihoanalitičara Vesne Brzev-Ćurčić. Učenici Desete gimnazije Mihajlo Pupin odgovaraće na pitanja kako se postaje popularan u društvu i zbog čega se ljudi ismejavaju. urednik serije: Tamara Vešković producent serije: Biljana Dautović glume: Nina Srdić Hadži-Nešić, Ana Ninković, Nikolina Kokunešovski, Đorđe Mišina, Aleksa Jovanović, Sergej Bojović, Ana Škiljević, Aleksa Petrović, Andrea Simonović, Nevena Eskić, Milena Radovančev, Balša Leković, Nikola Bićanin, Nastasija Leontijević, Luka Jovanović, Lazar Šljukić, Katarina Dimitrijević, Jelena Stupljanin, Jasmina Večanski, Mila Manojlović, Nikola Fišeković stručni konsultant: Vesna Brzev-Ćurčić scenario: Maša Vujošević, Milica Jevtić, Isidora Milosavljević, Filip Grujić, Andrija Ilić, Dejan Prćić i Tamara Vešković direktor fotografije: Milan Stanić snimatelj: Aleksandar Beatović fotograf: Gordan Jović vizuelni identitet: Marko Rajić i Maša Vujošević snimatelj zvuka: Ljuba Jovanović originalna muzika: Vladimir Pejković kostimograf: Natalija Lukić scenograf: Aleksandar Cvijanović dizajn zvuka: Nebojša Dragičević montažer: Goran Mitrović reditelj: Maša Vujošević.
09:55
Na duhovit, zanimljiv način, kroz razne situacije i odnose članova porodice, biće objašnjeni termini poput epiteta, fantastike, ironije, groteske... Nesvesna koliko su ti pojmovi prisutni u njenom svakodnevnom životu, porodica ima jednu prednost - najmlađeg člana, Vuka, koji sa lakoćom uočava da su svakodnevna komunikacija i razne situacije preplavljeni metaforama, anegdotama, metonimijom, tokom svesti i raznim drugim pojmovima iz književne terminologije. Serija Književno blokče ima deset epizoda od po deset minuta, a svaka epizoda bavi se jednim pojmom. Namenjena je pre svega starijim osnovcima i srednjoškolcima, ali i najširem gledalištu.Nađinu iznenadnu zaljubljenost u japansku kulturu porodica tumači na pogrešan način: dopisujući se sa prijateljem iz Japana, ona izaziva mnoštvo pretpostavki ukućana, među kojima je glavna ta - da se Nađa verila. A, ko je i kada jeo kašikama i viljuškama, a ko štapićima, da li će Nađin bonsai završiti u kanti za đubre i kakvu ulogu u svemu tome ima haiku, stara japanska srednjovekovna pesnička forma - videćete u novoj epizodi Književnog blokčeta. Uloge tumače: Nada Blam (baka), Aleksa Kovačević (Vuk), Teodora Drljača (Nađa) i Igor Demirović (Miloš). Urednik serije: Tatjana Cvejić Reditelj: Igor Basorović Stručni tekst: Natalija Jovanović Scenario: Kristina Đuković Izvršni producent: Ana Todorov Direktor fotografije: Dragoslav Bojković Scenograf: Aleksandar Cvijanović Kostimograf: Aleksandra Aleksandrić Tonski snimatelj: Srđan Bajski Majstor svetla: Zoran Milošević Glavni organizator: Jelka Guk Vlatković Pomoćnik reditelja: Marko Rajić.
10:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
10:01
Program zavisi od trajanja prenosa
10:03
Obrazovno ogledalo: Arhetip moderne bajke
10:30
Tvrđave na Dunavu
11:16
SAT
12:04
Gitar art festival: Muzika Nina Rote
12:59
Ups! U problemu sam
13:15
Književno blokče
13:23
Eko minijature: S Đoletom u bašti
13:28
Na skriveno te vodim mesto: Zuzana Vereski
13:54
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:52
Mornarički istražitelji, serija
15:40
Ženski raj, serija
16:20
60 najlepših narodnih pesama - kolaž
16:28
Verski kalendar
16:38
Srbija na vezi: Dr Zorica Sarah Mitić, 2. deo
17:01
Lov i ribolov
17:36
O Crnogorcima i rokenrolu, o crnogorskim vezama i crnogorskom mentalitetu, o tome kako je pronašao svoj ritam i kuda ga je on odveo, govori muzičar i bubnjar Dragoljub Đuričić. O tome kako čuvaju svoje običaje i tradiciju, u emisiji govore, igraju i pevaju članovi KUD P.P. Njegoš iz Lovćenca u Bačkoj.
17:52
Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla. Već u prvoj emisiji obrađujemo temu koja mesecima izaziva strah u javnosti - uvođenje 5G mreže. Uz pomoć stručnjaka pokušaćemo da odgovorimo na sva sporna pitanja. Pričaćemo i o važnosti formiranja ekološke kulture koja je neophodna za smanjenje različitih vrsta zagađenja uzrokovanih ljudskim delovanjem. Zato pitamo stručnjake kako rešiti problem zagađenja vazduha u gradovima širom Srbije. Radoznalo postavljamo pitanja i tragamo za odgovorima petkom od 18 časova na Drugom programu RTS-a. Repriza ponedeljkom u 13.25. Kroz svet nauke vode vas Ivana Atanacković i Jovana Arsenović, voditelji i autori priloga. Urednici emisije su: Marija Stevanović i Vladana Rašić Dragojević.
18:27
Nauka 2019: Duh vremena
18:54
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:51
60 najlepših narodnih pesama - kolaž
20:17
Osim toga, priča o Jug Bogdanu predstavlja najbolji primer onoga što se izrodi kada tradicija nadvlada istoriju u večnom pitanju odnosa istorije i poezije, koje privlači pažnju čoveka još od vremena antičke Grčke.U tom smislu, naučno posmatrano, Jug Bogdan je, istorija tvrdi, bio srednjovekovni velikaš iz Toplice, koji je gospodario Prokupljem i okolinom. Ostao je zabeležen kao tamna, zagonetna figura srpske istorije. Ipak, on je istovremeno i izuzetna figura kosovske legende i epske biografije kneza Lazara.Ono što je sasvim jasno, Jug Bogdan i Jugovići predstavljaju one junake koji su dobrovoljno učestvovali u Kosovskom boju i na taj način zadobili svoja mesta u Carstvu nebeskom.
20:49
Istorija nauke: Miodrag Petrović Alas
21:00
Ženski raj, serija
21:48
Dvodelni dokumentarni film Otmica Evrope, snimljen prema istoimenoj knjizi istoričarke Lin Nikolas, govori o kulturgenocidnoj politici nacističke Nemačke koja je podrazumevala sistematsko pljačkanje umetničkih dela koja je neuki vladar Trećeg Rajha, kaplar sa neostvarenim dečačkim snom da bude slikar, naprosto želeo da ima u svojoj kolekciji. Pljačkana su i dela onih slikara koja je kaplar, ocenivši ih sam kao nakazna i degradirana, želeo da uništi. Prikrivena iza najstrašnijih zločina u istoriji sveta, ova je akcija nacista ostala donekle van šireg interesovanja evropske javnosti, i spada, kako autori ovog filma kažu, u još uvek nedovršena posla Drugog svetskog rata. Jedan od tih poslova je i pronalaženje onog Rafaelovog Portreta mladića.Za one koji preferiraju Holivud, reći ćemo da je o akciji spasavanja umetničkog blaga Evrope snimljen, u režiji Džordža Klunija, igrani film Monuments Men (Operacija: Čuvari nasleđa), o grupi američkih oficira koji su krajem Drugog svetskog rata, dok su sa nacistima trajale ogorčene borbe u Italiji i Normandiji, svoje živote izlagali opasnosti zarad Leonardove Dame s hermelinom, Gentskog oltara, Mikelanđelove Madone iz Briža. U dokumentarcu koji vam večeras prikazujemo videćete nekolicinu pravih čuvara nasleđa, kako sa iskrom u oku svedoče o danima kada su pod ceradom kamiona sprovodili u svoj štab Mikelanđelove madone i Leonardova platna. Autorka knjige-predloška Lin Nikolas, kao učesnik ovog filma, kaže u jednom trenutku kako je Adolf Hitler bio ličnost koja je, u Trećem rajhu, bila glavni pokretač ove akcije i idejni tvorac buduće nemačke kulturne politike, projektant njenih muzeja od kojih je glavni trebalo da bude u firerovom rodnom Lincu. Nije uobičajeno da se šefovi država mešaju u umetničke stvari, kaže autorka apostrofirajući činjenicu kako je pomenuti kulturni genocid bio plod nezdrave želje jednog sumanutog čoveka kome je u jednom trenutku istorije bilo dato da vodi jednu veliku i moćnu naciju. Prvi deo filma govori, hronološkim redom, o počecima rata i pljačkanja, da bi se ti famozni čuvari nasleđa pojavili u drugom delu, sa svojim svedočanstvima koja su divan primer ljudske posvećenosti i plemenitosti u danima kada je za plemenitost bilo malo mesta i vremena. Jedan od njih navešće dilemu koja ih je sve vreme rata progonila: je li u ratu vredniji ljudski život ili umetničko delo? Što se tiče njihovih ličnih života, nama je danas sasvim jasno kako su pomenutu dilemu razrešili, tih opasnih dana, oni sami.U filmu se pojavljuju i obični stanovnici Firence, Lenjingrada, Varšave, Monte Kasina, Pariza... koji se sećaju dana kada su im gradovi pljačkani i uništavani, nećemo zaboraviti pojavu Žaka Altmana, pariskog Jevrejina, koga nacisti iz voza za Aušvic preusmeravaju na novo odredište, parisku železničku stanicu Pariz Austerlic, gde je na početku rata stvoren ogromni depo jevrejskih dragocenosti, pokradenih u njihovim domovima, među kojima Altman, koji je sa sunarodnicima doveden tu da pakuje opljačkana dobra da bi bila transportovana u Nemačku, jednog dana prepoznaje predmete iz svoje kuće iz koje su u smrt Aušvica odvedeni njegovi roditelji i četvorica braće, i koji će jedini preživeti Holokaust da bi nam ispričao svoju priču. U filmu govore i dvojica nekadašnjih ministara kulture Sovjetskog saveza odnosno Rusije, od kojih jedan pripada čvrstoj ruci ruske politike i ne dozvoljava mogućnost da se iz Rusije vrati išta od nemačke umetničke baštine koja je rat završila u rukama Trofejne brigade Crvene armije (sovjetska verzija Čuvara nasleđa), predlažući da naredne generacije odlučuju o tome, dok drugi ministar mirno kaže: To što neka nemačka slika visi u Puškinovom muzeju neće izlečiti ranu mog oca koji se iz Staljingrada vratio bez prstiju. Film Otmica Evrope je veličanstveni memento umetničkom duhu starog kontinenta koji predstavlja njegovu srž i najvažniji stub njegovog identiteta. Takođe je i vrlo upotrebljiv u današnjim koordinatama istorije, kao opomena da vladar predimenzioniranih ambicija a premalenih kvaliteta može, kao dete koje zgazi upravo poklonjenu igračku, da postane sveopšti uništitelj sveta kojim bi hteo da vlada.Urednik stranog programa iz kulture: Bojan Bosiljčić.
22:49
U šestom nastavku naše TV sage o Dositeju pratimo: Zašto mu se, kako kaže, čini da se iznova u nekom novom svetu rodio kad je stigao u ovaj grad? Od kakve je važnosti za njega i nas njegov susret sa Londonom? Šta je ovde dosegao i kako su ga slučaj, ali i upornost doveli do izuzetno zanimljive škotske zajednice trgovaca i intelektualaca koji su bliski kralju i premijeru Velike Britanije? U ovoj epizodi govori autorka knjige: „Dositejev krug, profesorka Persida Lazarević di Đakomo sa Univezuiteta u Peskari i profesorka dr Vendi Brejsvel sa Londonskog univerziteta. Jedan važan i uzbudljiv trag Dositejevog života u Londonu otkriva nam kustos Britanskog nacionalnog muzeja Milan Grba. U šestoj epizodi serije kroz Dositejev put vodi nas kao narator Valentina Delić, scenarista i reditelj serije. Narator, scenarista i reditelj: Valentina DelićMontažer: Ksenija Savićević Snimatelj: Rade Bubalo Stručna saradnica serije: dr Dragana Grbić Stručna saradnica epizode: dr Persida Lazarević di Đakomo Snimatelj tona: Branko Stojanović Grafički dizajn: Nebojša Tesla Producent: Biljana Dautović Izvršni producent: Biljana Ivanić Citate iz Dositejevih dela čitao: Bojan Žirović.
23:15
Nastradala žena je prethodno pokušavala operacijom da povrati vid, koji je rapidno gubila usled nasledne degenerativne bolesti. Sa istim problemom sada se suočava i njena sestra... Producent trilera sa primesom horora je Giljermo del Toro. Glavne uloge u filmu koji je režirao Giljem Morales, tumače Belen Rueda, Luis Omar, Pablo Derki.
01:22
Željko Vasić u Sava centru
02:09
Lajmet
02:16
Trezor
03:17
Hulijine oči, film
05:09
Željko Vasić u Sava centru
06:00
Koncert za dobro jutro
06:55
Slagalica
07:14
Datum
07:19
Verski kalendar
07:30
Moja lepa Srbija
08:00
Građanin
08:30
Svetlucava i sjajna
08:52
Vodeni svet malih gupija
09:15
Ana je preživela napad
09:30
Zujalica
10:00
Nulta tačka: Vibraciona medicina
10:30
Znanje imanje
11:30
Srbija na vezi
12:00
Dozvolite ...
12:30
U ovonedeljnoj emisiji o osobama sa invaliditetom „Mesto za nas donosimo priču o tome kako izgleda kada mlada osoba ne dozvoli jednom slovu C da je definiše i kako su nastali „Heroji po šiframa. Dajana je sa nama podelila razmišljanja o lečenju, onome posle njega i o životu, a o tome kako je porodica uspela da prebrodi saznanje o dijagnozi, govori Dajanina sestra. Urednica emisije: Iva Omrčen.
13:00
Zato mi ove nedelje i krećemo od prapočetka, od Velikog praska. Stoga, kako je izgledao početak svemira i kako bi mogao da izgleda njegov kraj, reći će nam fizičar Milan Stojanović iz Astronomske opservatorije Beograd. Šta je bio okidač za nastanak života na Zemlji i kako nastaju i nestaju biljne i životinjske vrste otkriće nam profesor dr Gordana Tomović sa Biološkog fakulteta. Šta u jednom društvu biva uzročnik za promenu kulturoloških epoha, društvenih uređenja ili umetničkih stilova, i kako se remeti kontinuitet progresa, objasniće nam profesor dr Ratko Božović, sociolog kulture. Ljubav nema godina, ona se uvek rađa, smatrao je Paskal, a to nas navodi da razmotrimo pitanje početka i kraja ljubavi. Gde je ta granica u ljubavnom, ali i inače u odnosima među ljudima i zašto nam to tako teško pada, reći će nam psihijatar i psihoterapeut Oliver Vidojević iz Instituta za mentalno zdravlje.Pitanje početka i kraja života nas sve intrigira i zbunjuje još od detinjstva. Šta karakteriše život čoveka u nastajanju i šta podrazumeva fiziologija starenja i smrti, otkriće nam lekar dr Aleksa Živković iz Doma zdravlja Dr Simo Milošević. Kada razmatramo životni vek čoveka, nameće se i pitanje radnog veka. Zato smo u studio želeli da pozovemo profesionalce koji jako mladi započinju svoju profesiju, ali su zato i najmlađi penzioneri. Kako izgleda u jednoj fudbalskoj karijeri upitaćemo naše najmlađe goste, fudbalere fudbalskog kluba Trijumf iz Beograda i njihovog trenera Aleksandra Veljkovića. Naš gost je i autor filma koji, kako kritika kaže, afirmativno gleda na život, a specifičan je po tome što nije napisan po tipičnoj, linearnoj, dramaturškoj strukturi - ekspozicija, zaplet, rasplet i kraj. Kako se razvija dramaturški zaplet i šta predstavlja u jednom filmu, a šta na daskama koje život znače, reći će nam filmski reditelj i profesor filma na Kingston univerzitetu u Londonu, Vlastimir Sudar. Kako eksperimentom možemo da ilustrujemo početak i kraj oscilacija za koje smatramo da su nemoguće da se ponavljaju, reći će nam Jakša Bošković, demonstrator Centra za promociju nauke. Pripremili smo mnoge zanimljive sadržaje, pratite nas i ove nedelje. Autor i urednik serijala Studio znanja: Zoran Živković Urednik i voditelj emisije: Vinka Marinović Kovoditelj: Ivana Milenković Reditelj: Darko Kamarit.
14:00
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom
14:45
Školski sport
15:00
Ekologija materijala
15:30
Uželeli smo se velikog platna i priča koje nam ono donosi, bez obzira na tematiku i trajanje. O tužnim komedijama, zavodljivim zagonetkama i vanvremenskom svetu pozornice - u ovoj epizodi Velike iluzije.Predstavljamo novi domaći film Vikend sa ćaletom sa Nenadom Jezdićem u glavno ulozi i stilizovani francuski triler Prevodioci sa Lamberom Vilsonom. O ruskoj seriji Triger iz rakursa Sanje Milić. U Premotavanju podsećanje na klasik Džozefa Mankijevića Sve o Evi, snimljen pre tačno sedam decenija. U Kontraplanu sa dobitnicom Zlatne ikone za celokupnu karijeru - francuskom divom Žilijet Binoš. Autor i urednik: Sandra Perović Saradnici: Jelena Carević, Selina Lovren Aksentić, Zoran Janković, Nevena Mladenović Realizacija: Jovana Filipović, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
16:00
Uloge: Ros Linč, Olivija Holt, Kortni Iton... Režija: Skot Šper.
17:55
Rukomet - PS: Dinamo - Partizan, prenos
19:35
U mehuru
20:05
Uloge: Pol Svere Valhejm Hagen, Džonas Strand Gravli, Ketrin Voterson... Režija: Espen Sandberg.
22:15
Fauda, serija
23:00
Komad, koji karakteriše prepoznatljiv poetski izraz Milene Marković, posveta je jednoj generaciji koja je mladost provela u Beogradu u vreme novog talasa i stare Jugoslavije. Deca radosti istražuje život mladih buntovnih ljudi koji su tražili svoje mesto u socijalističkom sistemu, koje su izgradili njihovi roditelji, a onda tragično skončali početkom devedesetih godina u ratom razorenom društvu. Uloge: Filip Hajduković, Gorica Popović, Nenad Ćirić, Marko Gvero, Milica Mihajlović, Miodrag Krstović, Radmila Tomović, Jovana Gavrilović, Marko Grabež, Bojan Žirović, Katarina Žutić, Miodrag Dragičević, Isidora Minić, Milica Trifunović, Vladislav Mihailović.
00:35
Fudbal - Liga Evrope, pregled
01:25
Novi status, film (zimsko računanje vremena, u 03.00 jedan sat unazad)
03:07
Amundsen, film
05:07
Rukomet - PS: Dinamo - Partizan, r.