...

Svet je ispunjen fenomenima. Neki su lako uočljivi, fizički opipljivi i dokazivi, neki retko vidljvi i teško uhvatljivi. Kada neku pojavu, prirodnu ili društvenu, možemo nazvati fenomenom?... Da li to što neko ili nešto ima odliku fenomena istovremeno znači da ga nikada nećemo do kraja shvatiti? Odgonetamo fenomene sa fenomenalnim gostim, naučnim novinarima Jovanom Nikolić Živković i Bojanom DŽodanom.

Bogdan Dunđerski, veleposednik starobečejski i srbobranski, kako je sam sebe nazivao, izgradio je u blizini Bečeja na starom iđoškom putu, dvorac koji se danas zove Fantast.... Dunđerski je testamentom celokupno imanje zaveštao Matici srpskoj, sa izričitom željom da se tu osnuje Poljoprivredna akademija. Predvideo je sve: platu za profesore, džeparac za studente, novac za ogrev. Želeo je samo da se ta akademija zove Zadužbina Bogdana Dunđerskog. NJegova velika ideja još uvek nije ostvarena. Građevina sa četiri kule i neobično uspelom mešavinom stilova, bila je svrha i smisao njegovog života. Pored dvorca, Dunđerski je izgradio i kapelu u neovizantijskom stilu, u kojoj je 1943. godine sahranjen. Ikonostas i ikone u toj kapeli slikao je znameniti Uroš Predić.

Kada se kaže grafit, pomisli se na tajno ispisan crtež ili poruku na nekoj javnoj površini, najčešće na zidu.... Grad bez grafita ne postoji, a u zavisnosti od kulturno-istorijskog konteksta u kom su nastajali, grafiti pričaju različite priče. Zašto su nam oni važni i kakve istine o društvu u kom živimo se iz njih mogu čitati – to je tema prve epizode emisije o grafitima, grafiti kulturi i stritartu: Priče sa zidova. O nekim od najstarijih grafita u Beogradu, ali i o savremenim stilovima izražavanja uličnih umetnika govori nam istoričarka umetnosti ljiljana Radošević. Vezu između grafita, panka i novog talasa otkriva nam rok kritičar Petar Janjatović, a kroz grafite na filmu vodi nas filmolog Ivan Velisavljević. Da grafiti ne moraju biti ispisani samo na zidovima podseća nas voditelj Radio Beograda 202 Miodrag Stošić, dok profesorka sa Fakulteta dramskih umetnosti Milena Dragićević Šešić objašnjava na koji način su grafiti postali pokretni preselivši se na transparente tokom protesta devedesetih godina.

Kako izgleda savremeni Naučni institut, može li se od nauke živeti, šta se stvara u pilot postrojenjima - samo su neka od pitanja na koja odgovaramo u novoj emisiji serijala Kuća nauke.... Ovoga puta zakucali smo na vrata Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, jednog od najmlađih naučnih instituta u Srbiji. Ovaj Institut je osnovan 2007. i iste godine postao je deo Univerziteta u Novom Sadu. Za to vreme Institut je realizovao preko 30 međunarodnih i više od 50 nacionalnih naučno- istraživačkih projekata postavši jedno od ključnih mesta susretanja nauke i privrede u Srbiji. U emisiji ćete saznati kako su naši stručnjaci patentirali hranu za škame zahvaljujući znanju i najsavremenijoj opremi za proizvodnju hrane za životinje. Videćete pekarsko pilot postrojenje u kome se dizajniraju najrazličitiji pekarski proizvodi i potom pripremaju za komercijalizaciju. Predstavićemo vam i laboratoriju u kojoj zaposleni svojim čulima procenjuju izgled, ukus, miris i druga senzorska svojstva proizvoda. Početak druge decenije rada Naučni instiut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu obeležava Međunarodnim kongresom o hrani Tehnologija, kvalitet i bezbednost hrane i Međunarodnim simpozijum Tehnologija hrane za životinje koji se završavaju neposredno pre emitovanja emisije o Institutu. Ovim manifestacijama značajno se usmerava pažnja na nove tehnologije i tradicionalne proizvode za konkurentnu i bezbednu hranu za evropsko i svetsko tržište. Kroz Naučni institut u Novom Sadu, kao i kroz ostale naučne institucije u serijalu Kuća nauke vodi nas glumica Milica Davidović.

Jedan od najcenjenijih srpskih kompozitora klasične muzike, kompozitor čija se dela izvode u celom svetu, akademik Ivan Jevtić rođen je u Beogradu, na Dorćolu. Studirao je i hemiju. A diplomirao je i magistrirao kompoziciju u klasi Stanojla Rajičića, na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.... Profesor ga je naučio zanatu i da bude čvrsto na zemlji. Magistrirao je sa prvim koncertom za trubu. Usavršavao se u Parizu i Beču. Učio je od najvećih kompozitora 20. veka poput Olivijea Mesijana. I to zato što je u to vreme slušao long plej ploče trubača Morisa Andrea. NJegov opus je veliki. Čini ga više od 130 kompozicija kamerne, koncertne i simfonijske muzike. Napisao je, recimo, prvi srpski koncert za alt saksofon i gudački orkestar. I gusle je uspeo da uključi u simfonijski orkestar.

Od nastanka 1906. godine, plastika je svuda oko nas. Danas više nego ikada, jer je neizostavna u proizvodima koje svakodnevno koristimo.... Ekološki problem jedna kompanija uspela je da pretvori u prednost - plastični otpad može se koristiti za pravljenje asfalta koji je i do nekoliko puta izdržljiviji od onog koji se trenutno koristi. Plastika je čoveku omogućila brojne uštede i prednosti sa kojima živimo u modernom dobu. Budući da nije skup, ovaj materijal se koristi za najrazličitija pakovanja. Uprkos tome, plastika se pretvorila u veliki problem. Postala je pretnja celoj planeti.

Ovaj moderni naučni magazin sačinjen od naučnih, a istovremeno životnih priča sa brojnih meridijana, u svakoj epizodi – sa stanovišta naučnih autoriteta – potvrđuje neraskidivu vezu između nauke i čoveka današnjice.... Predstavljanjem današnjice projektuje se bolja i uspešnija sutrašnjica, planira zdraviji i duži ljudski vek i čuva priroda kao primarni uslov opstanka.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1983, a specijalizaciju završio 1988. godine.... Do 1992. godine radio je u Kliničkom centru Srbije. U FK Partizan radio je od 1992. do 2003. godine, kao prvi stalno zaposleni lekar. U Saudijskoj Arabiji je boravio od 2003. do 2004. godine kao lekar fudbalskog kluba Al Nasr. Bio je i lekar kluba Šandong iz Kine. U višedecenijskoj praksi sarađivao je i sa eminentnim ustanovama iz kulture. Lekar Narodnog pozorišta je više od 20 godina, a bio je angažovan i u Pozorištu na Terazijama i ansamblu Kolo. Dr Rodić posebne uspehe ostvario je u lečenju sportskih povreda, a vrhunsko poznavanje ultrazvučne dijagnostike mekih tkiva predstavljao je na simpozijumima širom sveta.

Dvadeseti vek i dva Svetska rata pokrenula su brojna pitanja vezana za čovekovo postojanje, njegovu suštinu, opstanak i smisao. Posledice ratova donele su i nova poimanja u umetnosti, društvenim naukama i filozofiji. Na evropskoj i svetskoj sceni, u filozofiji, psihologiji i sociologiji, pojavljuju se najznačajnija imena 20. veka.... Ova emisija ciklusa Veliki filozofi dvadesetog veka posvećena je jednom od najvećih imena modernog doba, filozofu Martinu Hajdegeru. Martin Hajdeger rođen je 1889. godine u Badenu, a studirao je u Konstanci i Frajburgu. Bio je student i asistent Edmunda Huserla, koji je u Hajdegeru video svog naslednika i nekoga ko će doprineti daljem razvoju fenomenologije. Međutim, Hajdeger objavljuje svoje čuveno delo Biće i vreme i tada i Huserlu biva jasno da on ima svoj put. Čuveno delo omogućilo je Hajdegeru da postane i profesor u Frajburgu. Vrlo rano stekao je veliko ime u filozofskim i širim krugovima, a njegova filozofija postavila je temelj i pojmove koji će nesumnjivo opravdati mišljenje da je on najveći predstavnik evropske filozofije. Međutim, ono što je odredilo život ovog velikog filozofa jeste nacionalsocijalizam. Dolaskom Hitlera na vlast, on se učlanjuje u Nacionalsocijalističku partiju i postaje rektor Univerziteta u Frajburgu. O njegovom učešću i delovanju tokom nacizma dosta se govorilo, ali ostaje jedna bitna činjenica, a to je da nije bio antisemita. O njegovom životu i delu u emisiji Filozofija i... Martin Hajdeger, govori naš poznavalac Hajdegerove misli, prof. dr Časlav Koprivica.

Kažu da kuće liče na ljude, a naselja i gradovi na porodice koje u njima žive. Kako arhitekta planira i osmišljava izgled kuće i prostora oko nje? Koliko je teško, ali i zanimlljivo, spojiti geometriju i umetnost, a da sve bude funkcionalno i upotrebljivo?... Beograd krasi autentičan duh koji se retko gde drugde može osetiti. Odlikuje ga očigledan sudar arhitektonskih stilova, ideologija i filozofija, koje su tokom vekova iznedrile ovaj unikatni grad, duh i stil. Međutim, identitet grada, posebno u tranzicijskim sredinama, kakva je naša, ne određuju samo vrhunska arhitektonska ostvarenja, već i svi ostali sadržaji koje stvaraju ljudi, različite forme subkulturnog i kontrakulturnog spektra. Kako preciznom slikom stanja na terenu utvrditi gde je Beograd danas, na kraju druge decenije novog milenijuma.