Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 3
06:00
Utvrđeni gradovi: Smederevo (R)
06:30
Drug Marko, 9-10 (R)
07:25
Nišvil 2018: The Pazz Band (R)
08:02
Poslednji lovci sa leda (R)
09:00
Tv prozor: Šotra, od početka i dalje (R)
09:40
Do detalja: Milivoj i Bogdan Pavlović (R)
10:15
Emodži nacija: Mogućnosti emodžija, 3-3 (R)
10:35
Čuvari velikog koralnog grebena: Morski džinovi, 3-3 (R)
11:30
Tv feljton: Suton (R)
12:05
Igor Vince i Big Bend RTS: Zadajemo ritam (R)
13:30
Utvrđeni gradovi: Sirmijum (R)
14:00
Utvrđeni gradovi: Smederevo (R)
14:30
Drug Marko, 9-10 (R)
15:25
Nišvil 2018: The Pazz Band (R)
16:01
Big Bend RTS: Balkan soul
Koncert „Balkan soul“ promoviše istoimeni muzički album sa numerama tradicionalne izvorne muzike, aranžiranim za Big bend RTS-a.... Aranžmane je potpisao tadašnji dirigent Big benda Ivan Ilić, povezujući poznate narodne melodije (Svilen konac, Zajdi, zajdi, Đelem, đelem, Čiča peče rakiju, Vranjanka) sa džez harmonijom, improvizacijama i džez solo deonicama, što daje poseban i originalan zvuk. Repriza ,04. jun u 00:01 i 08:02.
17:07
Savin vrt: Životni put, 1-5
Osam vekova koji nas razdvajaju od epohe Svetog Save ne samo da nisu umanjili značaj njegovih dela, već su u savremenim uslovima naučna tumačenja dobila adekvatniji izraz. Kompleksna i duboka priča o Svetom Savi jeste i priča o istoriji Srpske pravoslavne crkve.... U emisiji učestvuju istoričari, teolozi, istoričari umetnosti, filozofi, istoričari književnosti i arheografi. Oni rasvetljavaju, tumače, potvrđuju, stvaraju široki spektar saznanja o Svetom Savi, svetosavskom učenju, svetosavskom predanju, svetosavlju, o srpskom srednjem veku, književnosti i umetnosti koja je stvarana pod okriljem Crkve. Sveti Sava je živeo šezdeset dve godine. Sa šesnaest-sedamnaest godina  postao je monah 1190-91 na Svetoj Gori. Posle nekoliko godina đakon ili arhiđakon, a 1204.  je u Solunu rukopoložen u čin arhimandrita, kako čitamo u žitiju koje su pisali njegovi biografi Domentijan i Teodosije. Posle toga je deset godina bio arhimandrit u Studenici do 1217. Zatim odlazi u Nikeju gde dobija autokefalnost. Postaje arhiepiskop u četrdeset petoj godini, govori protojerej-stavrofor dr Radomir Popović. Sava je proputovao veći deo ondašnjih srpskih, vizantijskih i mediteranskih zemalja, stigao do Svete zemlje, Male Azije i Egipta. Bila su to, pre svega, hodočasnička putovanja, ali su imala i diplomatski značaj zahvaljujući susretima koji su otvarali nove perspektive, objašnjava vizantolog dr Bojan Miljković. Scenarista Petar Jakonić Urednik Ivana Kovačević.
17:35
Kako misli Akademija: Genetika, 12-14
Genetika proučava nasleđe, razlike između individua, različitih vrsta, kao i evolutivni pritisak koji pokreće i stvara te promene. Pravila nasleđa se, u naučnom smislu, nisu menjala.... Mogućnost da se struktura molekula - DNK- dešifruje, i objasni kod koji određuje zašto smo takvi kakvi jesmo, ubrzala je i druga naučna dostignuća. Molekularna biologija donela je nove mogućnosti, a molekularna genetika mogućnost da se ti kodovi kloniraju i ukrštaju. Tako nastaju tzv. dizajnirane bebe.   Repriza , 04. jun u 01:40 i 09:40.
18:10
Kamiondžije d. o. o., 6-12 2S
Žićin tast Grča našao se u velikim problemima. Uzeo je kredit u banci i uložio ga u sumnjiv posao s trgovinom voćem....   Grču su prevarili poslovni partneri i pošto nema novca da plati rate u banci, preti mu gubitak kuće koju je uložio kao hipoteku. Da bi ga spasao od potpune propasti, Žića se odluči da mu pomogne tako što će se prijaviti na kviz ,,Potera. S decom i sa Grčom, Žića se detaljno priprema. Na snimanju kviza, Žića se razmeće svojom poezijom i neće da prizna da radi kao kamiondžija. Reditelj serije Filip Čolović Glavne uloge: Tihomir Stanić, Nenad Jezdić, Paulina Manov, Branislav Zeremski, Iva Ilinčić, Marko Gvero i Anka Gaćeša.   Repriza , 04. jun u 02:15 i 10:15.
19:00
TV Beograd: Karavan – Titov Veles
19:30
Dnevnik 2 na znakovnom jeziku
20:05
Kako je stvorena Merilin Monro
Godina 1956. za Merilin Monro je bila godina preobražaja. Doselila se u NJujork, gde se pojavljivala među intelektualnom elitom Istočne obale i upisala se u Studio ,,Aktors“, gde će odigrati prvu zaista primećenu scenu. Sa trideset godina, glumica je zakonski odbacila sva imena koja su joj pripadala: Norma DŽin Bejker Doerti Dimađo i zvanično je postala lik koji je stvorila ? Merilin Monro. Mnogo puta je govorila o svom životu. U intervjuima, dnevnicima i u svojoj autobiografiji otkrivala je intimne kulise ovog preobražaja.... Nešto više od deset godina nakon što je Norma DŽin počela karijeru kao pin-ap devojka, uspela je da ostvari zaradu od sto hiljada dolara po filmu, da bira režisere s kojima će raditi i da dobija scenario na čitanje pre snimanja. Pre svega, s prijateljem Miltonom Grinom osnovala je producentsku kuću „Merilin Monro prodakšns“, čiji je bila predsednik.   Ako nas njen široki osmeh i danas toliko očarava, to je zato što njena priča odjekuje od nametnutih ideala, koji i dalje obeležavaju živote žena u svetu kojim upravljaju muški pogledi. Repriza , 04. jun u 07:10 i 15:05.
21:00
Tv lica: Aleksandar Srećković Kubura
21:45
Popularna dela klasične muzike: Fantastična simfonija - Hektor Berlioz
„Upravo ću započeti svoju veliku simfoniju, u kojoj će biti prikazan razvitak moje neukrotive strasti”. U decembru 1830. Fantastična simfonija je osvojila Pariz. Ova kompozicija Hektora Berlioza se uzima kao delo koje je ustanovilo umetnički pokret -romantizam.... Komponovanjem ove autobiografske simfonije, često okarakterisano kao prva „katedrala zvuka”, Hektor Berlioz je dokazao da je muzičar velikog potencijala i inovativnosti. Ovo delo je znatno proširilo muzičke domete i otvorilo put svim budućim kompozitorima za orkestar, od Bruknera do Gustava Malera, od Šostakoviča do Olivijea Mesijana. Pored toga što je remek-delo simfonijske muzike, Fantastična simfonija je vrlo brzo postavila i pitanje odnosa između umetnika i društva. Iako je proizvod svoje ere, ovo delo je, takođe, odigralo i veliku ulogu u menjanju te iste ere. Ovaj dokumentarni film istražuje sferu uticaja koji Berliozovo remek-delo nastavlja na savremenu muziku i na stvaralaštvo uopšte, u svetu u kome se romantizam čini samo dalekom referencom. Repriza , 04. jun u 06:05 i 14:05.
22:45
Savremeno tumačenje srpske istorije: Orijent na Balkanu
Geografski, Orijent počinje na obalama Mediterana, ali se ne zaustavlja na prvim velikim planinskim masivima Kavkaza. On se prostire sve do sunčanih istočnika Dalekog istoka i ideografskog pisma Kine i Japana. Za mnoge kulture Orijent je bio tvorački princip, dok je za druge predstavljao put u razaranje stečenog, baš kao što su pojedini narodi u pohari Bliskog i Dalekog istoka kolonizovali njegovo nasleđe i bogatstvo. Na Balkanu, vrata za upoznavanje razuđene kosmogonije Orijenta otvaraju se na Filološkom fakultetu u Beogradu. To je, već devedeset godina, prvi stepenik ka boljem saznavanju istorije, književnosti, etnologije, kulture i jezika Orijenta.... O počecima orijentalistike kod Srba, o profilu nastave orijentalnih jezika na Katedri za orijentalistiku, o zahtevima nove metodike nastave, o mogućnostima koje pruža studiranje ovih, nekada samo egozotičnih, a danas u svetu i kod nas visoko traženih profila filologa, govore njeni profesori: ljiljana Marković, japanolog, dekan Filološkog fakulteta, Anđelka Mitrović, arabista, upravnik Katedre za orijentalistiku, Mirjana Teodosijević, turkolog, ljiljana Čolić, osmanista, Ema Petrović, islamista i Radosav Pušić, sinolog. Izbor iz arabljanskih oda Mualaka čita lektorka Dajana Ajub. Odlomak iz pesme turskog pesnika Orhana Veli Kanika Osluškujem Istanbul čita lektor Tarik Duran. Urednik emisije: Nevena Todorović. Reditelj emisije: Ivana Stivens   Repriza , 04. jun u 04:05 i 12:05.
23:15
Via militaris - Koridor 10 : Poreklo parlamentarizma u prvoj tranziciji, od skupštine do parlamenta, 11-14
Serijal prati težnju političkih i kulturnih elita balkanskih zemalja da se uključe u savremene evropske tokove.... Sam naslov Via militaris - Koridor 10 postavlja dilemu hoćemo li, uprkos svemu, uspeti da glavne evropske saobraćajne pravce od puteva rata pretvorimo u puteve razvoja. Autorska ekipa: Božidar Nikolić, Zoran Sinđelić, Mila Jovanović Nikolić, Snežana Rodić Sinđelić, Petar Jakonjić i Milo Lekić. Urednik i scenarista: Božidar Nikolić.   Repriza , 04. jun u 05:20 i 13:20.
00:01
Big bend RTS: Balkan soul (R)
01:10
Savin vrt: Životni put, 1-5 (R)
01:40
Kako misli akademija: Genetika, 12-14 (R)
02:15
Kamiondžije DOO, 6-12 2S (R)
03:05
TV Beograd: Karavan – Titov Veles (R)
03:35
Panteon Matice srpske: Letopis, 1-4
04:05
Savremo tumačenje srpske istorije: Orijent na Balkanu (R)
04:35
Tv lica: Aleksandar Srećković Kubura (R)
06:05
Popularna dela klasične muzike: Fantastična simfonija - Hektor Berlioz (R)
07:05
Kako je stvorena Merlin Monro (R)
08:02
Big bend RTS: Balkan soul (R)
09:10
Savin vrt: Životni put, 1-5 (R)
09:40
Kako misli akademija: Genetika, 12-14 (R)
10:15
Kamiondžije DOO, 6-12 2S (R)
11:05
TV Beograd: Karavan – Titov Veles (R)
11:35
Panteon Matice srpske: Letopis, 1-4 (R)
12:05
Savremo tumačenje srpske istorije: Orijent na Balkanu (R)
12:35
Tv lica: Aleksandar Srećković Kubura (R)
13:20
Via militaris, koridor 10: Poreklo parlamentarizma u prvoj tranziciji, od skupštine do parlamenta, 11-14 (R)
14:05
Popularna dela klasične muzike: Fantastična simfonija - Hektor Berlioz (R)
15:05
Kako je stvorena Merlin Monro (R)
16:01
RTS Lab: Vasionom kroz vekove
16:40
Hajdučija u Srbiji i Jugoslaviji: Gorski carevi, 1-7
Šta se desilo sa hajducima, posebno sa hajdučijom posle odlaska Turaka iz ovih krajeva, ne piše ni u jednom istorijskom udžbeniku i bilo bi zanimljivo čuti profesore istorije na tu temu...... Zašto je priča o toj pojavi postala i ostala tabu istorijska tema u senci mitologizovane slike hajduka u kolektivnoj svesti? Zašto nikome nije bila važna činjenica da se oslobođena Srbija a kasnije Jugoslavija više od 150 godina bezuspešno borila sa hajdučijom i da je Kraljevina Jugoslavija u jednom momentu imala najviše paravojnih jedinica na svetu? I zašto gotovo svi mi znamo za Čarugu i hrvatski Zeleni kadar a ne znamo ništa o našim gorskim carevima, koji su u jednom momentu uspostavili paralelnu vlast u Srbiji. Kako to da nikada nismo čuli za beogradske hajduke ili za hajdučicu Milju sa Balkana o kojoj je pisala sva evropska štampa krajem 19. veka, ili za čitavu plejadu naših međuratnih dilindžera... i tako redom. Kod nas je hajdučija zbog naših specifičnih istorijskih okolnosti trajala duže nego u drugim zemljama Evrope i Amerike. Kažu da je poslednji hajduk streljan čak 1942. godine u Užicu! Animacije Aleksa Gajić Grafička obrada Borko Ćirić Direktor fotografije Milan Stanić Montaža Vladimir Radovanović. Urednik i autor serijala Olivera Pančić   Repriza , 05. jun u 02:50  i 10:50.
17:15
Mornarički specijalci, 15-20, 3S
Američka vojna, akciona serija prati privatne i profesionalne živote članova elitne jedinice mornaričkih foka dok treniraju, planiraju i izvršavaju neke od najopasnijih misija, koje SAD od njih traži.... DŽejson Hejz je cenjen i posvećen vođa tima čiji porodični život pati zbog njegovog vojnog angažmana. NJegov tim uključuje osobe od poverenja: Reja Perija, najdugovečnijeg operativca s kojim se sjajno razume, Sonija Kvina, veoma odanog vojnika šarenolike prošlosti koji se i dalje bori protiv nagona za samouništenjem, i Kleja Spensera, mladog SEAL-ovca druge generacije, nezasitnog poriva i predanosti.
18:00
Kamiondžije d. o. o., 7-12, 2S
Žići i Baji sve bolje ide posao. Kao kamiondžije imaju dosta angažmana, ali pored prevoza robe moraju da rešavaju i druge probleme. Za Redžu prevoze sekundarne sirovine za otpad koji drži Grga Murinjo.... U njihovom kamionu krije se Avdika, Redžina ćerka. Ona od Žiće i Baje traži da je prevezu do sela u kojem živi Zoran, njena velika ljubav. Avdika ne želi da se uda za Šabana, kome ju je namenio Redža. Pred Bajom i Žićom je velika dilema - da li da prevezu Avdiku do Zorana ili da je vrate kući da ne bi sebi pravili dodatne probleme. Reditelj Filip Čolović Glavne uloge: Tihomir Stanić, Nenad Jezdić, Paulina Manov, Branislav Zeremski, Iva Ilinčić, Jovana Gavrilović, Marko Gvero, Anka Gaćeša i Tatjana Pjevac.     Repriza , 05. jun u 00:30 i 08:30.
18:55
TV Beograd: Karavan – Titov Veles, 2.deo
19:30
Dnevnik 2 na znakovnom jeziku
20:05
Ostavi sve i čitaj: Dušan Kovačević, 2. deo
„Jedan od najvećih događaja koje pamtim sa lepotom je dan kada sam dobio đačku knjižicu i kada sam otišao u biblioteku, upisao se i kao član biblioteke uzeo prvu knjigu“, kaže Dušan Kovačević, književnik, dramski pisac, scenarista, reditelj i akademik, prisećajući se svojih čitalačkih početaka.... U novom izdanju emisije Ostavi sve i čitaj, gost Dušan Kovačević govori o značaju i mestu pozorišta i pozorišne umetnosti u savremenom svetu; o specifičnom profilu ovdašnjeg čoveka i istorijskom nasleđu koje ga određuje; o skrajnutosti obrazovanja i kulture čije mesto preuzimaju primitivizam i nekultura; i o razlozima zbog kojih je vezan za knjigu i pisanje od najranije mladosti. Autor emisije je Gorica Zarić, reditelj Ivan Milanović, dizajner emisije Miloš Gojković, muzički urednik Ana Milićević.   Repriza , 05. jun u 00:01 i 08:02.
20:35
Tajne rukopisa: Proces, Franc Kafka, 4-4
Otkrijmo tajne nekih od najvećih književnih dela. Alisa u Zemlji čuda, Jadnici, Don Đovani, Proces… Mnogi čitaoci su uz ova dela stasavali i nalazili u njima svoju istinu, spas i nadu, ali većina ne zna poreklo ovih rukopisa, niti teškoće na putovanju koje su prošli kako bi postali neke od najčuvenijih knjiga na svetu....   Kafka je jedan od najvećih pisaca 20. veka. NJegovo remek-delo Proces, koje je inspirisalo neke od najoriginalnijih adaptacija, govori o čoveku koji ne razume svet oko sebe: Jozefu K. koga uništava nevidljivi autoritet. Sam Kafka želeo je da ovaj njegov rukopis bude spaljen i zaboravljen. Uprkos tome, njegov put je bio dug i neizbežno krivudav – bila je to neverovatna odiseja. Repriza , 04. jun u 07:30 i 15:30.
21:05
32. Međunarodna tribina kompozitora: SO RTS
Festival savremene muzike u Srbiji, 32. Međunarodna tribina kompozitora, održala se od 3. do 7. oktobra 2023. godine u Studentskom kulturnom centru, dvorani AKUD „Lola“ i Kolarčevoj zadužbini. Publika je imala priliku da čuje dela koja predstavljaju pregled najnovijih ostvarenja domaćih stvaralaca uz izbor reprezentativnih primera savremene muzike širom sveta....   Na ovogodišnjoj Tribini učestvuju najistaknutiji domaći umetnici koji su aktivno posvećeni interpretaciji savremene muzike i koji svake godine prezentuju najveći deo programa. Među njima su i ansambl Gradilište, SO RTS pod upravom Aleksandra Kojića kao i mnogobrojni solisti. Repriza , 05. jun u 04:50 i 12:50.
22:05
Rodoslavci: Posvećenost stvaraoca i strast kolekcionara
Ovo je zapis o dvojici neumornih baštinara. Jedan je umetnik i znalac, koji se bavi klasičnim i modernim povezom knjiga, dizajnom i restauracijom, i na taj način čuva i oplemenjuje umetnost koričenja i knjigama poklanja i lice i naličje.To je Aleksandar Ćeklić, koji živi i radi u Beogradu.... Drugi je živeo u Užicu i bio pedantni hroničar svog grada – neumorni sakupljač starih fotografija i razglednica, koje su iz Užica putovale širom sveta, da bi se vratile u njegove albume. Zbirka Miša Poznanovića obuhvata desetak hiljada vrednih slika bez kojih se prošlost grada na Đetinji, nije mogla ilustrovati.   I jedan i drugi svojim delom snuju onu finu potku koja život čini lepšim. Jer u njemu pronalaze mesto za ono što bi, možda, bilo nepovratno izgubljeno. Urednik serijala: Jelena Božović Snimatelj: Duško Perić Montaža: Goran Damljanović   Repriza , 05. jun u 07:00 i 15:00.
22:35
Studio 6: DOL
Grupa Dol je nastala krajem 2015. u Beogradu i nakon pet meseci snimila je svoj prvi istoimeni album koji je objavljen 8. novembra 2016. godine. Prašnjavi bluz i folk, psihodelični pop, soul improvizacije sa vokalistkinjom Suzanom Sumrah (Halftones) i razarajući pank džez sa saksofonistom DŽamalom Al Kisvanijem (Dogvil, Belgrade Yard Soundsystem, Belgrade Noise) činili su prvo izdanje grupe Dol, koje je naišlo na dobar prijem kritike i publike.... Danas predstavljamo drugačije izdanje grupe Dol, sa dva bubnjara - neobičnom postavom za naše bendove.   Repriza , 05. jun u 02:00 i 10:00.
23:25
Dositej, putnik prosvećenosti: Obrazovanje na zapadu, 4-8
U četvrtoj epizodi serije „Dositej, putnik prosvećenosti” pratimo kako naš junak ulazi u godine zrelosti, donoseći važne prekretničke odluke.... Šta ga je zateklo u Beču, gradu prirodnih lepota i ogromnih carskih biblioteka? Zašto iz ovog grada odlazi u protestantski Hale, potom i u Lajpcig? Šta ga tamo očekuje? Zašto je u licejskim knjigama u Haleu potpisan kao Dimitrije i kakva se drama krije iza toga? O tome u kakvoj se situaciji i okolnostima u ovim evropskim centrima u tom trenutku zatekao Dositej, u ovoj epizodi objašnjavaju nam profesori iz Beča, Graca i Halea. Repriza , 05. jun u 06:25 i 14:25.
00:01
Ostavi sve i čitaj: Dušan Kovačević, 2. deo (R)
00:30
Kamiondžije DOO, 7-12, 2S (R)
01:25
TV Beograd: Karavan – Titov Veles, 2.deo (R)
02:00
Studio 6: DOL (R)
02:50
Hajdučija u Srbiji i Jugoslaviji: Gorski carevi, 1-7 (R)
03:25
RTS Lab: Vasionom kroz vekove (R)
04:05
Autoportret: Goran Paskaljević
04:50
32. Međunarodna tribina kompozitora: SO RTS (R)
06:25
Dositej, putnik prosvećenosti: Obrazovanje na zapadu, 4-8 (R)
07:00
Posvećenost stvaraoca i strast kolecionara (R)
07:30
Tajne rukopisa: Proces, Franc Kafka, 4-4 (R)
08:02
Ostavi sve i čitaj: Dušan Kovačević, 2. deo (R)
08:31
Kamiondžije DOO, 7-12, 2S (R)
09:25
TV Beograd: Karavan – Titov Veles, 2.deo (R)
10:00
Studio 6: DOL (R)
10:50
Hajdučija u Srbiji i Jugoslaviji: Gorski carevi, 1-7 (R)
11:25
RTS Lab: Vasionom kroz vekove (R)
12:05
Autoportret: Goran Paskaljević (R)
12:50
32. Međunarodna tribina kompozitora: SO RTS (R)
13:50
Dvorci Vojvodine: Gecini Dunđerski, 2. deo, 2-7, (R)
14:25
Dositej, putnik prosvećenosti: Obrazovanje na zapadu, 4-8 (R)
15:00
Posvećenost stvaraoca i strast kolecionara (R)
15:30
Tajne rukopisa: Proces, Franc Kafka, 4-4 (R)
16:01
Čas anatomije: Na zapadu ništa novo
Pre devedeset pet godina nemački pisac Erih Marija Remark napisao je roman ,,Na zapadu ništa novo”. Uz romane Trijumfalna kapija, Tri ratna druga, ljubi bližnjega svoga, Nebo nema miljenika... vrlo brzo stekao je ogromnu popularnost i slobodno se može reći da je Remark prvi moderni pisac koji je postao zvezda. Novo izdanje Časa anatomije posvećujemo fenomenu Remark, odnosu između umetnosti i okruženja u kojem nastaje, popularnosti nekada i sada, generacijskom u literaturi, trajanju i zaboravu. Zvezdani trenuci njegove književnosti i poetike i njegove slave opstaju na umetničkom postupku. Blizak širokom čitalačkom krugu može biti i subjekt akademske kritike, ali nikada nije ušao u kanon. Takođe, Remark je bio pronicljiv posmatrač svoga doba.... ,,Marljivo nastojanje da se u jednom veku koji se ruši izgradi građanska egzistencija – to je bilo ono u čemu su mnogi, kao što je video, doživljavali neuspeh. Bilo je to dirljivo, herojski i smešno, u isti mah – i beskorisno”, čitamo u romanu Trijumfalna kapija. Zajedničko svim Remarkovim junacima jeste osećanje izgubljenosti u jednom turbulentnom vremenu. NJihov egzistencijalizam je oblik sumnje u svet koji vide i u kojem žive. Latentni nihilisti i uporni avanturisti, ipak, žele da saznaju šta će još biti sa ovim svetom. Tu radoznalost imamo i mi danas i zebnju da neprestano balansiramo između prošlih i nadolazećih katastrofa. Gosti Časa anatomije koji će razgovarati o Remarku, našem i njegovom vremenu i opstanku dobre književnosti i u popularnom okviru jesu germanistkinja i prevoditeljka, profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu Jelena Kostić Tomović i pisac Vladimir Kopicl. Autorka emisije: Marija Nenezić Režija: Maja Mandić Repriza , 06. jun u 00:46 i 08:25.
16:50
Vavilon
17:20
Mornarički specijalci, 16-20, 3S
18:05
Kamiondžije d. o. o., 8-12, 2S
Žićin tast, Grča, napravio je velike probleme svojoj porodici. Uzeo je kredit u banci i uložio ga u sumnjiv posao s trgovinom voćem. Posao mu je propao i preti mu gubitak kuće koju je uložio kao hipoteku.... Da bi sačuvao kuću, Žića uzima od banke novi kredit. Očekuje bolje dane za sebe i porodicu, jer se pojavio novi poslodavac Lazar Šegrt, koji obećava dobre plate. Pored Baje i Žiće, u istoj firmi za posao se prijavila i Žićina supruga, Dara, ali neposredno pred odlazak na razgovor kod poslodavca, ona se ozbiljno povredi dok je igrala fudbal. Reditelj Filip Čolović Glavne uloge: Tihomir Stanić, Nenad Jezdić, Paulina Manov, Branislav Zeremski, Iva Ilinčić, Tatjana Pjevac, Vanja Nenadić, Marko Gvero, Anka Gaćeša i Aleksandar Đurica.     Repriza , 06. jun u 02:35 i 10:15.
19:00
TV Beograd: Karavan – Od Smedereva do Manasije
Da se najbolje putuje kroz vreme ako se krene nizvodno Dunavom, to je odavno znala televizijska ekipa Karavana sa Milanom Kovačevićem na čelu.... Iako je na ovom potezu sve u znaku zadužbinarstva despota Stefana Lazarevića i potonjih Brankovića, ovaj kraj beleži i kasnije značajne trenutke istorije. U ovoj emisiji ni ti kasniji belezi prošlosti neće biti zaboravljeni.   Proizvodnja: TVB 1969.   Repriza , 06. jun u 03.30 i 11:10.
19:30
Dnevnik 2 na znakovnom jeziku
20:05
38. Beogradski džez festival: HI5
„Jedan od najvećih događaja koje pamtim sa lepotom je dan kada sam dobio đačku knjižicu i kada sam otišao u biblioteku, upisao se i kao član biblioteke uzeo prvu knjigu“, kaže Dušan Kovačević, književnik, dramski pisac, scenarista, reditelj i akademik, prisećajući se svojih čitalačkih početaka.... U novom izdanju emisije Ostavi sve i čitaj, gost Dušan Kovačević govori o značaju i mestu pozorišta i pozorišne umetnosti u savremenom svetu; o specifičnom profilu ovdašnjeg čoveka i istorijskom nasleđu koje ga određuje; o skrajnutosti obrazovanja i kulture čije mesto preuzimaju primitivizam i nekultura; i o razlozima zbog kojih je vezan za knjigu i pisanje od najranije mladosti. Autor emisije je Gorica Zarić, reditelj Ivan Milanović, dizajner emisije Miloš Gojković, muzički urednik Ana Milićević.   Repriza , 06. jun u 06:00 i 13:40.
21:20
Savremeni svetski pisci: Aleksandar Genis
Volim da imam korene, ali se plašim ljudi koji govore o domovini. Nacisti su govorili o domovini. Rusija je otadžbina mog jezika, a NJujork je grad koji volim i u kome sam proveo četrdeset godina, kaže Aleksandar Genis - kosmopolita, esejista, prozaista.... Rođen 1953. u Rjazanju u Rusiji, mladost provodi u Letoniji a sa 24 godine odlazi u NJujork, grad u kome postaje pisac. Američka azbuka, Crveni hleb, Kula vavilonska, Stočiću, postavi se, Časovi čitanja, Povratna adresa, samo su neki od brojnih naslova prevedenih kod nas zahvaljujući Genisovom srpskom izdavaču Geopoetika.  Repriza , 06. jun u 04:00 i 11:40.
21:55
United we stream – Koncert 33.10.3402
Serijal United we stream – Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila se na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.... Edicija rađena u beogradskom klubu Drugstore, predstavlja muzičare koji nastupaju u ovom prostoru, sami i usredsređeni isključivo na zvuk koji stvaraju u drugačiim okolnostima. Učesnici: Kristijan Molnar, Tijana T, Stepniak, Cuban Chambers of Commerce, Matej Rusmir, Chorbika, Schwabe , Saud, Sveta Pseta, Srđan Sretenović i Neda Hofman , Umbra, Stepniak. Režija: Izvanredni Bob i Aljoša Dakić.   Repriza , 106. jun u 07:15 i 14:54.
23:05
Ciklus filmova Erika Romera“Šest priča iz Pariza“
00:46
Čas anatomije: Na zapadu ništa novo (R)
01:35
Vavilon (R)
02:05
Kreativne industrije: Gde živimo i šta dodirujemo, 9-10
02:35
Kamiondžije DOO, 8-12, 2S (R)
03:30
TV Beograd: Karavan – Od Smedereva do Manasije (R)
04:00
Savremeni svetski pisci: Aleksandar Genis (R)
04:35
Slatki led Beograda