...

Koncertni spektakl Indeksi i prijatelji organizovan je povodom 60 godina od osnivanja legendarnog sarajevskog benda.... U ovom zanimljivom emotivnom projektu izvedene su najlepše pesme Indeksa, među kojima su Bacila je sve niz rijeku, Sanjam, Balada, Da sam ja netko, Sve ove godine, Plima, Jutro će promijeniti sve... Za tu priliku okupili su se živi članovi benda Fadil Redžić, Neno Jurin, Miroslav Šaranović, Peco Petej, Vlado Pravdić, i pevači Dado Topić, Dino Jelusić, Nermin Puškar, Bojana Stamenov, Amel Čurić, Dejan Cukić, Sara Vojičić i drugi.   Repriza , 11. jun u 00:01 i 08:02.

Poslednja decenija 12. i prve decenije 13. veka bile su jedinstveno razdoblje u istoriji Srba. U tako kratkom periodu obavljeni su državni i crkveni poslovi od presudnog značaja, sa dalekosežnim posledicama.... Proširena je teritorija srpskih zemalja, za vladavine velikog župana Stefana Nemanje stečena je samostalnost, odnosno državotvornost, stvoreno je važno duhovno uporište na Svetoj Gori - Hilandar, za vladavine Stefana Prvovenčanog dobijena je kruna i stečena crkvena samostalnost ili autokefalija. Nomokanonom, ili Zakonopravilom, utemeljen je crkveno-pravni poredak, formirana je mreža pravoslavnih episkopija i parohija. Idejni tvorac tog vizionarskog državotvornog projekta bio je Sveti Sava, objašnjava dr Danica Popović, istoričar umetnosti. Repriza , 11. jun u 00:55 i 08:55.

Samo onaj koji se menja ima pravo da razmišlja o budućnosti. Sećanje nastaje kao potreba čoveka da prihvati i razume ono što je bilo pre njega, što je nekada postojalo.... Istorija je ono što je nepostojeće. To je samo ono što postoji u našoj svesti. Iako danas tvrdimo da znamo razloge istorijskih preokreta, to nije potpuno tačno. Društvena zbivanja nekada su odredili i promenili samo detalji, kaže istoričar ljubodrag Simić. Naučni futurizam zato nije lako predvidiv, bez obzira na preciznost ponavljanih situacija. Da bi sve bilo drugačije od predviđenog, dovoljan je detalj. Repriza , 11. jun u 01:25 i 09:25.

Biznismen Lazar Šegrt ima mnogo poslovnih ambicija u vezi sa otvaranjem rudnika. Računa da će doći do odgovarajućeg zemljišta tako što će preuzeti parcelu na kojoj Grga Murinjo drži otpad. Šegrt je uspeo da onemogući Grgu da uzme kredit u banci, da bi sačuvao to zemljište.... Darin muž, Žića, sa partnerom Bajom preuzima prevoz robe kamionom od atraktivne poslovne žene Mire. Međutim, na putu ih zaustavlja policija, a Baja i Žića nisu sigurni šta zapravo prevoze.   Repriza , 11. jun u  02:00 i 10:00.

Putem starih Karavana, sada u remasterizovanim verzijama.... Emisija posvećena Prištinskom okrugu donosi priče u rasponu od 5 milenijuma: Od Starčevačke kulture, preko antičke Ulpijane, srednjovekovnog Belog Brda i Gračanice do Trepčinih rudokopova i ručnih radinosti opstalih i u našim vremenima. Repriza , 11.jun u 02:55 i 10:55.

Margaret Tačer, poznata kao Gvozdena Dama služila je na mestu premijera Ujedinjenog Kraljevstva od 1979. do 1990. godine, postavši prva žena na toj funkciji. Dokumentarni film „Neuništiva Margaret Tačer“ govori o njenom usponu na vlast i čvrstim stavovima kojima je tu vlast i održavala.... Tokom vremena, postala je sinonim za neoliberalne ekonomske reforme i konzervativno vođenje zemlje kroz period velikih društvenih i ekonomskih promena. Margaret Tačer je ostala na vlasti jedanaest godina, šest meseci i 24 dana. Kada je 8. aprila 2013. gvozdena dama preminula u 87. godini života, ljudi su slavili na ulicama, a pesma iz filma „Čarobnjak iz Oza” pod naslovom „Ding! Dong! Veštica je mrtva!” dospeva u sam vrh top-lista, dovodeći u nepriliku državne radio-stanice. I pored takvih skandaloznih događaja, Margaret Tačer je ostala utkana u britansku, ali i globalnu kolektivnu svest kao neko ko je ostavio neizbrisiv, iako loš trag, na politiku i društvo, dok se obim njene popularnosti i uticaja može porediti jedino sa uticajem Kraljice Elizabete Druge. Repriza . 11. jun u 07:05 i 15:05.

Povratak prirodi je lajtmotiv mnogih emisija iz serijala ,,TV lica kao sav normalan svet”.... Brojni glumci, muzičari, sportisti i gosti koji su uspešni u profesijama kojima se bave, u prirodi pronalaze utočište od užurbanog načina života i inspiraciju za rad. Zbog toga vas u ovoj i narednoj emisiji vodimo na najlepše lokacije širom Srbije, u vikendice pored reka, vinograde i planine, slušajući priče o tome koliko je lepo i važno vratiti se prirodi. Repriza , 11. jun u 04:35 i 12:35.

Jedno od svojih najznačajnijih i napopularnijih dela Slike sa izložbe, Musorgski je komponovao inspirisan slikama Viktora Hartmana, ruskog arhitekte i slikara. Dvojica umetnika bili su bliski prijatelji, koje je upoznao tada veoma uticajan kritičar Vladimir Stasov. Nakon što je u 39. godini Hartman iznenada preminuo, Stasov je priredio retrospektivnu izložbu Hartmanovih radova, koji su nadahnuli Musorgskog da 1874. komponuje Slike sa izložbe – originalno za klavir solo.... Iako danas spada među njegova najizvođenija dela, kompozicija nije bila zapažena sve do 1922. kada ju je za orkestarsko izvođenje priredio Moris Ravel, po narudžbini Sergeja Kusevickog, dirigenta Bostonskog simfonijskog orkestra. Francuski kompozitor, pijanista i dirigent, bio je zadivljen muzikom svog ruskog kolege. Već tada smatran velikim majstorom orkestra, Ravel je uz neznatne izmene stvorio orkestraciju koja se i danas smatra najuspelijom. Međutim, tek će izvođenje orkestarske verzije u Parizu, 1922. godine i objavljivanje partiture 1930. godine, kao i prvi snimci ovog dela, svrstati Slike sa izložbe među najizvođenija i najvoljenija dela klasične muzike. U više od deset kratkih stavova, Musorgski je pokušao da muzičkim sredstvima dočara deset Hartmanovih slika. Promenada koju čujemo na početku predstavlja samog kompozitora koji šeta od slike do slike, a čućemo je još tri puta u toku dela. Zatim slede stavovi: Gnom, Stari zamak, Tiljeri, Bidlo, Igra pilića u ljuskama, Dva Jevreja - bogati i siromašni, Pijaca u Limožu, Katakombe, Baba Jaga i Velika vrata u Kijevu. Repriza , 11.jun u 06:10 i 14:10.

Svakodnevni život Srba u srednjem veku. Razdoblje obuhvaćeno istraživanjem srpskih istoričara, arheologa i istoričara umetnosti prati svakodnevni život Srba od sredine 12. do sredine 15. veka, do turskih osvajanja, o čemu je bilo najviše izvora.... Potaknuta višetomnom studijom vodećih francuskih istoričara Filipa Arijesa i Žorža Dibija o istoriji privatnog života na tlu Evrope, u maniru najbolje istoriografske škole koja događaje vrednuje odozdo, grupa srpskih naučnika na pragu ovog veka sačinila je projekat slične sadržine, prateći privatni život u srpskim zemljama od srednjeg veka do savremenog doba. Danas, pred nama je studija na engleskom jeziku koja sažima prethodna iskustva na ovom polju istraživanja i pomera težište interesovanja sa privatnog na svakodnevni život ljudi u srednjovekovnoj Srbiji. U emisiji učestvuju autori: prof. dr Smilja Marjanović Dušanić i dr Marko Popović. Urednik emisije: Nevena Todorović. Reditelj: Ivana Stivens   Repriza , 11. jun u 04:05 i 12:05.

Serijal prati težnju političkih i kulturnih elita balkanskih zemalja da se uključe u savremene evropske tokove.... Sam naslov Via Militaris - Koridor 10, postavlja dilemu hoćemo li, uprkos svemu, uspeti da glavne evropske saobraćajne pravce od puteva rata pretvorimo u puteve razvoja. Autorska ekipa: Božidar Nikolić, Zoran Sinđelić, Mila Jovanović Nikolić, Snežana Rodić Sinđelić, Petar Jakonjić i Milo Lekić. Urednik i scenarista: Božidar Nikolić Repriza , 11. jun u 05:20 i 13:20.

...