1. epizoda: Jedna svadba i Prvi srpski ustanak... Nove epizode igrano-animirane serije Muke jednog Lava“ donose nove avanture saznavanja, neobične priče iz srpske istorije i neke nove likove. Lavu sada ne zadaje muke samo Vuka nego i njen ujka Labud, a tu su i neobični posetioci iz istorije. U prvoj epizodi, sve počinje Lavovim očajanjem jer ga roditelji primoravaju da ide na svadbu. Da stvar bude gora, on ima i određenu ulogu na toj svadbi – on je dever! I kao da to nije dovoljno, u celoj toj zbrci oko spremanja, Lav saznaje da više nije samo Vuka podstanar u njegovom kompjuteru, nego da se tu nastanio i njen ujka Labud. Iako poznaje veličine od Aristotela, preko Napoleona, do Kenedija…“, ujka Labud je na svojim svetskim proputovanjima kroz vreme, zbog svoje sve češće zaboravnosti zabasao kod Vuke. Međutim, situacija koja dovodi Lava do očajanja, za Vuku i Labuda je fenomenalna prilika da mu pokažu da događaj kao što je svadba može da ima važnu istorijsku ulogu. Tako su ga poveli na jednu svadbu koja je bila sudbinska za podizanje Prvog srpskog ustanka…. Uloge Vuke i Lava poverene su mladim glumcima Lenki Petrović i Draganu Sekuliću, a maštovitog i pomalo zaboravnog ujka Labuda glumi Zoran Ćosić. U ulozi popa Atanasija, kao specijalni gost, pojavljuju se doajen našeg glumišta Milenko Pavlov. Scenario potpisuju Kristina Đuković i Marko Pištalo, a muziku za seriju su komponovali Vuk i Petar Stevanović - duo elektro bluz benda ljubičice“. Reditelj: Milica Soldatović Mikić Urednik: Blaženka Bijelić Direktor fotografije: Marko Mikić Montažer: Bojan Filipović Tonska obrada: Nebojša Dragićević Animacija: Miloš Gojković Kostimograf: Natalija Lukić Scenograf: Igor Bojović Producent: Dragana Bogdanović.

Čak 16 srpskih takmičara učestvovaće na Evropskom atletskom prvenstvu u Rimu sa željom da postignu jednako dobre rezultate kao pre dve godine u Minhenu, kada su osvojene četiri medalje.... Iako je najbolja srpska atletičarka svih vremena Ivana Španović odlučila da zbog lakše povrede preskoči nastup na Olimpijskom stadionu u Rimu, kako ne bi dovela u pitanje učešće na igrama u Parizu, ipak će srpski atletski tim biti izuzetno jak. Najbolju formu u prvom delu sezone dostigla je Angelina Topić, koja je poboljšala državni rekord u skoku uvis na 198 centimetara i pobedila na dva mitinga Dijamantske lige, pa će opet biti u najužem krugu kandidatkinja za medalju. Pre dve godine je bronzanim odličjem sa tek napunjenih 17 godina postala najmlađa osvajačica medalje u skoku uvis u istoriji šampionata Evrope. Topićeva će se takmičiti i u skoku udalj, gde Srbija polaže nade u Milicu Gardašević, koja će u jakoj konkurenciji pokušati da osvoji prvu seniorsku medalju na najvećim takmičenjima, a favoritkinje su olimpijska šampionka Nemica Malaika Mihambo i Italijanka Larisa Japikino.  Adrijana Vilagoš oduševila nas je pre dve godine osvajanjem evropskog srebra u Minhenu, ove sezone poboljšala je lični rekord u bacanju koplja na 63 metra 58 centimetara i druga je Evropljanka na ovogodišnjoj rang listi, što joj daje za pravo da se nada novom odličju, možda čak i zlatnom. Pored nje, šansu da učestvuju u Rimu dobile su i Marija Vučenović i Ivana Đurić,pa bi Srbija mogla da ima nekoliko finalistkinja u ovoj disciplini. Poput Vilagoševe, evropsko srebro iz Minhena braniće i Armin Sinančević, ali konkurencija u bacanju kugle je izuzetna i nova medalja bila bi ravna podvigu. Sinančević će prvog takmičarskog dana, 7. juna najpre morati da se plasira u finale, što je cilj i Asmiru Kolašincu, bronzanom sa Evropskog prvenstva 2012. u Helsinkiju. Kolašincu bi dobar rezultat u Rimu poboljšao šanse da se nađe i na olimpijskim igrama u Parizu, na kojima ćemo skoro sigurno gledati i Sinančevića zahvaljujući plasmanu na svetskoj rang listi. Blizu olimpijske vize je i Strahinja Jovančević u skoku udalj, što mu je samo motiv više da proba u Rimu da ostvari najbolji rezultat ove sezone, možda i preskoči prvi put na otvorenom osam metara, a istu želju ima i Lazar Anić, čiji lični rekord od 8 metara i 15 centimetara je iz 2017. godine. Srbija će kao i na svetskom prvenstvu u Budimpešti imati predstavnika i u muškom skoku uvis, Slavko Stević želi da se prvi put u karijeri probije u finale nakog velikog takmičenja, što će sigurno i uspeti ako makar izjednači lični rekord od 2 metra 25 centimetara. Elzan Bibić trčao je odlično cele prošle godine, oborio nekoliko državnih rekorda i osvojio bronzu na dvoranskom šampionatu Evrope u Istanbulu na 3000 metara, a u Rimu ga čeka finalna trka na 5000 metara, jer u toj disciplini nema kvalifikacija. Elzan već ima veliko iskustvo u taktičkim trkama i mogao bi prijatno da iznenadi druge takmičarske večeri, u subotu 8. juna. Ostali članovi našeg tima putuju u Rim sa ciljem da obore lične rekorde i prođu bar u polufinale svojih disciplina. To su Ivana Ilić, koja će trčati na 100 i 200 metara, zatim Boško Kijanović i Maja Ćirić na 400 metara, mladi Nikola Kostić na 400 metara prepone i Milica Emini na 100 metara prepone. Sva dešavanja sa Evropskog prvenstva u Rimu, bilo da je reč o prepodnevnim kvalifikacijama naših takmičara ili večernjim sesijama u kojima će se voditi bitke za medalje, moći ćete da pratite svakodnevno na Drugom programu RTS-a od 7. do 12. juna u terminima od 10 časova prepodne, odnosno 20 časova za finalne borbe. Komentatori su Radoslav Simić i Vladimir Mijaljević.

Serijal Zelena Evropa, u kome predstavljamo najbolja ekološka rešenja u Evropskoj uniji, započeli smo u Sloveniji. Prve dve epizode serijala posvećene su ljubljani.... U drugoj emisiji o glavnom gradu Slovenije predstavljamo ekološke baštice. U okviru Gradske opštine ljubljana postoji više baštica koje su na raspolaganju porodicama koje žele da proizvode hranu na ekološki način. Baštice su veličine otprilike 50 kvadratnih metara, što je dovoljno da mogu da proizvedu povrće od proleća do jeseni. Life ip care4climate je osmogodišnji sveobuhvatni projekat koji podstiče sprovođenje mera pomoću kojih će Slovenija postići cilj smanjenja emisije gasova staklene bašte, odnosno prelazak u nisko ugljenično društvo. Projekat se sufinansira od strane evropskog programa LIFE i sredstvima Fonda za klimatske promene. Dok je bio na snazi operativni program smanjenja emisije gasova staklene bašte do 2030. godine, projekat je pratio ciljeve zapisane u tom strateškom dokumentu. Kada je stupio na snagu sveobuhvatni Nacionalni energetski i klimatski plan Republike Slovenije, taj dokument je postao strateški dokument i za ovaj projekat. ljubljana je trenutno na prvom mestu u Evropi po separaciji, prikupljanju i ponovnoj upotrebi otpada. Sredstvima iz Kohezionog fonda Evropske unije u ljubljani je izgrađen Regionalni centar za preradu i ponovno iskorišćavanje otpada (RCERO), najbolji i najmoderniji objekat te vrste u Sloveniji i u Evropi. Mešoviti komunalni otpad koji stiže u RCERO prolazi kroz mehaničko-biološki proces, pa se iz njega izdvajaju upotrebljive sirovine kao što su recimo različite vrste plastike, metali, papir, i to se zatim prerađuje kako ne bi završilo među onom frakcijom koja ide na energetsko iskorišćavanje ili na deponiju. Danas je ljubljanska deponija skoro neaktivna, na nju se odlaže samo nekalorični inertni otpad za koji ne postoji neko drugo rešenje. Urednik emisije Dragana Živojnović.

U novoj emisiji TV serijala Da nam nije“ upoznaćemo običaje Vlaha iz sela Voluje kod Kučeva.... Hodanje na štulama je ovde lokalna specifičnost, nekada su se štule koristile za prelazak preko reke, a danas se na njima igra kolo. O vlaškim običajima i muzici govori etnomuzikolog Dimitrije Golemović. Autor emisije je Boban Trajković.

Vaterpolisti Beograda igraće ove sezone za treće mesto na Završnom turniru Lige šampiona. Protivnik je grčki Olimpijakos.... U finalu sastaće se aktuelni prvak Evrope, italijanski Pro Reko i mađarski Ferencvaroš. Direktan prenos je na našem Drugom programu od 19 sati. Komentator je Goran Stepić.

Prosvećenost je izlazak čovekov iz samoskrivljene nezrelosti. Nezrelost je nemoć da svoj razum upotrebljava bez vođstva nekog drugog.... Ovo je Kantov odgovor na pitanje šta je prosvećenost i datira iz 1784. godine. Nekoliko godina kasnije desila se Francuska buržoaska revolucija kao završna destinacija prosvetiteljskog procesa koji je počeo mnogo pre te čuvene 1789. godine. Danas je istorijsko prosvetiteljstvo činjenica koju promišljaju ne samo istoričari već i predstavnici ostalih humanističkih disciplina. Dakako afirmativno ali ima i kritičkih glasova. Da li je istorijsko prosvetiteljstvo odgovorno za evropocentrizam, kolonijalizam i revolucije? Novo izdanje emisije Čas anatomije analizira uticaj i efekte istorijskog prosvetiteljstva ali i šire, pojam, ideju i praksu prosvećenosti kao zrelosti čovečanstva da, kako je mislio Kant, slobodno upotrebi svoj razum. Jesmo li prosvećeni danas? Gosti Časa anatomije su istoričar Milan Ristović i filozof Drago Đurić Autorka i urednica emisije: Marija Nenezić Režija: Maja Mandić.